Poslato: Sre Apr 12, 2006 12:07 am----
Zanima me vegetativno razmnožavanje američke borovnice, a posebno veličina reznica, pH i sastav supstrata za ožiljavanje, trajanje ožiljavanja i najpovoljnije doba godine za ožiljavanje.
Poslato: Ned Apr 16, 2006 12:27 pm----
Razmnožavanje je vegetativno u 10 mjesecu. Odreži vrhove duge 20-tak cm-prošlogodišnje izboje. Donji dio reznice umoči u hormonski prah i posadi u posudu ispunjenu pijeskom 1/3 i vrijesnjačom 2/3. Biljku prekrij s najlonom. Borovnica uspijeva samo na kiselom tlu pH od 3.5 i 5
Sretno!
Poslato: Sre Apr 19, 2006 11:25 pm----
Borna hvala ti na savjetu. U međuvremenu ja sam već stavio 1- godišnje reznice u supstrat od treseta i perlita. Nisam koristio hormon. Nakon 10 dana reznice su potjerale mlade listove i čini se da dobro napreduju.
PS:Ne snalazim se najbolje još na ovom forumu i ne znam gdje će se pojaviti ovaj tekst.
Poslato: Sre Apr 19, 2006 11:52 pm----
Auu moja borovnica je vec uginula.Kupila sam je sa posudicom i vec se osusila, nemam ja zemlju za nju, nemam kiselo zemljiste, a bas mi je zao sto nisam znala da je zahtjevna, a ja joj nisam mogla to obezbjediti.
Poslato: Ned Apr 23, 2006 8:37 pm----
U šumi možeš ispod borova ako si u mogučnosti izvaditi zemlje za borovnicu kisela zemlja ph 4.5-5.5.
Poslato: Čet Sep 27, 2007 8:22 pm----
najbolje se razmnožava potpuno zrelim reznicama i to u punom mirovanju,znači prvi mjesec.temp. tla oko 20 stupnjeva i velika zračna vlaga.
Poslato: Uto Nov 12, 2013 10:19 pm----
| BornaZG citat: |
| U šumi možeš ispod borova ako si u mogučnosti izvaditi zemlje za borovnicu kisela zemlja ph 4.5-5.5. |
Sve je to lepo receno i napisano .U praksi kada sam kupio desetak komada nekoliko sorti amer. borovnice (kontejnirane) 6 e kom.Obezbedio sve uslove(teorijske) Kada su presadjene neke su pocele menjati boju stabla u tamniju .Sustina svega je u tome sto se na toj lokaciji nalazi prirodno staniste divlje borovnice...(!) I opet nesto nije u redu (!?)850 m .n.v. Moze biti sto neki od izvora tokom leta presuse, oskudica u vodi cini svoje. Jedan poznati rasadnik iz Bosne ima zasade po celoj planini, ali opet sa sistemom kap po kap(citave gomile cisterni poredjane ujednom delu plantaze..
Od svih sadnica ostale su samo -2 . Moj kolega zasadio 2 hektara (!) ali na nekih 1.300 m Skupa investicija sa neizvesnim ishodom (ako covek nema iskustva ) Za utehu -pokusali smo , pogresili negde,drugi put ce biti -bolje .
Poslato: Uto Nov 26, 2013 7:00 pm----
Zdravo drugari
To sto knjige pisu i pojedini strucnjaci govore nema veze svezom. Ja koji se borovnicom bavim vec vise od 30 godina . Ja koji o rodu Vacinnium znam mnogo pa ne uspevam. Od nekoliko hiljada reznica ako mi se ozile sto do dvesta ja sam na konju. Treba znati i postovati pravila ove izuzetno zahtevne biljne vrste . Nije borovnica i njeno razmnozavanje za pocetnika.
Dikavac je pametno rekao da je najbolji preduslov rasta i razmnozavanja blizina potesa pod divljom borovnicom. Treba mo napomenuti da presudnu ulogu igra i suv topao vazduh u letnjim mesecima . Da ne spominjem konstantno zalivanje i kisli treset oko korena .
O razmnozavanju su mnogi govorili ali tesko kome da je uspelo.
Borovnica je izuzetno zahtevna i samo jedan od uslova razmnozavanja da se ne primeni sve ode u propast.
Po meni najsigurniji nacin razmnozavanja je ovogodisnjim reznicama koje se uzimaju u dubokom mirovanju same biljke a to je 1.i 2. mesec.
Da napomenem da se reznice zabadaju u hermetickim zatvorenim plasticnim kutijama gde se ne gubi vlaznost vazduha u periodu od oko 6 meseci.
Pod pojmom ,,bazalno zagrevanje+orosavanje,, mi moramo voditi racuna o sestomesecnom svakodnevnom nadgledanju da ne dodje do gubitka vlage i pada ili porasta temperature.
Da napomenem i ovo mada ce me mnogi psovati i na sve moguce nacine vredjati.
Borovnica ili kako je neko naziva pitoma Amer. borovnica nije kalemljena . Ona je biljka nastala ukrstanjem vise sorti plemenitih osobina samo nacinom hibridizacije . Jel nije kalemljena , nije . To znaci da semenka klija i raste .
E tu lezi zec.
Sejanje iz semenke je strasno komplikovano ali veoma uspesno. Kao prvo To je posao za postene i plemenite ljude.
Desava se da od 1000 semenke koje sve niknu samo nekoliko desetina lice na roditelja a ostale ne .
Mnogi koji seju iz semena sacekaju da opadne list pa onda prodaju sadnice kao najbolje .
Da bi ste prepoznali pravu biljku treba sacekati kraj jeseni. Sve biljke koje prenose osobine roditelja dobice tamnocrvenu bolju listova a ove kod kojih je doslo do cepanje hromozoma list ce ostati zelen pa zut i otpasce .
Znaci samo crvenog lista sadnica . Sve ostale treba pocupati i baciti. Nema tu leba .
Problem je sto semenke treba skupljati u potpunom zrelom stadijumu i stratifikovati najmanje 6 meseci. Kasnije nastaje problem konstantnog zagrevanja i ujednacene vlage u trajanju od 6 meseci.
Za ovako nesto potrebno je da ste slobodni , i da ste non stop pored klijalista .
Za iskusne rasadnicare je ovo najmukotrpniji posao a kamo li za amatere i one koji bi hteli sto pre da proizvedu na hiljade sadnica .
Nece biti na odmet da neko proba ali pazljivo i sa velikim entuzijazmom prilazite ovom poslu.
Pozdrav i srecno.
Poslato: Sre Nov 27, 2013 12:28 pm----
Bravo vojvoda, odlican napis onako iskreno i iz srca..
Iskustvo je zakon .Nikad ne treba biti obeshrabren, Bas me zanima kao je prosao kolega sa 2 ha zasadjenih borovnica.. (ing.gradj.) obicno budu pedantni, ali svi nekad omanemo na ``sitnicama``
Veliki pozdrav .Bio bi red da i sam postavim neke fotografije
Poslato: Sre Nov 27, 2013 10:07 pm----
Srdjo
Jel to mislis na onog gradjevinca iz Mackatice. Mislim da je dobro uradio. Kao prvo posadio ih je na zemljistu tj. izorao je livadu gde vekovima raste divlja borovnica . Svuda okolo parcele su samonikli borovi . Zatim u jutarnjim satima na toj visini uvek ima rose pa je cak i navodnjavanje sproveo. Dobro de nije kap po kap ali ima reku [ potok] koji ne presusuje .
