Poslato: Pon Okt 18, 2021 10:27 am----
Interesuje me da li neko zna da li u Srbiji ima gde da se kupe sadnice Kalifornijske Jele(Abies Grandis). Ili da postoji drvo pa da mogu uzeti sisarke?
Poslato: Uto Okt 19, 2021 6:06 pm----
Kalifornijskom jelom su ukrasavani mnogi parkovi u Srbiji jos odavno. Sama biljka nakon 20 , 30 godina sazreva i pocne sa razmnozavanjem tj. javljaju se sisarke . Malo sam pre dve godine eksperimentisao i razmnozavao. Mislio sam da je obicna jela Abies alba ali jedan sum. ingenjer mi je reko da sva stabla za koja on zna su ustvari Abies grandis tj. kalifornijska jela jer ona iskljucivo na nasim prostorima lepo uspeva . Imam podosta sadnica ali nisu vece od 30 i 40 cm. kao male su nikakve jer jos nemaju razvijen trminalni pupoljak tj. terminalnu piramidalnu strukturu rasta . Vise lice na razgranati kedar nego na jelu koja ima oblik piramide. da li ti treba nekoliko sadnica ili vise. Javi se na pp. Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Sre Okt 20, 2021 7:51 am----
Baš bih voleo da vidim te kalifornijske jele kojima su ukrašavani mnogi parkovi u Srbiji.
Poslato: Čet Okt 21, 2021 8:24 am----
Jel ovo je podvaljivanje obicne smreke kao kalifornijsku jelu?
Poslato: Čet Okt 21, 2021 9:05 am----
Људи познајем смреке, смрче, јеле итд. Познајем и абиес грандис. Свакако човек ће ми послати слике пре слања. Иначе ево слика локације где ће бити засађене. Имам већ 1000смрча посађених, неколико борова и дуглазија.
Локација
Poslato: Čet Okt 21, 2021 10:15 am----
| kreketalo citat: |
| Jel ovo je podvaljivanje obicne smreke kao kalifornijsku jelu? |
Naravno.
| Planinski_Sempervirens citat: |
| Interesuje me da li neko zna da li u Srbiji ima gde da se kupe sadnice Kalifornijske Jele(Abies Grandis). Ili da postoji drvo pa da mogu uzeti sisarke? |
Inače mislim da je ovo pitanje za naše uslove malo nerealno. Naši rasadničari ne vide razliku ni između A. nordmanniana i A. pinsapo a ne da poseduju neku neuobičajenu vrstu sa severnoameričkog kontinenta. Kod nas se osim A. albe može naći još concolor, nordmanniana i retko pinsapo. Gardenija sa Čeneja drži u online katalogu i a. cephalonica ali sadnica odavno nema u ponudi.
Poslato: Čet Okt 21, 2021 11:36 am----
| drveni citat: | ||||
Naravno.
Inače mislim da je ovo pitanje za naše uslove malo nerealno. Naši rasadničari ne vide razliku ni između A. nordmanniana i A. pinsapo a ne da poseduju neku neuobičajenu vrstu sa severnoameričkog kontinenta. Kod nas se osim A. albe može naći još concolor, nordmanniana i retko pinsapo. Gardenija sa Čeneja drži u online katalogu i a. cephalonica ali sadnica odavno nema u ponudi. |
Не бих рекао да је нереално јер ове врсте већ има натурализоване у засадима комерцијалног дрвета. Ја рецимо производим саднице обалне секвоје које ће за 3-4 године имати и за потребе продаје пошто их тренутно планирам засадити на својем имању.
Имате у овом линку да скинете пдф са описима опуса са северноамеричким врстама у Србији.
www.srpskosumarskoudru...;Itemid=30
Цитат из тог пдф фајла:
"Abies grandis Lindl. – висока јела (Doug. Ex D. Don)Lindl. (Fam. Pinaceae)
Расте на западу Северне Америке, у пацифичком приобаљу САД и
југозападне Канаде и на Стеновитим планинама, од нивоа мора до 450 m
надморске висине у приобаљу и до 1800 m у унутрашњости. Налази се у
влажним приобалним шумама, долинама и планинским падинама (Harlow,
W. et al. 1996). Код нас је има у младим шумским културама (Јовановић,
Б. 1992). Високој јели одговарају станишта брдске и планинске букве, букве
и јеле, букве-јеле-смрче и смрче (Јовановић, Б. 2007). На Мајданпечкој
домени постоји култура ове врсте, подигнута на станишту брдске букве
(Fagetum moesiacae submontanum), старости око 35 година. У старости 28
година, стабла су имала средњу висину 14,6 m, средњи пречник 19,4 cm и
средњу запремину 407 m³ (Ву чковић, М., Стајић, Б. 2008)."
Poslato: Čet Okt 21, 2021 12:23 pm----
Te vrste nema u komercijalnoj ponudi kod nas 100%. Možda zaluta pukim slučajem pa bude prodata pod nekim drugim imenom kao što sam ja pre više godina kupio A. procera koja je prodavana kao P. pungens za smešnih 300 din. Možda su upućeni u voće i ukrasno šiblje ali o četinarima naši rasadničari uglavnom nemaju pojma. Naročito kad su u pitanju alohtone vrste. Donekle se razumeju u ukrasne kultivare i to prate ali šumske vrste slabo poznaju.
