Poslato: Pon Okt 15, 2012 7:27 pm----
Iz Belgije preko Zlatibora do Sombora
Poslato: Pon Okt 15, 2012 8:49 pm----
OOOO, sta to moje oci vide....?
Poslato: Pon Okt 15, 2012 8:55 pm----
Bebačiiiii mali :)))
Poslato: Ned Feb 03, 2013 1:55 am----
"posljednji mohikanac"
zadnji opstali, sve prijasnje su sje... gljivice neke. ovaj se ne da.
Poslato: Ned Feb 03, 2013 11:45 am----
To ih držiš vani bez zaštite?
Poslato: Ned Feb 03, 2013 12:23 pm----
Da.ne smetaju im nase zime. U stanistu trpe minuse oko -20C.
Poslato: Ned Feb 03, 2013 12:44 pm----
Znam da im ne smetaju naše zime, ali sam mislio da su premlade da se vani sade. Uglavnom kažu da treba pričekati bar tri godine pa ih onda saditi vani.
Poslato: Pon Feb 04, 2013 12:13 pm----
E, i moje "male" so vani cilu zimu bez zaštite, ali su kraj kuče, pa imaju neku zaštitu. Ponekad ih grije snjeg.
Poslato: Pon Feb 04, 2013 6:08 pm----
Današnji snimci
Jesenas sam posadio dva komada, čisto radi testa i evo ih bolje izgledaju nego da su u saksiji. Jednogodišnji su i visine oko 10cm.
Poslato: Pon Feb 04, 2013 6:44 pm----
I koliki minus je bio ove zime kod vas ? Kod nas je bilo -13 C
Poslato: Pon Feb 04, 2013 8:52 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| I koliki minus je bio ove zime kod vas ? Kod nas je bilo -13 C |
Dva jutra uzastopno -17 C ali sve je bilo pod snegom
Poslato: Pon Feb 04, 2013 11:11 pm----
Moj primerak je prošlu godinu preživeo napolju u saksiji.. I još uvek je.. xD
Poslato: Sre Feb 06, 2013 3:57 pm----
Prica ide ovako: Kolega šumar, umirovljeni, i ja pricali malo o araukarijama. On je 80. god. prošlog stoljeća nabavio od našeg profesora iz Dendrologije , Prof. dr. sc. Želimira Borzana 10 sjemenki araukarije. Niknulo ih je 9, od kojih je 5 zasađeno u vinogradu kolege Đorđeta, a 4 je poklonio lokalnom rasadničaru. Od ovih 5 u vinogradu do danas je preživjela samo jedna, oja je prelomljena usljed pada obližnjeg stabla na nju, al je potjerala bocni izboj.
Ostale su bile zapaljene i uradene, ako se ne varam. Od ostalih koje je imao rasadničar Rešetar jedna je završila u privatnom vrtu i evo je danas.
Ponekad mislite da sve što valja raste negdje daleko i vama nedostupno, a drugi dan to možete uslikati u svom gradu.
Kad moje porastu, za nekih 20-tak godina, dobro je znati da u blizini ima potencionalni donator peludi.
Poslato: Sre Feb 06, 2013 5:30 pm----
Ostavlja bez daha...
Poslato: Sre Feb 06, 2013 9:52 pm----
A di raste ta jedina preživjela ljepotica ?
Sva vremena su GMT + 1 sat