Problem mu je blizina puta jer je mnogo daleko do Belog polja.
Pozdrav. sa poligona na obroncima svrljiskih planina .
Poslato: Sre Nov 27, 2013 10:35 pm----
| Vojvoda citat: |
| Srdjo Jel to mislis na onog gradjevinca iz Mackatice. Mislim da je dobro uradio. Kao prvo posadio ih je na zemljistu tj. izorao je livadu gde vekovima raste divlja borovnica . Svuda okolo parcele su samonikli borovi . Zatim u jutarnjim satima na toj visini uvek ima rose pa je cak i navodnjavanje sproveo. Dobro de nije kap po kap ali ima reku [ potok] koji ne presusuje . Problem mu je blizina puta jer je mnogo daleko do Belog polja. Pozdrav. sa poligona na obroncima svrljiskih planina . |
Ne znam da li je iz Mackatice, ali covek je zasadio 2 hektara kod Crne Trave.Kontaktirao sam predsednika MZ- Vlasina, zatim dobio mob. Te se raspitao ... Moguce da je to ista osoba, ali nisam siguran.Neke podatke oko sadnog materijala sam dobio i od vlasnika rasadnika u Milutovcu... (poticu cini mi se iz Bugojna ) Hrabar poduhvat. Morace ranije ili kasnije da nacini sistem kap po kap (toliki ulog, a ovo je sitnica
Koliko vidim mnogi ni malinu ne smeju zasaditi na veliko ... Ili se cak plase ``rada `` Po mojoj proceni pocece masovna kupovina velikih povrsina ako se ova ideja pokaze dobra .. Pre 5 godina sam video regionalni plan razvoja gde se pominjao plovni put Vardar , Pcinja, Velika Morava -Dunav..Svi su se smejali, Danas se dosta prica o tome,uopste se ne smeju ranije ili kasnije dobra ideja zazivi .Isto i sa ovakvim zasadima .Jeste stidljivo, ali se cine znacajni koraci .. Veliki pozdrav.
Poslato: Čet Nov 28, 2013 4:12 pm----
Zdravo Srdjane
Taj iz Crne trave je Sboljub Radosavljevic . Zivi u Beogradu. Rodom je iz sela Zlatanci. Rodjaci smo i vise puta sam bio kod njega ali telefon nemam. Ako mozes posalji mi njegov telefon.
A sto se tice sadnog materijala iz Milutovca je stvarno dobar ali oni prodaju kruske i ostalo kalemljeno voce .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Čet Nov 28, 2013 6:47 pm----
Pozdrav, javljam se iz Bosne tacnije Kakanj, ove jeseni sam posadio po dvadeset sadnica americke borovnice, kamchatke i aronije kao oglednu plantazu prije nego se odlucim za daljnja ulaganja na mom imanju koje je velicine nekih 10 dunuma. Sadnice sam nabavio iz Bugojna od firme Heko d.o.o takodjer me interesuje razmnozavanje ovih biljaka s ciljem umanjenja troskova buduce sadnje. Saznao sam da u blizini Visokog postoji plantaza americke borovnice od nekih 4 hektara ako je informacija tacna, imam namjeru posjetiti tu plantazu i razmjeniti koju informciju sa vlasnikom jer kako kazu amerikanci koji dolaze u posjetu su zadivljeni uspjehom u uzgoju borovnice na ovoj plantazi. Obzirom da na ovom forumu vidim da ima mnogo onih koji su spremni podjeliti znanje sa drugima unaprijed se radujem daljnjoj razmjeni informacija.
Poslato: Čet Nov 28, 2013 10:26 pm----
Zdravo Ermine
izvini sto se nisam javio. Odlicno si ono oko sadnje uradio i dobro slusaj sad.
Aroniju i kamcatiku ces veoma lako razmnoziti na najednostavniji nacin tj. odvajanjem ili vadjenjem letorasta u jesen po opadanju lista .
Kako da ti pojasnim,,samo ce ti se kazati ,, kada za godinu /dve imas po desetak lastara koji nicu iz istog korena glavne biljke .
Za borovnicu je malo komplikovano ali polako . Probaj, ne odustaj i nesto najbolje i nasrecnije je kada sam postignes uspeh u necemu.
Javljam ti se mejlom a ti dobro protumaci one slike sto ti saljem. Na slikama su neke druge biljke ali princip razmnozavanja je isti.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Pet Dec 13, 2013 9:39 pm----
Drugari , eureka .......
Pronasao sam nacin tj. najbolji treset ili kako da ga nazovem [ kompost] za oziljavanje amer. borovnica .
Trula bukova mahovina pomesana sa liscem bukve i polu suvim iglicama crnog bora . Za oziljavanje nije potrebna velika hranljivost nego jedan specifican humusni sloj koji je dosta porozan i gde sama materija oko donjeg dela reznica mora da ima odlican vazdusni i vodni rezim.
Nemojte da zaboravite da je za uspesno stvaranje kalusa i kasnije prorascivanje korencica kroz kalus potreban kiseonik.
Zato sloj treseta ili komposta [ neadekvatan prevod ] nas juznjaka mora da bude sto rastresitiji , nikako nabijen.
Reznice se uzimaju krajem januara nikako kasnije ili pre .
Nabavio sam tj. kupio Yiffu-7 saksije [ kazu da su najbolje za oziljavanje ]. Kupio samo 20 komada da vidim sta je unutra .
pise Spangim treset. Sa malo vode tople i puno gledanja u rastvor dolazimo do saznanja da je u pitanju mahovina [ busenjaca ] koja raste na severnim terenima bukovih suma i to na zemlji. Ne na stablu.
Ph. vrednost ove saksije je 4.5 -4.8.
Trula mahovina je porozna i sa istom Ph. vrednoscu.
E sada se u taj kompost[ ja ga tako nazivam ] mada mu to nije pravi naziv mozeste ubaciti i trulo bukovo lisce ali u stadijumu potpunog raspadanja kao i polusuve iglice crnog bora .
Sve se to stavlja da bi se sto vise povecala propustljivost i koliko toliko ublazio temperaturni bilans tokom noci [ ako nemate ] konstatno zagrevanje klijalista gde su reznice .
Ne zamerite mi drugari sto ovo pisem ali sam mnogo srecan. Skoro 30 godina se ,,bakcem,, ovom borovnicom i veoma mi je naporno. Jedini problem mi je taj ,,famozni,, treset.
Jos veceras cu o ovom otkricu obavestiti ist. za vocarstvo u Cacku. Ne sve uposljene nego samo pojedince koji misle dobro ovom narodu.
Od boga zdravlja na jesen 2014. godine bice mnogo sadnica amer. borovnice po veoma pristupacnim cenama nego sto su na trzistu.
Drzite mi palceve a ja cu redovno da vas izvestavam o svemu .