Mislim da je najsigurniji način nabavka semena iz inostranstva.
Poslato: Čet Okt 21, 2021 12:49 pm----
Претпостављао сам да је тако али хајде рекох да пробам. 😁
Poslato: Pet Okt 22, 2021 8:42 pm----
Ja da podvalim. pa koga sam za ovih desetak godina na ovom forumu prevario. Smreka ili smrca je jedno te isto , to bi ti gosn. drveni trebao da znas.
Serpervirens , posalji mi adresu i telefon a ja cu ti besplatno poslati desetak sadnica . Kada dobijes sadnice odnesi ih u najblizu sumsku upravu i trazi bilo kog sumarskog ingenjera . Oni znaju da naprave razliku koja je sorta ili kultivar. Ako je to sto trazis onda cemo lako za ostale sadnice .
Pisao sam pre neku godinu da je u selu gde sam rodjen postojao sumski rasadnik iskljucivo za cetinare koji su se vadili i sadili svuda po padinama planine Cemernika i ostrozuba . Razmnozavali su : smrcu , jelu, beli i crni bor , aris , vajmutov bor i jos neke borovr za koje ne znam tacan naziv.
Posalji adresu i telefon pa cemo se dogovoriti .
Pozdrav sa juga Nenad.
Poslato: Uto Okt 26, 2021 9:53 am----
| Vojvoda citat: |
| Ja da podvalim. pa koga sam za ovih desetak godina na ovom forumu prevario. Smreka ili smrca je jedno te isto , to bi ti gosn. drveni trebao da znas. Serpervirens , posalji mi adresu i telefon a ja cu ti besplatno poslati desetak sadnica . Kada dobijes sadnice odnesi ih u najblizu sumsku upravu i trazi bilo kog sumarskog ingenjera . Oni znaju da naprave razliku koja je sorta ili kultivar. Ako je to sto trazis onda cemo lako za ostale sadnice . Pisao sam pre neku godinu da je u selu gde sam rodjen postojao sumski rasadnik iskljucivo za cetinare koji su se vadili i sadili svuda po padinama planine Cemernika i ostrozuba . Razmnozavali su : smrcu , jelu, beli i crni bor , aris , vajmutov bor i jos neke borovr za koje ne znam tacan naziv. Posalji adresu i telefon pa cemo se dogovoriti . Pozdrav sa juga Nenad. |
Ako sam nešto naučio u prethodnih 5 godina to je da šumarski inženjeri mahom nemaju pojma o drveću(čast izuzecima), osim o onima koja su ustaljena,tj postoje već kod nas i koje ih interesuje za biznis. Svakakvih netačnih informacija sam od njih čuo a abies grandis mi je jedan rekao da je to vrsta čempresa. Jedan me je pitao jel to jela sa kavkaza. Jedan šumarski inženjer mi je rekao da se dzinovska sekvoja širi kao korov i da to ne sadim. Pre 15ak godina kada sam tek počeo da se interesujem za zimzeleno drveće pitao sam šumarskog inženjera da mi objasni razliku između crnog i belog bora da bi ih razlikovao i on to nije umeo, što mi jebilo čudno. Tako da se od literature i informacija najviše uzdam u stranu literaturu.
Abies Grandis znam tačno kako izgleda i sadnica, i 5godišnje drvo i sa 20 godina i kako da ga raspoznam. A što se tiče smreke i smrče, zavisi od kraja. Kod nas smreka kažemo za kleku a smrča za visoko zimzeleno drvo - picea abies.
Pošalji mi svoj kontakt ili napiši poruku na ovaj broj 0644126446
Bojan.
Poslato: Uto Nov 16, 2021 8:06 am----
Поздрав свима. Напокон да јавим да сам после дужег тражења код нас, ипак се одлучио за куповину семенки преко И беја из Португала(пре него што их је Митровић зезнуо
). Стигле су јуче, 100 комада. Успех/неуспех у узгајању и даљи процес ћу објављивати овде.
Poslato: Sre Nov 17, 2021 11:24 am----
Daj slika malo tih sekvoja :-)
Dal su sve otporne na zimu?
Poslato: Sre Nov 17, 2021 1:50 pm----
| kreketalo citat: |
| Daj slika malo tih sekvoja :-) Dal su sve otporne na zimu? |
Poslato: Sre Nov 17, 2021 2:43 pm----
| kreketalo citat: |
| Daj slika malo tih sekvoja :-) Dal su sve otporne na zimu? |
Poređane po otpornosti:
1. Metasekvoje - otporne su bez problema do -30, pa i niže, mada kao manje znaju biti oštećene ne od mraza već od isušivanja koje izaziva.
2. Dzinovske sekvoje - beležena otpornost do -20 mada olako trpe i veće, postoje kultivari koji su trpeli i do -30 i više.
3. Obalne sekvoje - obično trpe od -5 do -10 i na kraće periode mada u Nemačkoj postoje kultivacije koje su podnosile temperature od -20 pa i veće tokom ekstremno hladne zime 2001.
Sva vremena su GMT + 1 sat