Poslato: Ned Maj 08, 2005 12:32 am----
Meni i ta mecija leska lici na zbun
Nego verdoso jel znas mozda koji je lesnik koji ima crveno smedje lisce u prolece.. a kasnije mu lisce pozeleni. Mozda ga cak prodaju i kao ukrasni lesnik nisam siguran. Ja imam u selu dva ogromna zbuna lesnika i bude svake godine po jedna gajba lesnika
Cuo sam od neke rodbine koja ima vikendicu na Kosmaju da su imali lesnik.. i da nisu mogli da se odbrane od veverica posto je vikendica na obudu sume. (Skoro kao kuca od Frau sa Kanadskim zecevima
) I da svake godine ne uberu ni jedan lesnik zbog njih pa su na kraju resili da ga poseku. Medjutim menjao bih sve lesnike samo da mogu da vidim neku vevericu u dvoristu
Poslato: Ned Maj 08, 2005 12:46 am----
eh, moj verdoso,odakle mi novac za tu zemlju.a moj verdoso da li ce fatka toliko zivjeti pa ode mi trud uzalud, nedoceka ja svoj novac.to sam mislila da imam u basti, posto imam maline, jagode, ribizlu.to je samo za djecu eto toliko da imaju.
Poslato: Ned Maj 08, 2005 8:17 am----
Mislim da je najpametnije saditi lešnik kalemljen na mečiju lesku.Izgleda kao drvo, ne kao žbun i nema izdanaka.
Poslato: Uto Maj 10, 2005 1:45 pm----
Da li je moguce gajiti lesnik u nekim surovijim uslovima,npr na planini Tari, na 1350m nadmorske visine. Ima divljih lesnika, ali me zanima da li ima i hibridnih sorti koje podnose ovu klimu.
Poslato: Čet Maj 12, 2005 9:48 pm----
LJILJO, tamo gde uspeva neka divlja vrsta, uspeva i hibridna.
Garant!
Poslato: Pet Maj 13, 2005 1:51 am----
Moji su svi lješnjaci zeleni list, smeđi plod, susjed ima crvene listove i smeđi plod, sad ja ne znam kakav je koji ali plodova imaaa, dajem susjedima jer ne koristim puno.
Poslato: Sub Nov 12, 2005 9:27 pm----
Tvoj komsija ima neku sortu Rimskog(ima ih puno)koji je ukrasni parkovski.Inace ne slazem se da je Rimski najkrupniji i da je kalem na Mecioj lesci bolji lesnik.U mom zasadu i kod mojih kolega se bolje pokazao izdanacki!Zasto?Leska ma Mecijoj l.tera kalem na rast i bujnost ali je mnogo manje plodova dok je kod izdanaka obrnuto na ajde da kazem duplo manjem drvetu imamo isto toliko lesnjaka.Inace u mom zasadu po krupnoci vodi Istarski dugi,Ludolf,Halski dzin i Enis koji je na mecjoj l.
Ko voli lesku ili zeli nesto vise da sazna o njoj neka pogleda na ovim sajtovima-: www.hazelnuts.org.au/ ili www.agric.nsw.gov.au/reader/11246
Poslato: Uto Jan 24, 2006 6:46 am----
Dugo sam mucio muke kako prihranjivati,djubriti lesku,obisao sam mnogo leskara i razgovarao sa mnogim vlasnicima i ni jedan nije imao pravi program!
Lutajuci po internetu i kopajuci po raznim knjigama ,deleci informacije sa kolegama i uceci se na sopstvenim leskama dosao sam do nekih rezultata koje cu da podelim sa vama da i vi nemate slicnih problema!
Naravno! kao i svki novajlija hto sam da mi neko drugi zavrsi posao.Pa sam slao poruke raznim preduzecima,firmama....,kao sto su:Kemira,Haifa,Moba,Delta agrohemija,Agrosava...,ali uzalud !
Kao prvo i osnovno potrebno je uraditi analizu zemljist u nekoj od poljoprivrednjih sluzbi!Ti ljudi pored analize zemljista mogu najvise da vam pomognu!,tako sam se obratio Agrorazvoju-Nis.
Leska je biljka koja dobro reaguje na unosenje djubriva.
Lesnik se moze i djubriti na osnovu folijarnih analiza s time sto se norma djubriva odredjuje na osnovu sadrzaja mineralnih elemenata.
Ova tabela vazi za zemljiste siromasno fosvorom a bogato azotom i kalijumom.
Uzrast Azot Fosfor Kalijum
2 30g po stabl 40kg ha 200kg/ha
3 80g po.. 40kg ha 200kg/ha
4 100 po.. 40kg ha 200kg/ha
5 120 po.. 40kg ha 200kg/ha
6 120 po.. 50kg ha 200kg/ha
god. 120-250kg ha 50kg ha unosi se po potrebi na osnovu hem.an
(1)<1.8%N u listu-dodaje se po stablu 1.3-1.8kgN
(2)1.8-2.2.%N u listu-dodaje se po stablu 0.9-1.3kgN
(3)2.2-2.5%N u listu-dodaje se po stablu 0.6-0.9kgN
(4)<0.5%K u listu-dodaje se po stablu<3.6-4.5kgK2O
(5)0.5-0.8%K u listu-dodaje se po stablu 1.8-2.7kgK2O
(6)>1%K u listu-ne dodaje se K2O
Primer za mikro fertigaciju:Na osnovu hemiskih analiza zemljista i lisca u jednom dobrom zasadu treba uneti po hektaru:
200kg N,50kg P,200kg K
U potrebnu kolicinu vode 75kg(18:4:25) i nakon toga jos 25kg(26:9:9)rastvoriti.Da bise unela potrebna kolicina azota treba dodati jos 6kg AN-a
Djubrenje se moze i vrsiti(kako rade Australijanci)-
Azot-N se dodaje biljci zbog rasta izdanackih grana na kojim se stvaraju cvetovi i kada se primeti da su listovi bledje zeleni nego obicno.Dodati Ureu(ammonium nitrate),30g za drvo staro 2.godine,120g za 5-ogodisnje drvo a za starije biljke 240g po drvetu.
Kalijum se dodaje biljci da bi biljka imala vece listove i vece plodove i dodaje se u jesen.10gK po biljci starosti 2 god.5.-ogodisnje 12gK i po 15g Kalijuma za starija stabla.
Bor- se dodaje leski u prolece da bi se osnazili i sacuvali letorasti.Bor dati folijarno(prskanjem)
Jos jedna vazna stvar-Ako se leska zalije u prolece kad biljka pocinje da pravi plod rezultati ce biti fantasticni jer time pomazemo diljci da napravi plod i napuni plod sto je i logicno veoma bitno!
Poslato: Uto Jan 24, 2006 12:24 pm----
Moze li se ljeska oziliti hormonom i kada je najbolje vrijeme?Vidjela sam pred jednom kucom, a znam vlasnika pa bih uzela koju grancicu.
Poslato: Uto Jan 24, 2006 2:43 pm----
može zelenim reznicama u 8 mj.
Poslato: Uto Jan 24, 2006 3:54 pm----
Dabi se odredila potrebna količina djubriva za prihranjivanje zasada lešnika potrebno je pravilno uzorkovati zemljište(oko 25 pojedinačnih uzoraka) po slojevima od 0-30 i 30-60cm, a zatim prvljenjem prosečnog uzorka, po sloju oko 1 kg zemljišta, predati uzorak da se izvrši agrohemijska analiza. Na bazi rezultata analiza odredjuje se nivo obezbedjenosti zemljišta hranljivim elementima i proračuna se potrebna količina hranljivih elemeneta koje treba dodati u zemljište, dabi se ostvario potencijalni prinos. Svaka poljoprivredna stanica ili ima laboratoriju za analizu, ili šalje uzorke u odgovarajuću laboratoriju za zemljište.
Poslato: Uto Jan 24, 2006 11:13 pm----
| pomo citat: |
| Dabi se odredila potrebna količina djubriva za prihranjivanje zasada lešnika potrebno je pravilno uzorkovati zemljište(oko 25 pojedinačnih uzoraka) po slojevima od 0-30 i 30-60cm, a zatim prvljenjem prosečnog uzorka, po sloju oko 1 kg zemljišta, predati uzorak da se izvrši agrohemijska analiza. Na bazi rezultata analiza odredjuje se nivo obezbedjenosti zemljišta hranljivim elementima i proračuna se potrebna količina hranljivih elemeneta koje treba dodati u zemljište, dabi se ostvario potencijalni prinos. Svaka poljoprivredna stanica ili ima laboratoriju za analizu, ili šalje uzorke u odgovarajuću laboratoriju za zemljište. |
jos jedna stvar.kad se sadi skracuje se koran. radi boljeg prijema i dezinfekcije zile se obavezno potope u smesu predhodne zemlje vode svinjske i govedje balege!
Poslato: Sre Jan 25, 2006 1:36 am----
Da,da
Hvala sto ste me dopunili u stvarima bitnim koje sam zaboravio da kazem!
Znaci leska se sadi od Novembra do Marta.Bitno je da je biljka bila dobro urovljena,i veoma bitno da nije koren stajao potopljen u vodi duze od 3 sata jer se korenove pore zatvaraju zbog viska vode i leska se teze prima.
Dobro je kao sto kaze simonzec potopiti koren u tri jednaka dela vode,zemlje,balege.
Obavezno skratiti zile i kada se u rupu 40x40x40 vrati oranicni deo 1/3 pa stavi biljka pa opet zatrpa jos 1/3 rupe-nagaziti zemlju nogama oko biljke i povici lagano stablo 2-3 santimetra navise da di izasao vazduh koi je ostao oko korena,onda staviti malo stajnjaka oko oboda rupe i to je to.
A obavezno je uraditi analizu zemlje(isto tako ce vam i reci da uzmete uzorke kao sto je objasnio i Pomo) a strucna lica ce vam reci koje djubre i koliko dodati za vasu zemlju za kulturu koju sadite
Ljudi izbegavajte nasa djubriva jer su zastarela i zemlja je prezasicena njime jer se tesko rastvaraju
Odaberite neko strano!,dobra su Agrofoska,Haifa,Kemira izbor je veliki i mozete pronaci djubre koje vam tacno treba po analizi zemljista.
Obavezno zaliti lesku posle sadnje vodom i nekim startnim djubrivom(11:44:11)2%rastvorom-2kg na 1000l vode.
Hormone sam narucio pa cu u prolece da probam da se malo igram sa Auksinom
Fatka najbolje iscupaj izdanke koi su vezani za korenov vrat-biraj tanje i duze izdanke manje boluju i bolje se primaju nemoj se muciti oziljavanjem grancice uradi to sto pre jer leska se u prolece prima 50% prema 50%.
Poslato: Sre Mar 22, 2006 2:53 pm----
dali neko zna kava je rodnost kod lešnika(kg),koliko mu vremena treba da rodi?
Poslato: Čet Mar 23, 2006 7:46 pm----
| joons citat: |
| dali neko zna kava je rodnost kod lešnika(kg),koliko mu vremena treba da rodi? |
Bitan podatak da je vrijeme eksploatacije stabla lješnjaka 45 godina.
Na hektar ide cca 660 stabala
Pozdrav
Đuka
Poslato: Pon Apr 24, 2006 6:15 pm----
Leska se kalemi na mecijoj lesci ili se uzimaju izdanci iz korenovog vrata tako sto se pazljivo odvoje od maticne biljke!
Mnoge knjige o lesci su mi prosle kroz ruke i dosta sam prekopao po internetu.
Najdraza knjiga gde ima dosta o lesci u vezi rezanja mi je Rezanje voca i vinove loze(Porecje Vucje) i sajt www.agric.nsw.gov.au/reader/11246 ,http://www.hazelnuts.org.au/
Australijanci tako gaje lesku a meni se to svidja!
Poslato: Sre Maj 10, 2006 5:13 pm----
Zimus smo zasadili pola jutra lešnika,pa me zanima kako održavati zemljište oko leske.Da li bi valjalo da se isprska nekim sredstvima protiv rasta trave ili se mora redovno kultivirati i okopavati?
Poslato: Sub Jun 10, 2006 11:43 am----
| Quote:: |
| Zimus smo zasadili pola jutra lešnika,pa me zanima kako održavati zemljište oko leske.Da li bi valjalo da se isprska nekim sredstvima protiv rasta trave ili se mora redovno kultivirati i okopavati? |
Poslato: Uto Sep 05, 2006 1:40 pm----
Verdoso i ostali
ja posedujem 2 hemtara zemje na visini od 750 metara nadmorske visine u juznoj srbiji. Zemja je crna i teren je sa istocne strane ogranicen planinom. Veoma je toplo i sushno leti tako da se desi da zemja popuca.
Ja zelim da celih 2 ha posadim sa leshnicima ali da smanjim troskove na minimum. Jedan covek mi je rekao da se leshnik moze saditi u fevruaru tako sto se ukopa plod u zemji ?????????
Druga pitanja:
Izbor sorte?
Nacin sadnje?
moja mail: kpozdrav @ yahoo.com
Poslato: Ned Sep 10, 2006 11:47 pm----
| vlada73 citat: |
| Verdoso i ostali ja posedujem 2 hemtara zemje na visini od 750 metara nadmorske visine u juznoj srbiji. Zemja je crna i teren je sa istocne strane ogranicen planinom. Veoma je toplo i sushno leti tako da se desi da zemja popuca. Ja zelim da celih 2 ha posadim sa leshnicima ali da smanjim troskove na minimum. Jedan covek mi je rekao da se leshnik moze saditi u fevruaru tako sto se ukopa plod u zemji ???????? |
Tachno ali ekvivalent ovome je kao kad bi hteo da imas vocnjak jabuka i sejes seme jabuke da bi ga osnovao.
Poslato: Uto Sep 19, 2006 10:56 pm----
dobar odgovor aleksandar
kakvo sijanje iz sjemena.nije to samo tako posaditi plantažu i čekati novac. treba puno novca uložiti i truda još više.počevši od obrade zemljišta koja zahtjeva rigolanje,dakle veću mehanizaciju , do izbora sadnica, koje su naravno kalemljene, mora se paziti jer postoje muške i ženske biljke, najbolje počinjati uz dobar stručan razgovor i nadzor.
Poslato: Pet Sep 29, 2006 3:49 pm----
Pozdrav svima, ja sam novi na ovom forumu. Pre svega da Vas sve pohvalim, samo tako nastavite.
Citao sam dosta o leski i interesovao se, ali me nesto zanima. Da li postoji neka mehanizacija za ciscenje lesnika ili sve mora rucno, a takodje me zanima i d ali postoje neki sistemi za skupljanje lesnika?
hvala unapred
Poslato: Pet Okt 13, 2006 2:18 pm----
Postoje masine za sakupljanje lesnika ali one su sigurno isplatljive za velike povrsine plantaza. Mozes pogledati kako izgleda jedna masina na:
www.saporidilanga.com/...ndexen.htm
Samo sam tu pronasao, i nisam nigde video nesto drugacije za sakupljanje lesnika
pozdrav
Poslato: Pet Okt 13, 2006 8:38 pm----
| gosha citat: |
| Postoje masine za sakupljanje lesnika ali one su sigurno isplatljive za velike povrsine plantaza. Mozes pogledati kako izgleda jedna masina na: www.saporidilanga.com/...ndexen.htm Samo sam tu pronasao, i nisam nigde video nesto drugacije za sakupljanje lesnika pozdrav |
to se trazi, svaka cast gosho
nego, je l ovo neki italijanski izum?
Poslato: Sub Okt 14, 2006 9:45 am----
Italijani su specijalisti za takve stvari. Ako trazis neku masinu onda je potrazi u Italiji
Inace masina radi na principu usisivaca a mislim da ih i selektuje (po velicini). 
Poslato: Pet Okt 20, 2006 8:55 pm----
Na vasem forumu i nekim drugim mestima sam nasao da je potrebno zalivanje tokom jesenje sadnje leske , dok sam istovremeno od nekih drugih ljudi koji su vec podigli zasade cuo da nema potrebe , jer svi znamo zasto je jesenja sadnja dobra ( zbog vlazne zime). Molio bih misljenje nekoga sa iskustvom .
Inace izmedju 1 i 10 novembra podizem 1 ha. leske.Njiva je zaogradjena , zaorana i pripremljena . Rupe kopam 40 cm. i prilikom zatrpavanja cu da obrnem zemljiste . Na dno ide 2 kg stajnjaka , pa trecina zemlje , zatim galation za zicare , 20 gr. kemire "starter", stavlja se sadnica onda druga trecina zemljista , malo se nagazi , pa onda 5-10 kg. stajnjaka oko nje , i nagrne se preostalom zemljom .
Mozda ste primetili da na samo dno planiram da stavim malo stajnjaka jer mislim da ce da pripomogne sadnica u prolece, pa me interesuje da li je to pametno .
Hvala.
