Poslato: Čet Sep 20, 2007 7:59 am----
DOBRO
NAM DOSAO ZELJKOZELJKO DRAGO MI JE STO SI SE PRIDRUZIO ISTO CES SVOJA ISKUSTVA DA DELIS SA NAMA.
((((((((((
))))))))))
Poslato: Čet Sep 20, 2007 10:38 am----
Hvala na dobrodošlici.Od rema i tubravich-a sam dosta naučio. Šaljem sliku cisterne. Čitava ideja je napuniti cisternu koja je na 4 m i prikačiti na sistem kap po kap.Pošto radim ne mogu celi dan da provedem na njivi,leti se motor zagreje i gasi se, plus se štedi gorivo. Cisterna ima kapacitet od 5 t .Treba voditi računa o potrebnom pritisku na metar od zemlje dobija se pritisak od 0.1 bar. Koje mi veštačko đubrivo preporučujete za jesenje đubrenje.
Poslato: Pet Sep 21, 2007 4:33 pm----
Prema ustaljenom misljenju prema analizi zemljista
Vestacko djubrivo je jako za mlade sadnice te treba primenjivati od 3 god. tako da cu primeniti prehranu preko lista a samu zemlju oko sadnice tretirati npr djubrivom kaliforniskih glista jer (ovo je moj stav - to nisam za sada nigde procito) se poboljsa procenat humusa kako bi lakse rasirilo korenje.
neznam dal i je tacno ali cu tako uraditi.
ucimo a lesnik raste i smesi se
Poslato: Uto Sep 25, 2007 9:48 pm----
Pozdrav zeljkozeljko i dobro nam dosao. Drago mi je ako moja licna iskustva nekome mogu posluziti da lakse, brze i bolje resi neke probleme. Sve sto sam do sada napisao je moje licno iskustvo. Da bi pravilno nadjubrio lesku moras znati kakva ti je zemlja. Idealan Ph je od 6 do 6,5. Sto je zemlja kiselija sadrzaj fosfora je manji i teze se usvaja cak i onaj unet mineralnim djubrivima . Uradi analizu plodnosti zemlje i od strucnjaka trazi da ti preporuce: koje djubrivo, kako i kada da primenis. Ja sam do sada koristio obicno u rano prolece pre prvog okopavanja 11-52-0 ili 10-30-20 u zavisnosti od toga sta sam nasao, ali sam bez obzira na to prihranjivao i preko lista Murtonikom 3-4 puta u toku maja i juna jer mi je Ph 5 i zbog mikroelemenata. Naravno isao je i KAN i to jednom u aprilu i jednom u maju jer leska voli azot. Mnogo dobre rezultate sam postigao zalivanjem u prvoj polovini jula vodom u kojoj sam rastvorio 11-52-0.
Stajnjak je vrlo pozeljan, ali onaj ugoreo jer se u onom svezem pojavljuju gliste, a njih opet jure krtice tako da se moze desiti da ti podriju sadnice koje se jos nisu dobro ukorenile. Svez stajnjak prilikom previranja razvija toplotu tako da malo dize temperaturu zemlje sto moze prouzrokovati ranije kretanje vegetacije, a to opet moze biti problem ako se ranije otvore lisni pupoljci koje pozniji mrazevi vrlo lako ostete. Iako nikada nisam djubrio svezim stajnjakom pre neku godinu sam bio prinudjen da zamenim neke sadnice rane vegetacije jer mi je polozaj parcele takav da je osuncana tokom celog dana sto je prouzrokovalo prerano listanje nekoliko godina za redom i izmrzavanje tek razvijenih listica. Naravno stajnjak ide u jesen uz obavezno okopavanje.
Za ovih 7 godina od kada sam se poceo baviti leskom naucio sam jednu stvar veoma bitnu za bavljenje poljoprivredom. Ukoliko nemas zemlju koja je bez ozbiljnije prethodne pripreme pogodna za gajenje zeljene kulture bolje kupi parce zemlje jevtinije je i dobices brze i bolji rezultat nego da bilo kakvu zemlju dovodis u red. To je dug, tezak, skup i neizvesan posao jer oplemenices zemlju do odredjene dubine, popravices strukturu, a da je to moguce odrzati na duzi rok ne bi ti ni trebala popravka – zemlja bi vec bila dobra. Osnovne stvari na koje treba obratiti paznju prilikom odredjivanja parcele za podizanje bilo koje kulture:
- dobar prilazni put
- mogucnost jednostavnog i jevtinog navodnjavanja
- mikroklima koju zahteva odredjena kultura (za orah i lesnik pored ostalog i udaljenost od sume zbog veverica)
- kvalitet zemlje pogodan za zeljenu kulturu
- laka i jevtina obrada
- dobri uslovi za nadzor – zastita od lopova, zlobnika i ostalih stetocina bilo koje vrste da su.
