vladod citat: |
Zdravo svima, Imam par pitanja u vezi mlade i stare generacije lesnika. Prosle godine sam uspeo da odovojim jednu mladicu od maticnog stabla sve sa korenom. Koren i nije bio nesto ravijen, tj. bilo je malo resica. Mladica je prezivela godinu, ali nije uspevala da odrzi listove. Susili su se i opadali. U medjuvremenu je pocela da izbija jedna grancica u podnozju, tako da se sada racva na dve strane. Ima jednu granu od recimo (pred)prosle godine (visine oko 40 cm) i jednu malu visine 5-10 cm. I sada sledi moje pitanje, da li da je secem da razvije koren? Da li da ostavim obe grane ili samo jednu? Nekako mi nema smisla da ostavim samo tu mladu, jer ona je stvarno mlada. A sada u vezi starca i njegovog podmadjivanja. Leska koja ima preko 50 godina, ima tri grane koje izbijaju iz korena. Vidim da na njima ima dosta suvih grana, tako da sam ove godine odlucio da ostavim jednu od grana koje su izbile pretprosle godine, jer prosle godine nisu bile sve odsecene. I tu je sada pitanje, koje grane da ostavim? One koje izbijaju iz korena, ili iz nekih izdanaka koji su u godinama bili odsecani i vidi se da je iza njih ravijen koren? Predpostavljam da bi te grane trebalo skratiti, jer one su izrasle samo u vizinu od 1.5-3 metra. Na kojoj visini da ih secem? Pozdrav, Vlado |
tubravich citat: |
Moj ti je savet da kod mladog ostaviš samo onu mladicu od oko 40cm, a i nju malo skrati (najviše 10cm). |
tubravich citat: |
Za starca te nisam baš najbolje razumeo jer nisi rekao koja su debljina te 3 stare grane i da li su razgranate. Pošto je u pitanju samo jedna leska smeta li ti neka grana ili ti treba da se širi na neku stranu. Ustvari sa njom radiš ono što ti najviše odgovara jer ti, pretpostavljam, treba i lepo formirano drvo (žbun) a ne samo plod. Uskladi želje i potrebe, lepo i korisno. Nemoj samo da je preterano iskasapiš i žile ispovređuješ jer će onda čamati nekoliko godina i nećeš imati niti dobrog hlada niti dobrog roda. |
Hanuman citat: |
U VEZI SA PRSKANJEM Ukoliko nemate problema bolje ne prskajte da biste sprečili zagađivanje zemlje, biljaka, životinja i ljudi. Postoji nešto što je prirodna otpornost leske na štetočine. Moguće je da i postoje neke štetočine a da i biljka dobro napreduje. (Nekada sam čuo izreku da pravi parazit nikada ne ubija svog domaćina). Smanjen prinos od par procenata ne bi trebalo da je problem. E sad obratite pažnju na ovo. Najveći štetnik (štetočina, prim prev. :-) je čovek. Prošle godine u februaru mesecu komšinica skupila sa svoje bašte suve ostatke iz prethodne godine i umesto da ih stavi u zemlju da naprave đubrivo ona ih pali ko što mnogi rade i to ih pali na ivici mog leskara. Trava se zapalila okolna i prenelo se na lešnik, a da zlo bude veće drugi komšija ostavio suve kukuruzne stabljike pored granice sa mojim zasadom i blizu lešnika. Pa kad je vatra buknula jedva je ugasila. Oko 50 kom. što starijih što mlađih što spaljeno malo što više (pored kukuruznih stabljika). Tek tada sam kod oslabljenih stabala te godine koja su pustila lišće na granama koje nisu skroz spaljene primetio one sive bube sa rilicom a i gusenice. Okolna stabla koja su bila nezapaljena su bila praktično bez buba i gusenica (sigurno ih je i bilo, izvesna količina, ali pored tolike bujnosti lešnika i zdravog lišća i plodova, nema veze, neka bude nešto i za njih). To pokazuje da ako je neko zdrav i otporan ne trebaju mu lekovi. A oslabljeni imunitet uzrokuje bolesti kako kod ljudi tako i kod životinja i biljaka. Klima (vetrovi, vlaga, temperature...) zemljište i prisustvo ostalih životinja koje se hrane štetočinama su bitni (da bi one bile prisutne mislim da je dobro da oko lešnika bude trava a ne jalovi ugar). Ako prskaš insekticidom ubiješ i one druge insekte koji se hrane štetočinama (npr bubamare koje se hrane biljnim vašima itd.) U mom zasadu otkako su počeli pre 4-5 god da rađaju nisam našao ni jedan crvljivi lešnik. Par procenata stabala imaju vaši (pločaste zalepljene na grane i sišu sok, kad umru raspadnu se i pustaju jaja). Takva stabla su slabija. To računam u kolateralnu štetu. Ostalo je sve ok. Nijednom dosad nisam prskao. Možda su se skupili dobri faktori (zasad je na oko 200 m od reke, prisutni su blagi vetrovi, zemljište ima dosta peska u sebi...). Zato, pažljivo sa prskanjem. Ko jednom počne ušao je u vrzino kolo. Uzgred, dobar način da napravite puno sadnica je da zapalite stablo lešnika. Iz korena zapaljenih su u proleće šiknuli izdanci, na desetine i porasli čak i preko metar za samo jednu godinu. Šalim se, naravno, za paljenje kao metodu za razmnožavanje sadnica . Pa, to su moja iskustva. Možda je u nekim zagađenijim sredinama stvarno potrebno prskanje. U svakom slučaju dobro je skupiti informacije iz različitih izvora a znanje primeniti uvek u skladu sa konkretnim slučajem. |
Smiljan citat: |
Koliki ti je nasad? (koliko stabala na kolikoj povrsini) |
MilanRac citat: |
Treba mi ako neko zna neke rasadnike gde imaju kalemljeni lesnik sorte enis?Napisite broj tel. |
tubravich citat: |
Za 10. Ostavi jednu koja ti najvise obgovara - bolje dobro razvijenu i skrati je tako da pocne da se grana srazmerno starim granama. Toliko od mene ovako napamet. |
Sva vremena su GMT + 1 sat