Ps..mozda i ne uspem ali ce mi biti milo da probam i smirim sebe .
Mnogo znam o borovnicama pa se nadam uspehu. Rado cu sa svima vama podeliti sva moja zapazanja tokom 2014. godine .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Ned Dec 15, 2013 6:58 pm----
Bravo Nenade.
Kazu stari mudraci samo upornost marljiv i predan rad ka uspehu vodi.
Uvekima neke cake za koje ne znamo, ali su isto plod istrazivanja, uspeha i neuspeha i konacnog objektivnog rezultata. Vrlo je zanimljivo .
Heko.d.o.o. Je stvarno velika firma, video sam prezentaciju plantaza.Pedantan i marljiv rad .Odatle se uvoze sadnice u Srbiji.
Velik pozdrav
Poslato: Ned Dec 15, 2013 11:50 pm----
Dokle god postoji neresiv slucaj dotle postoji nada za uspeh.
Dokazacu svima da se amer. borovnica [ samo one remonentne sorte ] mogu razmnozavati i gajiti i u nizim krajevima a ne samo na planini.
Mnogi misle da su amer. borovnice kalemljene a nikom ne pada na pamet da se stvarno mogu kalemiti .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:04 pm----
Da se javim , cekam da mi se smanje slike pa postavljam slike treseta tj. supstrata za oziljavanje borovnice . Ovo jos niste videli . Ne kupuje se , ima ga tamo gde ,,godinama ,, pisem da ga nalazim. treset crnog bora u raspadanju.
Pozdrav.
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:25 pm----
Za probu sam vec stavio na oziljavanje preko 30 reznica . Ako se kutija sa reznicama nalazi u hladnoj prostoriji onda mora da se greje a ako je u toploj prostoriji moze i ovako samo sto se kutija zatvori i povremeno otvara radi mesanja vazduha.
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:29 pm----
Konacno da slikam i da vam pokazem kako izgleda treset ili supstrat za oziljavanje borovnice i jos nekih biljaka kojima su potrebni sterilni uslovi i ph od 4.4 do 5.0.
treset crnog bora pomesan sa mumificiranom mahovinom busenjacom. Odlican izolator. Propustljiv tako da kiseonik moze lako da dospe do dna reznice . Odlicno zadrzava vlagu i malo teze se raspada .
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:46 pm----
Bravo Nenade, vidim ja po saksijama amer. borovnica nesto tamnije..Verovao sam da je humus ( kalifornijskih gl.i jos necega..) Ali mora da je to ovo..
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:51 pm----
Zdravo Srdjane
pisem javno da bi ljudi mogli da vide i da sami pronadju to u prirodi. Ti si hiljadu puta proso kroz borove ali ti brate gledas drugo a ne u zemlju.
Udjes u bor koji ima minimum 20 godina pa razgrnes one suve i polutrule iglice . Dodjes do sloja treseta koji je u raspadanju ili je potpuno raspadnut.
Tu nema ni grinja ni mrava ni nematoda a ni ikakvog zivog stvora . Tu zive gljive mikorize . To je nesto najbolje za oziljavanje skoro svih reznica ali ne i za dalje gajenje . Velika je kiselost pa samo jedino borovnicama i brusnicama pogoduje .
Poslato: Uto Dec 24, 2013 10:59 pm----
Da ti kazem i ovo. Nema veze sto drugi citaju. I neka citaju. Treba da nauce a ko zeli neka cita i neka pita slobodno.
Znas kada ides u lov po Cemerniku pa po livadama nailazis na one kupove tj. gomilice kao ,,krticnjak,, Ima toga dosta . kupa od zemlje obrasla travom.
To je najfinija zemlja koju krtice i slepo kuce izbace na povrsinu. Vremenom se te humke ili kupovi zatravne a usled mraza i otvorenosti skroz smrznu tj. izmrznu. To svake godine se desava tako da svo ono korenje i trava koja nikne na prolece do sledeceg proleca izmrzne . Proces potpunog raspadanja je nemoguc jer na prolece ponovo nice novo semenje na humci .
Probaj nekad da razgrnes takvu gomilu od zemlje pa kazi sta u njemu nalazis . Nekada mogu da budu i mravinjaci ali ako ih skupljas u ovo doba godine onda nema mrava .
Znas kako izgleda mahovina busenjaca . Ima je skoro po svim liscarskim sumama i to obicno na severnu stranu. Napunis jedan najlon dzak u prolece i dobro zavezes. Do jeseni ne otvaras a u jesen imas tako fino djubre koje podseca na vatu pomesanu sa sitnim cesticama peska i trule trave .
Mnogo lici na planinsku crnicu . Mislim na zemlju gde raste divlja borovnica .
Pozdrav.
Poslato: Uto Dec 24, 2013 11:01 pm----
Hvala Nenade.. Pa kada volim prirodu
Ovo bi verujem u mnogome smanjilo cenu borovnica sa sadasnjih 6 eura ... A isto i brusnice... Stvarno je zanimljivo .
Poslato: Uto Dec 24, 2013 11:13 pm----
Sadnice pitomih borovnica su u Srbiji od 3 do 5 evra . Ali su to trogodisnje sadnice . Ima i jednogodisnjih po 2 evra ali su oko 10 cm. Neko je uvezo iz Bugojna , vidim da ih nude . To nije nikako za sadnju u jesen/zima . samo na prolece .
Brusnice americke , ne razmisljaj o tome . Traze redovno zalivanje i mnogo su zahtevne . Prosle godine su mi iscvetale [ sve je bilo puno cveta ] i za nekoliko dana sav cet je otpao. Pre nekoliko godina mi rode a prosle nista . Imaju i one svojih mana . Suv topao vetar u julu ucini svoje . Nije srbija i Kalifornija isto. To sto kazu Americke brusnice . Amewricke ali iz Kalifornije .
pozdrav i odgovori mi na pitanje . [ Marjan- Jabuka ]
Poslato: Sub Jan 11, 2014 7:23 pm----
Pogledajte kako izgleda mahovina busenjaca . Slikano na obroncima Planine Cemernik januara meseca .
Ova mahovina se skupi i ostavi da polako truli.
Pozdrav.
Poslato: Ned Jan 26, 2014 1:41 am----
Pozdrav svima. Vidim da se ovom temom najviše bavi član Vojvoda, pa imam par pitanja za njega. Da li si pokušavao ožiljavanje reznica borovnice samo sa perlitom i izvorskom vodom? Bilo sterilisano ili ne. Da li si probao poleganjem reznica izmedju mešavine belog i crnog treseta sa donje strane i perlita sa gornje strane. Da li si probao da nadjes na netu recepturu za sastav podloge za mikropropagaciju borovnice?
Poslato: Ned Jan 26, 2014 11:54 am----
Zdravo Krusevac
Sve te nacine koje se postavljaju na netu su samo plod maste pojedinaca kako bi ispali ,,pametni,,. Mnogi znaju ali i mnogi neznaju sta je u stvari rod Vacinium i sta mu je potrebno za normalan rast i razvoj. Mnogo je njih u Srbiji pisalo o raznim nacinima razmnozavanja a da niko u tome nije uspeo.
