Poslato: Pon Okt 27, 2008 11:08 am----
| panters citat: |
svaka cast,sad samo da poradis na ucinku  |
Hvala.
Za moje potrebe učinak krckalice i ne treba da bude veći. Ovde sam išao jedan po jedan lešnik da bi se bolje video princip rada. Inače učinak je nešto više od 60kg/h i može se povećati na više načina. Bio bi posao uposliti je mesec dana i sa ovim učinkom.
Učinak ove igračke od klasirke je mali. Svega oko 10kg/h, ali i ne mislim dalje da radim sa ovim već sam samo isprobavao princip rada. Trenutno nabavljam materijal za dobru klasirku i smišljam funkcionalno a jevtino rešenje za odvajanje ljuske od jezgra.
Stvarno bih bio srećan ako sam ovim nekome pomogao.
Poslato: Pon Okt 27, 2008 12:51 pm----
tubravich stvarno si faca genije i mnogo ti hvala sto si ovo podelio sa nama kako da nije pomoglo hvala pozdrav
Poslato: Čet Okt 30, 2008 3:17 am----
Pozdrav svima.Imam par pitanja.
Imam nekoliko hektara u selu koje stoje pa stoje.Po dosadasnjim komentarima sa ovog foruma,cini mi se da je ulaganje u lesnik isplativo. Za pocetak planiram da zasadim oko 0.8 ha lesnikom.Koliko traje proces same analize zemljista,nabavke sadnog materijala,sadjenje itd? Ja do dana danasnjeg nisam nista uradio zato sto sam se tek pre 10-ak dana zainteresovao za sadnju lesnika.Da li da sacekam sledecu godinu,ili to mogu da stignem i ove godine?
Kada se vrsi prijava za koriscenje podsticajnih sredstava (da li sam zakasnio za ovu godinu)? Interesuje me zbog cega je toliko velika razlika podsticajnih sredstava izmedju kalema 800 din i izdanka 250din?
(Ure dba o koriscenju podsticajnih sredstava za podizanje visegodisnjih proizvodnih zasada voca za 2008. godinu).koliko dugo lesnik(neociscen) moze da se cuva? Konkretno,ako mi ove godine cena ne odgovara, da li mogu taj lesnik da prodajem i sledece godine?(molio bih Vas da se ne smejete na glas ukoliko niste sami
.Ja jos nisam posadio lesnik, a vec ga prodajem)Ukoliko mogu da stignem ove godine da izvrsim sadnju, da li zagradjivanje njive mogu da ostavim za prolece? Napominjem da zeceva,veverica i ostale divljaci nema (10 kuca= 13 lovaca
)
Poslato: Pon Nov 03, 2008 12:13 pm----
Sto se tice dinamike sadnje evo ovdje sam malo poblize opisao moje neposredno iskustvo www.poljoprivredni-for...start=1065
Tvojih 0.8 Ha dva-tri covjeka mogu zasaditi u jedan ili maksimalno dva dana.
Za pripremu zemljista je relativno kasno, ali isto tako nije nemoguce. Za 0.8 Ha ti treba jedno dva sata za oranje, dva sata za dva prolaska tanjuracom i sat za drljacu s tim ako je zemlja relativno dobra drljacu mozes i preskociti. Sve u svemu, sva priprema zemlje se moze bez problema obaviti u jednom danu. Druga je stvar da bi bilo preporucljivo da zemlja izmedju oranja i tajuranja malo odstoji, ali za tako malu povrsinu ja se nebi dvoumio da to sad odradim posto je bolja jesenjska sadnja nego proljetna. Po meni, osnovni problem je analiza zemlje koja moze potrajati tjedan-dva sto konkretno ne znam kakvo je stanje u Srbiji. Takodjer sto se tice poticaja, odnosno koliko sluzbe provjeravaju jesi sve ucinio onako kako analiza pokaze. Teoretski mozes zasaditi i prije nego dobijes analizu zemlje, sa gnojidbom po procjeni susjeda koji poznaje zemlju. Sto vise stajnjaka to bolje, a umjetno gnojivo mozes (odnosno i moras) dodavati i u kasnijim godinama. Ne znam dali je moguce u kratkom vremenu nabaviti tebi potrebnih 300-400 sadnica.
