Poslato: Pon Jun 09, 2008 10:02 am----
Tartar, kada je kupljen sadni materijal nisam bio prisutan a jos gore sve su mi izmesali dok su stigli do Paracina odakle sam. Ja cu da slikam ove moje lesnike pa cete mi valjda pomoci da ih razvrstam.
Poslato: Pon Jun 09, 2008 11:31 am----
Lako ces da razlikujes meciju lesku od "pravog lesnika".
1. Listovi su jako reckavi za razliku od plemenitih lesnika.
2. Kora je drugojacija
3. i najvaznije i najlakse za raspoznavanje je da mecija leska nema izdanke
E sad ako imas neke koji ne daju izdanke, kod kojih je kora stabla grublja a listovi su karakteristicni za plemenite lesnike, onda je najverovatnije u pitanju kalemljeno drvce.
Kada budem imao vremena slikacu mladice mecije leske. Ja sam spremio par sejanaca sa namerom da ih sam kalemim ali nisam uspeo da saznam sta je to "englesko kalemljenje", kada i kako se izvodi....?
Poslato: Pon Jun 09, 2008 11:51 am----
Ljudi treba mi pomoc.
Radim diplomski na temu Novi koncepti ishrane biljaka, a vezano je za proizvodnju sadnog materijala leske.
Ispitivana je sorta Tonda gentile delle lange ili Pijemontski... Ono sto mi je potrebno je da ako neko od vas ima neki dobar link ili nesto materijala o djubrivima koja su ovde koriscenja: OFERT- organsko koje je dobijeno preradom pileceg stajnjaka pomocu larve domace musice, zatim "Osmocote" Scotts - 15:11:13. Nesto sam vec nasao ali ne bi bilo na odmet da sakupim sto vise materijala.
HVala unapred.
Poslato: Pon Jun 09, 2008 2:24 pm----
Još jednom pozdrav svim uzagajivačima lijeske.
Kao što sam bio naveo prije, na ovoj temi sam tek od nedavno jer sam i sam vlasnik jednog mladog nasada od 700 komada.
Budući da imam namjeru u dogledno vrijeme povećati broj sadnica, a i trenutno stanje ne obećava primanje veće od 90 %, zapitao sam se o mogućnosti rasađivanja.
Pa moje pitanje svima vama glasi: da li je tko i na koji način osobno rasadio lijesku ? Kakva su vam iskustva ?
Poslato: Pon Jun 09, 2008 5:40 pm----
Trrtar, jeste to je beli lambert, kad ssam ja pre 4 godine sadio, mnogi su mi rekli da je to najbolji lesnik ali da nema sasdnog materijala da se kupi. Sadi ga cela Makedonija, ali kod nas nije popularan, a da ima da se kupi sadnica bio bi odlican. Neke komsije su ga kupile odavno u Radmilovcu i ja sasm ga od njih presadio. Imam oko 500 komada i 500 drugih sorti. Oko 300 kom imaju 4 godine i dobro su rodili, a vidim i taj tvoj je odlican. Juce sam gledao jednu lepu plantazicu kod Sapca ima samo crveni i beli lambert koliko sasm ja video. Tanka ljuska jezgro potpuno ispunjava plod, lako se lupa i odvaja od ljuske, cujem da je dobar oprasivac jer ima mnogo resa koje dugo traju, radja redovno, ali opoada saljuskom..Koliko ti imas takvih sadnica i jesi li zadovoljan kako su rodile. Ja sam jesenas napravio jednu probu i popnudio jednoj veleprodaji onako u ruci nekoliko sorti lesnika da odabere, a oni bez reci odma uzese bas lambert. Mene to ohrabri pa je odlucim da sledece godine possadim njime jos jednu njivu sa oko500 komada, videcu. Kod mene je svaka sadnica koju sam posadio pocela da radja i sve su se porimile, a znam mnoge koji su kupovali pa dostapovadili ili se nije primilo.
Sto se tice oporasivaca za halski dzin, moj drugar ima pored njih istarski dugi, i nekoliko lamberta sa strane, to radja da se slomi.
Posle 5 godina, to sto si sadio morada imna neki rod, pa bi bilo dobro da slikas pa da vidimo kako to izgleda, a to da si kupio meciju lesku neverujem, a i ako si kupio, iskoristi priliku da na njih nakalemis neku drugu sortu, a ako vidis da je neki dobar slobodno uzmi sa njega izdanke i posadi gde fali ili dosadi ako imas gde, ali prvo da vidimo.
Poslato: Pon Jun 09, 2008 7:09 pm----
@milan_55
Eto vidis, to sve vreme i tvrdim. Dakle postoji zbrka u nazivima.
Beli Lambert je engleska sorta a ovo sto ja imam po njima nije to?
Ali nema veze, vazno je da dobro radja, dosta je krupan i ukusan je.
Ja imam nekoliko komada oko kuce. Svi su mladi i svi se sami oprasuju, to jest medjusobno. Postoji doduse jedna leska u komsiluku ali njeno cvetanje se ne poklapa. Osim toga igrom slucaja jedan od mojih lesnika se nalazi na par metara od nje i bas taj je najmanje rodio.