Taj famozni perlit koga reklamiraju svuda pa cak ga preporucuju kao zamenu za lek ja ne smatram za nista .Zasta on zapravo sluzi. Ima samo dve dobre stvari i nista vise . Sterilan je i ima mogucnost da zadrzava vodu. nasuprot njemu imamo gomile prirodnih elemenata koji mnogo bolje akumuliraju vodu i sterilni su.
Pitas me za nacine razmnozavanja .
Probao sam ja sve te nacine i svi imaju po malo mana jer nedostatak vremena i odsustvo od kuce tokom sezone [ terenac sam ] cine svoje ].
Borovnica je biljka ciste prirode pa kao takva se razmnozava samo u cistim i ne zagadjenim sredinama . To sto neki pisu da uspeva samo na vecim nad.visinama , nema veze . Moze i na 100 m.n.visine samo je potreban plastenik i konstatno orosavanje mist sistemom.
Borovnici za uspesno oziljavanje bilo reznica ili polozenica je najbitnije sterilan i kiseo treset tj. kompost koji nije previse hranljiv i u sebi da sadrzi dosta mikoriza .
Mnogi grese pa kupuju kojekakve zajebancije od treseta misleci da je to bas najbolje .
Slusaj me prijatelju. Da bi reznica na donjem delu formirala kalus i kasnije koren potrebni su samo tri uslova najbitnija .
Mnogi ispisase romane ali nista od posla .
da bi reznica postigla ono zasta je zabodena potrebno je da donji deo reznice [ hormon ne treba ] bude u takvoj sredini da nesmetano struji fazduh tj. da reznica slobodno usvaja kiseonik. Pod 2. da sama reznica ima malo vise ugljenih hidrata u sebi nego li azota . I jos ovo. Da gornji delovi reznice budu konstatno vlazni jer samo visoka vlaznost lista borovnice dovodi do nesmetane fotosinteze koja je u prvim nedeljama veoma slaba a sa pojavom korencica krece nesmetani protok materije .
zato svima predlazem prirodne i to potpuno prirodne elemente a ne kojekakve uvozne spangum tresete ili pak beli i ko zna ciji treset.
Ukrajinski treset a desio se Cernobil. i Balticki treseti [ a sta se radi u Balstickom moru] Vi neznate ali raznorazne probe su mi daleko poznate .
I neko ce mi reci da su tresetista Bakltika i Litvanije kao i Ukrajine najbolja .
Neka su ali meni nisu potrebna .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Ned Jan 26, 2014 9:16 pm----
Pozdrav Vojvoda. Nisam nigde video ni pročitao ovo sto sam te pitao. Tj . video sam neki klip na YT, ali sam pre toga došao na ideju. Napisaću ovde kratko o tresetu, čisto zbog posetilaca koji nisu upoznati. Elem, perlit nije toliko bitan, a nije ni sterilan, možda samo u fazi proizvodnje na visokim temperaturama, a već pri pakovanju može da se kontaminira raznim sporama. Uglavnom služi za mešanje i održavanje vlažnosti belog tresteta, jer sašusena raspadnuta sphagnum mahovina ima svojstvo da upija vodu jednom i ako se posle toga osuši mnogo je teško ponovo je navlažiti, zato je tu perlit da održava vlagu. Crni trestet dosta dugo zadržava vlagu, ali kao i beli nema dovoljno hranljivih materija za razvoj zdrave sadnice. Zato im se dodaju vodotopiva djubriva sa mikroelementima. Treset je lagan i kao takav je idealan za razvoj korena. Perlit isto tako. Mislim da je mnogo marketinga prisutno u predstavljanju supstrata, tako da ne bih više o tome, po meni i beli i crni treset i perlit služe kao oplemenjivači zemljišta. Ali kad se radi o biljkama sa jako slabom korenskom strukturom, posebno osetljivim na patogene, onda razmišljam samo o čistom supstratu i to sterilnom. Supstrat koji bi se napravio od površinskog sloja zemlje, raspadnutih iglica borova i sl. mislim da je pun mikroorganizama koji učetvuju u dekompostiranju materija. U tresetima ih nema jer su kroz 1000 i više godina odradili sve što im je bila svrha, ali da ima spora to sam siguran.
Hvala ti na objašnjenju oko stvaranja kalusa. Nedavno sam počeo da se interesujem za uzgoj sadnica borovnice, podstakla me je cena istih, a posebno što jedna poznata domaća firma koja ima najbolje stručnjake i sve uslove, čak i za mikropropagaciju uvozi sadnice borovnice iz Nl. Mogu da zaključim da i njima ne uspeva ožiljavanje ili je neisplativo. Ako je tako male su nam šanse, ali svakako zvuči intrigantno, ima malo tekstova o tome na netu, a ovde možemo da razmenjujemo ideje, ako ništa drugo.
Nemam iskustva praktičnog, ali čitam sve što mogu da nadjem o ožiljavanju borovnice. Koliko sam shvatio čitajući postove na ovom forumu pojedincima uspeva ožiljavanje, ali ne u dovoljnom procentu? Da bih se uključio u priču, a da ne bismo nepotrebno razglabali, pošto se dugo ovime baviš- možda je najbolje da te prvo pitam koji su glavni problemi u ovom procesu, dakle gde nastaju i u kojoj fazi? Pa ćemo dalje da diskutujemo.
Poslato: Ned Jan 26, 2014 10:41 pm----
Bas mi je drago da naidjem na nekog koga zanimaju iste stvari i ko se bas dobro razume u posao koji predstoji. Mnogo je lakse objasnjavati nekom ko poznaje osnovne probleme i nacine od onih koji pojma nemaju sta je borovnica i kako izgleda.
Bas mi je drago sto ti mogu pomoci i vise nego li sebi.
Ovde mozemo diskutovati i praviti analize i vrsiti eksperimente ali za neke stvari moramo da se cujemo na mejl.
Poznajete materiju i dobro ste potkovani znanjem o supstratima , tresetima i ostalim materijama .
Ali prijatelju moj zapamtite ovo sto cu vam reci. U tresetu sumskih cetinara tj. na dubini gde se godinama raspadaju delovi crnog bora ili smrce nema niceg zivog osim mikoriza u prirodnom stanistu. U to ne moze da me ubedi ni : Ivo Djinovic , ni Aleksandar Leposavic a ni Miloje Stanisavljevic . Svi me poznaju i znaju cime se bavim i koja mi je zelja sa borovnicom.
Preko 30 godina se bakcem sa borovnicom i konacno sam donekle uspeo.
Najiskrenije da kazem da svake godine stavim na oziljavanje oko 2000 do 3000 reznica i do jeseni meni ostane nekoliko stotina sa solidnim korenom i minimum jedim lastarom od najmanje 10 cm.
Mogao bih i vise ali terenac sam i svakog sam meseca osutan od kuce po tacno 15 dana .
Poslusaj me i ovo... Borovnica , rod Vacinium je jedina biljna vrsta koja zivi u simbiozi sa gljivama mikorizama . Mnogi kazu da se vestacki dobijene mikorize ubacuju i da je dobro.