Miki! Ako zelis da od lesnika napravis posao budi spreman na ogromna ulaganja o cemu je rem75 ranije pisao. Cena i plasman su kod nas relativna kategorija. Naravno veliki igraci kao i u svakom poslu imaju mogucnost ta diktiraju cenu i da ogromnom kolicinom u trenutku pokriju trziste i obore cenu bilo svojom robom ili robom iz uvoza, a ti se slikaj. O cenama prosle jeseni i zime sam pisao nesto ranije. Jedino je sigurno da kod lesnika i kruske Viljemovke nece doci do hiperprodukcije jos dugi niz godina. Nama bi za stabilan posao bila neophodna zastita domace proizvodnje kao i dobri standardi kvaliteta i onda nema zime ni za plasman ni za cenu. To se jedino moze pokusati preko jakog udruzenja. Siguran uspeh ce imati samo veliki proizvodjaci jer ce zbog velike kolicine i sa nizom cenom imati zaradu, ne ekstra, ali ipak zaradu i oni mali koji “iz ruke” mogu lako prodati svoj proizvod po ceni nesto nizoj od one u hipermarketima. Jos nesto miki. Nikad ti i niko i to ne samo na ovom vec ni na bilo kom drugom forumu nece dati pravu, potpunu i pravovremenu informaciju o plasmanu i o ceni. Puci neces samo ako budes dobro znao u sta se upustas (znoj, vreme i pare), ako budes imao osecaj za meru i zivaca da sacekas pun rod kada pocne da ti se vraca ulozeno, a kasnije i da zaradjujes. Koliko godina ce do tada proci to niko ne moze da ti sa sigurnoscu kaze.
Ja ne razmisljam o lesniku kao o dobrom poslu vec se time bavim malo vise iz hobija i sluzi mi kao razlog da malo cesce izadjem u selo na cist vazduh. Korist kolika je tolika je dobro je. Planiram da u sledecih nekoliko godina prosirim plantazicu na celu povrsinu parcele. Dao sam zemlju na analizu i rezultate ocekujem ovih dana pa da vidim sta mi je ciniti.
Ovogodisnji prinos mi je 23,3kg osusenog lesnika u ljusci. To je oko polovine ocekivanog. Randman je 33% umesto oko 45% i to je direktna posledica vruceg vetra jer je tada “na silu sazreo”. Jezgro je sitno i smezurano, ali vrlo ukusno. Ni ove godine ga necu unovciti, ali mi to i nije toliko bitno jer je to mala kolicina koja je dovoljna za moje potrebe.
Poslato: Pon Okt 01, 2007 8:29 am----
Pozdrav svim forumašima, ljubiteljima lešnika!
Već duže vreme pratim ovaj forum, imam i ja nešto malo lešnika, planirao sam da posadim nešto više od hektara međutim zemljište neodgovara, pa sada čekam "bolja vremena" a dotle ću da pratim forum i da se učim na Vašim a naravno i na svojim greškama.
Poslato: Pet Okt 05, 2007 10:10 pm----
Dobro nam dosao bubi!
Pokušao sam proizvodnju sadnica ožiljavanjem reznica uz pomoć fitohormona i rezultatom nisam preterano zadovoljan. Reznice sam uzeo 01. marta i istog dana ih obradio, tretirao fitohormonom IBA 1% i posadio u pesak u koji sam prethodno dodao fungicid i dobro promešao. Uredno sam zalivao, napravio sam i zasenu da se ne bi brzo isušivao površinski sloj peska i da deo reznice koji je bio iznad peska ne bi bio izložen direktnom suncu. Po savetu jednog rasadničara nisam radio nikakvu prihranu jer, kaže, da to u prvoj godini nije potrebno. Od 106 reznica olistalo je 24, a pošto mi taj procenat uspešnosti nije bio impresivan odustao sam od ideje da na taj nacin proizvodim sadnice. Verovatno za to trebaju mnogo bolji uslovi. Zanimljivo je da je na većini sadnica koren bio mnogo bolje razvijen nego grančica koja je porasla iz pupoljka.
Dobio sam rezultate ispitivanja zemljišta.
