Vojvoda citat: |
Ali razmisljam sa kolegom . kako ce masinski da se stavi zrno kukuruza u zemlju a da ne pomera ove suske . da ih samo spusti nebih valajalo jer ako se ostave suske od prosle godine to je u prolece leglo miseva a to je strasno. Bilo ima je toplo ispod snega medju suskama a na prolece im je odlicna zastita od grabljivica . |
Quote:: |
gandrad:...Mada mi kod nas imamo dosta neuzoranih parcela, pa ako neko hoće može probati ,niko mu neće zameriti, ni kiriju naplatiti, garant, dodji čoveče pa se obogati. |
zorangm citat: |
Ispravno razmišljaš, PeZejac Samo otvorenog uma i širom otvorenih očiju Najvažnije u celoj priči je ne biti zadrt, zatucan, ciničan i sumnjičav. Neophodno je da se to prevaziđe (što je u Srbiji poprilična retkost), da bi uopšte mogao da se baviš takvom vrstom baštovanstva. Sledeća bitna stvar je da znaš bar osnove pedologije i da tlo u svojoj bašti svrstaš u neku od postojećih kategorija, bar približno. I da ga posmatraš, upoznaješ, gnječiš, prevrćeš po rukama i voliš Zaboravi sve isključive savete tipa „nema ovoga bez onoga“, „posle onoga nema onog drugoga“ i slične...i probaj. Evo mog iskustva Imam povrtarsku baštu dva puta po 7a. Dva puta, jer sam je pre šest godina tako podelio, polovinu radim klasično, oranje i tanjiranje, polovinu bez oranja. Uporno. Ne odustajem (a pomišljao sam više puta), jer svi koji tako rade, ponavljaju da je potrebno strpljenje, pre svega. Zemlja je u blizini ibarske magistrale, teška smonica sa oraničnim slojem od četrdesetak cm, ispod se žuti glina, mogla bi se odmah, bez obrade, peći cigla od nje, čini mi se. Prve tri godine, neuporedivo veći rod u „klasičnoj“, pooranoj bašti. Sledeće dve sezone takođe bogatiji rod, ali nije bila tako velika razlika u količini povrća. Ove godine nemam komentar, jer je skoro sve o’šlo k vragu, u oba dela...ne ponovila se. Ali je zato ove jeseni uočljiva velika razlika u kvalitetu površinskog sloja tla. Zemlja koju iz godine u godinu samo nastirem (ne predebelim slojem), je meka, topla, ušuškana, u njoj sve vrvi od života. Od ranog proleća do kasne jeseni, po njoj se može hodati i raditi, nema blata, što je, po meni, divna prednost, ako voliš da čeprkaš po bašti. Čak i ovih decembarskih dana, supruga i ja koristimo svaki trenutak da provedemo u tom delu. Mnogo je vrsta lekovitog bilja i kupusnjača još uvek tu i bašta izgleda veselo, kao da zime neće ni biti. A i ako je bude, stare sorte povrća su prilično otporne na hladnoću, prethodnih zima beše štogod i da se ubere, sve do proleća. U tipičnoj srpskoj bašti, uredno plevljenoj i okopavanoj, tlo se od ovih kiša toliko „zdudalo“, da ne mogu ni budakom ni ašovom da ga prekopam. Što znači, morao sam čekati komšiju sa traktorom. Što dalje znači, ogromni prevrnuti blatnjavi busenovi čekaju pogodan trenutak da budu istanjirani. I nema ulaska u taj deo bašte do proleća. Sve izgleda kao jedna ogromna rana kojoj je potrebno puuno vremena da zaraste. Da skratim, polako idem ka tome da batalim oranje skroz. Što sam više u toj priči, sve mi teže pada to...silovanje zemlje. Verovatno nekome ovo zvuči kao preterivanje, ali ja to tako doživljavam. |
drveni citat: |
Samo jedna stvar da bude jasna. Debelo greši svako ko misli da je: poljoprivreda bez pluga = leba bez motike To ko misli, može sebi to slobodno da izbije iz glave. |
PZ93 citat: |
...Ali vremenom covek uzima vise nego sto daje,i zatim dodavanje zivotinjskog izmeta,a u danasnje vreme vestackih djubriva postaje neophodno..... |
Quote:: |
drveni:...Do humusa se može doći samo ostavljanjem biljnih ostataka na njivi da se raspadaju prirodnim putem. |
zorangm citat: |
"Kod mene zemlja nije potpuno unistena,ali je dosta tvrda i neporozna..." Ako je zemlja tvrda i neporozna, možda je bolje da je istanjiraš ili bar pređeš frezom. Kao što rekoh, jedna od najvažnijih stvari je da poznaješ svoju zemlju. "U svakom slucaju, ja na prolece radim to..." U bašti koja se ne ore, ima više posla nego u klasičnoj bašti. Naoružaj se strpljenjem i srećno! |
kreketalo citat: |
@PZ93 da ti malo dam pravca o vezi organske proizvodnje - kameno brasno, proguglaj malo o tome |
drveni citat: |
Kameno brašno je namenjeno tamo gde postoji deficit kalcijuma. Ako ga imate u višku poslednje šta vam treba u bašti je kameno brašno. |
PZ93 citat: |
Koliko sam shvatio,kameno brasno je fino samleven kamen.Ako je taj kamen krecnjak,onda tu ima najvise kalcijuma,ali ako je neki drugi kamen kao bazalt ili granit,onda se dodaju drugi elementi.Ali u svakom slucaju dobra stvar,i prirodna,sto je najvaznije. |
PZ93 citat: |