Eto, ameri bi rekli moja dva centa, mi dvije lipe
a vi vjerojatne dvije pare
Poslato: Pon Nov 03, 2008 6:53 pm----
Smiljane, veliko hvala na iscrpnom odgovoru. Ipak sadnja ostaje za sledeću godinu. Čak se nosim mišlju da zasadim 3 ha (ali ćale kaže da je rizik odmah uletati u takvu investiciju). Inače on planira da seje pšenicu beliju i računica kaže da je zarada 1600-1700 evra sa mojim radom po hektaru. Ja i dalje mislim da je bolje čekati 7-8 godina kada je reč o lešniku (ali je pitanje kolika će cena biti za tih 7-8 godina, uzimajući u obzir da je sve više i više leskara). Mislim da zakon ponude i potražnje tada neće biti na strani proizvođača lešnika.
Poslato: Pon Nov 03, 2008 10:32 pm----
Sa ekonomske strane u buducnosti ce opstajati samo veliki proizvodjaci ili vise manjih proizvodjaca koji deluju udruzeno. Isto tako buducnost ce biti u proizvodnji organske hrane, tako da tu vidim izlaz koji Srbiji (a i sire) u vocarstvu treba. Prosta ekonomija glasi da sto je vise ponudjaca, cena proizvoda pada. Tako da je tesko da ce cena lesnika rasti, osim u slucajevima velikih susa i bolesti.
Poslato: Uto Nov 04, 2008 12:03 am----
Sumnjam da pedesetak (neka bude i stotinak) hektara u Srbiji može da utiče na cenu lešnika. Potražnja je bar sto puta veća od domaće proizvodnje i cenu će i narednih godina da diktira turska proizvodnja, odakle se taj manjak uvozi, a mi tu možemo samo da budemo kolateralna šteta kad kod njih dobro rodi (kao prošle godine).
Poslato: Uto Nov 04, 2008 5:11 pm----
| BobanKg citat: |
| Pozdrav svima.Imam par pitanja. Imam Kada se vrsi prijava za koriscenje podsticajnih sredstava (da li sam zakasnio za ovu godinu)? Interesuje me zbog cega je toliko velika razlika podsticajnih sredstava izmedju kalema 800 din i izdanka 250din? (Ure dba o koriscenju podsticajnih sredstava za podizanje visegodisnjih proizvodnih zasada voca za 2008. godinu). |
Razlika u ceni je razumljiva. Da bi se dobio kalemljen lesnik treba naci plodove divljeg lesnika(mecija leska), koji se poseju pa se posle godinu ili dve kaleme sto nije jednostavno, pa se tek onda, kada se kalem primi, prodaju kao kalemljene sadnice. Da bi dobio izdanak sadnicu dovoljno je da odseces mladi lesnik i on ce izbaciti bar 20 izdanaka koji se na jesen izvade i vec mogu da se sade na stalno mesto. Naravno bolje je drzati ih godinu dana u "skolici" da ojacaju ......Pored toga svaki nekalemljeni lesnik stalno izbacuje nove izdanke koji se podkresuju da ne bi trosili energiju to jest da bi se energija usmerila u formiranje sto vise kvalitetnih plodova. Dakle mnogo je lakse dobiti izdanak pa otuda i razlika u ceni.
Da bi uopste mogao da refundiras sredstva pored registracije potrebno je da imas racun o kupovini sadnica iz licenciranog rasadnika i da se pridrzavas rasporeda i gustine sadnje( po ha) propisanog od strane ministarstva.