Humus 3,391% optimalno 3-5%
pH u KCl-u 4,9 optimalno 6-7
P2O5 1,8 mg/100g optimalno više od 10 mg
K2O 35,2 mg/100g optimalno više od 20 mg
Na osnovu ovih rezultata podneo sam zahtev za kalcifikaciju. Savet voćara za zasnivanje novog zasada je da je kalcifikacija jedina potrebna, ali ne i neophodna mera jer je za lešnik ova kiselost podnošljiva, kao i ovako nizak sadržaj fosfora. Ja ću ipak pored pristojne količine krečnjaka baciti i stajnjak i dosta fosfora pa makar zemlju dovodio u red i 3 godine.
Poslato: Pon Okt 15, 2007 6:26 pm----
posto sam poceo prilicno kasno da trazim sadnice lesnika obratio sam se mnogim ljudima i cuo nekoliko verzija oko sadnica lesnika.pa me zanima vase misljenje.
U jednom rasadniku u Sloveniji mi je vlasnik rekao da je najbolje da sadnice budu izdanci iz maticnog drveta majke leske, a isto tako je rekao
da sadnica biva u obliku zbunica i da se nakon sadnje odlucuje dalice dalje rasri kao zbun ili kao drvo (formirano rezidbom) i rekao je da je najbolje da u plantazi bude nekoliko razlicitih sorti (zbog oprasivanja).
Druga verzija je da su sadnice vec kalemljene na neku lesku (mislim divlju)
I takodje bilo je velikih razlka u ceni od 1,5-6€.
Zanima me sta vi miskite i sta je najbolje saditi?
unapred vam hvala!!!
Poslato: Čet Okt 18, 2007 2:33 pm----
Cigo!
Za predavanje u okviru „dana lešnika“ si u pravu.
Svako koga nešto interesuje i voljan je da još nešto nauči o lešniku morao je biti u Deču. Za tih oko sat i po predavanja svako je mogao naučiti skoro sve što je potrebno za uspešno podizanje zasada leske i proizvodnju kvalitetnog lešnika. Predavanje koje je održao Dr. Oparnica je obuhvatilo sve što jedan manji proizvođač lešnika mora da zna o toj biljci, a deo predavanja koje je održao gospodin Petrović je lično iskustvo u podizanju jedne prelepe plantaže koja je najveća u Evropi po rečima gospodina Petrovića, kao i iskustva Italijanskih proizvođača i preređivača lešnika. Posebno je koristan bio obilazak plantaže i razgovor sa domaćinima gde je svako mogao da pita i da dobije odgovor za sve što ga interesuje i da razjasni eventualne nedoumice.
Videti onako lepo uređenu plantažu pravi je doživljaj. Svi gosti su dobili po jednu skriptu u kojoj su navedene najbitnije stvari koje jedan proizvođač lešnika mora da zna. Inače taj isti materijal se nalazi na sajtu gazdinstva: www.hazelnut-leska.com/
Meni je poseta ovoj manifestaciji mnogo značila. Naučio sam dve veoma bitne stvari:
- Lešnik se ne bere i ne trese već se samo sakupljaju plodovi koji sami opadnu jer samo od sebe opadne preko 95% plodova, a trešenjem i branjem se šteti biljka i njen prirodni ciklus.
- Imam plantažicu koja je sasvim u redu i ako je ona u Deču za 10 moja je bar za 7.
Razjasnio sam takođe dve stvari:
- Rezidbom sam ostavljao 4 – 6 izdanaka a poželjno je 3 – 4 tako da sledeće godine moram malo poraditi na tome.
- Najniže grane sa izdanaka se ne skidaju jer nije smisao uzgajanja leske da se dobije ogrevno drvo već da se dobije što više lešnika. Ja te grane ionako nisam uklanjao ali iz drugog razloga. Formirao sam nisku krošnju zbog gustine sadnje i da bi lišće sa najnižih grana štitilo koru drveta od jakog sunca jer je ista poprilično osetljiva na jako sunce.
To bi uglavnom bilo to. Čovek se uči dok je živ pa bože zdravlja vidimo se na sledećima danima lešnika.
Još jedna bitna stvar. Svi koji su svojim potpisom potvrdili učešće na ovoj manifestaciji ukoliko budu nabavljali opremu za navodnjavanje od firme „Skala green“ imaju besplatnu izradu projekta za navodnjavanje.