Jedino prirodno staniste gljiva mikoriza je treset crnog bora . Tu brate nema ni miseva , ni crvica ni grinja a ni nematoda . To je toliko sterilno da u takvom tresetu nema zivota osim mikoriza.
Napomenucu i ovo.. Za dobar uspeh u oziljavanju borovnice poptrebno je ispuniti nekoliko uslova . Jedan jedini da se izostavi propada posao.
kao prvo treba napraviti plastenik i u njemu postaviti parapet na kojem ces zabadati reznice . Mora minimum pola metra da bude odignut od zemlje .
Druga stvar je streilan treset a ako nije onda se reznica tretira bilo kojim fungicidom [ ne ovim raznoraznim hormonima ] . Treca stvar koja je potrebna je mist sistem ili u najmanju ruku princip zalivanja po principu vestacke izmaglice .
naravno i ono zadnje treba ti regulator toplote .
Zaboravih da je za zimske reznice koje se seku krajem januara a zabadaju pocetkom aprila [ cuvaju u frizideru] nije potreban nikakav sistem , regulator ali plastenik je potreban.
Nece u podrum ili garazu nego u plastenik .
Zapamti i ovo... Reznica borovnice je ista kao i druge reznice drugih biljaka i da se prilikom odabira reznica mora da se vodi racuna sta se uzima za reznicu.
ne bilo koja reznica .
Za dobro oziljavanje biraju se reznice sa juzne strane zbuna i to prvenstveno one koje su tik iznad zemlje . Tj. proslogodisnji izdanci a ne da seses gore grane .
Za dobro oziljavanje uzimaju se reznice od vec pripremljenih zbunova koji samo sluze za to. To znaci da se majka borovnica mora gajiti malo drugacije od ostalih sadnica .
Visok procenat ugljenih hidrata u zbunu tj. sadnici sa koje se uzima reznica je dobar znak za uspesno oziljavanje . Dok je visok procenat azota mala verovatnoca oziljavanja .
Po meni se lakse oziljavaju letnje reznice koje na sebi imaju listove jer je i visoka temperatura a i konstatno orosavanje tokom leta .
Sve u svemu , javite se na mejl a ne na sajt u potpisu da vam pomognem ako zelite jer planiram da na jesen imam nekoliko hiljada sadnica blu cropa u kontejnerima . Da li je moguce ja mislim da . I uspecu samo zato sto imam koliko toliko znanje a i tvrdu volju u uspeh.
Treba znati i ovo... rane i srednje rane sorte borovnica se mnogo lakse oziljavaju od kasnijih sorti.
I jos ovo. Ako koristis mist sistem , tebi ne treba ni perlit ni bilo sta sto zadrzava vodu. Treset ili supstrat mora da propusta vodu [ nesme voda da se zadrzava ]
Pozdravljam vas i javite se jer mi necete praviti konkurenciju pa da krijem tajne . Meni je potrebno nesto drugo a ne gomila sadnica . Ovde sam iz razloga da na neki nacin poguram pojedince da sami na svoj nacin uspeju u poduhvatu za koji su se opredelili.
Na mejl mi se javi iz sasvim drugih razloga . Ne odnose se na borovnicu ni slucajno.
Pozdrav jos jednom.
Poslato: Ned Jan 26, 2014 10:46 pm----
O da , sastav podloge za mikropropagaciju . Prijatelju, sta ce ti . Prelistaj na netu kako se razmnozavaju jagodaste kulture u raznim periodima u godini . Sta je najbitnije za sve jagodaste kulture pa ih samo ,,barem,, u mislima razvrstaj po kategoriji listanja i zrenja .
A za mikropropagation opet se javi na mejl jer ne umem da objasnim ovde javno [ smejace mi se ] na stilu pisanja i jezickim greskama .
Tamo mogu slobodno po naski Leskovacki bez uvijanja i preplitanja jezikom.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Jan 26, 2014 10:55 pm----
Opet ja . Podloga za mikropagaciju treba prvenstveno da bude sterilna i dosta hranljiva . Ima dosta komponenti koje se mesaju i sam princip je bez laboratorijskih uslova nemoguc . A i sta ce ti. Gubljenje vremena .
Zamolicu te samo ovo da mi odgovoris . Cekacu ....... Sta po tebi znaci sama rec In vitro .. Znamo za In vivo..
Cekam pa ce ti se sve mili brate razjasniti.
Pozdrav i ocekujem odgovor .
Poslato: Pon Jan 27, 2014 8:17 pm----
Onda da ne komentarišem ovde vezano uz tvoje odgovore. Samo ako sam dobro razumeo tvoje pitanje u poslednjoj poruci - šta znače reči in vitro. Etimološki in znači u, a vitro staklo. Od iste reči su potekle reči vitraž i vitrina. A to je nešto čemu težim i što smatram da je budućnost. Vidim sad da se meni ne može poslati poruka na mail, očito sam izostavio tu opciju na nalogu. Čujemo se tamo.... pozz
Poslato: Pon Jan 27, 2014 11:50 pm----
Bravo prijatelju. To i mene godinama muci. Princip stakla a u nasim uslovima ,,plastenik,, Saradjivacemo nemam nam druge . Idem da vidim jel ima na mejl poruka pa ako ne onda se vracam ovde .
Pozdrav
Poslato: Ned Feb 23, 2014 10:52 pm----
Evo i ja sam pokusao da ozilim reznice svojih borovnica pupovi su se otvorili ali od zilica nema ni traga na jednoj koju sam vadio da vidim
Unutra je holandski treset i agroperlit cak sam na dnu reznica umocio ih u tutkalo da ne gube vlagu danas im je 15 dana nastavit cu i dalje da ih drzim zatvorene u narednim danima imam namjeru pokusati sa humusom ispod borova i u vecim posudama drzim ih u kuci na ormaru gdje nema previse svjetla a temperatura je stalna
Poslato: Ned Feb 23, 2014 11:35 pm----
Almane , prijatelju, druze sta uradi bre ovo. Reko sam ti da uzimas reznice koje nemaju ,,cvetne pupoljke,, samo lisne . Odmah da si pincetom poskidao te cvetne pupoljke jer nece biti ploda iz reznice samo ce na brzinu da izvuku hranu iz reznice .
Reko sam ti da reznice stavis u treset ili supstrat tako da viri samo 1-2 pupoljaka a ne da se vidi cela reznica .. U kutiji na slici dodaj jos zemlje . Mnogo je malo prijatelju Vise od polovine reznice treba da bude u supstratu.
Mesto si odabrao bas kao i ja a i kutija je ista .
Poslusaj me i skini te cvetne pupoljke koji su poceli da se otvaraju.
Pozdrav i srecno.
Poslato: Pon Feb 24, 2014 12:03 am----
Hvala ti kad tako brzo reagujes i pomazes zato sam i stavio slike da mozes tacno vidjeti gdje grijesim, za dva dana idem u posjetu jednom covjeku koji ima plantazu od 300 borovnica i on zeli siriti dalje al nezna kako da proizvede sadnice, rekao sam mu da pripremi humus ispod crnog bora a rekao je i da ima i one mahovine busenjace ja sam mislio ponijeti i agroperlita i ovakve kutije ali vece i dublje da mogu uraditi kako si rekao
- kako da rezem reznice da li ravan ili kosi rez da li da ga zatvorim tutkalom ili ne?