Turci jesu najveci proizvodjaci ali imaju nizak prosecan prinos i zavise od neba. Dakle, bice tu dobrih i losih godina a ovih drugih po svoj prilici sve vise. Klima se mnogo brze menja nego sto su to do skoro najveci pesimiti mogli da predvide, pa ce Turska uskoro i nazalost pre liciti na Saudisku Arabiju nego na nekada zeleni Misir.
Svako dugorocno ulaganje je rizicno ali u slucaju lesnika cini se da ce inace tragicne klimatske promene, ici nama na ruku.
Bas zbog tih promena vecu proizvodnju lesnika treba planirati tamo gde postoje mogucnosti navodnjavanja. Pri ovome treba racunati i sa odredjenim padom nivoa podzemnih voda i povremenim presusivanjem potoka koji ranije nisu presusivali!?
Poslednji izmenio Tartar dana Sre Nov 05, 2008 9:45 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Nov 05, 2008 12:06 am----
Imam i ja par pitanja oko refundiranja:
1. Šta ako nabavimsadnice po 80 dinara?
2. Šta ako sadim gušće (mnogo gušće) od minimalnog broja sadnica po ha?
3. Šta ako vršim presađivanje u postojećem leskaru (vršim zamenu sadnica koje se nisu primile posle prošlogdišnje sadnje)?
Poslato: Sre Nov 05, 2008 10:25 am----
@brodhed
www.kombeg.org.yu/komo...u_voce.htm
Na ovom mestu ima puno informacija i za lesnike i za drugo voce. Na sajtu ministarstva postoje telefoni na kojima mogu da se dobiju dodatne info. a moze se pitati i e-mailom.
Poslednji izmenio Tartar dana Sre Nov 05, 2008 7:49 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Nov 05, 2008 4:41 pm----
Veliki pozdrav svim forumašima
Molio bih sve forumaše koji su uspeli da ostvare subvenciju da se jave. Mislim da ih ima veoma malo.
Racunica je prosta. Izdanak košta 1 evro (85 din), a povraćaj je 250 din. Po jednom hektaru subvencija iznosi 125 000 din, pod uslovom da se ispoštuje minimum broja sadnica po hektaru (za ovu godinu je 500). Sadni materijal za taj hektar iznosi 500 x 85 = 42 500 din. Razlika po hektaru između subvencija i sadnica je 82 500 din.
Za kalem je još "gore". Kalem = 5 evra (425 din) , Subvencija = 800 din.
Po hektaru 400 sadnica x 800 din = 320 000 din. Sadnice koštaju 170 000din. Razlika je 150 000 din
Ne verujem da će država, pogotovo naša, dati nekom ovoliko novca ("čisto") po hektaru za zasnivanje novog leskara.
Drugim rečima, subvencije pokrivaju troškove sadnica i sistema za navodnjavanje (na koji je opet moguće ostvariti povraćaj sredstava u određenom procentu.
)Zvuči neverovatno (barem meni). Molio bih ostale forumaše da me razuvere.
Poslato: Sre Nov 05, 2008 10:21 pm----
| BobanKg citat: |
| Veliki pozdrav svim forumašima Racunica je prosta. Izdanak košta 1 evro (85 din), a povraćaj je 250 din.... Za kalem je još "gore". Kalem = 5 evra (425 din) , Subvencija = 800 din. |
Gde si ti nasao sertifikovane sadnice po toj ceni ?