Poslato: Ned Nov 04, 2007 8:02 pm----
poydraV SVIMA .POSTO SAM NOV U FORUMU A I NA KOMPJUTERU OPROSTITE NE GRESKAMA. ZANIMAJU ME LESNICI. IMAM MANJU PLANTAZU OD 2 HA U REPUBLICI SRPSKOJ . FORSIRAM SORTU LAMBERT ZBOG DOBROG RANDMANA RODNOSTI I OTPORNOSTI NA BOLESTI . DUGO GA PRATIM I UPOREDEJUJEM SA DRUGIM SORTAMA. IMAM I OKO 400 STABALA DRUGIH SDORTI. MNOGI MI TRAZE SADNICE. 3 GODINE SU STARI I BILO JE RODA ALI SAM IMAO PUNO PROBLEMA SA DETLICIMA NEZNAM KAKO DA IH SE RESIM. MOLIO BI DA MI NEKO KAYE SVOJA ISKUSTVA I MISLJENJE O OVOJ SORTI KAO I O CRVENOLISNOM LAMBERTU. UNAPRED HVALA.
Poslato: Ned Nov 04, 2007 8:40 pm----
Da li neko moze da mi kaze kako se proizvodi i kalemi mecija leska
Poslato: Ned Nov 04, 2007 9:12 pm----
MECIJA LESKA JE SORTA LESNIKA KOJA NE DAJE IZDANKE I RASTE IZ SEMENA U BEOGRADU JE IMA U DJUSINOJ ULICI I NA BEZANISKOM GROBLJU. JESENAS JE TREBALO POKUPITI PLODOVE I SADA POSADITI PA KADA DOGODINE NIKNU NA NJIH KALEMITI KALEM GRANCICE ZELJENE SORTE LESNIKA. PREDNOST JE STO MECIJA LESKA IMA DUBLJI KOREN ZBOG ZALIVANJA I STO NEMA OREZIVANJA IZDANAKA ALI VISE VREMENA TREBA DA PRODJE DO RODA I KRACI JOJ JE VEK. AKO GRESIM NEKA ME NEKO ISPRAVI I AKO ZNA DA MI KAZE CIME BI SADA TREBALO PRSKATI LESKU.
Poslato: Pet Nov 09, 2007 5:42 pm----
cao svima interesuje me gde se u bg i okolini moze naci kalemljeni lesnik npr.rimski ako znate javite
Poslato: Sre Nov 14, 2007 7:19 pm----
Juče sam prskao CUPROXAT-om.
U subotu mi je isporučen KALK – krečni materijal za kalcifikaciju kiselog zemljišta. Pošto je cela jesen bila kišna teško da ću do proleća uspeti da razbacam stajnjak i KALK i da ga zaorem, što je mnogo lošija varijanta nego da sam to uspeo uraditi jesenas.
Poslato: Sre Nov 14, 2007 9:02 pm----
Cigo, Cigo ....
ja sam ostavio kontakt telefon ali ga je neko obrisao (hvala ti jer mi je tvoja konstatacija pomogla) i to ne samo broj vec ceo komentar, koji se odnosio i na udruzivanje.
Na strani 8 nedostaje moj komentar izmedju korisnika “DANICIC” od 26/01/2007 i korisnika MLADEN L objava od 29/01/2007.
Neko me je sabotirao (mozda, HMMM), ako nekog interesuje poslacu stranu gde se vidi moj komentar.
Za mene je svaki komentar bitan pa makar i smesak. Teme o lesniku su za mene pune neodumica.Ko zna mozda je jednostavno administrator sajta obrisao.Broj na kome me mozete dobiti je 061/198 58 39.
U odnosu na proslu godinu kada je dan lesnika (10/09/2006) trajao oko dva sata ovogodisnji (13/10/2007) je trajao vise od 4 sata.Kao sto mnogi znaju 2 sata je obuhvatilo predavanje prof. Cedo Oparnice pa potom Aleksandar nam je preneo svoja iskustva o sadnji zasada u Decu. Nakon cega je usledilo upoznavanje sa sistemom za navodnjavanje i svakako odlazak na plantazu, gde smo se sigurno oko sat vremena zadrzali.
Jedino koga sam upoznao je Peca iz Zajecara.
Fotografije, snimci diktafonom i kamerom fotaparata sa dana Lesnika poslacu svima ciji e-mail imam ako sam nekog preskocio bez ljutne podsetite me na e-mail radisan2 @ yahoo.com.
