Poslato: Čet Jan 26, 2006 10:17 am----
PODJELA INSEKTICIDA
KEMIJSKI INSEKTICIDI
1. KLORIRANI UGLJIKOVODICI → lindan, endosulfan
2. ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI → nesistemici, sistemici
3. KARBAMATI → primikarb, karbosulfan, metiokarb
4. SINTETSKI PIRETROIDI → cipermetrin, alfacipermetrin, deltametrin
5. NEONIKOTINOIDI → održavaju stalno otvorene Na-kanale
→ imidakloprid, tiametoksam, tiakloprid
6. INSEKTICIDI S ANTIFIDANTNIM UČINKOM → pimetrozin
7. DERIVATI NEREISTOKSINA → bensultap
8. INHIBITORI GABA RECEPTORA SINAPSA → fipronil
BIOTEHNIČKI INSEKTICIDI
9. REGULATORI RAZVOJA KUKACA → ometaju razvoj kukaca
→ diflubenzuron, ciromazin, teflubenzuron
BIOLOŠKI INSEKTICIDI
1. MIKROBIOLOŠKI INSEKTICIDI
2. NATURALITI → spinosad
3. BILJNI INSEKTICIDI → piretrin
I. Sredstva za zimsko prskanje
II. Sredstva za tretiranje tla i sjemena
III. Sredstva za tretiranje žita u skladištima
IV. Sredstva za fumigaciju
V. Sredstva za zaštitu drva
AKARICIDI
NEMATOCIDI
LIMACIDI
RODENTICIDI
Poslato: Čet Jan 26, 2006 11:39 am----
Hm.. meni bi onda za sjemenke trebali ovi Biljni insekticidi, mislim.
Imaš li možda neke nazive ?
Poslato: Sre Maj 31, 2006 7:51 pm----
Evo nekih naziva insekticida u zavisnosti od nacina dejstva, mesta gde se primenjuju, i vrsta insekata na kojima se primenjuju. Za zastitu semena su oni koji se odnose na zastitu u skladistima.
Svako dobro
DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA
1. Al – FOSFID
2. METILBROMID
3. HCH → lindan
4. HLOR PIKRIN
5. FORMALDEHID → formalin
6. KARBOFURAN
7. FENITROTION
8. FENITROTION + MALATION
9. FORAT → timet
ZIMSKO PRSKANJE
1. DNOC
2. DIAZINON
3. METIDATION
4. MINERALNA ULJA
5. DINOSEB
6. DERIVATI NAFTE (neprečišćena ulja)
7. VOĆNI KARBOLINEUMI
8. PETROLEJ
FUMIGANTI (deluju preko organa za disanje)
1. CIJANOVODONIČNA KIS. (HCN) → zyklon b
2. SUMPORUGLJENIK (CS2)
3. PARADIHLOR – BENZOL
4. TETRAHLOR – UGLJENIK
5. HLOR PIKRIN → metilbromid
6. DIHLORETAN
7. METILBROMID → haltox
SISTEMIČNI (nanosenjem na povrsinu lisca,ili injektovanjem, prenose se biljnim sokovima po citavoj biljci pa je svaki njen deo zasticen-interesantno?)
1. ŠRADAN (OMPA) → pestox 3
2. SISTOX
3. METASISTOX
4. DIMEFOX
5. EKATIN
6. DIMETOAT → roksion, sistemin 40 župa, dimeton
7. FOSFAMIDON → dimekron, fosfamid
8. ENDOTION
9. MENAZON
10. KARBOSULFAN → posse 1,5-P, posse 25-EC
11. KARBOFURAN → furadan, furazor
UTROBNI(organa za varenje)
1. URANIJA ZELENO
2. Ca – ARSENAT
3. Pb – ARSENAT
4. Na – ARSENAT
5. Na – ARSENIT
6. ARSENTRIOKSID
7. Zn – FOSFID
8. Al – FOSFID →phostoxin, gastoksin
9. DIFLUBENZURON
KONTAKTNI(deluju preko kutikule)
1. NIKOTIN
2. PIRETRUM
3. DERRIS
4. QUASSIA
5. VOĆNI KARBOLINEUMI
6. PETROLEJ
7. MINERALNA ULJA
8. KATRANSKA ULJA
9. DNOC → kreozan, dinazan, rumesan ulje, žuto ulje
10. DDT
11. METOKSIHLOR
Za štetočine u skladištu:
Al – FOSFID
NAFTALIN
METILBROMID
HLORPIKRIN
FORMALDEHID
PIRETRINI
HCN
DIHLORVOS
PIRIMIFOS-METIL
MALATIO
Za štetočine u zemljištu:
METILBROMID
HCH
ALDRIN
HEPTAHLOR
HLORPIKRIN
FORMALDEHID
KARBOFURAN
KARBOSULFAN
DIAZINON
FENITROTION
FENITROTION + MALATION
HLORPIRIFOS
FORAT
Za insekte u drvetu (potkornjaci, krasci, surlaši, strižibuba):
HCH
KARBARIL
Za štitaste i lisne vaši, gusenice, pagusenice, tripse, buba listare, buvaće, stenice, savijače, minere, leptiraste vaši):
MINERALNA ULJA
HCH
DNOC
CIPERMETRIN
α-CIPERMETRIN
DELTAMETRIN
FENVALERAT
FENPROPATRIN
KARBOSULFAN
PIRIMIKARB
DIHLORVOS
FOSFAMIDON
DIAZINON
FENITROTION
PIRIMIFOS-METIL
HLORPIRIFOS
KVINALFOS
DIMETOAT
MALATION
METIDATION
DIFLUBENZURON
Poslato: Sre Maj 31, 2006 11:05 pm----
Imam izvestaj sa strucne prakse iz ekologije za fakultet koju sam obavila u poljoprivrednom preduzecu "Miletic" u Srpskom Mileticu. U njemu ima opis insekticida, pesticida, fungicida i herbicida koji bi mozda koristili, ali su zakoni o koriscenju promenjeni tako da se ne mogu vise svi koristiti.