Poslato: Sre Okt 25, 2006 4:17 pm----
Poštovani,
Pripremam se za sadnju lešnika na jednoj manjoj parceli u toku jeseni (oko 50 ari). Ono oko čega još uvek imam nedoumice jeste raspoređivanje sorti, i to konkrento:
1. Kako birati oprašivače za sorte Tonda Djentile, Tonda Romana i Halski džin? U različitim izvorima, uglavnom na sajtovima proizvođača sadnog materijala stoje različiti podaci, primećujem da proizvođači preporučuju one sorte koje imaju. Mene interesuju iskustva vas proizvođača.
2. Da li neko ima informacije o sortama Fičverder i Northempton, pominju se kao perspektivne sorte, ali nisam našao ništa konkretnije od toga.
3. Kako treba rasporediti oprašivače u odnosu na sortu koju oprašuju, da li oprašivači treba da budu sami u svakom, recimo 3. ili 4. redu, ili ih treba mešati i u jednom redu sa oprašivanom sortom?
Konačno, koje kombinacije sorti i u kom odnosu preporučujete za sadnju u istočnoj Srbiji?
Unapred zahvaljujem na svakom odgovoru!
Poslato: Sre Okt 25, 2006 8:05 pm----
Tonda Gentile Romana
Tonda Gentile delle Langhe
Tonda di Giffoni su,
tri razlicite sorte lesnika ,Talijanske, i dobre su kao i halski dzin i rimski i istarski dugi.Kao oprasivac obavezno moras koristiti Ludolfa i on je dovoljan mada neki ubacuju jos po neki , sto vise razlicitih sorti to je bolje i sigurnije. Inace po iskustvu mog prijatelja iz Subotice on oprasivace stavlja u poseban red iz prakticnog razloga a to je sakupljanje plodova jer je oprasivac sitniji od ostalih ali nista manje cenjen.To mozes slobodno da uradis jer se polen lesnika krece petsto metara u precniku i oplodnja je skopro sigurna , mada nije lose i da oprasivac rasiris ravnomerno mada ce ti to malo iskomplikovati sakupljanje.
Oprasivac se stavlja 10 % mada moze 20 %.
I jos nesto na severu Vojvodine Tonda Gentile Romana zna da izmrzne , ne skroz ali delimicno pa je ja necu saditi u nekom velikom broju, moj izbor sortije :
Halski dzin
Rimski
Istarski dugi
Tonda Gentile Romana
a sorta oprasivac:
Ludolf
Pozdrav i svako dobro
Poslato: Sre Nov 01, 2006 11:08 pm----
Nije pametno da ti koren stabla leske pipa direktno stajsko ili vestacko djubre
Poslato: Sub Nov 04, 2006 11:41 pm----
Sledeca stvar koja me interesuje jeste postupak sa sadnicom prilikom same sadnje odnosno za koji uzgojni oblik da se odlucim posto sam dobio nekoliko saveta: jedan da se sadnica ne skracuje pri samoj sadnji vec tek na prolece na visinu od 80 cm, druga DA SE SADNICA PRILIKOM SADNJE SKRATI NA 50 CM A DA SE NA PROLECE SKRATI DO PRVA TRI OKCA I DA TO BUDU GLAVNE GRANE BUDUCEG GRMA. Neznam sta je bolje i pravilnije?
Poslato: Ned Nov 05, 2006 6:00 pm----
Ovaj sajt je pravo otkrovenje. Koliko sam samo bunario po internetu da nadjem nesto o lesnicima. Na prolece planiram da zasadim oko 1ha lesnika. Gde da nadjem kvalitetne sadnice. Cuo sam da se kod nas uglavnom sadi zbunasti lesnik. Moze li mala pomoc za pocetnika u svetu lesnika,
poz Branko
Poslato: Ned Nov 05, 2006 6:22 pm----
Pozdrav svima. Moze li mala pomoc i za mene. Zivim u jednom selu podno Kopaonika na visini 500-550m. Nikad se nisam bavio uzgojem lesnika niti sam ista citao o tome. Nedavno me posetio jedan moj prijatelj i skrenuo mi paznju da je imanje idealno za uzgoj lesnika i po klimi i po kakvoci zemljista. Kaze da je posao isplativ. Planiram da na prolece posadim 1-1,5 ha lesnika. Imali na forumu nekog ko se intenzivno bavi uzgojem lesnika? Zna li koja je otkupna cena i gde se otkupljuje lesnik u Srbiji? Gde se mogu naci sadnice, i po kojoj ceni? Koliko dugo zivi stablo/zbun lesnika, tj. koliko dugo ga mozes brati? Postoji li neko udruzenje odgajivaca lesnika? Zahvalan sam za bilo kakvu pomoc.
pozdrav svima Branko
Poslato: Pon Nov 06, 2006 1:36 am----
Ko bi li ga znao sta je bolje?Koliko cujem od Hrvata oni kupuju vec skracene sadnice na 30cm.Ja sam moje rezao tek u prolece ali drugo znaci tek posle godinuipo dana
Uzgojni oblik zavisi od mehanizacije koju posedujes i zelje kakav oblik stabla zelis da imas.Kod zbunastog oblika ne kratis sadnice nego pustas da raste i samo rezes letoraste problem je u tome sto se brze zatvaraju redovi jer drvo ima dosta bocnih grana.Kod stablastog oblika kratis sadnicu razvijas bocne grane ali to je sve sporije,stablo je manje i kasnije se zatvaraju redovi ali je zgodno za mehanizaciju i obradu.Ako imas malu povrsinu i mozes sve rucno i frezom pusti lesku da prirodno raste a to je zbunasto!
Poslato: Pon Nov 06, 2006 12:22 pm----
pa nameravam da zasadim od 1,3-2 ha. Na prolece planiram da posadim 1 ha, za pocetak. Treba li da se ore svake godine izmedju sadnica, ili kako ? Zemlja mi je takva da moram da orem traktorom. Imam svu mehanizaciju. Koliko traje taj zbunasti lesnik, kakav prinos daje. Ako mozes molim te reci nesto detaljnije.
Poslato: Uto Nov 07, 2006 12:39 am----
Za tu povrsinu i posto morasi imas svu mehanizaciju teraj lesku odnosno rezi za stablasti oblik.Sto se tice oranja ako mora neka mora.Ori na razdel kako se vec to kaze ali da ti pad bude prema vockama a ne da napravis rupu u sredini.Ne ori blizu ako nije kalem zbog korena koi je plirak.Freziraj na najmanju mogucu dubinu pored stabala isto zbog plitkog korena.Rod,ah tu nema pravila jednostavno budu lose godinenagli prelaz-mraz.Prasnicima treba odredjena temperatura konstantno ne secam se koliko bese sati neprekidno da bi se otvorili i pustili polen i tu se desni najgore odmah su prinosi smanjeni.Mislim da zbunasti pre prorodjeva i u pocetku da malo vece prinose ali se to kasnije izjednaci.
Poslato: Uto Nov 07, 2006 9:15 pm----
Hvala na odgovorima. Reci mi molim te ako znas koliko je crna zemlja - smonica pogodna za gajenje lesnika. Ona je prilicno tvrda, teska. Sljive i jabuke radjaju odlicno!
Poslato: Sre Nov 08, 2006 10:08 am----
Ima li ko detaljnije upustvo za setvu Mecije leske (C. colurna).
Tehnka setve, rokovi, stratifikacija, jarovljenje i td.
Poslato: Sre Nov 08, 2006 11:35 am----
i mene to zanima. cuo sam da trazi posebne uslove. ja sam nasao rod mecije leske i napravicu neki eksperiment. mislim da sam zakasnio ali nadam se da cu uspeti, a ako ne nista.
pozdrav svima
Poslato: Čet Nov 09, 2006 10:24 am----
Najbolje je to izvesti kao da se desilo u prirodi.Znaci zasaditi ih krajem leta i cekati prolece da niknu odrzavati celo leto i u jesen presaditi,uroviti znaci spremiti M.lesku za kalemljenje.Tako urovljena moze da stoji koliko godina zelite ili koliko treba za kalemljenje.Ja sam zasadio pretplosle godine u zardinjerama na terasi i gaio ih celo leto ovo leto su bile urovljene u basti u selu i naravno cekaju kalemljenje
Poslato: Čet Nov 09, 2006 11:13 am----
Koliko sam video i zakljucio leska obozava smonicu ne zato sto je tvrda vec dobro cuva vodu jer se susi samo po prvrsini.Jedini manji problem su dugi periodi bez padavina jer zemlja moze i dublje da ispuca i ugrozi koren.Zbog toga smonica treba uvek da bude dobro obradjena.
Za "Njegos" vidi za M.lesku u forumu sam dao odgovor na tvoje pitanje jer si jos negde ponovio isto pitanje.
Poslato: Čet Nov 09, 2006 2:06 pm----
| kalimali citat: |
| Koliko sam video i zakljucio leska obozava smonicu ne zato sto je tvrda vec dobro cuva vodu jer se susi samo po prvrsini.Jedini manji problem su dugi periodi bez padavina jer zemlja moze i dublje da ispuca i ugrozi koren.Zbog toga smonica treba uvek da bude dobro obradjena. Za "Njegos" vidi za M.lesku u forumu sam dao odgovor na tvoje pitanje jer si jos negde ponovio isto pitanje. |
Poslato: Pet Nov 10, 2006 7:01 pm----
Hvala ti "kalimali" na informacijama, ali ne mogu da pronadjem temu sa postavljenim pitanjem u vezi setve mecije leske.
Izgleda da je uklonjena sa foruma. Ako imas nesto konkretnije pomoglo bi mi puno.
Sto se tice pitanja ALEKSANDRAM mislim da si zakasnio da nabavis kvalitetne sadnice bar sto se tice ovogodisnje sadnje.
Poslato: Pet Nov 10, 2006 7:06 pm----
Ima li ko iskusta u sadnji lesnika u obliku zive ograde?
Poslato: Pet Nov 10, 2006 7:38 pm----
Nisam mislio na ogradu u bukvalnom smislu, vise u zargonskom obliku,
tj. komercijalni uzog 1200-1400 biljaka po hektaru.
U svakom slucaju zahvaljujem se.
Poslato: Sub Nov 11, 2006 11:03 am----
Dosta ludi na ovom forumu ima problema da nadje rasad-sadnice leske.
Puno ljudi koji prodaju rasad zaradjuju na neznanju i prodaju ne adekvatan rasad!Rasad za lesku je lako proizvesti i pokusacu da objasnim kako svako od nas moze lako da proizvede rasad!
Za ovaj posao treba nam stablo staro najmanje 4.god. koje cemo da isecemo iznad prve grane.
||
\\ //
-----------
\\ |
| |
| |
_______
Ako mozete da zamislite to bi trebalo da bude otprilike gde je isprekidana linija na ovoj mojoj slici.
Sledeci korak je otkopati zemlju oko stabla malo ispod povrsine oko korenovog vrata stabla.
\\ |
| |
| |
| |
-\ | | /-
\| |/
//||\\
Nekim ostrim predmetom ili malom bastenskom moticicom ostrim krajevima bukvalno izudaramo-ostetimo korenov vrat. Na svakom mestu gde smo udarili korenov vrat stablo treba da pusti izdanak.
Posle ovog postupka zatrpamo odnosno vratimo zemlju nazad i jos plus dodamo ogranemo stablo recimo kao krompir.
\\ |
| |
| |
/| |\
-/ | | \----
//||\\
Sta je poenta u svemu ovome!Da se drvetu ostavi samo jedna grana da bi moglo i dalje da zivi cak i na njoj da se kontrolise rast.Kad se korenov vrat osteti na ovakav nacin iz svakog ostecenja izaci ce po jedan izdanak.
Znaci stablo smo naterali da pusti nove izdanke je vise nema dovoljno lisca da bi fotosintezom pretvaralo hranu.A onu jednu granu smo namerno ostavili da bi drvo odrzavalo u zivotu.Ogrtanjem stabla cuvamo novoizrasle idanke od izmrzavanja jer oni moraju da prezime sa "majkom".Sledecu jesen ponavljamo postupak otkopavanja i lagano odvajamo izdanke od stabla.Odvajamo one izdanke koi imaju samo korenje.Posle toga izdanke urovljvamo ili sadimo da prezime i oni tako moraju da budu urovljeni godinu dana da bi se pravilno razvili kao samostalne biljke i samim tim i vrsimo selekciju jer prezivljavaju samo najace stabljike.Posle toga ide sadnja u plantazu koju dobro znamo!
Isto je bitno da "majka" stablo bude kvalitetno drvo odnosno stablo koje ima dobar i krupan rod i koje nije bolesno.Ovakav maticnjak moze da se formira od razlicitih sorti stabala koja su kupljena u nekom institutu i koja imaju sertifikat.Ovi izdanci zadrzavaju osobine"majke"znaci nista ne gube na kvalitetu.Dok je kod sadnje iz ploda totalno drukcije.Novo izrasla biljka moze da bude totalno drugacija od svoje sorte!
srecna vam proizvodnja!
Poslato: Ned Nov 12, 2006 7:21 am----
Trazim tako podatke o lesniku i naletim i na ovaj sajt...Odlicno.
Ja sam iz okoline Krusevca, a trenutno sam u Kanadi. Zadnjih 6-7 godina me jako interesuje gajenje Lesnika. Pre nekih 3 godine zasadio sam oko 120 stabala. Tj. obavezao sam roditelje da to urade. Tu je bilo malo problema, da nije bilo problema imao bih najmanje 1000 stabala. Ljudi da li znate da ovom svetu treba vise nego duplo lesnika nego sto se sada proizvodi. Prodaje se na berzi... postojan je... ma Lesnik je kao zlato.
Spremam se da iduce godine zasadim sto je vise moguce.
Par pitanja:
1) Kako se orezuje Lesnik (racunajuci od dvogodisnje biljke pa nadalje)
2) Koliko treba obradjivati zemlju oko lesnika... mislim od zasadjivanja pa nadalje ( posto moji roditelji konstantno oru i freziraju)
3) Kako je sto se tice VODE, dali je potrebno zalivati ili samo treba prepustiti prirodi .
Hvala puno
Poslato: Ned Nov 12, 2006 5:34 pm----
Odgovori:
1-za orezivanje posalji mi mejl da ti posaljem zip fajlove o orezivanju ali najbolje je da ti neko pokaze! tako se najbolje uci.
2-Obrada ti je OK.mada moze i samo kosenje ili prskanje herbicidima.Koristi pokosenu travu za malciranje.
3-za vodu je problem tu ne mogu da se dogovorim sam sa sobom.Lesnik voli vodu odnosno vodna zemljista.Ali iskustvo starijih ljudi koi gaje lesku kaze ako jednom pocnes da je zalivas stalno to moras da radis na dalje.Planiram to da dokazem jer mi je njiva na samoj obali Toplice i uskoro cu saznati i naravno objaviti da svi to znaju
Poslato: Pon Nov 13, 2006 2:57 am----
kalimali poslao sam ti e-mail
Imam zasad od 3 godine. Jos nisam proredjivao...
naravno jer nisam znao kako.Nekim sadnicama iz korena izlazi 3,4 i vise prutova (gusto je kao zbun) a nekima je samo jedna. Znam da imam 3-4 razlicite vrste. Da li to zavisi do vrste ili ne. I da li trebam da orezujem visak prutova ili da ostavim sve. Neko mi rece da ostavim ne vise od 3 ili da ostavim samo jedan...
E posto imam sada vas strucnjake ja vas pitam ... kako treba, Ako neko zna neka objasni
Poslato: Pon Nov 13, 2006 6:27 pm----
Sa tim moras da zivis!Odnosno da moras stalno da seces sve izdanke koi izlaze iz korenovog vrata.E sad kako ces zavisi od tebe dali ces makazama da ih seces po povrsini ili ces da otkopas malo zemlju!Ali moras stalno to da radis!Ti izdanci trose hranu koju bi biljka iskoristila za rast i itd.Znaci stalno seci i ne ostavljaj ni jedan izdanak!
Poslato: Uto Nov 14, 2006 5:15 am----
Sta je praksa pokazala ostaviti vise prutova da prave zbun ili jedan da pravi stablo...
Sigurno da ima prednosti i mana. na kolicinu roda ili cega vec
Poslato: Pet Nov 24, 2006 1:47 am----
Posadio sam 200 stabala leske(halski džin).Interesuje me da li sam trebao da posadim još neku vrstu?Da li moram da posadim i oprašivače i koje?Takođe me interesuje da li je bitno gde se sade muški i ženski i na koji način mogu da ih raspoznam?Pošto su mi dvogodišnja stabla već su u neku ruku oformljena(imaju po tri grane) da li moram da ih sad režem na 60cm ili da ih ostavim kako jeste?Stabla mi nisu kalemljena,da li to znači da će i rod biti umanjen?Voleo bih da mi neko odgovori na pitanja jer kada sam se raspitivao pre sadnje niko mi nije spominjao da treba da se pazi na muška i ženska stabla kao i da se moraju stavljati oprašivači(pitao u institutu u Čačku).Unapred hvala.