Ja nikako nisam mogao da nadjem kameru tako da ideja o prenosenju predavanja na papir je propala.Na osnovu proslogodisnjeg iskustva uocio sam da se cesto puta odvoje grupe (neko kod profesora, neko oko samih sadnica, neko se upoznaje, razgovara sa vlasnikom plantaze ...) i kako sve to ispratiti ili se pak odluciti samo za jednu opciju. U svakom slucaju mnogo toga se desava.
Veoma bitna razlika u odnosu na proslu godinu jeste kako se vrsi transport sadnice.
Kada sam ih kupovao prosle godine (Cigo jel ti ovo poznato) sadnice su ili u najlonski dzak odlagane ili na najlon koji je rasprostranjen u gepeku (cak sta vise savet nam je dat da tako uradimo).Svakako kad smo dosli u rasadnik za sadnice niko nas nije upozorio.Sad se spominje skracivanje zila a prosle godine “nediraj zile”. U potrazi za profesionalnim pakovanjima prilikom kupovine sadnice dosao sam do toga da svaka sadnica mora da ima deklaraciju i nevadi se iz trapa (izvadis sadnicu pa se ponovo utrapljuje) vec kupite sa sve peskom ili suptratom (trapom) koji se nalazi ili u najlonskom dzaku kome se otvara dno ili saksijama koje se razlazu u zemlji. Ocigledno da ovakvim pristupom mnogo je lakse zasaditi a i sadnica je higijenski ispravnija.
Dosta je bilo reci o rezidbi a mozda bi bilo najbolje da se nadje Uticaj rezidbe na vegetativni i generativni potencijal važnijih sorti leske : doktorska disertacija Cedo Oparnice.
Rezidbom se skracuju izdanci, kao i prvog puta (suprotno od pupoljka) i to upravo izdanci koji su ostavljeni za formiranje zbuna. Iseceni su na visinu kao i prvi put centralno stablo.
Mislim da takvim pristupom mora da se sadi sa vecim razmakom izmedju sadnica npr 4x4 jer se ovakvim pristupom forsira razgranavanje bocnih strana.
Prskanje je izuzetno bitno a narocito za zasade koji su blizi sume (uticaj insekata u sumi koji u jesen polazu jaja). Svakako tu je i dezinfekcija narocito mesta na kome je opao list.Kisa ne prestaje, tu je i jak vetar a i temperatura nesme da bude ispod 5 stepeni.
Za prskanje sam se odlucio za KUPROZIN (moze da se pomesa sa GALMINOM).
U Hrvatskoj prskaju sa Crvenim uljem sto je preparat koji obuhvata mesavinu bakarnog preparata sa mineralnim ili ti belim uljem.
Cesto mi se desava da mi kazu u poljoprivredno apoteci istu kolicinu preparata kako za mlad zasad tako i za star i ako ja posle toga nagovestim u kojoj je godini. Mislim da je bolje reci koliko ide tog preparata po stablu kada se pomesa sa vodom. Narocito je to bitno jer postoje razliciti sistemi rasporeda sadnice npr po hektaru.
Sledeca godina sta cemo , surak razmislja o sadnji luka a ja o kompostiranju, kaliforniskim glistama i zastiranju zemljista.
Svakako povrtarska kultura koja se sadi bice udaljena minimalno metar od sadnice tako da se iskoristi prostor od 3 metra.Da damo lesniku vise prostora za razvoj. Uspeo sam da stupim u kontakt sa autorom knjige Uzgoj i primena kaliforniskih glista Stjepanom Mendek a zahvaljujuci saradnji sa „nekim firmama sa posla“ ubrzo je i dobijo. Takodje na Sajmu knjiga kupio sam knjigu Gajenje glista za 50 dinara a mene je minimalno kopiranje iste knjige kostalo duplo vise. Mislio sam da ce mi u nabavci knjiga o lesniku pomoci neki Kulturni Centar ali za sada nista od toga. Americki kulturni centar tacno ima definisane koje knjige mogu da imaju za iznajmljivanje tako da nemaj nista o poljoprivredi. Pokusacu kod drugih kulturnih centra u svakom slucaju tu je english book www.englishbook.co.yu/index.aspx koji nabavljaju knjige iz inostranstva, centrala je na starom sajmistu a imaju knjizaru na Cumicevom sokacetu lokal 120 (011/3341028, rade od 08-20h).
Na sajmu sam trazio knjigu o zivotu veverice ali bezuspesno (taj osmeh govori sve), pa ako znate neku dostupnu obavestite me.