- koliko vlazan da bude humus?
- da li da odmah reznice zabadamo u humus ili da ih stavimo u najlon pa u frizider do aprila?
- koliko cesto otvarati poklopac na kutiji i koliko dugo drzati otvoreno
- kolik treba vremena da se ozili?
- da li sprijeciti listanje tako što bi potpuno zatamnio kutiju ako je to moguce?
Izvini postavljam dosta pitanja i sve javno al mislim da ces se sloziti samnom da oni koji su uspjeli da ih proizvode kriju to ko zmija noge i da je krajnje vrijeme da pocnemo razbijati bauk oko razmnozavanja americke borovnice i da dodam za brusnicu si potpuno u pravu da se tako lako razmnozava u ovu kutiju sam stavio i jedan puzajuci izdanak brusnice i to samo na povrsinu i sva je ozilila na stotine zilica citavom duzinom kojom je lezala na zemlji za 15 dana. Pozdrav i hvala na pomoci
Poslato: Pon Feb 24, 2014 2:03 am----
Zdravo drug
Ako oziljavate napolju onda reznice seci sad pa ih stavi u najlon pa u frizider.
Treset neka bude otprilike vlazan [ ne mokar]. Rez se pravi tako da bude ravan a tutkal ti je pametno sto si uradio. Moze i vruc vosak ali se ponekad prilikom zabadanja reznice skine .
Kazi tom tvom prijatelju neka napravi mali plastenik kao za sejanje paprike i u aprilu neka reznice pobode.
nemoj pre . Bice mraza.
Pozdrav sa juga ,
Poslato: Pon Feb 24, 2014 4:37 pm----
Kupio sam jos dvije ovakve kutije kao gore na slici samo vece i dublje namjeravamo reznice odmah stavljati u humus, znaci da samo jedna trecina viri van i da reznice budu bez rodnih pupova. Imam i hormon za oziljavanje drvenastog bilja da li da ga koristim? Ako na nekim reznicama odlomim rodni pup da li da i tu stavim tutkala da se ne isusi. Nisi mi odgovorio koliko cesto da otvaram kutiju i koliko da je drzim ? I jos nesto na kojem dijelu reznica pusta zile da li na pupovima ili na dnu ili?
Poslato: Čet Feb 27, 2014 6:42 pm----
Evo kako izgleda plantaza americke borovnice kod mog poznanika, inace plantaza je u blizini borove sume. Jako sam se iznenadio kada sam vidio koliki mogu biti lastari i izdanci kada je borovnica u odgovarajucoj zemlji. Izdanci duzi od metra i to dosta njih uz svaku sadnicu i sadnice debele od 2-4cm a plantaza je stara 4 godine. Iskoristio sam priliku i zajedno sa prijateljem napunili smo dvije kutije sa reznicama. Iznad plantaze u borovoj sumi smo uzeli humus odmah da kazem sve je prepuno divljih borovnica i busenjace mislim da smo pronasli najbolju mogucu zemlju za oziljavanje. Pored toga dodali smo i 30-50% perlita i sve to dobro izmjesali. Koristili smo i hormon rhizopon u prahu u koji smo stavljali donje dvije trecine reznice a jednu trecinu reznice koja ce biti iznad zemlje umakali smo u fungicid. Kada je sve poredano i smjesteno ja sam svoju kutiju ponio kuci i stavio sam je iznad radijatora gdje stalno dolazi temperatura naravno ne prejaka i kutija je u tamnijem djelu prostorije nije izlozena suncu. Evo kako to izgleda:
Kada reznice otvore listove šta mislite kako bi bilo poprskati ih nekim gnojivom koje se aplicira preko lista? jer vjerovatno ce prije prolistati nego sto ce se oziliti?
Poslato: Pet Feb 28, 2014 7:00 pm----
Donji rez bi morao biti tik ispod pupa.
Poslato: Pet Feb 28, 2014 8:19 pm----
Na to nisam obracao paznju uglavnom ove reznice na zadnjoj slici su umocene u drvofix da pokriju rez kako se ne bi osusile ja sam ih hermeticki zatvorio u najlon kesu i stavio u hladnjak na temperaturu oko 4-5 stepeni i mislio sam cekati april pa da ih u improvizovanom plasteniku pokusam oziliti pa bi ih tada mogao podrezati do pupa
Poslato: Pet Feb 28, 2014 11:51 pm----
Sve sto sam pisao i govorio na ovom forumu samo si me ti do tancina poslusao. I supstrat o kojem sam ti pricao -pronasao si . I nacin uzimanja reznica kao i nacin cuvanja reznica . Svaka ti cast druze a i hvala ti sto si me poslusao. Te sto si ostavio u frizider ne diraj nekaih do aprila a onda napravi plastenik mali od nekih 2 metra sa 1 metar [ kao za papriku ] pa pozabadaj.
Ps... ako koristis onaj tutkal lepak za drvo ne treba ti fungicid. Fungicid mozes da pomesas sa supstratom. On ubija nematode, grinje i ostale stetnike koji prvo napadnu donji deo reznice gde je presek.
Nisi morao hormon da koristis jer ce zilice krenuti iz zadnjeg pupa koji je u supstratua ne iz dela gde je rez.
Ona plantaza je odlicna samo da kazes tom rodjaku ili prijatelju da uzme makaze i da oreze one zbunove .
Neka skine sve tanke, savijene i slabo razvijene grane . Zatim neka ukloni sve grane koje nemaju cvetne pupoljke . Neka ostanu grane sa cvetnim pupoljcima jer ce i plod biti kvalitetniji i krupniji. Ove tanke i nedovoljno razvijene samo trose hranu.
I kazi mu tj. pruzi mu ruku sto je odabrao parcelu za sadnju.
Jedini prirodni indikator uspesnog gajenja amer. borovnice je blizina suma crnog i belog bora . Tu gde raste bor tu je i zemlja najpogodnija za borovnicu. Ps... raste i divlja sto je jos jedan dobar pokazatelj uspesnog gajenja . Samo nemojte da zaboravite da zalivate jer borovnici je potrebna voda .
Pozdrav prijatelju i pozdravi vlasnika plantaze .
Poslato: Sub Mar 01, 2014 6:29 am----
Hvala tebi kada si htio podjeliti svoje znanje sa nama koji tragamo za istim, ja nisam donji dio sadnice umakao u fungicid bojeci se da bi to moglo ubiti te bakterije mikorize s kojima borovnica zivi u simbiozi a kazi mi sta mislis o tome da kad olistaju kako bi ih bilo posuti gnojivom koje se aplicira preko lista obzirom da jos nije korijen krenuo?
Poslato: Sub Mar 01, 2014 11:25 pm----
Dobio sam dva odlicna pitanja i moram da odgovorim .
Na prvo poitanje dajem sam sebi odgovor. Kazes da nisi umakao reznicu u fungicid da nebi ubio gljive mikorize oko reznice .