Poslato: Sub Nov 25, 2006 11:15 am----
Sto se tice muskih i zenskih stabala ja tu podelu nigde nisam ni procitao i cuo, znam samo da je neophodno da postoje oprasivaci u zasadu i da obicno idu dve glavne sorte i tri sorte oprasivaca. U literaturi navode da je oprasivac za Halski dzin Kosford i Dugi spanski. Mislim da ne moras da kratis posto su ti vec pustile nosece grane vec samo da se odlucis koje grane ces da pustis tj. kakav oblik hoces.
Poslato: Ned Nov 26, 2006 2:25 am----
Hvala ti na odgovoru.Interesuje me da li mogu da ostavim samo jednu vrstu leske i njen oprašivač bez dodavanja druge sorte jer sam ograničen prostorom?Koje su loše strane toga?Kako se i gde sade oprašivači?Šta su oprašivači i da li imaju rod?Šta gubim ako ih neposadim?Kada stabla da oformim(na proleće)?Imam puno pitanja pa ako je neko raspoložen da mi pojasni sve ovo bio bih mu zahvalan.Unapred hvala.
Poslato: Ned Nov 26, 2006 11:59 am----
Oprasivac mora da postoji jer se otvaranje zenskih i muskih cvetova ne poklapa, tako da moras da posadis oprasivace da bi imao vece prinose. Mislim da je dovoljno da dosadis oprasivac. Navodi se da oprasivaca treba da bude od 10 do 20 posto. Sto se tice rasporda izgleda da to i nije toliko bitno jer se polen siri kasnije na veca rastojanja jer ga prenosi vetar. Ja sam ih sadio u posebne redove zbog lakseg ubiranja plodova.
Poslato: Pon Nov 27, 2006 2:29 am----
Hvala ti na odgovoru.Da li imaš odgovor i na pitanje u vezi orezivanja?Ako sam ih sada posadio za koje vreme mogu da prepoznam koje su se primile a koje ne?Nadam se da nisam previše dosadan sa pitanjima?Unapred ti hvala.
Poslato: Pon Nov 27, 2006 6:25 pm----
Videces odmah u prolece kad olistaju!I videces na jesen kome otpadne lisce u septembar i ranije-znaci nije se primio!Ne sekiraj se ako celo drvo ne olista u prolece-znaces da taj deo do prvog olistalog pupoljka smrzo!I tu seces na oko 2.cm iznad pupoljka grancicu tako da kosina reznane grancice ide kontra od pupolja da se sokovi nebi slivali na pupoljak i "izgoreli"ga.
Poslato: Sre Nov 29, 2006 2:30 am----
Hvala na detaljnom odgovoru.Imam još par pitanja kao što su:Slažeš li se da su za halski džin oprašivači Kosford i Dugi spanski?Da li moram da zaštitim leske od štetočina(zeca) da mi nejede stablo i sa čime(predloženo mi je papirne đakove da uvijem oko leske)?Ima li leka protiv veverica?Šta se radi na proleće kad počne vegetacija(kako se tretira stablo)?Usputno pitanje,da li mi trebaju papiri od rasadnika.To me interesuje jer kad mi dođe vreme da prodam lešnik(valjda će da rodi) trebaju li mi neki prateći papiri i koji?Imam puno pitanja i nadam se da vas nesmaram ali nemam drugog načina da saznam ono što me interesuje.Unapred vam hvala.
Poslato: Sre Nov 29, 2006 10:22 am----
Zec mrzi plavu boju!Negde sam na netu video bas za zeceve plave mrezice koje se stavljaju oko stabla!Mislim i da cena nije losa!A za veverice imas vise resenja od otrova ,zamki i na kraju puska!Ali pazi zakonom su zasticene!
Poslato: Sre Nov 29, 2006 11:23 pm----
Hvala na odgovoru.Imaš li neki savet u vezi ostalih pitanja koje sam postavio?Pošto si napisao da zec nevoli plavu boju da li to znači da mogu da stavim bilo kakvu mrežicu plave boje?Unapred hvala.
Kalimali upravo sam ponovo pročitao ovu temu od početka i vidim da imaš zip fajl u vezi orezivanja leske.Ako ti nije teško možeš li da mi pošalješ na mail spasojevica @ ptt.co.yu.Unapred ti hvala.
Poslednji izmenio strš dana Sub Dec 02, 2006 12:24 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Nov 30, 2006 8:39 am----
| strš citat: |
| Šta se radi na proleće kad počne vegetacija(kako se tretira stablo)?Usputno pitanje,da li mi trebaju papiri od rasadnika.To me interesuje jer kad mi dođe vreme da prodam lešnik(valjda će da rodi) trebaju li mi neki prateći papiri i koji? |
Lesnik kao i svaku vocku treba tretirati odredjenim preparatima protiv bolesti i stetocina. Posalji mi na pp e-mail pa cu ti poslati ono sto imam. Naravno, nisam ni ja neki ekspert ali imam vise godina 20-tak komada oko kuce i lepo radjaju.
Poslato: Uto Dec 12, 2006 2:44 pm----
pozdrav svima dali neko moze da mi odgovara na neka pitanja mada neke odgovore vec imam ovde posto planiram da se vratim kuci krajem iduce godine iz swajcarske pa posto imam nesto imanje pa bih se necim
bavio iz hobija a da bude i profitabilno odlucio sam se za lesnik pa mi treba o tome sto vise informacije prvo gde mogu da nabavim literaturu o lesniku dali neko zna ko gde ih odkupljuje koja je trnutna cena koji rezervar vode treba za sistem navodnjavanja kap po kap na jedan hektar i dali je tacno da i kalemnjeni zbunasti daju isti rod i koja prednost ima kalemnjeni i dali je tacno da je bolje se uvozi iz italije ili moze i nas domaci rasad da zadovolji kriterijume .Za sad toliko javicu se kasnije sa jos pitanja unapred hvala
Poslednji izmenio miki. dana Sre Dec 13, 2006 5:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Jan 14, 2007 8:43 pm----
Pozdrav svima.Imam posadjenih 60 lesnika koji su usli u petu godinu.U trecoj su prorodili.Prosle godine(to je cetvrta) rod je bio jako slab,manje nego kad su prorodili.Nisam im sekao izdanke,pa su bili zbunovi kao suma.Imali su malo resa,poneku.Onda su mi rekli da ih trebam seci,pa sam to uradio i to drasticno.Ostavio sam po dva,tri stapa,kod nekih koji su jaki i po cetiri u obliku zbuna.Sada imaju mnogo resa.Bas danas sam sekao nove izdanke(od prosle godine).Imam 4 sorte tondu,istarski dugi,istarski okrugli.holandski dzin.Da li ce se oprasivati meedjusobno ili da dosadim jos neku vrstu.Da li je nesecenje izdanaka bilo razlog za nestvaranje resa i slabu rodnost u 40j godini.Molio bih da mi to objasni neko ko zna.Do sada sam radio samo sa sljivama i za to mogu da kazem da znam prilicnuo,ali kod lesnika je drugacije.Sve mi je novo.Sorte koje sam sadio odabrao mi je covek iz rasadnika gdew sam ih kup[io i tvrdi da je to idealna kombinacija.Ili je samo njih imao da proda.Molim za objasnjenja i savet.
Poslato: Uto Jan 16, 2007 12:56 am----
A koliki je bio prihod u trecoj godini ako nije tajna?
Poslato: Uto Jan 16, 2007 8:04 pm----
Prihod 0,ako izuzmes torte u kucnoj radinosti,kod mene i mojih rodjaka.
Poslato: Pet Jan 19, 2007 10:46 am----
Braco Makedonci i VI i svi ono koji vole lesnik.
Nego hajmo da konkretizujemo stvar.
Inicijalna kapisla vezana za DRVO ZIVOTA proistekla je iz sasvim slucajnog razgovora sa surakom i zenom.
Pre nego sto sam uopste kreno na put odlucio sam da potrazim tri strucnjaka iz oblasti vocarstva i ukoliko se njihove informacije poklope TO JE NAJVALIDNIJA INFORMACIJA.
1) Prvo sam na Sajmu Poljoprivrede upoznao ekipu AGROCONSULT (011/31331308) i vodeceg konsultanta Slavisu Sestic.
2) Potom sam upoznao iz VICTORIA GROUP (021/453191) direktora sektora za proizvodnju G-din. Acimovica koji mi je dao broj telefona od G-din Jockovica iz zavoda za poljoprivredu Sabac
3) Nakon kontakta sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede (011/3631878) upoznajem prof. Todora Vulica sa poljoprivrednog fakulteta 011/2645315 lok 312
INFORMACIJA KOJA SE POKLOPILA SA SVA TRI NAVEDENA EKSPERTA (DIREKTNO ILI INDIREKTNO) JESTE DA JEDINO STO MOGU DA GARANTUJU U SRBIJI JESTE RASADNIK “BOSKOVIC”.(015/211478)
Pomenuti rasadnik nadgleda najpoznatiji profesor Radovan Boskovic koji predaje na Engleskom Univerzitetu.Nalazi se u selu Mrdjenovci kod Sabca. Njihov zasad ima preko 25 god na prostoru od 2 hektara, pored tog zasada ima i novo formirani zasad od 2ha.Veoma je bitno napomenuti potpunu podrsku kada je u pitanju odrzavanje zasada (djubrenje,zastita, rezidba).Takodje kod njih se moze videti krckalica (izgleda kao masina za cedjenje grozdja, stime sto ima mogucnost da se pritisni valjci pomeraju) i duvaljka (sluzi za razdvajanje ljuske od ploda nakon krckanja).Prilikom posete upoznao sam i G-din Lukica koji ima zasad u 10 godini.Nakon upoznavanja i svega vidjenog covek se definitivno odluci za saradnju.
Potom dajem zemlju na analizu –Institut za zemljiste, Teodora Drajzera 7, 011/2667123.Tada se trenutno nalazio na parceli kukuruz, a kao sto se zna kukuruz nije bas najbolji preduslov za voce iz razloga sto se kasno bere a zemlja treba da je vec pripremljena..Analizom je utvrdjeno manjak fosfora tako da sam morao da nabavim kompaktno djubrivo MAP (NPK 12:52:0)FERTIL kupljeno u AGRODISKONTU iz Sabca 015/341796 (HVALA NA LJUBAZNOSTI SVIMA IZ AGRODISKONTA).Takodje ulazim u investiciju kupovine sipova visine i zice 1.2m duzine 25m. kao i bodljikave zice 026/651548.Mali nesporazu. pH zemlje 5.5 Institut za zemljište nije preporučio bacanje krečnog đubriva a Agroservis 021/4895433 preporučuje. Odlučujem se da ga bacim samo po redovima gde će lešnik da se sadi.
Potom preokret je emisija Znanje na poklon i prilogom o najvecim zasadu na jednom mestu u EVROPI u mestu DEC opstina Pecinci. od 50h sa planiranim prosirenjem.Nakon toga 10/09/2006 održava se predavanje o lešniku od strane Čede Oparnice uključujući i razgledanje zasada.
Ukratko o navedenom poljoprivrednom gazdinstvu:
Poljoprivredno gazdinstvo “Hazelnut & Leska” d.o.o.
Krajiških brigada br: 2 , Beograd
Fax: 011/516-601
e-mail: hazelnut-leska @ eunet.yu
www.hazelnut-leska.com
www.lesnik.info
“Hazelnut & Leska” d.o.o. je firma čija je osnovna delatnost proizvodnja lešnika, sadnica leske kao i pružanje stručne i tehničke pomoći pojedincima i firmama koje se bave ili bi želele da se bave gajenjem lešnika. Na plantaži "Hazelnut & Leska" koristi se najsavremenija tehnologija, prvoklasni italijanski sertifikovani sadni materijal, a sve se radi uz nadzor vrhunskih stručnjaka iz oblasti voćarstva.
Izvinjavam se svima moram da prekinem , pa neka ovo bude kraj I dela.Ovo je samo min minimma šta se sve izdogađalo.Moje iskustvo predajem Vama.
AKTIVNOST TROŠAK
Sajam poljoprivrede 1000 din.
Rasadnik Bošković 1000 din. + 1000 din.
Analiza zemlje 3000 din.
12 kotura žice + 2 kotura bodljikave 300 €
Šipovi 2m. 110 komada 200 €
Bitulit (9 litra) 950 din.
Đubrivo MAP 5980 din.
Transport 3000 din.
Krečno đubrivo 1 tona 7000 din
Poslato: Pon Jan 22, 2007 2:05 pm----
| sarac citat: |
| Prihod 0,ako izuzmes torte u kucnoj radinosti,kod mene i mojih rodjaka. |
Poslato: Pon Jan 22, 2007 6:44 pm----
Ne navodnjavam.Po stablu 50-lesnika.
Poslato: Uto Jan 23, 2007 8:09 pm----
Pa to je mnogo malo,da li imas mozda neki problem sa zemljom mada ne bi trebalo trebalo bi bar po 3-4 tona po hektaru
Poslato: Sre Jan 24, 2007 5:15 pm----
II deo
Pre nego sto nastavim, pozivam sve zainteresovane za formiranje udruzenja LESNIK, kako bi:
1.uvezli maticni zasad ili ugovorili saradnju samo sa jednim rasadnikom ili formiranje sopstvenog RASADNIKA
2.agrokonsalting za sve clanove udruzenja,
3.predavanja, seminari,
4.posete plantaza u inostranstvu,
5.prodaja (vrsi se pritisak na uvoznike (najvise na drzavu, da definise uredbu kojom bi se definisalo da se vrsi uvoz tek kada se odkupe sve zalihe) ili zajednicko nastupanje na trzistu,
6.izrada masina (krckalica) ili mesta gde ce se vrsiti krcanje lesnika,
7.centar za skladiste,
8.kupovina djubriva i zastitnih preparata,
SUSTINA JE DA CLANOVI IMAJU SIGURNOST KAKO U ODRZAVANJU TAKO I U PRODAJI.
Za sada :
Radisa iz S.Palanke
Nevenko iz Rume
Predrag iz Arandzelovca
Dragan iz Subotica
Sasa iz Svilajnca
JAVI TE SE!
Delovi ili poglavlja koja se odnose na lesnik:
•Prof. Dr. Miladin M Soskic; Orax i Leska (Partenon)
•Dr inz. Vojin Bugarcic; Orah Leska i badem (Nolit)
•Prof. Dr Borivoje Pejkic; Rodnost i nerodnost vocki
•Prof. Dr. Spasoje Bulatovic; Orah Lesnik i Badem (na citanje sa poljoprivrednog fakulteta, najvise napisano o lesniku)
•Prof. Korac M; Leska Novi Sad (neuspela nabavka)
Napominjem da je cena plana izrade plantaze lesnika 100€. Agrokunsultantski sat je do 12€ ili po danu 50€ plus 10€ za putne troskove. Ukupan broj posete po godini pet puta.
Na sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.sr.gov.yu imate poljoprivredni informator (oko 2 mega) koji Vas upoznaje sa merama za podsticaj podizanju visegodisnjih zasada , stime da je registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
RB BILJNA VRSTA MIN. BROJ SADNICA PO hektaru Podsticajna sredstva po sadnici za standardni materijal Podsticajna sredstva po sadnici za sertifikovan materijal
12 LESKA-KALEMLJENA 600 kom 250 din. 500 din.
13 LESKA-IZDANAK 500 kom 70 din. 140 din.
To je itekako znacajan podatak pri formiranju kalkulacije za formiranje zasada.
Ovde sa provlaci nova tema razlika izmedju standardnog zasada i sertifikovanog.
Da li je standardna sadnica ona koja je uvezena pa potom od njenih izdanaka formirana sadnica.
Udruzenje vocara mora de se bori da podsticajna sredstva treba da se odnosi i na ogradjivanje zasada jer je veliki finansiski izdatak.
NAPOMENA:
ZA KVALITET SADNICE NIJE TOLIKO BITAN SERTIFIKAT VEC ’’BRADA’’ KORENOVOG SISTEMA.
GLEDAJ U BRADU A NE U VELICINU PRUTA.
KALKULACIJA PLACENIH NADNICA:
•Ljuscenje kore na sipu i to dela koji ide u zemlju i premazivanje (gornji deo sece se pod kosinom),
•Ciscenje obe strane njive od panjeva , korova ...,
•Bacanje djubriva Map i krec,
•Kopanje rupa za sadnicu,
•Sadnja
Ukupno 13 nadnica, ili ti 13 * 1000 din je 13000 dinara.
Svakako ne uzima se u obzir pomoc rodjaka, cija se nadnica vraca nadnicom.
Kraj II dela u III delu pisacu kako je protekla sadnja.