HCN je sledeci za zabranu, jer je jedan od najjacih otrova, a kad dospe u vodotokove preko podzemnih voda, nista zivo ne ostaje. Hm, kad pogledam, sve ovo sto se danas koristi vise je stetno nego korisno, ali ako se pravilno upotrebljava, u dozvoljenim koncentracijama, ne bi trebalo da ima nekih vecih posledica. Zato je vrlo vazno pratiti uputstvo za upotrebu.
Poslato: Čet Jun 01, 2006 2:11 am----
Kada se DDT pojavio,neki od naucnika su ga bukvalno jeli, zeleci da dokazu njegovu nestetnost. Par decenija kasnije, doslo se do podataka da se prakticno ni na koji nacin u prirodi ne moze razgraditi, i da se trajno zadrzava u kostima zivih bica. Uzevsi u obzir lanac ishrane u prirodi,i coveka, koji je njegov aktivan ucesnik, moze se zamisliti koliko negativnih posledica moze imati ne samo na prirodu. Danas se DDT primenjuje samo u ekstremnim slucajevima.
Primena insekticida ima stetan efekat i na narusavanje bioloske ravnoteze,narucito kada su u pitanju manje selektivni, jer pored stetocina unistavaju i ne samo njihove predatore, vec i ostale grupe insekta koje, kao i svako bice u prirodi imaju svoje opravdano mesto.
Danas se sve vise tezi bioloskim merama borbe, o kojima je ovde vec pisano.U mnogim zemljama postoje fabrike za uzgajanje insekata, predatora odredjenih stetocina, a bubamara se proslavila u borbi protiv lisnih vasi. Veliki neprijatelj gubara su insekti familije Carabidae(bauljari). Isto tako, relativno skoro je otkriveno da se materije izolovane iz lisca jasena mogu koristiti za odbijanje(insektifug) gubara od biljaka kojima se hrani.
Takodje, sto se tice insekticida, veoma je bitno vreme kada se oni primenjuju. Naime, kada je u pitanju gubar, poznato je da se on javlja u gradacijama koje imaju svoj zakonomeran tok. I u toku same gradacije zapaza se zakonitost u povecanju broja jedinki, koji dostize u jednom trenutku maksimum, a zatim dolazi do opadanja brojnosti usled povecanja njegovih parazita, predatora, i nekih drugih cinilaca. Prakticno, priroda sama svodi njihovu brojnost na podnosljiv nivo. Ako bi se insekticidi primenjivali u tom trenutku, bilo bi to nepotrebno bacanje para i bezrazlozno trovanje okoline. Secam se da nam je profesor pricao, da je buduci da je jednom imao slican slucaj, a nemogavsi da odvrati ljude od namere da prskaju, umesto insekticida za avioprskanje, stavio krisom vodu. Efekat je bio zadovoljavajuci tako da su svi bili srecni.
Svako dobro
Poslato: Sub Jun 24, 2006 11:08 am----
ljudi dragi,ja više stvarno ne znam što da radim,ili da radim uopće nešto.....
prije mjesec dva sam se borila s onim bakterijskim mušicama koje imaju ličinke u zemlji,sada imam bijele leptirice koje su mi obuzele kao kuga balkon,crne uši i to u kilama,imam crvenog pauka kojem po novom ne smeta tuširanje,imam i neke virusne bolesti,koje nisam ni tretirala,znači listovi poprimaju žute mrlje,i na kraju propadaju,ah da,suncokreti imaju neku hrđu,a osim toga,sve cvijeće,znači doslovce sve na balkonu ima cikadu,tak piše u knjizi,koje uzrokuje odvratnu prošaranost listova,mali žućkasti insektiće na donjoj strani,itd itd itd....
ono što želim reć/pitat jest....znači ja prije 2 mjeseca natopim moj cvijet u malationu,tj radotionu,pokokam mušice i djecu,presadim cvijet,sve ok 3 tjedna i evo njih opet,,,,,ja opet,oni opet....začarani krug?