Slusaj sad odgovor .
Reznica nema gljiva mikoriza niti ih ima u supstratu. Gljive mikorize zive svuda i biljke koje ne mogu dovoljno da obezbede hranu iz povrsinskog sloja zemlje usvajaju te gljive i uz njihovu pomoc dobijaju iz zemlje sto im je neophodno. Gljive mikorize nastaju od skupine gljiva koje zive po sumama . Primer .. ako posadis neki od sumskih cetinara na kamenitom i plitkom sloju zemlje i da taj cetinar nema mogucnosti da pusta koren duboko on ce biti prinudjen da asimilira te gljive i da uz njihovu pomoc prezivljava .
Ako si nekada isao sumom gde preovladava crni bor ili smrca i ako si primetio da su korenove zile tih cetinara prosto ogoljene i da se vide na povrsini znaj da ta biljka [ cetinar] ima izobilje mikoriza oko korena na vrhu koje mu pomazu u prezivljavanju. E od datle uzimaj po malo treset i stavljaj oko sadnice borovnice .
Poslusaj me prijatelju. To odavno nikom nisam reko.
Kada olistaju ili pocnu da listaju ne koristi nista drugo do najobicnijeg vuksala .
Uzmi onu malu bocu od mer pumpice za pranje stakla i dobro je isperi. U nju stane ,mislim oko 700 ml. vode . na tu kolicinu vode u bocici sipaj
,, jednu kafenu kasicicu,, vuksala . Ne vise , ni slucajno. To uradi samo jednom nedeljno i to uvece . Uvece jer reznice iako nemaju koren tokom noci uzimaju kiseonik a ispustaju CO2 ugljen dioksid.
Samo jednom nedeljno i nista vise . Ako ne nadjes vuksal moze u istoj zapremini i proporciji uzeti i mikrobiolosko djubrivo Slavol..
ako ti neko nesto drugo preporucuje nebih ti savetovao jer neznam i ne zelim da isprobavam. Ovo sto sam isporobao to i koristim i druge stvari me ne zanimaju.
Zelim ti uspeh i zato samo napred.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Mar 02, 2014 2:04 am----
Hvala drugu Vojvodi na svesrdnim odgovorima i konverzaciji putem maila.
Imam samo jednu poruku za sve vas koje ova tema intersuje -
Ako planirate da od ovoga razvijete biznis - vise vam se isplati da uvezete mislim da se to kaze LIners - sadnice iz Poljske i razvijete ih u svom rastilistu jedno godinu dve i prodate po 4-5 puta visoj ceni. U Poljskoj ima rasadnika visokozbunaste americke borovnice da ne verujete koliko. Kad razvijete biznis i zaradite lovu moci cete da narucite proizvodnju u jednoj laboratoriji u Spaniji koja se bavi mikroporopagacijom i tako imati jos veci profit nakon par godina.
A ako hocete da razmnozite neke vase starije grmove ili vam je to kao neka fama-intriga- kako ? - treba vam sam samo jedno stivo od dva Holandjanina iz 1961. Ima ga na netu potrazite, tu je detaljno opisano kako se to radi. Nikakav bauk.Mislim da su svi autori posle njih skrivali po jedan detalj iz cultivacije sadnica borovnice upravo sto je to postalo unosan biznis.
Pozdrav
Poslato: Ned Mar 02, 2014 9:37 pm----
Zdravo prijatelju Marlone
Izvinjavam se sto se nisam javio na mejl ali sam u guzvi vec mesec dana .
Znam da treba da ti objasnim ono u vezi aronije i uradicu to ovih dana . Bio sam na teren pa sada kuci neznam od koj kraj da pocnem. Sve je preko mene a ja sam sve to moram da pozavrsavam.
Za one koji su pokusavali da ozile borovnicu evo da vide kako to kod mene ide veoma jednostavno za pocetak.
26 ovakvih kutija sa reznicama . Pa 10 % da mi se prime i ostanu u zivotu do sledece godine ja sam presrecan.
Da sam penzioner i da sam uvek kuci drugacija bi se pesma pevala .
Sta cu kada moram svakog meseca da budem odsutan u trajanju od 15 dana .
Pogledajte moju ,,zajebanciju,, a nekome je mozda bauk.
Poslato: Ned Mar 02, 2014 9:37 pm----
Evo jos jedna slikica .
Poslato: Ned Mar 02, 2014 9:47 pm----
Gledao sam na nekoliko reznica , kalusa ima ali od korena ni traga . Bice ga za otprilike desetak dana .
Sada u ovoj fazi reznicama je potrebna hrana .
Koristim po jednu kafenu kasisicu na 700 ml. vode samo Vuksal ili Slavol. i to jednom nedeljno u vecernjim satima .
Pozdrav svima pa ce vidimo sta ce za desetak dana da bude.
Ps.... mozda cu da ih bacim sve jer nece uspeti a moguce je jer se ne pridrzavam pravila oko konstantne temperature tokom noci.
Ne ocajavam jer cu pocetkom aprila stavljati nove reznice koje drzim u frizideru.
Marlone .... daleka je Poljska i Spanija za nas koji zelimo da sami uspemo u nekom poduhvatu. Zelimo da sami razmnozimo sadnice a ne da ih kupujemo od drugih. Barem da ih neko u Srbiji razmnozava a ne Spanci ili Poljaci ili bilo koji po svetu belom.
Ocemo nase domace a ne Evropejsko cudo za koje se nezna ni poreklo a ni regularan fitosanitarni pregled....
Znas o cemu govorim sa pecatima institucija koje uopste ne postoje .
Primer za nekoliko desetina hiljada malina iz Engleske zarazene prstenarom. To je neko ,,zalepio ,, pecat i tacka . Kaze da su zdrave i odlicne .
Pametno , tako se sisaju ovce a u ovom slucaju su to bili seljaci sa juga Srbije koji su bili presrecni donacijom .
Videce sami koliko ce biti srecni kada budu morali i svoje maline da unistavaju nebili se otarasili ove napasti.
Ali je vazan pecat iako je on za nas koji poznaju tu rabotu veoma sumnjiv,.
Pozdravljam te .
Poslato: Ned Mar 02, 2014 10:19 pm----
| Marlone citat: |
| Hvala drugu Vojvodi na svesrdnim odgovorima i konverzaciji putem maila. Imam samo jednu poruku za sve vas koje ova tema intersuje - Ako planirate da od ovoga razvijete biznis - vise vam se isplati da uvezete mislim da se to kaze LIners - sadnice iz Poljske i razvijete ih u svom rastilistu jedno godinu dve i prodate po 4-5 puta visoj ceni. U Poljskoj ima rasadnika visokozbunaste americke borovnice da ne verujete koliko. Kad razvijete biznis i zaradite lovu moci cete da narucite proizvodnju u jednoj laboratoriji u Spaniji koja se bavi mikroporopagacijom i tako imati jos veci profit nakon par godina. A ako hocete da razmnozite neke vase starije grmove ili vam je to kao neka fama-intriga- kako ? - treba vam sam samo jedno stivo od dva Holandjanina iz 1961. Ima ga na netu potrazite, tu je detaljno opisano kako se to radi. Nikakav bauk.Mislim da su svi autori posle njih skrivali po jedan detalj iz cultivacije sadnica borovnice upravo sto je to postalo unosan biznis. Pozdrav |
Znas li mozda imena tih autora ili naziv knjige ili link, ne uspjevam da nadjem?