Poslato: Sre Jan 24, 2007 7:26 pm----
Brate rem,
al si se ti bas onako namucio BRAVO sta da ti kazem.Mada znas sto vise strucnjaka to vise boli glava,bar tako je kod nas ovde neznam mozda se tamo nadje i po neko pametan
.To sa ispitivanje zemljista se potpuno slazem jer bar neces da bacas pare dzabe ako ne drugo,ovde kod nas moze da se kupi leska od 2-2.5 eur i to sa proverenim kvalitetom,bar tako su mi "pricali" ne mogu da garantujem dok ne vidim.A ovi nasi lesinari iz ministarstva poljoprivrede su kao carinici i popovi moze samo da im das pare a da ti daju to malo teze ,tako da sam ja odlucio na svoju ruku zdravje boze pa na jesen jedno 2.5-3 ha da stavim pod ljeskom.Kao nesto su mi pricali da trebam da izmesam vise sorti radi oprasivanja i sto ja znam pa videcemo,pa za koju godinu mozda i da prodamo kojeg lesnika.ko prezivi pricace :D,A sto se tice onih koji otkupljuju ja im ne verujem mislim da mogu nadam se da prodam i sam neku kolicinu vrti mi se neka ideja pa videcemo.Dosta za sada da malo pogledam ove sajtove sto si nam dao.Pozdrav,
Poslato: Pet Jan 26, 2007 11:06 pm----
Vrlo interesantna tema! Pre 14 meseci dobio sam od jedne poznanice (ona je profesionalni vocar) oko 80 sadnica leske. To su bili izdanci raznih sorti, to sam "izmesao" i u novembru 2005 posadio u 6 redova po 12 sadnica, ukupno dakle 72, postupajuci po uputstvima u popularnoj literaturi. Primilo se 68 (dobro je to), a sad imam 51, jer su letos provalile necije ovce i navalile na moje leske.
Ako ostane i 50 bicu zadovoljan, ali za sada nisam odusevljen razvojem tih mladih leski. One su proslog leta "umereno" listale i to je sve, a sto se tice njihovog razvoja tu se nista ne desava, drvca su tanka kao i kad sam ih posadio, a i visina ne primecujem da se povecala. Ima li neko iskustva kako se leska ponasa prvih par godina posle sadjenja? Ja sam ocekivao da ce se vec prve godine primetiti formiranje zbuna, sto je tipicno za lesku, a ono jos stoji samo prutic, poneki razgranat, poneki ne, zavisno od sorte, takoreci onako kako sam ih i posadio. Komsije misle da od toga nema nista, kazu "sadi covece sljive", a meni zao. Ima li nekog da me posavetuje? Bila bi mi zaista velika pomoc, jer mislim da sam negde pogresio, ako ne krene na bolje, nece mi preostati nista drugo nego da poslusam zlobne komsije, pomozite mi molim vas da do toga ne dodje, unapred hvala.
PS Najvaznije pitanje na koje bi mi odgovor dobro dosao je:
Mozda je normalno da leska prve dve tri godine "drema" (nadam se)?
Ako je tako onda je sve ok!
Poslato: Pon Jan 29, 2007 8:09 pm----
[quote="dragan320"]Bavim se proiyvodnjom lesnika i posedujem oko 5 ha. Pozdravljam sve one koje interesuje proizvodnja lesnika i njeno sirenje u Srbiji.[/quote
Pozdrav svima na forumu
Dragane
vjerovatno si istrazivao zemljista pred sadnju u Subotici. Interesuje me kakve su mogucnost sadnje lesnika na pesku (Majdan, Kelebija, Makova sedmica)
Citao sam da orah moze vrlo dobro da uspijeva na pesku, vidio sam i razne vrste voca, ali za lesnik nisam siguran.
Naravno mislim da za to treba i neki bolji sistem navodnjavanja.
Pozdrav
M
Poslato: Sre Jan 31, 2007 4:21 pm----
pozdrav svima !!!
Moj otac drzi 2 hektara leshnika !! Ja sam mu neshto kao pomocnik (ali ga uvek oderem kad dodje prodaja) :)))
Inace imamo neke leshnike koji rastu kao zbun ! ove sadnice u institutu (ne znam tacno u kom) koshtaju malo manje od 2.5e po komadu !!! A ona sorta koja se kalemi i koja raste kao drvo , ona koshta ja mislim po sadnici oko 8e ali nisam bash 100 % siguran !!! ja se ne razumem bash u te sorte najjj a ni moj cale nije neki genije !!!
Mi smo ovo uradili : moj cale je hteo da se bavi nekim vocarstvom !!! pa smo jednog dana doshli na ideju da gajimo leshnike! Pre nego smo kupili 2 hektara zemlje , mi smo sa raznih parcela koje su bile na prodaju , uzeli po par ashova zemlje sa svake parcele ! Znaci jedan ashov iz sredine parcele,jedan iz coshka i takoc ... Pa smo to lepo odneli u institut , i platili oko 1000 din za proveru kvaliteta zemlje svih parcela ! oni su nam rekla da je ta i ta zemlja najjpogodnija za lesnike i da treba da kupimo tu i tu sortu !!! (stvarno se ne secam koje su to sorte bile) !!! I mi sm otako i uradili !!! Sada imamo i taj sistem kap po kap koji nas je jako skupo koshtao , imamo i krckalicu za skidanje ljuske leshnika i kupili smo i jedan mali ferguson + ona mashina za tresenje leshnika !!! I ogradili smo zicom svih 2 hektara !!! ogromnu smo pogodnost imali shto pored moje szemlje ima neki kanal u kome ima vode , tako da je navodnjavanje uvek i bez problema teklo !!!
Na 1 hektar zemlje ide oko 600-650 sadnica leshnika (4 x 4) ! leshnik u slabom radu ja mislim da najmanje rodi oko 3 kg a najvishe oko 12 kg !!! Najjbolje su sushne godine + da imate sistem za navodnjavanje (kap po kap)!!!
Ewo wam neka nasha racunica za 1 hektar : 600 stabljiki puta 5 kg u proseku (to se dogodi tek 5 godine,nekad i 6godine) to vam je oko 3000 kg lesnika !!! danas je cena ocishcenog lesnika oko 1000 din , u ljusci je oko 380 din a ti da ga prodash po 200 din, izadjete ukupni prihod oko 7500 e !!! ja ga inace prodajem jednoj firmi koja se bavi przenjem i pecenjem kikirikija,oraha,indijskog oraha,suncokreta,lesnika ........... prodajem ga po 380 din u ljusci !!! Sada planiramo da od komshije kupimo josh jedan hektar zemlje i da ga spojimo sa ovim nashim ... ali komshija lupio cenu kao da je ne znam kolika zemlja ... :)))
U prvih 5 god je bilo jako teshko naci kupca !!! prodavali smo velikim firmama kao shto su rodic , merkator ali tu ima ogromnog posla a i malo je veca zarada !!! Sada ih istresemo , platimo 5 radnika da ih 2 dana sve sakupe i on dodje i pokupi ih i plati nam za nekih 30 dana !!!
Inace u samom pocetku smo imali problema , je su mi vec prve nedelje odnesheni oko 50 stabljika leshnika ... Pa smo 2 god ja i cale cuvali tamo !!! Ja cak mislim da nismo imali mnogo sadnica koje se nisu primile !!!
to je to uglavnom ... ako nekog keshto josh zanima i ako mogu nekako pomoci , rado cu to uraditi !!!
E da , proshle godine je vrsena refundacija novca za one koji su kupili leshnike sa papirima !!! 75 din je dato svima po stabljici !!!
gledajte da budu prve klase i znaj te da srbija uvozi ok o90 % leshnika a samo 10% nalazi u svojoj zemlji !!! ja sam radio sa soko shtarkom ali su i tamo malo placali !!!
Mislim JA
... moj cale :)))) Pozzz
Poslato: Čet Feb 01, 2007 1:44 pm----
LARA
i mnoge druge , koje nisam spomenuo!
Na osnovu predavanja o lesniku i razgledanje plantaze u Decu a i garancije da su sadnice SERTIFIKOVANE odlucujem se za kupovinu 370 sadnica (2.5evra + 8% pdv ili 2.7 evra ∑=999 evra) od firme poljoprivrednog gazdinstva Hazelnut & Leska” d.o.o. Aleksandar Petrović 064/640-26-91 Plantaža: selo Deč , opština Pećinci.
Deo iz publikacije:
- Sadni materijal
Sadni materijal koji je korišćen za podizanje plantaže je dobijen iz matičnog zasada podignutog sa sertifikovanim sadnicama iz Italije. U kvalitete sadnica možete se uveriti obilaskom plantaže, utvrđivanjem prijema i stanja leske kao i pregledom ožiljenosti korenovog sistema.
Posle branja kukuruza nasli smo se u neudumici jer je potrebno da sve sto se unese u zemlju u skladu sa njenom pripremom mora da ’’slegne’’ (odredjeno vreme odlezi). Iako je bili suvise suva zemlja za oranje zbog vremena koje je bilo sve manje (neznajuci da cemo imati lepu jesen) pristupili smo dubokom oranju.Pre toga smo bacili stajnjak Posle toga po redovima gde bi trebalo da se zasadi lesnik a pred kisu bacilli smo djubrivo MAP (NPK 12:52:00) i krecno djubrivo.
Posle toga je sledilo ogradjivanje , sto je muka velika a i prica za sebe.
Zbog suve zemlje nismo mogli da izvrsimo tanjiranje cele povrsine tako da smo potanjrali samo redove gde se sadi (izmedju ostaje oranice) prvo velikim traktorom pa potom manjim traktorom.Mislio sam i frezom ali mnogo je suvo!
Dan pre sadnje izvrseno je postavljanje pravca za redove u skladu sa cime je izvrseno kopanje rupa (praceno planom rasporeda sadnica).
Pre nego sto smo definisali ukupan broj sadnica izvrseno je planiranje rasporeda sadnica:
Premeri se njiva (72x76m)
Oduzima se po 3 m od ograde kako bi traktor prolazio (pri tome se uzima u obzir da u prvom i poslednjem redu, prva i poslednja sadnica se izbacuje kako bi traktor mogao da ne udari sadnicu prilikom okretanja traktora)
Znaci sadi se na 69x72m
Definise se razmak sadnje :5x2.5m
U zavisnosti od slucaja do slucaja definise se razmak sadnica:4x4;5x3;4,5x4,5....
Gusta sadnja znaci da ce se veci prinos ostvariti (pre se vrati ulozeno) ali u periodu posle 10 godine mora da se izvrsi secenje zbunova jer posto lesnik voli sunce a pocinju jednom drugom da smetaju (tokom zime vrsi se secenje svakog drugog). Pitam se da li ovo neko radi, jer u prici sa vlasnicima teskog srca na tako nesto pristaju tako da u redu iseku ono sto bas smeta oko 2-3 zbuna po redu.
RASPORED SADNICA
RED
1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26
2. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26
3. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27
4. MORTARELA (oprasivac – nije na nasoj sortnoj listi) ∑=26
5. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27
6. TONDA DI GIFFONI ∑=26
7. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27
8. TONDA GENTILE ROMANA ∑=26
9. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=27
10. MORTARELA ∑=26
11. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=27
12. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26
13. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27
14. TONDA GENTILE ROMANA ∑=26
ili
TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=158 kom
TONDA GENTILE ROMANA ∑=134
TONDA DI GIFFONI ∑=26
MORTARELA ∑=52
Znaci 14 redova (zaboravih njiva je od polovine malo pod nagibom )
Tako da kada se uzima zemlja za analizu najvise uzorka se uzima u tom delu jer zemlja se brzo ’’isposti’’ zbog nagiba.
Krecemo sa jugicem za sadnice, poneli smo najlonske djakove kako nebi mesali sorte.
Dosli smo na plantazu a potom idemo do rasadnika gde shvatam da neuzimamo sadnice od spomenute firme Hazelnut & Leska vec od firme NCT2000 – Petrovcic (KRUNSKA85;011/453458;011/455431).
Kako mi je receno celokupni zasad od NCT2000 kupio je Hazelnut & Leska a njihov maticni zasad tek u cetvrtoj godini moze da da sadnice.
Kako odvaja utrapljene sadnice tako ih ubacujemo u djakove po sorti.
Mislili smo , najverovatnije zbog para gde ce to sve stati a ono bez guranja stade sve u gepek.
Necu da vas opterecujem sa svojim komentarima vec hocu sto prakticnije i konkretnije da Vam priblizim temu.
Jutro 06.00h krecemo da iz obliznje sume nastruzemo zemlju.Neznam kako kod Vas ali ovde domacice zemlju iz sume koriste za cvece jer je iteko bogata HUMUSOM.
Oko 10.00h uspeli smo da napunimo traktorsku prikolicu sa zemljom iz sume.
Pakuje mo se za sadnju i pri tome stavljamo i CELUFLORU.
TO JE IZUZETNA STVAR KOJU MNOGI ZNAJU KAO ZEMLJA ZA CVECE ALI ITEKAKO JE DOBRA PRILIKOM SADNJE.
Organsko đubrivo-oplemenjivać zemljišta celuflora -100% mineralizovana drvena vlakna (bukova), se primenjuje kao gotov i idealan supstrat sa izbalansiranim sadržajem biljnih hraniva i visokim sadržajem organske materije, dobrim odnosom ugljenika i azota i povoljnom Ph vrednošću, čime se obezbeđuju idealne vodno-fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine za direktnu setvu rasada, povrća i cveća, kao i za gajenje cveća u saksijama i humizaciju zemljišta sa niskim sadržajem organske materije, namenjenog za gajenje različitih biljnih vrsta, a pre svega povrća, cveća i travnjaka.
Količina hraniva:
- Azot (N): 2%
- Fosfor (P2O5): 30-50 mg/100g
- Kalijum (K2O): 130-220mg/100g
- Ph vrednost (KCL): 6,7-7,2
CELUFLORA mozete nabaviti ’’Humus Co d.o.o.(preduzece za preradu i promet) uz fabriku Celuloze – Loznica.
15300 Loznica
Jovana Cvijica 6
015/878680 i 015/878681 humusco @ verat.net
Cena supstrata:
I. Rinfuza (m³)........................ 2.150,00
II. Vreće štampane 80L............ 310,00
III. Vreće bezbojne 80L............. 290,00
IV. Mala pakovanja:
- 10 litara:........................... 49,00
- 5 litara:........................... 25,50
- U cenu je uračunat PDV od 8%,
- Cene su na paritetu FCCO Loznica,
- Rok plaćanja: 60 dana,
- Avansna uplata: rabat 5%,
- Plaćanje do 30 dana: rabat 3%,
Loznica, 01.01.2006 godine.
Veoma je bitno napomenuti da ljudi koji rade u toj firmi su izuzetni za saradnj jer se desava da transport do njih dosta kosta pa tako kada negde prevoze robu usput dovezu do Vas.
SVAKA CAST.
Firma HEMIKS Velikoj Plani prodaje suptrat (po ceni 5 litara 34.5 din) 026841330;026/521039). Mislim da se prodaja vrsi i u Paracinu. raspitajte se.
Dolazimo na ogradjenu njivu. Na pocetku svakog reda u skladu sa rasporedom ostavljam odgovarajuce sadnice u skladu sa definisanom kolicinom pa potom pored svake okopane rupe odlazemo 5 litara suptrata.
Napuni se kolica sa zemljom iz sume i krecemo.
Suptrat na dnu rupe, sadnica se pridrzava polako se sipa zemlja iz kolica , utapka se dobro pa potom iskopana zemlja za rupu se utaba.
Od 10.00h pa do 15.00h traje sadnja nakon cega vrsimo zalivanje svake sadnice.Zbog zalivanja a mrak se blizio ostavili smo deo sadnica nepokrivene sa zemljom koja je izvadjena prilikom kopanja rupa.
Sutra dan ostalo je nesto malo da se sa zemljom iz rupe da se se pokriju sadnice.
Cisterna od 3200 litara kostala je 25evra.
Deda je ispeko prasenCE EXTRA. Pa ako planirate sadnju tu sam.
U IV delu rezime i planovi.
Poslato: Pet Feb 02, 2007 5:49 pm----
Ima lli neki problem ako se smanji prored zasadzivanja na pr.3x3;2.5x2.5;3x2.5 u zavisnosti od parcele i u kojem odnosu treba da budu oprasivaci
Poslato: Sub Feb 03, 2007 7:57 pm----
DEO IZ PUBLIKACIJE
V Rezidba
U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti, veličini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka. I pored izuzetnog značaja koji ima, rezidba nije svemoguća i ne može rešiti sve probleme, već se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi rezidbe kod većine voćnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reći i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proređivanju žbunova u cilju sprečavanja zasenjivanja i to ne svake već svake treće ili četvrte godine.
Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvođenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica.
Utvrđeno je da postoji zona duž grančica između 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirasti a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.
Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribližniji prirodnom obliku uz istovremeno usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.
Rezidba je jedna od osnovnih pomotehničkih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisanja i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 – 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa između korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se usklađuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.
Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.
Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih žbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veći kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je veća za 10 – 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veći za 430 – 555 kg kod žbunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.
Poslato: Čet Feb 08, 2007 9:26 am----
Pozdravljam sve na forumu kao i administratora sajta.
Pre nego sto sam uopste i pristupio forumu plan mi je, zbog neiskustva i nepoznanice kojih sam imao, da prenesem drugima svoje iskustvo.
Da se razumemo ja nisam poljoprivrednik vec neko ko ulaze u poljuprivredu a za sve operativne stvari vodi racuna surak.
Svi oni koji me budu pozvali pomocicu u sadnji ili, posto ja neznam kako i sta raditi kako godine prolaze a zasad raste, uputicu Vas na kompetentnije.