Naravno da od najboljeg uzimam sadnice....
Sto se tice mecije leske nisam je kupio vec sam posejao lesnike i sada zelim da kalemim ali ne znam sta je to "englesko kalemljenje" koje se preporucuje za lesnik. Ne znam ni da li moze da se kalemi na budan ili spavajuci pupoljak?
Takodje, nisam planirao da kalemim ovaj moj "Lambert" ili sta je, vec neke druge.....
Ako imas neku predstavu o kalemljenju napisi.
Poslato: Pon Jun 09, 2008 9:35 pm----
Vidim ja da ste se raspisali o sortama! Neka, neka.
Evo šaljem vam slike kao što sam i obećao.
Prvo dve slike da pokažem kako je rodio lešnik sorte X u dvorištu.
Pa onda jedan zoom na lešnik povodm dlačica. Možda ove slike pomognu da se sazna nešto o ovoj sorti. Vidim da Tartar isto ima problema sa sortom svoga lešnika. Da nemamo nas dvojica istu sortu?
Na drugoj slici može da se vidi jedna crna flekica. Nisam hteo da mi kvari sliku, pa nisam hteo da je uslikam.
To je buba uvaleža, uholaža, rakljača,...(eng. earwig). Razni su joj nazivi. Baš sam se namučio da joj nadjem sliku, tj. potrefim pravo ime. Na momenat sam zažalio što je nisam uslikao.
Evo linka ka slici: www.dkimages.com/disco...020137.JPG
Dakle. Ta dva lešnika koje imamo u bašti su puni tih buba. To je da čovek ne poveruje. Imate li vi tih problema? Pročitao sam da nisu štetočine i da ne mogu da uđu čoveku u uvo i da on ogluvi, kao što stari kažu.
A davno sam na TV-u gledao emisiju o njima i zapamtio sam da su pravi predatori u svetu insekata, zbog svojih "makaza".
Poslato: Pon Jun 09, 2008 9:53 pm----
Tartar gde mogu da kupim dobar sadni materijal za dopunu mog lestara?
Poslato: Pon Jun 09, 2008 10:01 pm----
Rekao bih da je tvoj i moj X ista vrsta.
Milan_55 kaze da je to Beli Lambert i ja nemam nista protiv.
Ima dlacice, omotac je jako nareckan, i.....sve to po Englezima ne odgovara
Kao da je to neki argument sto je Beli Lambert engleska vrsta. Mozda je ovo Srpski Lambert?
Poslato: Pon Jun 09, 2008 10:31 pm----
Pošto imam malo vremena da sednem i napišem još nešto iskoristiću tu priliku. Zahvaljujući radoznalošću stekao sam neko iskutvo, a nadam se da ćete i vi.
Pre dve nedelje sam prsako lešnike protiv biljnih vaši pa sam hteo i da odsečem izdanke koji su izbijali. Kada sam došao do lešnika palo mi je na pamet da bih mogao da napravim koju mladicu od njih za svoj budući voćnjak. Znao sam da mi ne vredi da samo odsečem prut i zabijem ga u zemlju. Tako da sam dosta gledao i zaključio da nema ni jednog izdanka koji bi se mogao iskorisiti. Jer je lešnik star (50 god.) i izdanci izbijaju iz, kako bih to nazvao...hmmm...grana pri korenu, recimo. U glavnom ne izbijaju iz čistog korena koji bi se mogao samo tako odseći i odvojiti, a da se ne ošteti ozbiljnije stablo. Tako da sam odustao i rešio da vidim koja je situacija kod mlađeg lešnika (20 god.). Kada sam došao do tog lešnika video sam par mladica koje su izrasle pored lešnika. Kada sam malo otkopao video sam da su to mladice koje su izbile iz lešnika koji nije bio pokupljen jesenas. Videvši to, palo mi je na pamet da probam da ih presadim i da vidim hoće li se primiti. Otišao sam u radnju i kupio dve vreće humusa. Vratio se. Pokupio malo spaljenog djubra, pomešao ga sa zemljom u kojoj raste lešnik i posuo na to humus i onda na humus postavio sadnicu i zatrpao i dobro zalio vodom.
Sledi par slika koje sve govore.
Ovako izleda okruženje gde sam našao mladicu. Kao čto se vidi na slici, lešnik je nikao u mešavini borovih iglica, zemlje i lišća lešnika i kestena. Otkud to tamo. Pa kao što sam rekao, lešnik se nalazi u ćošku pa se vremenom to sve tamo što pomelo, što je vetar naneo.
Prikaz kako se koren razvio. Ujedno se može videti da je mladica puna biljnih vaši.
Kako su izgledale mladice kada sam ih presadio. Izgledaju mlitavo.
I kako izgledaju dve nedelje posle sadnje. Može se primetiti da su ojačale i čak dobile po list!
Znam da ova mladica koja je nikla iz lešnika može da nosi ko zna kakav genetski materijal. I ovako ne znam koja mi je sorta lešnik, a od ovih mladih pogotovo. Razmišljao sam da ih zasadim bar da budu oprašivači ili ko zna šta. Ja samo znam da sam morao probati da ih presadim. Ja to vidim kao mali eksperiment.
