Poslato: Pet Nov 16, 2007 10:24 am----
Ja imam zasadjeno 520 stabala na 1,1h. Zasad je u drugoj godini, tako da jos nema prinosa. Takodje planiram prosirenje ali tek za koju godinu.
Poslato: Pet Nov 16, 2007 1:52 pm----
Pozdrav svima
I ja sam kao vecina od vas pocetnik u ovom poslu.Zasad,star 2 god, je u okolini Smedereva na 3 hektara,sa planiranim prosirenjem.Sadnice sam kupio u NCT 2000,jer sam tamo nasao sorte koje sam trazio,i da je tamo sertifikovan sadni materijl uvezen iz Italije.Kao sto sam napisao na strani br.7 pri izboru sadnica i daljem odrzavanju zasada uglavnom se oslanjam na literaturu o lesniku i italijanskom forumu,slican ovom,o proizvodnji lesnika.Neko je napisao,mislim rem75,da je kupio krecno djubrivo.Posto bih i ja trebao da povecam Ph,mozes li da mi kazes gde si ga kupio, i da li ima razlike u ceni pri kupovini ako imas registrovano domacinstvo.Pozdrav
Poslato: Pet Nov 16, 2007 9:50 pm----
za pantica. drago mi je sto si sve to posadio i sto je dobro. ja imam oko 1000 stabala raspitivao sam se i mislim da sa krecom i stajnjakom ne mozes da pogresis. Mojih prvih 300 stabala je 3 god a ostale kasnije. Na skoro svih 300 sam imao sada solidan rod a sorta je beli lambert. drugi ga ne sade osim na jugu Srbije a ja sam merio randman i krece se od 53 za slucajan uzorak do 60% ako izbacim prazne. To je dobro i ni jedna okrugla sorta to nema. Jedini je problem sto opada sas caurom pa ima vise posla ali to je kod svih duguljastih sorti. On uopste nije sitan ima glatku kozicu i ukusan je. Po prof. Soskicu spada u prvu klasu a zajedno sa crvenim je odlican oprasivac, otporan je na sve i svake godine radja, ja ga imam oko 20 godina i pratim. Da li si ti tamo cuo za to, ovde mi se niko ne javlja, a ja plantazu imam u BiH. Ovih dana idem da prskam djubrim utrapim sadnice i ostalo, a to bi i ti trebao. Ja cu i dalje saditi uglavnom lambert, ali i rimski, i romanu i gifoni i halski dzin a narocito istarski dugi i okrugli ako nadjem. Pre nekoliko godina sam kupio sadnice i to po knjigama ali nista bacanje para a ovo sdto sasda imam proizveo sam sam i vec radjaju, uzeo sam sadnice od proverenih stabala i to je to a ove sto kupujem na njima svasta pise, ali u 6toj godini nema roda, mozda bude kasnije ko zna. Jos jednom zanima me tvoje, i ne sasmo tvoje misljenje o belom lambertu kao vodecoj sorti.
Poslato: Pet Nov 16, 2007 10:38 pm----
U Srbiji se povecavaju povrsine pod lesnikon.Nadajmo se da ce kroz neku godinu postojati organizovan otkup lesnika,mozda u Decu bude centar za otkup i distribuciju,kao sto u Hrvatskoj otprilike nesto slicno radi firma CORYLUS.Sorte T.G. delle Langhe(od 1993) i Giffoni( od 1997) imaju zasticeno geog.poreklo,a danas sam procitao da se ocekuje da je i Romana u junu 2008 god.dobije, jer se tada u gradu Viterbo(tamo se Romana najvise gaji) kod Rima odrzava medjunarodni seminar o lesnicima www.hazelnut2008.it
Poslato: Pet Nov 16, 2007 11:25 pm----
O belom lambertu stvarno neznam nista,ovo sto sam citao samo se odnosilo na italijanske sorte,od kojih su me najvise interesovale Tonda gentile delle langhe,Tonda di Giffoni,Tonda gentile romana i jedna sorta koja nije "tonda"(okrugla) a to je Mortarella.Cini mi se da ne postoji ni jedna idealna sorta,svaka ima svoje dobre i lose osobine,znam da je ukrstanjem najkvalitetnije sorte tj. T.G. delle Langhe sa ostalim sortama dobili klonovi od kojih je najbolje rezultate dao klon 104E nazvan jos i DARIA.Kod mene je Giffoni vodeca sorta sa 60%,za njega kazu da dobro radja,dobra mu je i otkupna cena,lakse podnosi letnje vrucine,ali ranije krece u prolece pa mu skode prolecni mrazevi
Poslato: Sub Nov 17, 2007 1:05 am----
Panticu slazem se sa tobom,i ja sasm sve procitao talijani diktiraju uslove jer prodaju sadnice i plod a mi moramo da se prilagodjavamo. Tako kazu knjige, ali na njivi ja imam druge rezultate, lambert najbolje rodi. Sto se tice otkupa oblik i velicina nisu bitni sve se trazi. Firma KOLOS iz panceva kupuje sve mislim da je cena 450 dinara. Na institutu u Cacku kazu da ce uskoro da se proizvode samo sitni okrugli lesnici a to su neke americke sorte jer najvise odgovaraju konditorskoj industriji, ali do tada ce trziste uzimati sve sto se nudi jer robe ima mnogo manje nego sto se trazi. To sto se uvozi iz turske je dosta losijeg kvalitete od naseg jer je nas svez a onaj ko zna kad polupan, ali mora jer je naseg malo. Ako te zanima mozemo da izmenjamo po nekoliko sadnica cisto zbog oprasivanja a ja sam u Beogradu pa se mozemo dogovarati o svemu.