o čem se tu radi? kako djeluju ti otrovi jel netko pametan zna?kako mogu opet mušice snest larve u otrovanu zemlju?ako ja smijem 3 puta špricati u sezoni svoj otrov,znači kad se vrate iza toga,nemrem više niš....one se jednostavno vraćaju...i nije mi jasno i ne mogu shvatiti da od otrova 3.stupnja il koji već je,uglavnom jak je otrov,mogu nakon tako kratkog vremena biti još jači napadaji,i toliko sam luda i van pameti....
slična stvar tu na poslu na balkonu....ne mogu razumjeti da ja juče pošpricam biljke a danas vidim da su ponovo tu,i još su im se pridružili neki prijatelji pride itd....pa kako djeluje taj otrov na lišću?ne smeta im to,ne shvaćam?znači ja sam skinula i prstima sve ličinke s donje strane lišća,i pošpricala pošteno otrovom,jutros sjedim kraj cvijeta i gledam lišće,na donjoj strani po 30-ak novih ličinki na svakom listu i još vidim i novu naslagu crvenog pauka?????????????
jednostavno ne razumijem,a toliko sam luda da sam spremna odslušati seminar,a stručnjaka nigdje,ponajmanje u poljo apoteci,uopće mi sve to čudno djeluje,počevši od prošle godine kad sam špricala protiv hrđe koja se nikad nije povukla ni smanjila,nadalje ovaj malation,odnosno radotion mi je čudan uopće,i znam da se ponavljam,ali ako on u kontaktu s vodom ubija sve živo ja nemrem shvatiti više niš.....onda mi je na kraju frajer u poljoapoteci rekao da mogu s malationom špricati i za crne uši i još neke stvari,a i to više sumnjam,kad ih vidim da listaju po onim knjižicama jasno mi je da znam više od njih,e pa ....ja il sam luda,il sam ureknuta il su mi prodali nešto pod bubrege,ili određeni otrovi valjaju,a isti druge firme ne valjaju,ja više stvarno ne znam??????postoji još jedna varijanta,da sam se ja tolko otrovala sebe da više ne znam što radim......
Poslato: Sub Jun 24, 2006 11:23 am----
i vidim sad da je radotion trebao djelovati i na ove bijele leptiriće,odnosno to su štitaste uši ako sam dobro shvatila...e pa nije djelovao
i zanimljivo mi je ovo što djeluje preko dišnog organa,tj cijela biljka je zaštićena....jel malation tu?što bi onda čovjek trebao napraviti?i malation bi trebao djelovati i na crvenog pauka kolko vidim u knjizi?
izvinite na konfuznom pisanju,ali vjerujem da ćete shvatiti u kakvom stanju se nalazim,u jednom trenu mi se plače,u drugom bih bacila sve prek balkona,ne mogu vam opisati koliko sam se ovih dana zaj.... s otrovima,špricama,literaturom,i nikakvim rezultatom,doslovce ću puknuti....dignem glavu jutros i vidim lotus pun crnih uši,a dragoljub ima virus onak mozaični...pa to je da prolupam skroz na skroz
Poslato: Sub Jun 24, 2006 12:46 pm----
Au!
Jaoj, ja ne znam sta bih radila na tvom mestu...Ono sto znam je da sigurno nije dobro tretirati biljke toliko puta, to u velikoj meri moze da ih oslabi, a sto su slabije teze se brane i stetocine ih vise napadaju. Isto tako, treba da saznas nesto vise o samihm insektima-kako se hrane (vasi, na primer,sisaju sokove pa se unistavaju sistemicnim ili kontaktnim insekticidima), gde polazu jaja, ko su im domacini (mozda neki komsija u blizini ima neku zivu zbirku insekata ), kako se nanose preparati,koji je njihov period delovanja.
Primetila sam da si na jednom mestu pomenula stitaste vasi, a tvoj opis ne odgovara onome kako one stvarno izgledaju. Zovu se stitaste zato sto obrazuju nesto poput kuglica sto ih stiti od spoljasnjih uticaja.
U svakom slucaju, nadam se da ce se ovde neko naci ko ima vise znanja i iskustva od mene.Zelim ti puno srece!
Poslednji put izmenio makijaveta dana Ned Sep 03, 2006 11:18 pm, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Sub Jun 24, 2006 1:41 pm----
hvala na odgovoru,upravo to i pokušavam,saznati više a ne špricati sumanuto,zapravo jedino što sam 3x je albiflos od napada onih mušica koje se neprestano vraćaju....
što se tiče štitasth ušiju,sad sam pažljivije pogledala,imam u knjzi klasične štitaste uši,a onda ima nešto što oni takođe zovu štitaste,samo u zagradi stoji bijela mušica) tako da je samo do termina riječ...u opisu stoji ¨sitni bijeli insekti slični moljcima,zelenkaste ličinkekoje se nalaze na naličju listova sišu sok i ostavljaju ljepljiv trag mednu rosu,jako napadnuti listovi požute i otpadnu...suzbijanje je teško
prskajte permetrinom u razmacima od tri dana...a da susjed ima neku zbirku,i to mi je palo na pamet....za nekog budućeg poljoapotekara moj balkon je živi laboratorij
Sva vremena su GMT + 1 sat