Svakako na forumu ima kompetentnih
verdoso
kalimali
simonzec
đuka
lesnikovac
dragan320
Mnoge me stvari cekaju tako da cu najverovatnije pisati do kraja februara a potom konkretno da pristupim realizaciji planova.
Ima jos dosta konkretnih stvari tako da je najbolje e-mail ili telefonom da me pozovete.
Takodje tu je i ideja o formiranju udruzenja tako da cu u skladu sa time poprilicno angazovati.
IV DEO
Prilikom posete zasada u DEC-u veoma je bitno napomenuti da se djubrenje vrsi djubrivom kaliforniskih glista.Razlog zato sto je citav zasad sertifikovan kao organski proizvod.
Savetodavne usluge sprovodi udruzenje
Udruženje za organsku hranu TERRA’S
Trg cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica
www.terras.org.yu
a sertifikaciju je obavila
Organic Control System d.o.o.
Trg Cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica, Srbija i Crna Gora
tel: +381 24 521 130
tel: +381 24 554 600
fax: +381 24 553 116
email: info @ organica.co.yu
www.organica.co.yu
Tada vec pocinjem da se interesujem za Kaliforniske Gliste i to je jos jedan put kojim sam krenuo.Najbolje leglo Kaliforniske Glista u Srbiji moze se kupiti od Milana Jaksica 063/370214 po oceni od 50€ po leglu.
Posetio sam i uzgajaliste glista u Selevcu (S.Palanci).Kupovinom legla dobijate i mnogo poznatu knjigu ’’Gajanje Glista’’ Milutin Mitrovic a tu je i potpuna savetodavna podrska.
Za mene je interesantno posto kuci imam dosta trinje i suske da je upotrebim kao hranu za gliste.
Ima i lep sajt na internetu:
farmaluka.awardspace.c...enjaka.htm
www.ersek.hr/
Razmak izmedju sadnica iskoristio sam za sadnu pasulja.Najverovatnije ’’BISER’’ , jer kako je krenulo ocekuje nas susna godina a za krupnije sorte potrebno je navodnjavanje.
Zahvaljujem se udruzenju agronoma www.udruzenje-agronoma...in.org.yu/
konkretno dr Milan Zdravković-u sto me je uputio u sadnju pasulja (Institut za povrtarstvo Palanka).Prilikom sadnje veoma je bitan AZOTOFIKSIN www.soilinst.co.yu.
REZIME SADNJE NJIVE OD 55 ARI SADNICAMA LESNIKA:
1. ANALIZA ZEMLJISTA 3000din
2. ZICA VISINA 1.2m (12 KOTURA UKUPNO 300m) + 2 KOTURA BODLJIKAVE ZICE (300m) ;300evra
3. BENZIN 3000din
4. MAP 200Kg (NPK 12:52:00) ;5980din
5. TRANSPORT ;5000din
6. KRECNO DJUBRIVO 1tona ;7000din
7. SUPTRAT-CELUFLORA ;13800din
8. EKSERI ’’U’’,BITULIT,CEMENT, SODER ;4000din
9. DUBOKO ORANJE ;100€
10. TANJIRANJE ;3500din
11. BUSENJE RUPA (za sipove) ;5000din
12. NADNICE ;13000din
13. SADNICE 370kom po 2.7€ ;1000€
14. SIPOVI ;200€
15. CISTERNA :25€
∑ 63280 DINARA (NPR KURS 80 din) 791€ + 1625€ = 2416€
Poslato: Čet Feb 08, 2007 5:29 pm----
A koja kolicina kaliforniskih crva treba da se ubaci na jedan ha
Poslato: Sre Feb 14, 2007 10:14 pm----
Poštovani,
Mislim da su ove informacije o sadnji i uzgajanju lešnika (leske) veoma dobre za početnike, čak šta više odlične, jer nečeg sličnog nema u ovolikoj meri na internetu i to na "jugoslovenskom" jeziku !!!
Kada sam ja sadio svoje leske nisam imao ovako obilne i precizne informacije o sadnji!!! Sve što sam imao bilo je nekoliko fotokopiranih stranica iz neke knjige koje mi je jedan prijatelj hortikulturac pronašao i fotokopirao. O pripremi i ispitivanju zemljišta nisam imao pojma sve dok kasnije nisam pronašao informacije na netu (Australisko ministarstvo poljoprivrede, itd.) , a od priprema zemljišta koje sam izvršio za sadnju leske bilo je samo kopanje rupa. Zasadio sam 55 komada leski na oko 15 ari placa, od kojih se nije primilo možda pet komada i njih sam dosadio sledeće godine. I one sada rastu i napreduju.
Napomenuo bih kreatorima iliti administratorima ovog sajta da bi ipak trebali da otvore više foruma vezanih za lešnik (lesku) jer ovo je sve malo prenatrpano i izmešano da ljudi nemogu da se snađu. Takođe bi bilo lepo da iskoriste neke poruke i informacije u ovom forumu i da otvore jedan poseban odeljak naprimer u "TEKSTOVIMA" vezan samo za lešnik, njegovu sadnju i kasnije održavanje, jer je velika zainteresovanost kod ljudi za sadnju ovih biljaka. Priznajem postoji samo jedan članak o zaštiti lešnika i to u "Zaštita bilja", samo lično mislim da je samo ovaj članak nedovoljan.
Pozdravljam svaki vid udruživanja i međusobne saradnje i razmene iskustava imeđu uzgajivača lešnika!!!!!
Evo i jedne fotografije mog leskara.
Poslato: Čet Feb 15, 2007 10:15 pm----
Pozdrav svima, novi sam clan i za pocetak evo slike lesnika u cvetu starog 4 godine!
Poslato: Pet Feb 16, 2007 2:54 am----
Evo vec nekoliko meseci resavam da iznesem svoja iskustva u gajenju lesnika i da ih podelim sa istinskim zaljubljenicima u ovu biljku,a koji se okupljaju na ovom divnom forumu.
Ni jednog momenta mi na umu nije bio profit,vec to sto imam jednu parcelu oko 30 km od kuce povrsine nesto vise od 80 ari koju mi je poklonio pokojni deda,a na jednom njenom delu se nalazi i porodicno groblje,tako da cu uvek imati neku obavezu ili razlog da s vremena na vreme odem u selo,a onda zasto ne iskoristiti bar jedan deo da se okusam
i u poljoprivredi.Ucinilo mi se tada da oko lesnika ima najmanje posla i evo mene u ovoj bransi.
Prve lesnike sam posadio 2000. godine ukupno 64.Posto je te godide bilo izrazito toplo leto sa temperaturom vazduha i preko 40 C,a izmerio sam u jednom momentu u vecernjim satima temperature zemlje 52 C prezivelo je svega 11 sadnica.Od toga su na jesen komsijske ovce unistile jos 4.Malo sam se demoralisao,pa sam sledece sadnice posadio tek u jesen 2002. i prolece 2003.Poslusao sam savet komsije koji se vocem bavi skoro 60 godina i za to vreme je podigao 4 mini plantaze lesnika za svoje potrebe (u svakom mestu u kom je za radnog veka ziveo po 1).
Cika Obrad, koji je inace poljoprivradni fakultet zavrsio odmah po zavrsetku 2. svetakog rata,kaze:
-prirodno staniste lesnika su senovita mesta obicno sume u blizini potoka i to na severoistocnim do severozapadnim padinama
-hoce plodnu,blagu i rastresitu zemlju sa dosta krecnjaka
-hoce vlaznu zemlju,ali ne i vodu
-sve ostalo otezava podizanje zasada i biljke kasnije stizu na rod,a kasnije i nesto slabije radjaju.
-kora leske je prilicno osetljiva na jako sunce.
Moja parcela je padina orjentisana u pravcu jugoistoka tako da je osuncana od izlaska pa do dva sata do zalaska sunca.Kiselost je 5,humus nesto vise od 3,fosfora ima 6 puta manje,a kalijuma 50% vise od idealnih vrednosti za lesnik.Nadmorska visina je izmedju 400 i 450 metara.
Saveti cika Obrada:
-nikako ne sadi kalemljeni lesnik.Ko ce ti ga orezivati i brati kad budes imao 60 godina?
-nemoj bacati pare za sadnice jer ces tesko naci kvalitet,a pitanje kako ce se primiti a kasnije i radjati na tvom terenu.
-nabavi sadnice od izdanaka lesnika koji dobru radjaju,a uspevaju na terenu slicnom tvom.
-sadi i formiraj zbunove po sistemu jednakostranicnog trougla od 3 metra,a kasnije ne dozvoli da se previse razgranaju I da idu u vis vise od 3.5metara.Zbunovi na manjm razmaku ce se lakes stititi od jakog sunca.
-redovno obnavljaj rodno drvo jer lesnik plodonosi na jednogodisnjim granama koje su porasle na dvogodisnjim.
-zalivaj samo u krajnjoj nuzdi jer ako odmah krenes sa zalivanjem formirace plitak koren i kasnije ce stalno biti osetljiv na nedostatak vode.
-prostor izmedju sadnica drzi pd malcom,a pokosenu travu nabacaj oko sadnica da se stvara humus,ali ne previse blizu same sadnice da se u kisnom periodu ne pojave gljivice koje mogu ostetiti sadnicu.
-redovno obilazi zasad I ako primetis suvu grancicu proveri da je nije napao crv koji se hrani srcikom jer ako ne reagujes na vreme moze da unisti celu biljku.Taj crv je otporan na vecinu hemijskih preparata pa ga moras ubiti rucno.
-ne stedi stajnjak,fosfor mozes uneti cistim pepelom od drveta,a kiselost ces regulisati KAN-om koji ces bacati dva puta od pocetka vegetacije pa do kraja juna.Mozes pokusati da razbacis obican pesak I to 1 kubni metar na najvise 5 ari jer postoji mogucnust da je fosfor blokiran u zemlji zbog kiselosti od strane alumosilikata.(ovo zadnje mi nije bas najjasnije kako to funkcionise,ali boze moj ne mora mi bas sve ni biti jasno niti se sve po svaku cenu mora primenjivati pogotovo ako je savet-probaj).
Nadam se da nesto bitno nisam preskocio.
Ogradio sam parcelu, nabavio od drugova,poznanika I komsija sadnice,cika Obrad mi ih je obradio ipripremio za sadnju uz preporuku da one sa losijim korenom ne sadim vec da ih skolujem(posebno posadim u rastilo I bolje degujem da razviju korenov system do sledece godine ,pa onda na stalno mesto).
Poorao sam parcelu u jesen 2002 I jednu kolicinu sadnica koju sam do tada nabavio posado,a nesto sam nabavio I posadio sledeceg proleca.Sadio sam tako sto sam na dno jamica stavio nesto stajnjaka,prekrio sa malo zemlje,posadio sadnicu prethodno umocenu u rastvor sveze govedje balege I zemlje,zagrnuo zemljom do korenovog vrata,nagazio zemlju,jis malo sitne zemlje I preko toga jos stajnjaka.
Nabavio sam 7 razlicitih sorti,ali se pokazalo da dve na tom terenu ne mogu da opstanu I to zbog toga sto su ranije od ostalih kretale sa vegetacijom tako da su im prolecni mrazevi svake godine unistavali nadzemni deo pa se onda iz koreda ponovo razviju mladari koji sledeceg proleca ponovo stradaju. To mi se desilo sa 29 sadnica.To sam 2005.u jesen popunio sadnicama koje opstaju.Sada imam oko 150 zbunova od kojih sam bas zadovoljan sa nekih stotinjak komada.Napominjem da ni za jednu sadnicu sa sigurnoscu ne mogu reci koje je sorte.Za podizanje ovog zasada sam potrosio preko 250 sadnica.
S obzirom da sam sadio na jednom od najnenormalnijih mesta za lesnik za sad sam zadovoljan.
Odrzavanje:
-djubrenje stajnjakom u jesen
-u rano prolece,pred pocetak vegetacije,ide 11-52-0 ili 10-30-20 I okopavanje,ali vrlo plitko
-krajem aprila I krajem maja KAN I posle do polovine jula 2-3 puta prihrana preko lista Murtunikom
-muku mi zadaje lisni smotavac I njega prskam 3-4 puta.
-kosenje trave izmedju redova I pakovanje oko sadnica
-zalivanje ne mnogo I ne stalno sistemom kap po kap
U 2006.ukupan prinos lesnika u ljusci je bio 5.8kg.
Ove godine je po prvi put uresao I procvetao kako valja,cak mnoooogo bolje nego neki kalemljeni koji su posadjeni 2003 u prolece I koje covek izuzetn neguje.
E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada trebaju bi sadnice.Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu.Nezelim da ih ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine I svake godine da sadim po par desetina komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica I da posadim sve odjednom .Cuo sam samo da je to prilicno komplikovano I drugarski savet da ne pokusavam jer se za oziljavanje koriste fitohormoni koji su u stvari bojni otrovi????.Moje iskren misljenje je da taj covek sa kojim sam razgovarao nema pojma,ali ga sramota da prizna pa pravi dramu pogotovo sto nije hteo ili znao da mi kaze koji je fitohormon u pitanju I kako se to radi,a pogotovo me razocarao kad nije znao da mi odgovori sta je to IAA.
Stvarno ljudi zna li neko kako je moguce proizvesti sadnice leske od reznice I koliko je to uspesno
Poslednji izmenio tubravich dana Pon Mar 24, 2008 5:26 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Feb 16, 2007 11:26 am----
Pa sad ne znam odakle ti informacija da su se fitohormoni koristili kao bojni otrovi.Oni su relativno kasno otkriveni i zato biljna fiziologija kaska za humanom.
IAA je indol sirćetna kiselina i spada u grupu "auksina".Pored nje u grupu auksina koji se koriste u regeneraciji korena spadaju i NAA-naftil sirćetna kiselina,IBA-indol buterna kiselina i 2.4-D ili 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina.
Za ožiljavanje korena biljaka se uspešno koriste preparati na bazi huminske kiseline.
Poslato: Pet Feb 16, 2007 3:02 pm----
Da malo pojasnim.
Informaciju da su fitohormoni bojni otrovi sam pre nesto vise od dve godine dobio od coveka koji vazi za strucnjaka u svom poslu (vocarstvo) i koji na zalost prima platu iz budzeta,pa ga verovatno bilo sramota da prizna da o fitohormonima ne zna nista i onda je slozio pricu da su to u stvari bojni otrovi kako bih prestao dalje da ga zapitkujem na tu temu.Jednostavno je time covek hteo da me otkaci.Glupav nacin,ali boze moj placamo mi i vece tupadzije.
Sa pojmom fitohormona sam se prvi put sreo pre skoro 10 godina I to je bio jedan kratak pasus u nekoj knjizi o vocarstvu.U skorije vreme sam nasao nesto podataka na netu,ali sve je to nedovoljno da se upustim u eksperimente.Trebaju mi infirmacije:
-kada i kako se uzimaju reznice (zrele ili zelene,koje duzine ,da li trba skracivati vrhove i redukovati list i koliko)
-koji fitohormon je najpogodniji za lesnik i gde ga nabaviti
-koliko dugo,u kojoj koncentracij,i na koji nacin tretirati reznicu pre polaganja u supstrat
-sta koristiti kao supstrat
-nacin odrzavanja rasadnika (optimalna temperature,vlaznist i prihrana)
-posle koliko vremena ce se razviti koren i kada presadjivti sadnicu i da li odmah na stalno mesto ili je treba “skolovati”.
Mozda sam nesto i preskocio da pitam,ali nadam se da se razumemo.
Hvala!
Poslato: Pet Feb 16, 2007 11:03 pm----
Zamisli biljke u oblastima u kojima bi se fitohormoni koristili kao bojni otrov. Zamisli jagodu od 2 metra?
Poslato: Sub Feb 17, 2007 12:26 am----
Pa dobro.Morali bi ih brati motorkom.
Nego kako ja da nateram moje lesnike da porastu preko 2 m ove godine ?
Sada su visoki od 1.2 do 1.5m i stari su 4 godine.
Poslato: Sub Feb 17, 2007 3:01 pm----
tubravich,napisao si da je rod bio 5.8kg,toje sa jednog nasada ili ukupno od svih tih 150-200 komada?
Poslato: Sub Feb 17, 2007 7:42 pm----
Konkretno ne mogu da te posavetujem oko upotrebe fitohormona u procesu ožiljavanja reznica, pošto nemam iskustva sa tim i ne baratam preciznim podacima.
Pre bih te savetovao da,pošto već imaš svoj zasad, proizvedeš sadnice iz izdanaka.
Žbun lešnika sam stvara izdanke koje redovno treba uklanjati. Ako već moraš da ih uklanjaš iskoristi ih. To ti je mnogo lakše nego da se mučiš sa ožiljavanjem reznica.
Pozdrav!