Poslato: Sub Nov 17, 2007 11:55 am----
Na zalost Milane ja sam sada u Italiji,a bilo bi dobro upoznati se i licno sa ljudima koji se bave ovim poslom,razmeniti iskustva,nauciti nesto novo,kao sto smo na ovom forumu svi naucili po nesto novo o ovoj kulturi koja je relativno nova u Srbiji.Bio sam 10 dana kuci na odmor krajem oktobra,nisam stigao da dodjem ranije na dane lesnika u Decu,samo sam zamenio sadnice koje su se osusile ili koje su ukradene,jer zbog kise nisam uspeo da uradim nista drugo.Mislio sam da bacim malo stajnjaka i krecnog djubriva ili KALK(valjda se tako zove) ali nisam znao ni gde ima da se kupi.
Poslato: Sub Nov 17, 2007 2:17 pm----
Krecno djubrivo ili ti Kalk - oplemenjvac zemljista kupio sam u Palanci prosle godine 7 din sam placao kilogram.
Posto kazes da si iz Smedereva onda ti je sigurno poznat Poljoprivredni zavod u Kolarima i ekipa koja tamo radi (Sasa Avramovic, Vitic..) 026/771038,026/711035.U skladu sa poljoprivrednim informatorom odnosno uredba o utvrdjivanju
programa izvodjenja radova na zastiti, koriscenju i uredjenju poljoprivrednog zemljista za 2007 godine (Sluzbeni glasnik RS”, бр. 67/07) koja se odnosi na poboljsanju fizickih i hemiskih osobina zemljista.Trebao si, ukoliko je registrovano kao poljoprivredno gazdinstvo ukljucujuci i parcele sa kojih uzimas zemlju za analizu, da predas zemlju za analizu do 31 okotobra u navedeni zavod i ukoliko je zemlja kisela (tacno utvrdjene pH vrednosti u zavisnosti od kulture) potpise se ugovor (taksa je oko 1000dinara) sa dobavljacem krecnog djubriva sto je Granit Pescar Ljig (do kraja 16 novembra) u zavodu. Navedenim postupkom obezbedio si sebi besplatno dobijanje krecnog djubriva.Novac drzava uplati na racun za djubrivo na tekuci nosioca poljoprivrednog gazdinstva a automatski se potom novac prebacuje dobavljacu krecnog djubriva.
Ukoliko si navedeni rok preskocio preostaje ti (mozda i moze imas broj pa se raspitaj) da sacekas ili sledecu godinu ili pak da me kontaktiras pa cu te uputiti kod koga mozes da kupis. Svakako ako su mene odrali uticacu da tebi nebude cena koju sam ja prosle godine platio.
Zasad je okolina ka Beogradu ili Palanci?
Mislim da bi nam dosta pomogao kada bi snimio kamerom zasade u Italiji.