Ajde da iskoristim priliku i pitam vas da li znate šta je to sa listom? Da nisam pretereao prilikom prskanja protiv biljnih vaši ili je nešto drugo u pitanju?
Ima njih još ispod lešnika, ne znam vredi li se bakćati sa tim ili to zaboraviti i kupiti deklarisane sadnice za oprašivače. Šta kažete?
p.s.
Na kraju nisam odsekao ni jedan izdanak!
Poslato: Pon Jun 09, 2008 10:35 pm----
| Tartar citat: |
| Rekao bih da je tvoj i moj X ista vrsta. Milan_55 kaze da je to Beli Lambert i ja nemam nista protiv. Ima dlacice, omotac je jako nareckan, i.....sve to po Englezima ne odgovara Kao da je to neki argument sto je Beli Lambert engleska vrsta. Mozda je ovo Srpski Lambert? |
Što da ne?
Inače čuo sam od dede da su neki doneli iz Like lešnik prilikom prilikom seobe. Sada me baš interesuje kakav je taj. Možda odem sledeći put da ga vidim i uslikam! Mora da je Istarski ili Halški.
Pre dok nisam obraćao pažnju na lešnike, sve to me nije interesovalo. Samo sam zapamtio da nije kao naš i da nije tako ukusan!
Poslato: Uto Jun 10, 2008 9:00 am----
@vladod
Onaj mladi lesnik na poslednjoj slici po listu lici na meciju lesku?
Ako hoces da razmnozis neki lesnik koji nema korenove izdanke onda mozes da primenis dva nacina oba su vrlo(100%) uspesna :
1. Polozenicama. Mladu elasticnu grancicu povijes do zemlje, polozis je u plitak rov, zatrpas, fiksiras rakljama ili kamenom ili ciglom...Ovde ne treba neka nega osim zalivanja u slucaju suse. Do jeseni ce oziliti i u novembru mozes da je presadis.
2.Margotiranje. Izaberes grancicu koja ti se svidja, pa skines prsten kore u jednom pojasu. To mesto omotas mahovinom (listici spolja) i pricvrstis nekim koncem. Ovo ne moras ako ti neko pomaze da pridrzava mahovinu do sledeceg koraka. A to je umotavanje u najlonsku foliju. Neki predlazu da folija bude neprozirna a drugi da bude prozirna da bi mahovina nastavila da zivi..(?). Sustina je da svetlo ne sme da pada na ozledu jer ce u tom slucaju biljka da zaraste. Mrak stimulise izrastanje korencica. Ispod se folija cvrsce ucvrsti umotavanje nekim kanapcicem a na gornjoj strani se ostavi malo slobodnije da bi mesto moglo da dise i radi zalivanja posto mahovina ne sme da se osusi.
Za vecinu drveca ovo mora da se uradi ranije u prolece a za lesku mozda jos uvek moze da uspe. Inace moj predlog je da se ne mlatis sa sadnicama iz semena jer je tu jako mala sansa da dobijes neki pristojan lesnik.
Poslato: Uto Jun 10, 2008 8:44 pm----
Baš gledam tu sliku. Njemu je svaki list drukčiji. Ko zna koja je to mešavina.
Probaću za nedelju ili dve da napravim par tih položenica, ako nije kasno. Samo pročitao sam da to treba dosta zalivati. To će kod mene malo teže ici. Jel' kasno da se to sada odradi?
A treba li raditi ono sa zarezivanjem kore i stezanje stabljike žicom?
Poslato: Sre Jun 11, 2008 8:32 am----
Sad nesto ceprkam po internetu i slucajno naletim na informaciju da tartuf moze da se uzgaja u plantazi lesnika!
Poslato: Sre Jun 11, 2008 10:04 am----
@p.bata
Da si pazljivije iscitao ovaj forum isceprkao bi na 24 i 25 strani malo podataka na tu temu. A mozes da kliknes i na ovaj link. Svejedno.
www.svetbiljaka.com/Fo...t=345.html
@vladod
Po literaturi je kasno za oziljavanje polozenicama. Ali ja mislim da jos uvek postoji sansa da uspe. Sto se tice podvezivanja zicom to je u osnovi isto sto i skidanje kore samo je manje agresivno.Sa povecanjem precnika grancice zica se polako urezuje u koru i prekida protok sokova......i to provocira rast korena.
Ako imas problem sa navodnjavanjem mozes da probas da napravis veci rov da na dno stavis najlon pa deo zemlje pa polozenicu pa drugi deo zemlje pa zalije s, pokrijes folijom i preko toga stavis ciglu. Ovo bi trebalo da drzi vlagu do sledeceg dolaska a za zalivanje ce ti biti dosta 1/2 litra po polozenici. Dobro bi bilo da smesu zemlje napravis od komponenti koje dobro cuvaju vlagu: deo dobre sumske zemlje, deo pregorelog stajnjaka, deo perlita, mahovine... i takve neke varijante. Ovo sve nije potrebno onima koji zive blizu i koji mogu da zalivaju.
Sva vremena su GMT + 1 sat