Poslato: Sub Feb 17, 2007 11:54 pm----
E moj dragi prijatelju beperro .Bilo bi mnogo lepo da je to prinos po zbunu.Ovih 5.8kg je rod sa nekih stotinak zbuniva s tim sto je na pojedinim zbunovima bilo svega po nekoliko plodova.Od 7 zbunova starih 6 godina samo su 2 pristojno rodila i na njima je bilo skoro po kilogram roda, a ostatak je sa leski koje su stare 3 godine (posadjeno u jesen 2002. i prolece 2003.)
Od kada sam podigao zasad ove godine sam po prvi put zadovoljan kako su resale I cvetale.Vreme im je za oprasivanje bilo povoljno, ali malo prerano tako da strepim od mrazeva.Prosle godine je u vreme cvetanja neprestano padala kisa pa je I to uticalo na prinos.
Brate homericus jos nemam ni jedan izdanak koji je malo dalje od osnovnog zbuna tako da ni jednu dobro oziljenu sadnicu ne mogu odvojiti bez ozbiljnije povrade korena stu bi negativno uticalo na dalji razvoj biljke I plodonosnju.Gorko iskustvo imam kod druga koji mi je dao oko 80 izdanaka od svojih 14 zbunova.Posto je DOBRO ispovredjivao koren odvajajuci sadnice za mene te godine je imao takav prinos da bi jedna veverica umrla od gladi.Sledece godine se situacija popravila,ali je idalje bilo jako lose .Tek se prosle godine vratio na nekih 7-8 dzakova lesnika sto mu je standardni prinos sa tih 14 zbunova.Dzakovi su inace oni u koje staje 50 kg kukuruza,a lesnike nismo merili.
.Postoji jedna lepa varijanta da se bez ozbiljnije povrede osnovnog zbuna proizvede kvalitetna sadnica, a to je da se jednogodisnji letorast polozi po zamlj, zatrpa nekim plodnim materilalom koji dobro cuva vlagu (mozda treset ili neka zemlja za cvece)do jedne polovine ili trecine duzine letorasta od dna,a preko toga zemljom i kasnije se redovno zaliva.Na delu koji je polozen i prekriven ce se pojaviti zilice koje bi trebalo da budu dovoljne da se na jesen taj lastar odvoji od zbuna I posadi kao kvalitetna sadnica na stalno mesto.To I planiram da uradim ove godine, ali sa svega nekoljko lastara da bih popunio jos nekoliko upraznjenih mesta.Posto mi je zasad jos uvek mlad prioritet mi je jacanje korena,a kasnije formiranje dobrog zbuna tako da proizvodnja sadnica od postojecih zbunova na ovaj nacin mora da saceka bar jos 3 gudine,a za to vreme ce biti reznica u izobolju pa zasto ih ne iskoristiti ako se moze.Znaci imam izbor ili da za nekoliko godina negujem mlade vocke ako uspem da ozilim reznice fitohormonima ili da tek tada proizvodim sadnice na gore opisani nacin.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 11:41 pm----
lESNIK SE MOZE RAZMNOZAVATI NA DVA NACINA, GENERATIVNO IZ SEMENA I VEGETATIVNO KALEMLJENJEM ILI OZILJAVANJEM VEC IZNIKLIH SADNICA. Razmnozavanjem iz semena ne prenose se verno osobine roditelja, tako da sortu koju pokusavate razmnoziti nece te dobiti,jer povlaci gene od roditelja i dalje unazad.Razmnozavanje iz semena se koristi za dobijanje podloge za kalemljenje i to sejanjem divljih lesnika(mecja leska). Pravo prenosenje osobina sorte koju hocete da imate je kalemljenjem, kloniranjem, na podlozi divljeg lesnika. Da bi niklo seme za podlogu ono mora da odlezi priblizno cetiri meseca u posebno stvorenim uslovima(stratifikovanje).Po nicanju podloge u prolece sejanac divljeg lesnika se neguje u maticnjaku podloga, posebna parcela sa dobro obradjenim i zasticenim zemljistem. Krajem avgusta ili pocetkom septembra na dobro formiranim podlogama vrsi se kalemljenje kalem pupoljaka. To bi bilo za pocetak za dalje pitajte. Jos jedna napomena, ako kupujete kalemljeni lesnik obratite paznju na vreme berbe jer zbog klimatskih uslova moze se desiti da rani lesnik nikad ne prorodi zbog poznih prolecnih mrazeva koji su cesti, i koji izmrznu cvetove.
Poslato: Čet Feb 22, 2007 7:19 pm----
UVERITE SE SAMI!
www.armbell.com/trakto...m=traktori
Poslato: Pet Feb 23, 2007 11:18 pm----
Rem75 cestitam!
Samo mi nije jasno da li ti je drago sto te citiraju ili se zalis na kradju intelektualne svojine?
Salu na stranu dobro je razmenjivati pozitivna iskustva ili se bar uciti na tudjim greskama jer za ucenje na svojim i nemamo bas mnogo vremena.
Sa slike na tom forumu, koja je nesto posle tvog citata se vidi skolski primer kako treba podici i odrzavati plantazu.Narocito mi se svidja kako su lesnici orezani, a pretpostavljam da su stari 3 ili najvise 4 godine.
Poslato: Pon Feb 26, 2007 12:24 pm----
| tubravich citat: |
| . . . E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada trebaju bi sadnice.Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu.Nezelim da ih ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine I svake godine da sadim po par desetina komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica I da posadim sve odjednom . . . |
U svakom slučaju, nove izdanke treba uklanjati (vodeći računa da se korijen matične biljke što manje ošteti), jer oduzimaju hranu biljci
Pa sad, ili ih baci ili iskoristi | tubravich citat: |
| Gorko iskustvo imam kod druga koji mi je dao oko 80 izdanaka od svojih 14 zbunova. Posto je DOBRO ispovredjivao koren odvajajuci sadnice za mene te godine |
Ali, vjerovatno su tvoji lješnici još mladi da bi davali puno novih sadnica.
Poslato: Sre Feb 28, 2007 8:29 pm----
Jel neko zna bar otprilike tacno koliki je stvarno prinos (ociscenog)ljesnika
po 1 ha? Naime pratim vec duze pisanje na ovom sajtu, kao i na
nekoliko drugih i nailazim na znacajno razlicite podatke od npr 2,5 kg manje od 2 t/ha pa do 4-6 t/ha. Ovo me zivo zanima jer imam u planu bavljenje ovim poslom. Znaci 1 ha - cirka 800 stabala ili zbunova uz punu njegu i optimalne uslove u punoj rodnosti moze da da -
Poslato: Sre Feb 28, 2007 8:48 pm----
i jos nesto sta ce da se desi ako smanjim prored prilikom sadnje na pr 3x3
2.5x2.5, 3x2.5 ili tako nesto
Poslato: Čet Mar 01, 2007 1:17 pm----
vise o kaliforniskim glistama (nebih da zapocinjem nesto o cemu je bilo reci a i nebih da mesam teme):
www.svetbiljaka.com./i...;start=120
a tu se nalazi i moj odgovor.
a sto se tice rasporeda odnosno zbijanja sto vise sadnica po hektaru, malo sam skeptican, po knjigama se moze naci sadnja lesnika u redu tako da sadnice idu suprotno jedna od druge (levo - desno) i po pola metra rastojanja u redu ali ja to nisam video kako prakticno tako i na internetu.U Pancevu ima zasada u 8 godini 3x3 sadnja u trouglastom obliku po recima kolege pojavio se problem jer sadnice su pocele dosta rano da smetaju jedna drugom a posto vole svetlost ukoliko se neradi proredjivanje dobice se kontra efekat u njihovoj rodnosti.Svakako posto je njiva da kazem zarobljena kako bi lesnik formirao korenov sistem i poceo da daje plod ljudi primenjuju zbog brzeg vracanja novca izuzetno gustu sadnju.Predlazem ti kao ja zasadi pasulj izmedju redova ili kao kalimali jagode.
Poslato: Ned Mar 04, 2007 9:48 pm----
Eh violeta.r
Jedno je odvajeti sadnice, drugo je uklanjati nepoželjne letoraste, a sasvim treće je radio moj drug M.On je taj posao shvatio kao krčenje korova pa je onda dohvatio budak i rezultat toga je isečen koren na njegovim leskama, a meni je doterao u prikolici pola kubika zemlje i gomilu granja tako da sam jedva izabrao i tih osamdesetak sadnica. Inače moje leske su stare 4 godine i ne daju mnogo dobrih, a nepoželjnih izdanaka tako da neću skoro imati dovoljno dobrih sadnica proizvedenih na taj način.
Daco
U poslu sa lešnicima, za sada, jedino sigurno profitiraju proizvođači sadnog materiala zato što su osetili momenat, uradili izuzetno jak marketing i sada ne mogu da proizvedu dovoljan broj sadnica pa napucavaju cenu i koriste gužvu, ili samo ubiraju plodove svog kvalitetno obavljenog minulog rada. Pre 4 ili 5 godina, u Čačku je bilo nemoguće nabaviti sadnice lešnika jer je neko zakupio celu godišnju proizvodnju.To je bio glavni razlog što sam se ja za sadnice snalazio kako sam znao i umeo. Proizvođači sadnog materijala imaju srazmerno najmanja ulaganja, a najveći i najbrži obrt uloženog kapitala u sveri proizvodnje lešnika.
Raznih prica ćeš se naslušati i načitati o sortama, sistemima sadnje, orezivanju, navodnjavanju, prihrani, zaštiti od bolesti i štetočina, opremi za branje, mašinama za čišćenje (krckalicama) i još mnogo toga, a smisao svih tih priča je da ti neko proda svoj proizvod ili uslugu. Nigde nećeš naći nijedan savet gde i po kojoj ceni možeš prodati svoj proizvod.
Oblast proizvodnje i prometa sadnog materijala, kao i samog ploda lešnika uopšte nije sistemski rešena (sortiment, kvalitet ploda, prisustvo nedozvoljenih materija, kontrola kvaliteta...) kao što je na primer slučaj sa šljivom, jabukom, malinom ili povrtarskim kulturama (paradajz, paprika, šargarepa), a posebno ratarskim: pšenica, kukuruz, soja, suncokret...
Sve iz oblasti proizvodnje lešnika se rešava od slučaja do slučaja i ovde debelo ima smisla krilatica jednog starog voćara iz Čačka: ”Svaku voćku hvali, ali šljivu sadi”. Hteli mi to da priznamo ili ne mi smo u svetu poznati kao proizvođači šljive i maline, a da takav ugled postignemo sa lešnikom put je mnogo trnovit i neizvesan.
Ukoliko si stvarno rešen da podigneš plantažu lešnika sve ti je lepo objasnio rem75 na ovom forumu.Što se prinosa tiče zar je malo 2.5kg očišćenog lešnika po žbunu?
To ti je oko 6kg neočišćenog.Ja bih bio prezadovoljan kada bih u desetoj godini imao duplo manji prinos od ovoga (sadio sam u trougao 3x3 metra).Što gušća sadnja to mora biti intenzivnije rezanje,a samim tim i manji prinos po žbunu.Ukoliko sadiš kalemljeni lešnik sadi ga na 6x6 ili 7x7 metara, a svrhu tako velikog razmaka ćeš videti tek za 20 ili 25 godina kada se drvo potpuno oformi.Tada ćeš na jednom drvetu imati prinos verovatno preko 20kg neočišćenog lešnika.Prinos po hektaru izračunaj sam, ali i uzmi u obzir i vrame za koje će ti se vratiti uloženih 5-6000eura u podizanje plantaže i održavanje dok ne stigne na rod.Možda cifra izgleda velika, ali teško da možeš proći jeftinije.Ja sadnice nisam plaćao pa me opet svaki žbun do sada košta preko 10eura delom i zbog toga što mi je parcela pod lešnikom oko 30km od stana.
Cena lešnika u Oktobru 2006 u Valjevu je bila 1200 dinara,a sada je najniža koju sam video svega 620din i to je sa sve pdv-om i maržama.
Nijednog trenutka nisam želeo da tebe ili bilo koga drugog obeshrabrim, ali smatram da je drugarski podeliti svoje iskustvo sa prijateljima sa foruma pogotovo zato što je mnogo teško doći do prave informacije jer ljudi koji imaju dosta kvalitetnog iskustva i znanja iz ove oblasti nisu preterano zainteresovani da se bakću sa nama amaterima.Normalno više su okupirani negom i branjem svojih lešnika jer imaju siguran plasman, ili pak novčenjem svog znanja.
Želim ti svu sreću i uspeh!
Poslato: Ned Mar 04, 2007 11:52 pm----
Sve si t brate tubravich-u lepo objasnio,to je realnost a mi sirotinja
.Ali iskreno se nadam da bar neko sa ovog foruma ce uspeti da bas onako razvije svoj vlastiti biznis.Mene muci jos jedna stvar,sta da se radi sa ljudskim pakosnicima,neki su ljudi pisali kako su ih izgoreli pa se pitam ima li koji nacin da se zastitimo,jer nije bas sve jedno trosimo vreme ,truda,pare ,a neko dodje preko noci i nasladi se.Prvo mi palo na pamet osiguranje ali ovde kod nas na otvorenom prostoru mozes da osiguras samo od vremenskim nepogodama a od kradje i drugih pakosti ne moze.neznam kakvo je resenje da se ogradi za zicom mada mislim da i to nece ih spreciti, malo mi je glupo da krenem ruke i da kazem pa sta bude neka bude.Da imam vise vovca resio bi to sa cuvarima ali sada na pocetku kada nema nikakvih prihoda to je veliki teret.Zna li neko mozda u onoj firmi Hazzelnut i Leska kako resavaju taj problem
Poslato: Sre Mar 07, 2007 9:35 pm----
beperro
U kraju gde mi je plantaža već godinama unazad veverice su izuzetno retka pojava, a moguće i da ih više nema jer su se namnožili jastrebovi i kune. Takođe nema ni zečeva, a srna nikad nije ni bilo tako da nemam problema sa štetočinama te vrste. Što se tiče potkradanja to ti je najbolje da u vreme zrenja pa do završetka berbe obezbediš da neko uvek tu bude prisutan. Ako imaš komšiluk sklon tim stvarima moraš pričuvati i mlade sadnice jer su i one često na meti lopova. Parcelu moraš ograditi. Iako je moja parcela ograđena to nije sprečilo moje prve komšije da u mojim leskama napasaju koze. Pošto sam ih uhvatio na delu to sam iskoristio kao argument da zapretim da ću svaku pričinjenu štetu nadoknaditi od njih tako da sad imam besplatnog čuvara. Normalno sama pretnja bi bila smešna da ih nisam ucenio jer u nekim vrlo bitnim stvarima zavise isključivo od mene.
Dobro došao brvuk.
Obavezno uradi kompletnu analizu kvaliteta zemle i konsultuj se sa stručnjacima šta i koliko hraniva treba koristiti prilikom pripreme za sadnju.
Imaj na umu da ti je pored kvaliteta zemlje vrlo bitan i polozaj parcele, nadmorska visina, izbor sorti koje odgovaraju tvojim uslovima kao i mogućnost navodnjavanja.O gore navedenim stvarima se posavetuj sa onim od koga nabavljaš sadnice, ali i sa ljudima iz tvog kraja koji već gaje lešnik. Ima ih i na ovom forumu. Nemoj zaboraviti obilnu upotrebu stajnjaka prilikom priprema za sadnju.
U svakom slučaju je bolja jesenja od prolećne sadnje.
Umalo da zaboravim.Sadnja na parcelama u blizini šume je nepoželjna zbog veverica.
Srećno!
Poslato: Sub Mar 10, 2007 8:43 pm----
Obavio sam i prvu rezidbu:
Rezidba u prvoj i drugoj godini obavlja se zbog jačanja korenovog sistema.
Što se niže seče (maksimalno 15cm pusta se od zemlje) to je bolje.
Znači sve zavisi od procene dali ima dobro razvijenih pupoljaka, od kojih će kasnije krenuti grancice pa će se upotrebiti prilikom formiranja zbuna (uparuje se sa izdancima) ili ne.
Različito pristupi u rezidbi odnosno ukoliko veći broj ljudi reze, automatski utice na lošu postavku formiranja žbuna.
Znači sam moraš da proceniš.
Ponoviću žbun se formira počev od 3 godine samo od izdanaka ili pak izdanci uparuju se sa grančicama nastali od pupoljaka koji su ostali ispod rezidbe.
Uzima se maksimalno od tri do pet u taj broj ulazi ili samo izdanak ili njihova kombinacija sa grancicama.
Seče se pod blagim uglom (kosinom) ni 45º niti 90º.
Strana gde je pupoljak prilikom rezidbe ima špic ili ti se seče suprotno od pupoljka.
Razlog zato što sokovi od biljke (naročito kada je kiša) mogu da se slivaju do pupoljka i tako ih ”sprže”.
U aprilu baca se UREA oko sadnice potom u maju prska se sa Tionexom i u Novembru baca se Jabukan.
Znaci u prolece Azot a u jesen kalijum.
Kada je u pitanju zastita sadnica i ja sam u svom zasadu doziveo (iako je ogradjen) da je neko nasumicno kratio sadnice.Nije tu pitanje stete jer odmah smo nakon toga pristupili i prvoj rezidi (covek nam je u tome i pomogao) vec covekovo razmisljanje da ce time naneti stete sadnicama i da nece moci da rodi.