Pozdrav
Poslato: Sub Nov 17, 2007 11:18 pm----
Panticu ne brini ima vremena znas da lesnik moze da zivi i 100 godina, ali bi u svakom slucaju trebalo napraviti neko udruzenje pa sa kolicinom diktirati uslove na trzistu a ne da nas pojedinci ucenjuju, madas kakvi smo ko zna. Imam iz italije nekoliko sadnica oni ih zovu gifoni 2 navodno je oprasivac a kod mene je bas rodio, okrugao je nije krupan kao romana i ima ih po 2 ili3 u gronji, redje vise a najvise sam video 5 i ima dosta praznih zato sto nisam prskao, ali nisam ni lamberta pa je 95% pun i nasao sam jednu gronju sa 14 komada, ali su najcesce 3-6 komada. Kad ih ima manje krupniji su. U svakom slucaju trteba birati sorte koje uspevaju u tom kraju, dzaba sto je dobar ako ovde ne uspeva. U cacku kazu da to znaci da nece svake godine imati pravi rod i formiranje pupoljaka za narednu godinu. Zanima me kako si resio zalivanje koje je jako bitno, sobzirom da nisi ovde. Ja imam 2 pumpe i dugacka creva, pa za 3 dana sve natopim, a zemlja je takva da dugo drzi vlagu, ali cu za sledecu godinu morati da uradim kap po kap. Ako ti imas neka resenja iz italije molim te da ih pokazes. Zanima me i kako mislis da skupljas rod, ja sam nesto isplanirao pa kad vidim kako ide opisacu pa da i drugi tako rader ako valja.
Poslato: Sub Nov 17, 2007 11:24 pm----
Mene zanima da li neko ima nekakvo rešenje za prskanje tako malih sadnica sem leđnog šprica.
Poslato: Ned Nov 18, 2007 4:08 pm----
Hvala za informacije novim kolegama vocarima.Da snimim kamerom ili slikam zasade ovde gde zivim u Vicenci-severoistocni deo Italije ne mogu jer ih nema u ovom kraju.Moze recimo da se pogledaju slike i uvelicaju kako izgleda jedna plantaza i berba lesnika na
www.saporidilanga.com/.../index.htm
Ja sam Milane zalivao cisternom 2 puta,ali se koren mnogo slabo razvio,moracu i ja za neku godinu da uradim sistem za navodnjavanje,prvo sam mislio da prosirim plantazu,ne moze se sve odjednom,ipak i ovo odrzavanje plantaze kosta.Za resenja,sto si me pitao,ja bih to radio kap po kap,ali bih creva stavio pod zemljom.Prednosti su da ti creva pri obradi i skupljanju lesnika ne smetaju,voda i vodorastvorljiva djubriva,verovatno ces ih stavljati zajedno sa vodom,dolaze direktno do korena,sa manjom kolicinom vode zalijes vecu povrsinu,manji je rizik da ti neko ukrade ili namerno osteti,a problem koji postiji da ti korenove zile zacepe vremenom kapaljku,nadjen je u sistemu "ROOTGUARD",to jest da u prvoj fazi,u smesu od koje se prave kapaljke,ubaci i herbicid TREFLAN koji se prilikom zalivanja oslobadja u vrlo malim kolicinama,stvara jednu biolosku barieru da na oko 3cm od kapaljke se ne razvija koren.TREFLAN je vrlo malo toksican,koren ga ne upija,brzo se degradira u zemlji, zemljiste je manje toksicno za 20 god. rada sistema nego za 1 god. klasicnog prskanja herbicidima, u eksperimentima koji su radjeni nisu nadjeni tragovi treflana ni u biljci ni u plodu.Sve je to bolje objasnjeno na www.subirrigazione.it ima i na engleskom jeziku,moze da se skine i uputstvo o koriscenju.I ovde je to relativno novo,moj kolega je pre 6-7 god. na plantazi tresanja, prvi u ovdasnjoj opstini to uradio,opstinski zavod poljop.je finansirao trosak ugradnje sistema da bi radio analize.Nije do sada imao nikakvih problema sa sistemom.Ako je ovaj sistem skup,videcu sa nekim strucnjakom da li mogu kroz obican sistem kap po kap da dodajem povremeno treflan da mi zile ne zacepe kapaljku.Inace moja da nazovem plantaza je izmedju Smedereva i V.Plane
Poslato: Ned Nov 18, 2007 8:52 pm----
Panticu, pogledao sam ovu adresu iz italije izgleda super, trudicu se da i moja plantaza tako izgleda,samo za to treba mnogo ulaganja. Ja sam radio jedan projekat i izracunao da je 20 hektara pod vocem dovoljno da imas sasm sve masine koje su potrebne. Ovo sto mi radimo je za pojedinca jako dobro i isplativo,ali mislim da je 1000 stabala minimum da bi imao razloga da se samo time bavis. Sto se tice zalivasnja ja cu creva ukopavati a kod vocke ce izlaziti napolje pa opet u zemlju,bas zbog zapusavanja, a odredjena djubriva cu svakako stavljati u vodu. Cuo sam da je i NPK i ureju moguce rasatvoriti pa time zaliti, ali to cu proveriti da li je bolje ili ne. Ja ipak mislim da je najbitnije pravilno orezati zbun.Gledao sam neke vocnjake koji nisu ili su slabo i pogresno orezani,veliko drvo a roda ima samo na spoljnim granama a unutra suma i nema ni jedne gronje, ima maksimum 30% roda. Nijew to tesko nauciti, samo alat ledja i vreme pa navali.