Ukupan broj sadnica koje se moraju zameniti je 46. odnosno:
TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=22
TONDA GENTILE ROMANA ∑=16
TONDA DI GIFFONI ∑= 4
MORTARELA ∑= 4
ili po redu:
1 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=7
2 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=8
3 TONDA GENTILE ROMANA ∑=4
4 MORTARELA ∑=2
5 TONDA DI GIFFONI ∑=4
6 TONDA GENTILE ROMANA ∑=4
7 TONDA GENTILE ROMANA ∑=4
8 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=2
9 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=4
10 MORTARELA ∑=2
11 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=1
12 TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=0
13 TONDA GENTILE ROMANA ∑=1
14 TONDA GENTILE ROMANA ∑=3
ocigledno je kako broj osusenih sadnica kako ide sa leva na desnu stranu opada.Prilikom uzimanja uzorka za analizu zemlje uocili smo na parceli razlicite tipove zemlje odnosno 3 tipa zemlje. Umesto da u skladu sa tipom zemlje uzmemo i uzorak zemlje mi smo sve sjedinili u ukupnu kolicinu zemlje za analizu. Ocigledno prosek koji je dao vrednosti za pH,fosfor i kalijum nije primenljiv za sva tri tipa zemlje a automatski i djubrenje.
Los prijem je ocekivan i zbog losih sadnica odnosno slabo razvijenog korenovog sistema.
U razgovaru sa rasadnicima definitivno su se slozili da su dvogodisnje sadnice izuzetno bolje sadnice a i automatski njihovo doskolovavanje je skuplje pa se nemoze i naplatiti. Jer sa prelaskom jednogodisnjih na dvogodisnju sadnicu itekako se dosta sadnica pokaze koje su jace (mnoge se i osuse). Jedan rasadnicar mi je preporucio da ukoliko i kupim jednogodisnjed sadnice najbolje da ih drzim na jednom mestu do druge godine kada ih nakon doskolovavanja (tada se i pokazu bolje sadnice) zasadim.
Sto se tice zamene TONDA GENTILE DELLE LANGHE i TONDA GENTILE ROMANA dvogodisnje sadnice kupicu od rasadnika Boskovic a ostale dvogodisnje sadnice kupicu od NCT-a.
Svakako neizostavnu celufloru kupicu od Hemiksa iz Velike Plane. Dupliracu dozu suptrata u prvom i drugom redu.
Kada je u pitanju kupovina sadnica ja sam npr rezervisao 100 sadnica i to sledece sorte:
LANGHE 40 kom., ROMANA 20 kom., Halski 30 kom. i Ludolfa 10 komada. Tri dana pre nego sto sam otisao za sadnice cuo sam se sa rasadnicarem o potvrdi sorte i kolicine iako sam navedene sadnice rezervisao pre tri meseca.
Odes u rasadnik a rasadnicar kaze halski se nije dobro primio evo ti umesto njega 28 rimskih i 2 ludolfa a netreba ti toliko ludolfa umesto njih 10 istarskih. KATASTROFA!
Nije mi data definisana kolicina pa cu probati za sledecu godinu da sada rezervisem sorte.
I sada nemogu da verujem, covek ti potvrdi sorte a posle sam menja.
Nezaboravite mogli bi da se nadjemo isped AGRO EXPO 16/11/2007 kada su predavanja o vocarstvu.
Poslednji put izmenio rem75 dana Sre Mar 24, 2010 1:00 pm, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pet Nov 16, 2007 12:19 am----
Pozdravljam sve forumaše, a naročito ovog "brbljivog" Radišu, (rem 75) jer njega i lično poznajem a i ima najširu dušu što zaključujem po širini njegovih izlaganja. Očito čovek ima šta da kaže. Javljam se povodom jedne inicijative.Želeo bih da pokušamo da utvrdimo koju površinu pod lešnikom posedujemo svi mi forumaši i svi oni koje, mi forumaši, poznajemo.Bilo bi dobro znati koliko smo ozbiljan igrač, ovako svi zajedno.Da vidimo da li bi imalo smisla udruživati se, mada to uvek ima smisla, I šta nam je dalje činiti. I Aleksandar je u Deču spomenuo neko organizovanje ali ništa konkretno, bar ove godine. On možda planira da nas sve okupi oko njega tj. njegovog nekog udruženja.
Toliko od mene za sada, i ako neko ima još šta da doda ili neku ideju da iznese neka se slobodno prikači na forum.
I da, da ne zaboravim, moja trenutna površina pod lešnikom je 1,35h. I ako mi se planovi ostvare u dogledno vreme planiram i ozbiljnije proširenje.Pozdrav.
Sva vremena su GMT + 1 sat