Najverovatnije je bio iznenadjen kada je video da se sadnice nakon rezide uopste i nevide!
Sa mnogima sam razgovarao i mnoge hvata "blaga jeza" da se lesnik prve dve godine uopste i nevidi u njivi nakon rezidbe vec pustaju centralnu granu da nekontrolisano raste.
Svako ko sadi mora da se pomiri sa time TO JE TAKO i da se jednostavno ISTRAJE.
Kod zasada u Decu imali su problem jer prilikom ogradjivanja jer su zatvorili dosta i zeceva.Sada imaju cuvarea tu su i psi.
Prelepo je videti: Udje se u zasad a nevidi se kraj plantaze sa lesnicima jednostavno lesnici nestaju u spoju zemlje i neba.
Nisam - sjovanr- nista dobio
Saljite mi e-mail na radisan2 @ yahoo.com jer uzivam u blagodetima bezicnog interneta na poslu.
Poslato: Pon Mar 12, 2007 12:19 am----
Negde sam na forumu procitao da je neko sadio pasulj izmedju leske i jagode ako se ne varam ali ne mogu da nadjem taj tekst ,jer smo se moram da priznam dobro napisali u meduvremenu
pa sam hteo da pitam koje je vrste pasulja sadzeno,a dosla mi i neka ideja da sadim i krompir ukoliko je to moguce, mislim na zemlju dali mozda pasulju i krompiru trebaju bolja zemjista nego leske i dali mozda bi nekako nastetio leskama ukoliko ove dve kulture tretiram a verovatno morao bih nekim hemikalijama ,dzubriva i ostalim preparatima koje se upotrebljavaju za zastitu.Iskreno mislim da nije losa ideja da se zemlja iskoristi maksimalno jer cekaju nas doista mnogo ulaganja oko lesnika,a isto sam hteo da pitam dali sadnja druge kulture moze da produzi i nakon trece godine kad lesnik prorodi.Soja mi isto pala na pamet ali mi ovde nemamo plasman za nju kao vi gore na pr.sta ja znam mozda da i neka druga kultura ako neko ima ideju.
Poslato: Pon Mar 12, 2007 5:40 pm----
beperro
Pasulj ili neku drugu mahunarku poželjno je posejati između leski zatu što oplemenjuju zemlju azotom. Negde sam pročitao da je za to najbolje posejati grahoricu koju kada bude mlada treba zaorati i to je vrlo kvalitetno zelenišno đubrivo izuzetno bogato azotom. Njenim truljenjem se proizvodi humus i zemlju čini plodnijom i rastresitijom. No to sve ima smisla ukoliko je pad terena na kome je posađena leska manji od 5 %, u protivnom može doći do ispiranja hranljivih sastojaka iz površinskog dela zemlje.U svakom slučaju najbolje je posejati pasulj jer je ekonomski najisplativiji, a ostatak posle kombajniranja pasulja rasporediti između leski i zaorati jer i to ima sličnu funkciju kao grahorica. Znam ljude koji su sejali pasulj između mladih šljiva i imaju pozitivna iskustva. Ukoliko je pad terena veći od 5% prostor između leski treba držati pod malčem. Pošto je lešnik izrazito azotljubiva biljka možda ne bi bilo loše posejati lucerku koju treba češće kositi ili sitniti nekom specijalnom mašinom.Treba imati u vidu da lucerka sabija zemlju, a ako zemlju treba učiniti rastresitijom za malč može da posluži i kravarica. Sve u svemu dok lešnik ne
stane na rod moj ti je savet sej pasulj, a za dalje odluči sam.
Imam knjigu „VOĆARSTVO” koju su izdali ZAJEDNICA ZA VOĆE I POVRĆE DD i INSTITUT ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA, PKB, “INI-AGROEKONOMIK” 1996. godine.Evo nekoliko, po meni bitnih, stvari koje proizvođač lešnika treba da zna.
Leska ima plitak i razgranat koren. Najveći deo korena se nalazi na dubini od 20-40 cm. Prilikom obrade treba voditi računa da oruđa ne prelaze dubinu od 15 cm.
U našim klimatskim uslovima počinju da se diferenciraju rese leske tokom maja i u prvoj polovini juna, a ženski cvetovi leske u julu i avgustu.
Među listopadnim voćkama koje se gaje u Jugoslaviji, najranije cvetaju obična i mečja leska (januar - februar).
( Sliku leske u cvetu sem okačio na 12-oj strani ovog foruma i lepo se vide muški kao i ženski cvetovi)
Jače orezana stabla voćaka procvetaju kasnije nego blaže orezana.
Kada se poveća geografska širina za jedan stepen u uslovima umerene klime, voćke počinju da cvetaju kasnije za 4-6 dana.
Ako se poveća nadmorska visina na kojoj se gaje voćke za 33-34 m cvetanje zakašnjava za jedan dan.
Voćke počinju kasnije da cvetaju, a cvetanje duže traje, ako su temperature vazduha niske, količina padavina velika, relativna vlaga visoka, a vreme tiho. Pri suprotnim vremenskim prilikama cvetanje voćaka ranije počinje i kraće traje.
Savremeni zasadi leske se ne podižu iznad 600m n/m.Leska može da podnese niske temperature (do -25C u fazi mirovanja), a ako se temperatura spusti ispod -6C u fazi cvetanja prinosi se znatno smanjuju.
Ekološka sterilnost je uslovljena nepovoljnim činiocima sredine kao što su:zemljište i položaj, nepovoljne vremenske prilike, oštećenja koja izazivaju prouzrokovači bolesti, štetočine, grad, fitotoksični pesticide i zračenja, loša agrotehnika, nedovoljna i neharmonična ishrana i odsustvo neophodnih biokatalizatora.
Leski odgovaraju najviše pesovito-glinovita zemljišta, a ne podnosi kisela i teška.
Pošto većina sorata nije samooplodna, prilikom podizanja zasada treba voditi računa o sortama oprašivačima.
Vodeće sorte leske:
- Istarski dugi
- Tonda đentile romana
- Tonda đentile dele lange
- Enis
Prateće sorte:
- Halski džin
- Rimski
- Negret
- Nokione
- Ludolf
Sorte koje se oprašuju Sorte oprašivači
1. Istarski dugi 5 8
2. Kocford 8
3. Negret 2 6
4. Nokione 2 7
5. Rimski 1 2 8
6. Tonda đentile dele lange 2 3 4
7. Tonda đentile romana 2 4 6
8. Halski džin 1 2 5
Leska u prirodi obrazuje brojne izdanke od kojih postaje žbun. Većina zasada leske u Evropi ima žbunastu krunu. Ona počinje da se obrazuje rezidbom sadnica leske (na 15 do 30 cm iznad zemlje) posle sadnje na stalno mesto. Žbun se sastoji od 6 do 10 izdanaka koji izbijaju iz zemljišta i stalno se obnavljaju. Kod žbuna ne postoji deblo.
Leska ranije počinje da rađa kad se gaji u obliku žbuna (na sopstvenom korenu) nego kao stablašica (okalemljena na mečjoj leski ). Leska, međutim, slabije rađa po hektaru pri gajenju u obliku žbuna nego kao stablašica.Stoga u savremenim zasadima u SAD i nekim Evropskim zemljama ( Italija, Nemačka ), leska počinje sve više da se gaji kao stablašica sa deblom visokim od 50 do 80 cm i krunom u obliku vaze sa 3 do 4 osnovne (ramene) grane ili o obliku poboljšane piramide.
Westwood ( 1978 ) ističe da se tučkasti (ženski) cvetovi leske obrazuju iz pupoljaka na prošlogodišnjim letorastima.Potrebno je stoga redovno obavljati rezidbu leske da bi se svake godine obrazovali mladari dugi 15 do 20 cm.Pošto su plodovi leske (lešnici ) sitni neophodna je velika rodna površina da bi se ostvario dobar rod.
Ako se jača rezidba leske sprovede svake treće ili četvrte godine,umesto umerene rezidbe svake godine, dolazi do vrlo bujnog porasta mladara i slabog roda u toku prve godine posle jače rezidbe.
Stabla leske starija od 10 godina mogu se podmladiti. To se koristi kad prinosi počnu da opadaju.Tehnika podmlađivanja se sastoji u skraćivanju ramenih grana leske na 50 cm od zemlje.Za godinu-dve obrazuje se nova žbunasta kruna leske koja donosi dobar rod.
Možda su neke od ovih gore navedenih stvari prevaziđene, ali nije loše znati.
Poslato: Pon Apr 09, 2007 4:36 pm----
Imam kod kuce stablo lijeske staro cca 25-30 godina. Sadnica je kupljena na pijaci i stablo nije godinama imalo potrebnu njegu osim povremeno okopavanja i malo djubrenja i to u prvih nekoliko godina. Ono sto mene interesuje: tubravich je prenio iz knjige a ja sam tako razumio da bi ovo trebao biti zbun jer se prakticki razvijao kao u prirodi. Medjutim, radi se o stablu visokom oko 3-4 metra 10-15 cm u precniku. Bez orezivanja i njege-stablo se formira samo? Svake godine je relativno dobro radjao, mada nema druge lijeske u blizini osim jedne divlje par stotina m daleko-radja bez oprasivaca? Plodovi su dugi i dosta krupni na osnovu nekih slika sam zakljucio da bi mogao biti Istarski dugi (a i dosta tesko ispada iz ovojnice) pa sam mislio da se malo umnozi, da napravim sadnice, ali kako da to uradim. Iz korijena okolo stabla izrasta relativno mnogo izdanaka oko 1m visokih. Da li oni mogu da se rasade na neki nacin i koliko je to dobro s obzirom da je biljka u toku godina pokupila mozda neku bolest koju sada nosi? I da li neko zna, u blizini Valjeva ima selo u njemu covjek koji ima 4ha pod lijeskom planira sirenje zasada dip. agronom je i kaze rado pruza strucnu pomoc pocetnicima. Sve je to bilo u reviji Dobro jutro ali sam zagubi negdje taj broj. Uf, dosta za sada, ljudi pozdrav.
Poslato: Pet Apr 13, 2007 6:14 pm----
Da li bi neko mogao da okaci sliku da vidim kako izgleda zenski cvet lesnika u sadasnjem stadijumu.
Poslato: Pon Apr 16, 2007 3:51 pm----
| sarac citat: |
| Da li bi neko mogao da okaci sliku da vidim kako izgleda zenski cvet lesnika u sadasnjem stadijumu. |
Poslato: Čet Apr 26, 2007 12:12 pm----
Zdravo svima,
Prvi put sam na ovom forumu. Ja san iz Makedonije, iz malog grada Probistipa.
Trazio sam osnovne podatke i upatstva o leskama, te sam naletio ovde i vidim da se ima sto nauciti od svakog od vas.
Kako zelim poceti sadjenjem 100-200 komada iduce jeseni, molio bih da mi posaljete neku literaturu o prvih koraka, mada sam vec zaseo 20 komada za probu.
Izvinite zbog greske u padezima.
Nadam se da ce biti i dalje ovakvih diskusija, vrlo vazne za amaterskih proizvodjaca i avanturista u poljoprivredi.
Cao!
Poslato: Sre Maj 02, 2007 11:16 am----
Itekako nedostatak kise uticao je da do sada vec dva puta zalijem lesnik.
Prvo smo zalili sadnice koje su slabije “krenule” pa potom bacili smo djubrivo (lesnik uspeva na zemljistu sa pH iznad 6) tako da zavisno od analize zemljista baca se KAN ili UREA. Mada mnogi i predlazu da se baci KAN jer kako kazu poljoprivrednici UREA utice da zemlja bude kiselija.
Nakon bacanja djubreta i njegovog zakopavanja oko sadnice, posle dva dana, drugi put zalijo.
Ocigledno slaba zima uticala je da vegetacija krene a sanjime i insekti, bakterije te sam ga isprskao sa TIONEX-om. Uskoro cu jos jednom (za sada samo ga pratimo) da ga isprskam.
Takodje trava je cupana oko sadnice pa potom smo okopavali.
Pasulj Biser su odkupile velike firme , sto je i ocigledno jer dobro trpi susu pa sam se opredelio za Galeb. Razmak od sadnice je pola metra tako da izmedju sadnica zasejano 6 redova. Pretoga prosli smo tanjiracom i setvospremacem kao priprema za sejanje pasulja pa potom ispartali smo sejalicom kao bi sejali u tkz. “odzake” (kucice).Svakako primenili i AZOTOFIKSIN. Ukoliko nekrene kise bice zalivanja pasulja jer ocigledno da susna godina utice na smanjenu ponudu domacih poljoprivrednih proizvoda i njihovu vecu cenu.
Svakako posto imamo problem sa muharima izabrite ukoliko je muhar krenuo isprskajte pre sejanja sa GRAMAXONOM ili od sejanja do nicanja DUAL GOLDOM (nakon prskanja potrebna kisa – maxmalno 5 dana) ili nakon njegovog kretanja sa nicanjem pasulja FUZILIDOM.
Razmisljam o kupovini pumpe za vodu koja koristi kardanski pogon preko traktora a dosta lepih poljoprivrednih masima mozete videti na: www.uzelagri.com/oprema.htm
Nasao sam mnogo lepih clanaka o lesniku koji su jos pre 3 i vise godne izasli u casopisima Moc prirode i Dobro Jutro pa ukoliko neko zeli da ih procita poslacu skenirane clanke.
To su clanci o zasadima Radovana Boskovica u Sabcu, o doktorskoj disertaciji Cede Oparnice “Uticaj rezidbe na neka svojstva rodnih grancica leske’, potom prica o Pirocancu Draganu Stankovicu iz Velikog Jovanovca i zadruge Nova Brazda a tu su i clanci inicirani od strane citalaca. Uspeo sam da dodjm i do monografije LESKA od Koraca.
U razgovoru sa rasadnickim kucama mnogi su prodali sadnice za sadnju jesen 2007 tako da pored lesnika tesko naci i krusku Viljamovku i tresnju Sambarst.
Sta reci rasadnicima bas ide dobro!
Poslato: Sre Maj 02, 2007 5:31 pm----
rem 75 STAVI SVE ŠTO IMAŠ A MOZE DA KORISTI . KOJE PRSKANJE SE SADA PREPORUĆUJE SA ČIME OSIM PROTIV INSEKATA.
Poslato: Uto Maj 08, 2007 12:43 pm----
Moracu da sacekam nicanje pasulja pa da isprskam FUZILIDOM.
Pre toga prekricu sadnice.
U razgovoru sa vlasnikom plantaze od 9 godina:
Prehrana preko lista je bolja za mlade sadnice od mineralnog djubriva koje treba primenjivati posle 3 godine starosti zasada a bolje sredstvo od TIONEXA E-35 je GUSATION.
LESNIK U 5 MESECU:
Poslato: Sub Maj 19, 2007 10:32 pm----
Dragi prijatelji!
O svojim iskustvima u gajenju lešnika sam do sada u nekoliko navrata pisao. Koga interesuje može se vratiti nekoliko strana unazad i pričitati, a sada evo i nekih dokaza za nešto što sam ranije rekao.
List broj 1 je ubran sa lešnika koji raste pod mojim prozorom u Valjevu. Nikad nije izložen direktom suncu jer ga zaklanjaju: dve zgrade, jelka, breza i platan visok preko 15 metara. Mesto na kom je zgrada je pre nešto više od 30 godina bila močvara pa je teren nasut i tu su podignute 3 stambene zgrade. To znači da je teren sa relativno visokim nivoom podzemnih voda i zbog rasutog šuta na gradilištu bogat krečnjakom. Ovaj lešnik je posađen 1998. godine u proleće i to tako što je sadnica stavljena u rupu veličine dva pakla cigareta iskopanu nožem.Nikada ga niko nije đubrio ni okopavao, a ni zalivao. Deca redovno sa njega beru prutiće pa ja pokušavam da orezivanjem samo ispravim nanešenu štetu. Zbog toga ima vrlo malo roda, ali su plodovi neverovatno krupni. Ne napadaju ga bolesti ni štetočine. Letorasti koje ne polome izrastu preko 2 metra. Nadmorska visina je oko 170 m.
Listovi 1 i 3 su sa žbunova proizvedenih od izdanaka istog lešnika.
Listovi 2 i 3 su sa moje plantaže. Način održavanja sam ranije objasnio pa ne bih da ponavljam. Posađeni su u proleće 2000. godine.
Lešnik 2 je ubedljivo najukusniji i najaromatičniji od svih koje sam probao, a i odlično rađa. Neki tvrde i da je izvanredan oprašivač.
Kasnije će biti još slika sa poređenjem plodova.
Saznao sam razočaravajući podatak da je cena očišćenog lešnika na veliko jesenas bila 410 dinara bez pdv-a i to uvoz iz Italije.