Poslato: Čet Nov 06, 2008 8:35 am----
Mozda su toliko kalemljene sadnice ali bez sertifikata a to Ministarstvo ne priznaje. Ovi podaci o kojima pricas Bobane su za zasade jesen 2007. i prolece 2008.godine. Vec za ovogodisnju jesenju sadnju ce se promeniti a uredba ce izaci u prolece 2009. godine. Velike su peripetije oko tih papira. Ja sam predala ove godine zahtev za subvenciju i dolazio mi je poljoprivredni inspektor... videcemo ishod... u izvestaju je napisao sve pozitivno pa se nadam da ce mozda nesto i biti.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 9:24 am----
| terrythesam citat: |
| Mozda su toliko kalemljene sadnice ali bez sertifikata a to Ministarstvo ne priznaje. ....................... |
O ovome je vec pisano na ovom forumu i ako se dobro secam javili su neki od clanova koji su ostvartili povracaj. Ono sto je indikativno je da se malo ljudi, pre nego sto krene u "avanturu" gajenja nove kulture, raspita taqmo gde treba. U ovom slucaju u ministarstvu poljoprivrede. Sta god mislili o ovoj vlasti, informacije mogu da se dobiju telefonom ili e-mailom. Naravno pre toga se treba "naoruzati" svim mogucim informacijama o kulturi koja cve se gajiti, o potrebnom kvalitetu zemljista, o plasmanu, o potrebnoj opremi i sl. Dakle treba znati i sta da se pita. Ovaj forum izmedju ostalog sluzi i tome.
Nazalost bas na ovom forumu moze da se uoci siroko rasprostanjena povrsnost. Neko se ukljuci u forum i ne pada mu na pamet da posveti 2 sata da procita ono sto je vec napisano, gde se ipak moze naci puno vrednih informacija, vec pita nesto sto je vec 100 X pitano. To je jedan od razloga sto se oni koji najvise znaju posle izvesnog vremena povuku sa foruma.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 11:03 am----
Moja greška. Terrythesam je u pravu. ovo su cene za sadnju 2007/2008. Vec za sadnju 2008/2009 cena izdanka se kreće od 2,2 evra do 3,5 evra. U pitanju su licencirani rasadnici i sadnice poseduju svu potrebnu dokumentaciju. Još jednom se izvinjavam.
| Tartar citat: |
| Ono sto je indikativno je da se malo ljudi, pre nego sto krene u "avanturu" gajenja nove kulture, raspita taqmo gde treba. U ovom slucaju u ministarstvu poljoprivrede. Sta god mislili o ovoj vlasti, informacije mogu da se dobiju telefonom ili e-mailom. Naravno pre toga se treba "naoruzati" svim mogucim informacijama o kulturi koja cve se gajiti, o potrebnom kvalitetu zemljista, o plasmanu, o potrebnoj opremi i sl. Dakle treba znati i sta da se pita. Ovaj forum izmedju ostalog sluzi i tome. Nazalost bas na ovom forumu moze da se uoci siroko rasprostanjena povrsnost. Neko se ukljuci u forum i ne pada mu na pamet da posveti 2 sata da procita ono sto je vec napisano, gde se ipak moze naci puno vrednih informacija, vec pita nesto sto je vec 100 X pitano. To je jedan od razloga sto se oni koji najvise znaju posle izvesnog vremena povuku sa foruma. |
Ovde sam se osetio prozvanim.
Tartar, mislim da nisi u pravu. Pročitao sam bukvalno sve stranice sa ovog foruma i pored veoma korisnih, sam našao i neke kontradiktorne informacije. Nigde nisam video komentar na temu odnosa cene sadnice i visine subvencije. Sledeće godine podižem leskar i veoma ozbiljno pristupam tome. Pored interneta i knjiga koje čitam, svoje znanje o lešniku upodpunjujem razgovorom sa kompetentnim licima. Jedino si u pravu za plasman, koji trenutno ne tražim jer nemam šta da ponudim. Ali činjenica da zadovoljavamo 10% domaćeg tržišta ide nama u prilog.
Što se ministarstva tiče, to je priča za sebe. Na pitanje kako to da se uredba donosi posle sadnje, nisam dobio zadovoljavajući odgovor. neko od forumaša (mislim da je to bio rem75) je postavio isto pitanje i dobio odgovor da se to tako radi godinama. Moraš se složiti da oni mogu menjati kako visinu subvencije tako i minimalni broj sadnica po hektaru, onda kada su sadnice već posađene.
Sva vremena su GMT + 1 sat