Poslato: Pon Nov 19, 2007 7:05 pm----
Nešto više o KALK-u može se naći na: www.granit.co.yu/kalk.html
Registrovao sam gazdinstvo, odneo uzorak zemlje na analizu u „Zavod za poloprivredu Valjevo“ i na osnovu rezultata analize podneo zahtev za materijal za kalcifikaciju.Uredbe na osnovu kojih sam ostvario to pravo sam našao na sajtu Ministarstva poljoprivrede. KALK mi je isporučen 10. novembra i to pola kilometra od parcele ( nije moglo na samu parcelu zato što nile bilo mesta da se okrene šleper koji je dovezao materijal). Plaćm kada Ministarstvo uplati sredstva na moj tekući račun. Mislim da je cena KALK-a negde oko 2800 dinara po toni i da je prevoz uračunat u cenu. Odobreno mi je 3 tone po hektaru.
Savet za primenu KALK-a od više ljudi koji se u poljoprivredu razumeju malo više od mene je da treba prvo rezbaciti dosta stajnjaka, potom 1/2 do 2/3 ukupne količine KALK-a, odmah zaorati pa preko oranja baciti ostatak materijala. Čim vreme dozvoli što bolje pofrezirati, a ne bi bilo loše i nekoliko puta. Kalcifikaciju je najbolje izvršiti krajem leta ili početkom jeseni.
Nije loše pogledati i ovo:
www.poljoprivreda.info...d=8&id=162
www.poljoprivreda.info...d=8&id=517
Poslato: Pet Nov 23, 2007 11:56 pm----
Nocchione ti je it.sorta,najvise se gaji u regionu Lazio(okolina Rima).Dobro je oprasuje sorta Romana,a i Romana dobro oprasuje Nocchione,pa su za plantazu dovoljne ove dve sorte jer se medjusobno dobro oprasuju,ali se na plantazi stavlja 80% Romane i 20% Nocchione jer je Romana kvalitetnija za kond.industriju,Nocchione je dobar za pijacu jer je krupan.Randman jezgra je mali oko 38%.
Na koju visinu da skracujes izdanak za stablasti uzgoj i da formiras drvo je bolje za kasnije za masinsko skupljanje lesnika i lakse uklanjanje izdanka,ali je komplikovano,pa je za nas pocetnike jednostavnije da se uzgaja kao zbun.Primeri plantaze gde je od izdanaka formirano stablo ili zbun vidi na
www.ilmonferrato.info/...ciole1.htm
Jedno pitanje za starije uzgajivace od mene:
Jednogodisnje izdanke sam posadio prosle jeseni.U toku ove god.normalno da nije bilo izdanaka,ali bih voleo da znam koliko ce se izdanka razviti u sledecoj god.po jednoj biljci.To sigurno zavisi od mnogo faktora,ali bih hteo da znam neki prosek.hvala
Poslato: Ned Nov 25, 2007 12:56 am----
Panticu, hocu prvo da ti se zahvalim za ovu adresu,pogledao sam je i super je. Ako imas jos neku na kojoj se mogu vudeti krckalice za lesnik molim te posalkji, naime ja pravim 2 modela, ali ako vidim neku novu ideju, valjalo bi, pa da i drugi naprave. Sto se tice sadjenja ja imam i stablaste i zbunaste, kako je drvo krenulo ja sam ga tako formirao. Svaki oiblik ima svoje prednosti, ali mislim da to ipak zavisi od sorte, nisu sve jednako bujne. Stablaste ne ostavljaj ispod 60 cm a i kod zbuna treba skidati niske ramene grane. Izdanci ce poceti sledece godine, i svake godine sve vise, opet zavisi od sorte, i od toga sta ti zelis, gde god nacnes koren tu rastu izdanci, pa ako ih pripremis u prolece do jeseni se ozile. Ako hoces vise izdanaka, mozes da pravis i polozajnike, i tako dalje. Za tu povrsinu koju ti imasd se ne isplati da imas velike masine za skupljanje vec neke manje usisivace, ja sam nesto video, ali ako imas neke slike i masina za kalibriranje i neke druge stvasri koje sluze nasoj stvari, molim te da posaljes, pa da vidimo i kako moze da se nabavi. Pozdravljam te.
Sva vremena su GMT + 1 sat