Poslato: Sre Maj 23, 2007 12:48 pm----
Pozdrav svima,
Ima dilemu oko kvaliteta zemljista .Ukoliko neko moze da me posavetuje bi bih veoma zahvalan.Naime radjena je analiza zemljista 2003 god. zemlja je alkalna i srednje karbonatna nizak sadrzaj pristupacnog azota i fosfora.A visok sadrzaj pristupacnog kalcijuma i magnezijuma .od mikroelemenata visok sadrzaj gvozdja i bakra. PH zemlje je 8,15
Naravno uradicu ponovo kompl.analizu 0-30 i 30-60 sa mikroelementima. Ali ako je istog kvaliteta zemljiste da li ima smisla ulagati u saditi vece kolicine lesnika na takvoj zemlji , da nepricamo o troskovima ogradjivanja i navodnjavanja .
Poslato: Pon Maj 28, 2007 11:40 am----
Interesantne strane o lesniku
osufoundation.org/givi...essorship/
extension.oregonstate....elnuts.php
www.oregonhazelnuts.org/
www.hazelnut.com/
Poslato: Pon Jun 11, 2007 4:38 pm----
Evo nešto slika da se vidi kako je rodilo. Žbonovi su još mali tako da je malo i rodnog drveta. Ovako je rodilo oko 60% žbunova. Na oko 20 najmlađih nema roda, a ostali (dve sorte koje nisam ovde prikazao) su rodili osrednje. Ako se ovakva rodnost zadrži i narednih godina kada se žbunovi još razviju i poveća se broj rodnih grančica biće super.
Poslato: Pet Jun 22, 2007 10:20 am----
Zdravo svima.
Vec duze vreme pratim forum, ali sam sad odlucio da vam se pridruzim u diskusijama. Imam plantazu sa 540 sadnica lesnika, i ako nekog interesuje kakva su mja iskustva neka slobodno pita. Mojoj plantazi (ili kako je moj cale zove sumi) lesnika je ovo prva godina. Pratio sam veliki broj predloga sa ovog foruma i uz strucne konsultacije profesora Cerovica sa Poljoprivrednog fakulteta sam uspesno obavio sadnju u decembru prosle godine. Od posadjenih 540 sadnica (+ 40 koje su zavrsile u basti kao rezerva) samo se jedna nije primila.
Poslato: Pet Jun 22, 2007 10:23 am----
Ono sto bih zanimljivo istakao je da preko zime nisam imao problema sa stetocinama i ostalim problemima, ali sad se pojavio jedan zanimljiv problem. Prosle nedelje su mi zecevi napali lesnik i slomoli 30 sadnica. Da li je neko imao slicnih problema sa glodarima van zimskog perioda i kako je reagovao. Dobio sam predlog da koristim KUNILENT R12 za zastitu od glodara, ali takodje imam i informacije da je mahanicka zastita (mrezice) najbolja i najefikasnija zastita. Dajte predloge pa da razmotrimo sta je najbolje ciniti.
Poslato: Pet Jun 22, 2007 12:06 pm----
Postovane kolege
Drago mi je da postoje ljudi koji slobodno razmenjuju informacije o lesniku. Verujte mi, to je danas veoma retko. Ja radim u firmi koja ima veci zasad lesnika, cesto sam na terenu, tako da nemam puno vremena da pisem. Redovno sam u kontaktu sa ljudima sa Poljoprivrednog fakulteta.
Posto je moj posao zastita bilja, mogu da navedem, da je najcesci uzrocnik nerodnosti lesnika pojava grinja u zasadu. Grinje se uvlace u cvetove i pojedu plodnik. Kontrolu na njih treba vrsiti cele godine zato sto imaju 2-6 generacija i po potrebi isprskati, recimo kumulusom ili ortusom. Pogotovo treba voditi racuna krajem avgusta, jer se tada one uvlace u pupoljke kako bi prezimele i sledeceg proleca napravile stete.
Cujemo se uskoro
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:15 am----
Pitam me doktor sa poljoprivrednog fakulteta:" znas li ti sta je suprotno od vode"?
Vatra!,
"a suprotno od razmisljanja agrokonsultanta?"
Razmisljanje drugog agrokonsultanta!
Nepoznavanje stvari dovelo je do toga da se briga jos vise uveca!
Prvo na listovima smo uocili crvenila, sta sad!
Konsultujem se sa ljudima iz Instituta koji predlazu da prvo provere prisustvo grinja pa potom folijarnu analizu.
Posto se ta pojava dogodila u vreme kada je trajao Sajam poljoprivrede odlucio sam zajedno sa kolegom koji ima zasad u Arandjelovcu a isti problem da se konsultujemo sa ljudima koji su predstavnici raznih firmi za zastitu.
Razna razmisljanja od agrokonsultanata : prodali su sadnice Crvenog Lamberta, grinje, nedostatak fosfora, bakterije...
Svaki put sam se dobro preznojio kako zbog razlicititih misljenja tako i zbog njihove zabrinutosti sto kosta po izlasku od 50 do 100 evra.
Nakon 10 dana analiza je uradjena pri cemu je ustanovljeno da biljka nije bolesna i da je poprilicno snabdevena elementima:
N = 3.2 ; P2O5 = 0.24 ; K = 0.92
i dobijo objasnjenje da veliki procenat azota utice na smanjenu otpornost biljke narocito na klimatske promene.
Potom dobijo sam odgovor:
da nije u pitanju patoloski proces ili nedostatak nekog elementa vec da u ranim fazama vegetacije mnoge sorte imaju crvenkaste mlade listove.
Od vlasnika plantaze:
Kisele kise i izmenjena klima , narocito njena zagadjenost utice da mladi listovi pocrvene (ili u odredjenim delovima lista budu crveni).
Nije proslo ni nedelju dana svi listovi dobili su zelenu boju , kao da nista nije bilo.
Potom oko 20 maja primetili smo susenje listova, odmah smo odreagovali odneli list do poljoprivredne apoteke koja ima diplomiranog zastitara i ustanovili da velika isparavanja od jakih kisa uticu na list i da daje mogucnost da se pojavi plemenjaca i botritis (ovde je narocito znacajno blizina mladog lista zemlje koja ima velika isparavanja).
Vrsimo prskanje sa Antracol® WP-70 i STROBY DF tako da posle 2 dana listovi koji su poceli da se suse (oko 5 sadnica) odpali su a ostali zasad nije imao ostecenja.
Veoma bitno tih 5 sadnica su zdrave i vidi se njihov oporavak.
Moj kolega je odneo celu sadnicu na poljoprivredni fakultet zbog susenja lista gde mu je receno da treba da isprska sa: Tonus ili Actara ili Regent.
Sto se tice pasulja isprskali smo Fuzilidom, bacili KAN, prehrana Murtonik (19:9:27) i zastitili se od biljnih vasi DECISOM.
Zamislite da date nekome 100evra a on zna i pre nego sto dodje (npr moj slucaj sa susenjem lista) da nije upitanju napad insekta vec je u pitanju klimatsko pomeranja (jako sunce posle kise) a posto mora da zaradi (da izgleda kao se poprilicno pomuci za davanje saveta) sigurno ce vam reci sa cime da prskate upravo sto moze da vam kaze i bolje snabdevene poljoprivredne apoteke u kojima rade diplomirani zastitari.
Svakako ima stvari koje nemogu bez mikroskopa i analize ali ponavljam ima dosta stvari koje mogu da se uocem i vizualnim pregledom.
Napomenucu da u razgovoru sa kolegom (koga interesuje sadnja lesnika) kaze da poredjenjem sadnica iz firme NCT i sadnica iz drugih rasadnika je velika razlika a ono sto je naociglednije jeste razvijenost same sadnice (kako kaze kako su im moglii uopste dati sertifikat jer cesto na sadnicama nije dobro razvijen koren).
Moram jos nesto da spomen iz proslosti kako bi se bolje stvar razumela:
U skladu sa dogovorom sa vlasnikom plantaze iz Deca trebao sam da kupim od njih sadnice ali taj dan kada sam dosao u plantazu covek koji me je docekao kaze da cemo da idemo do rasadnika.
I sta se ispostavlja da ne kupujem sadnice po dogovoru od firme cija je plantaza iz Deca vec od firme NCT2000.
Opet prebrzo:
Dolazimo u rasadnik upoznajemo se sa cuvarima i blagajnikom koji ispisuje racun ali na kome pise NCT2000 pitam za papire prilikom cega ustanovljavam da uopste nema reci o sadnicama o kojima smo pricali a sa druge strane koja je to firma NCT2000.Dajem novac posle rasprave gde shvatam da sam prevaren ali mnogo je toga uradjeno za korak unazad odnosno za jesenju sadnju 2007.
Odlazimo do sadnica koje su utrapljene i za koje verujte dobrih 50 % u odnosu na one sto prodaju po buvljacima blago receno katastrofa.
Iskreno kad covek da novac za koji se poprilicno namucio tesko priznaje greske.
Sustina je da sadnice nisu lose vec su manje razvijene, one ce doci do svog razvoja ali taj put uzimanjem sadnica koje su vise razvijene (u pogledu korenovog sistema) smanjuje se put do dolaska rezultata (ploda).
Ovako sigurno sam izgubio 1 godinu uzimajuci jednogodisnje sadnice umesto dvogodisnji i VEOMA BITNO GLEDAJTE STA KUPUJETE (PRVO SADNICE NA UVID PA NOVAC).!!!!
U Radmilovcu je ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta gde se nalazi lesnik na oko 50 ari.
Bilo bi dobro da se poseti iz razloga poredjenja rezultata formiranja zbuna sto je dovelo usled odredjene filozofije u pristupu rezidbe.
Poredjenjem sa ostalim zasadima uocava se da zasad u Radmilovcu ima dosta sitnih grancica koje se sire pocev od zemlje dok kod „ostalih’’ u vecini slucajeva grancice ne krecu od zemlje vec sirenje pocinje na vecoj visini (svakako zavisno od generacije zasada).
Znaci sirenje zbun se formira ili pocev od zemlje ili pak kako godine najverovatnije idu forsira se sirenje grana na vecoj visini.
Neko bi rekako da sve to zavisi od rasporeda sadnica ali obe filozofije se slazu da se rezidbom omogucava izduzavanja letorasta i bolje osvetljenje grana odnosno smanjuje medjusobno ometanje grana.
Razlika postoji u filozofiji rezidbe ali ima mnoga pitanja na koje nemam pojma da odgovorim.
Ono sto je najbitnije plod jer koliko sam ja uocio plod se nalazi na vrhu odnosno krajevima u oba slucaja.
Problem je npr sto je zbun krenuo sa formiranjem od zemlje (veliki broj sitnih grancica) tako i ostali zbunovi sto automatski utice da nemozete proci izmedju lesnika pa cak ponekad morate i da puzite.
Forsiranjem izduzavanjem letorasta ali ka visini uticace kasnije da leska nesmeta jedna drugome.
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:18 am----
Hvala KRKI (delovi masine za skupljanje i kalibraciju):
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:22 am----
IZGLED KRCKALICE :
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:24 am----
PLANTAZA – KUPNIK:
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:29 am----
PLANTAZA – MRDJENOVAC:
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:40 am----
PLANTAZA – CREPAJA:
Poslato: Uto Jun 26, 2007 7:42 am----
Imam dosta dorih dokumenata o lesniku na engleskom ukoliko neko zeli rado cu mu poslati pa ukoliko bude i prevedeno stavicu u delu textovi.
Takodje dosta fotografija sa plantaze leske (npr: www. webshots.com, pretraga google –slike...).
Ocigledno da nam je potreban sajt na kome bi granice foruma presli ali zasada sta je tu je.
((((((((((((((((((((( ))))))))))))))))))
))))))))))))))))))Poslato: Čet Jun 28, 2007 8:50 am----
Super su slike. Trudicu se i ja da donesem neke sa svoje njive. Pitanje za rem75. Da li se lesnik orezuje u drugoj godini od sadnje. Odnosno ako mozes da mi napises o trenutka sadnje kad i u kojoj starosti je lesku potrebno orezivati.
Poslato: Čet Jun 28, 2007 4:40 pm----
Napon razmena misljenja
, svakako odgovoricu ti samo da se ne zavrsi na monologu, jer sam uocio da "svi" prate forum a retko ko podeli svoje misljenje.REZIDBA ZBUNASTOG LESNIKA (MADA OPET SVE ZAVISI OD KOG SE RASADNIKA KUPI I KAKO CE PRODAVAC POSAVETOVATI DA SE REZE):
UKOLIKO SE KUPE JEDNOGODISNJE SADNICE (PRUTEVI DUZINE 50-70cm) A SADNJA JE U JESEN REZE SE TOKOM MIROVANJA VEGETACIJE (ZIMA) PRE PROLECA ILI UKOLIKO JE SADNJA U PROLECE NAKON REZIDBE.SECE SE 15-20Cm.ISTE POSTUPAK SE PONAVLJA I U DRUGOJ GODINI.
UKOLIKO SE KUPE DVOGODISNJE SADNICE (OREZANE 15-30Cm) REZE SE TEK PRILIKOM FORMIRANJA ZBUNA U TRECOJ GODINI.
KOLEGA KOJI PRODAJE SADNICE PREPORUCUJE DA SE NE REZE U DRUGOJ GODINI A JA REZEM.
REZIDBA KAO DEO ODRZAVANJA SADNICA SVODI SE NA UKLANJANJE:
1. -IZDANAKA, U REDU UKLANJANJE IZDANAKA A NE REZIBA MADA SAM OPET UZEO MAKAZE U RUKE, SVAKE GODINE ALI NEZABORAVI NA
TACKU 4.
2. -FORMIRANJE ZBUNA (KAKO DOBRA TEMA, USKORO ZA MENE AKTUELNA), IZBOR OD 3- 5 JAKIH IZDANAKA ZA OSNOVNE GRANE,
ZAVISI OD KUPOVINE JEDNOGODISNJE ILI DVOGODISNJE SADNICE U SVAKOM SLUCAJU PREMA RAZVIJENOSTI IZDANAKA NAJBOLJE PROCENITI KOJE OSTAVITI
3. -FORSIRANJE IZDUZAVANJE LETORASTA (UF O OVOME NEMAM POJMA DA PISEM SAMO STO MI JE TO DALEKA TEMA JER SE ODNOSI NA
BOLJU RODNOST, NPR 4 GODINA ILI GODINA POSLE POSTAVKE FORMIRANJA ZBUNA)
4. -PODMLADJIVANJE (ZAMENA OSNOVNE GRANE ZA NAJACIM IZDANKOM KOGA STE OSTAVILI U RANIJEM PERIODU) TU NEMA UNIVERZALNOG RESENJA U SMISLU 10 GODINE VRSI SE ZAMENA OSNOVNE GRANE JER MOZDA OSNOVNA GRANA KOJA SE SECE MORA IZ NEKOG RAZLOGA DA OSTANE ILI PAK NIJE POSTIGLA TOLIKI NIVO RAZVIJENOSTI...
OCIGLEDNO SVE JE STVAR PRAKSE.
MISLIM DA JE ZNACAJNIJI ODGOVOR KAKO OREZATI ODNOSNO O CEMU VODITI RACUNA KADA SE VRSI REZIDBA LESNIKA.
TOLIKO LEPIH TEMA.
ODGOVORI SU KOD LJUDI KOJI IMAJU ZASADE PREKO 5 GODINE.
MOZDA JE NAJBOLJE ZASADI SE HIBRIDNA SORTA JESTE DA NEMA IZDANAKA (UKOLIKO NEKO ZELI MATICNI ZASAD) ALI NEMA NI
REZIDBE ILI ZNATNO MANJE.
POSALJI MI TVOJ BROJ TELEFONA MNOGO JE EFIKASNIJE.
Poslato: Pet Jun 29, 2007 2:37 am----
Upomooooooooooc...........
Prvo da se zahvalim prisutnima na forumu na velikoj pomoci do sada, sve informacji u vezi lesnika sam dobio na forumu i drzeci se toga rodio se lesnjikovac od oko 150 komada pored jedne od najlepsih reka, Bosuta.
Sve je krenulo lepo, sve su se primile sem 5-6 komada koje su se odmah osusile, bio sam jako a boga mi i veoma zadovoljan, u medju vremenu zbog suse poceo sam ih zalivati ali se broj osusenih popeo na desetak komada i vise. U daljim pokusaima spasavanja odneo sam zemlju na analizu (sto je potvrdilo da je zemlja odlicna za lesnik) i prihranio preko lista do danasnjeg dana dvaput, ali nevoljama nije dosao kraj . Posle toga napali su ih pauci sto je bilo sanirano ali su se leske i dalje nastavile susiti tako da do danas vec olistale leske sa velikim i krupnim listovima jednostavno pocnu da se suse pa od 150 komada ima samo 50 komada lepo olistalih ali i za njihovu buducnost me je strah. Zato vas molim ima li neko iskustva sa ovakim problemom
Poslato: Pet Jun 29, 2007 8:11 am----
NE CEKAJ ISCUPAJ OSUSENU SADNICU ILI KOJA JE POCELA DA SE SUSI I ODNESI DO APOTEKE GDE RADI DIPLOMIRANI ZASTITAR!!!