Jos jedna zanimljivost: en.wikipedia.org/wiki/Terra_preta Dodavanje ugljena od nesagorelog drveta ima izuzetno dobar uticaj na zemlju.Ugljen ima na milione sitnih pora i zbog toga upija organske materije,pa ovaj tip zemlje "tera preta" ima mnogo vise organskih materija od obicne zemlje,on je takodje zbog svoje ogromne povrsine pravi "hotel" za dobre bakterije da se tu nastane. |
nikola145 citat: |
Otkrili ste Permakulturu:-) |
nikola145 citat: |
Isto je rasprava bila podeljena na 'oraničare' i 'malčere' a istina koje u ovom slučaju nema je verovatno negde na sredini. Ali postoji nekoliko činjenica koje se moraju uvažiti: -pre traktora se nije oralo na 25cm već na desetak -stalnim oranjem se smanjuje procenat humusa -tehnologija masovne proizvodnje bez oranja je još nedovoljno razvijena -izučavanje nečega što nije monokultura je previše kompleksno i malo se na tome radi -svi ste u pravu i niko nije:-) I onda dodjemo do Zoranovog posta koji jedini ima rezona jer je čovek probao i priča o ličnim višegodišnjim iskustvima i rezultatima u odredjenim uslovima što ima svoju praktičnu vrednost, sve ostalo je teorija koju tek treba primeniti na odredjenu situaciju. |
vojvoda citat: |
...Да неколико окопавања и прашења а не 15 кила отрова и посао завршен... |
zorangm citat: |
Deo baste bez oranja |
zorangm citat: |
"Ова задња слика лепота једна" Mene nerviraju ti redovi, ko vojska, al imam i kod kuće zagovornike urednih povrtnjaka, pa pravim kompromis. Na prvoj slici ima preko pedeset vrsta i sorti različitog povrća i lekovitog bilja, ali se izgubilo u zelenilu, a nije mi se dalo baš kod svake da pišem šta je šta. Meni je to lepota, ta raznolikost. Samo je luk u redovima, ostalo je izmešano kao mešana salata. |
nikola145 citat: |
Pucanje je lako vidljivo i svako može da zaključi šta se dešava. Ovde se ne radi o pukotinama jer mi je zemlja u bašti ipak malo bolja, zalivana, malčirana i prašena baš da se ne bi javile pukotine. Za ovo je ipak potrebno malo istražiti, kopati, posmatrati i mislio sam da može da bude interesantno nekom ko primeti slične simptome na svojoj zemlji. |
kreketalo citat: |
jesi li probao ga korenovim reznicama razmnoziti, uopste koji metod razmnozavanja si probao i koji ti se cini najuspesniji? a imas li crvenog (ili nekog drugog) sleza? |
fed77 citat: |
Zdravo. Da postoji veliki pokret za ne oranje zemlje u svijetu ne samo u Americi ne potiče sve dobre stvari iz Amerike , više kontra. Ali njihov (Američki) smjer vođenja nas ljudi kao slijepaca je uglavnom doveo do sadašnjih vrlo teške situacije, mislim na GMO, hemjsko tretiranje zemlje i uništavanje ljudi i planeta , uglavnom zaradi interesa malog broja lopova, mafije , ne ljudi, koji vladaju svijetom. Pratim po forumima raznim pa i ovom temom pojedinci (ali to je velika večina ljudi) ste odma osudili i pomisao da je moguće obrađivati zemlju brez oranja ali nešto slično. Zbog čega je to tako ? Pa zaradi toga što smo mi ljudi podložni manipulacijama i što ne vidimo dalje od svojega nosa , podliježemo raznim propagandama ,manipulacijama a to je ta mala kvazi elita iskoristila i sa šangarepom i palicom iskoristila i dovela nas do ove situacije. Izškolaovali (kvazi naučnike)su ljude po njihovim pravilima i knjigama i dali im smjernice šta da rade , to nema nikakve veze sa naukom , iglavnomje samo kapitalni interes. Pre svega su nametnuli njihova pravila kako njima odgovara od upotrebe hemije u poljoprivredu , raznih pesticida ,herbicida nafte , zdravstvo-Farmacija ide u veliko tim stopama masovnog ubijanja ljudi. Svi smo bili uveliko zavedeni prevareni kvazi naukom kad se pogleda nazad uglavnom najviše zadnjih 70 godina . Ima jedan dobar dokumentarni film iz Engledke gdje jedna mlada novinarka snimila dokumentarac o nafti i poljoprivredi i naravno greškama nametnute intezivne proizvodnje. U filmu prikazuje jedan traktor koji ore 80 godina i prikazuje snimak koliko je ptica išlo iza traktora i hranilo se glistama i ostalim živim organizmima iza traktora i prikazuje sadašnju situaciju gdje nema ni jedne ptice jer nemaju šta dobit više iza traktora. Ljudi zamislite se dali je to bijo pravi način ? Sad nemam više vremena ali bi vam postavijo par linkova o uzgoju biljaka brez kultiviranja sa upotrebom i razmnožavanjem mikrorganizama. Još jedna stavar mnogo veliki pokret u svijetu se budi sa tim smjernicama praćenja prirode , ima jedna vrlo dobra stvar za razmišljanje. Dali je ikad neko orao ŠUMU ili bacao pesticide i upotrebljavao hemiju a biljke, DRVEĆE raste do neslućenih visina i zdrave, hiljadama godina? Za sad toliko l.p.. |
fed77 citat: |
U filmu prikazuje jedan traktor koji ore 80 godina i prikazuje snimak koliko je ptica išlo iza traktora i hranilo se glistama i ostalim živim organizmima iza traktora i prikazuje sadašnju situaciju gdje nema ni jedne ptice jer nemaju šta dobit više iza traktora.. |
Sva vremena su GMT + 1 sat