Poslato: Ned Mar 02, 2014 11:20 pm----
E moj prijatelju , voleo bi i ja da znam koji su . Problem je sto sam ucio Ruski a ta gradiva su na Engleskom sigurno. Za taj eng. sam tuta i to 100 %.
mislim ukucaj www. propagations blu beri. Tako nekako . Znam da sam pre neku godinu nalazio neke zajebancije oko razmnozavanja . Sama rec propagation u prevodu na nas jezik je razmnozavanje .
Pozdrav.
Poslato: Pon Mar 03, 2014 11:27 am----
Poznajem ja engleski dobro i istrazivao sam na netu mnogo ali nisam uspio da pronadjem od tih kako rece holandskih sturcnjaka tekst
Poslato: Uto Mar 04, 2014 10:30 pm----
Ne umem da ti drugacije pomognem osim onog sto napisa juce . www.propagation blu bere.com. tako nekako . Probaj ali na ju tubu. Ne slusaj sta pricaju nego ,,gledaj,, sta rade sa reznicama i u kakav ih supstrat stavljaju.
Pozdrav i srecno.
Poslato: Uto Mar 04, 2014 10:50 pm----
E Bre Šiljo, pedeset godina gledam kako me šišaju i ne postah frizer.
Poslato: Sre Mar 05, 2014 10:29 am----
Pa sto da postajes frizer , da se sam sisas kada odes gospodski kod bricu i in odradi poso onako kako treba .
Javi mi se na telefon. Trebas mi hitno.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sre Mar 19, 2014 11:40 pm----
Evo kako sada izgledaju moje reznice, mnoge su oslistale cak je kod nekih i porastao izdanak 3-4 cm jos uvijek ih stalno drzim poklopljene samo ponekad malo otvorim, e sad me interesuje kako preci na to da potpuno ostane otvorena kutija a da to ne nasteti reznicama?
Poslato: Čet Mar 20, 2014 6:46 am----
Mozes li da kazes nesto o tome kada si reznice posavio u tu kutiju i grejes li konstantnom i tokom noci.
Poslato: Čet Mar 20, 2014 12:43 pm----
Stavio sam ih u kutiju 27 februara mozes pogledati na predhodnoj strani, unutra je humus crnog bora i busenace iz prirodnog stanista divlje borovnice pomjesan sa 30% agroperlita, danas sam takodjer iz frizidera izvadio jos tridesetak reznica koje sam tada spakovao u kesu i hermeticki zatvorio, kad sam otvorio bilo je kapljica vlage osjeti se da su malo izgubile na vlaznosti al ja sam ih u istu ovakvu kutiju stavio i stavio iznad radijatora kao i ove naravno malo odmakao a radijator ovih dana grije dva put ili triput nadan po jedan sat i to je sve, kao sto se vidi one su olistale cak je kod nekih izdanak narastao dva do tri cm. mada sumnjam da su pocele zilice rasti.
Poslato: Čet Mar 20, 2014 10:06 pm----
Nista ne diraj , ima vremena . pozdrav.
Poslato: Čet Mar 27, 2014 1:15 pm----
Mjesec dana je kako sam stavio reznice u substrat, drzim ih na sobnoj temperaturi. Izdanci iz reznica su tosta porasli pa dodiruju poklopac i krive se pa sam malo improvizovao i sad izgleda ovako:
Poslato: Čet Mar 27, 2014 7:30 pm----
Odlicno Almane, tako se to radi . Nemoj jos da zuris sa otkrivanjem jer nagla promena u temperaturi im nece smetati ali nagli pad vlaznosti vazduha ce ih unistiti. Iste takve kutije koristim i ja ali da ti iskreno kazem dao si mi strasnu ideju. I kod mene su pocele da se savijaju a ja nikako da se setim kako da podignem plafon.
Svaka ti cast majstore.
Zelim da uspes jos od prvog dana i tvrdo se nadam da ces uspeti.
Samo molim te ne zuri , ima vremena za potpuno otvaranje.
I ja sam se pravio nekada pametan pa sve upropastio .
Srecno prijatelju i samo napred.
Poslato: Čet Mar 27, 2014 10:19 pm----
Drago mi je da sam i ja tebi nesto pokazao
reci mi koliko im vremena treba da ozile ove moje su tacno mjesec dana od kako sam ih startovao. Ja namjeravam pustiti neka rastu dokle god mogu u ovoj kutiji kad dobro ozile a nadam se da ce se to desiti onda bi ih rasadio u pojedinacne saksije, za to sam vec pripremio dvije vrece humusa ispod crnog bora, jednu balu kiselog sphagnuma i 50l agroperlita kako bi sve to izmjesao. Inace za ove borovnice u plantazi koristim amonijum sulfat kao gnojivo koje dodatno povecava kselost tla .
Poslato: Čet Mar 27, 2014 10:41 pm----
Neka ih , ne diraj ih barem jos mesec dana . Odlicno izgledaju. nakon 20-30 dana polako ,ali pazljivo izvuci jednu reznicu da vidis koje je velicine koren . Ali opet , nemoj da ,ne pogresis . Neka ih . Nece one jos rasti jer nemaju potpun koren. Mislim da ce jos mesec dana da rastu i onda ce stati . Velicina korena im nece dozvoljavati ubrzani rast.
Neka ih jos 30 dana . Povremeno otkrivaj u trajanju od 10-ak. minuta da u kutiju ili klijaliste udje svezeg vazduha tj. kiseonika .
Svaka ti cast .
Poslato: Ned Mar 30, 2014 4:18 pm----
Istoga dana kada sam startovao reznice sa gornjih slika odvoijo sam tridesetak reznica izrezao ih stavio u kesu dobro umotao i ostavio u hladnjak da ih mogu poslije koristiti. Te reznice su bili proslogodisnji letorasti visoki oko 60-70cm koje mi je dao poznanik tako da sam od njih napravio reznice koje imaju jako malo cvjetnih pupoljaka.
Prosle sedmice startovao sam i te reznice koje su vise od tri sedmice bile u hladnjaku obzirom da su neki savjetovali da donji rez bude tik ispod pupa ja sam odlucio da te reznice popolovim tako da sam dobio vise reznica dugih 6 cm (mozda su malo krace al vidjet cemo sta ce biti) na sljedecim slikama mozete vidjeti kako one izgledaju nakon 7 dana provedenih u zatvorenoj kutiji i iznad radijatora, jos da napomenem substrat je isti kao što je vojvoda ranije savjetovao a to je humus ispod crnog bora sa ostatcima busenjace i oko 40% agroperlita takodjer sam im donji dio stavljao u hormon a kad su sve pobodene poprskao sam fungicidom i takodjer sam na gornji rez stavljao malo tutkala.
p.s. nadam se da ce uspjeti ovo oziljavanje koje je meni inace prvo u zivotu da neku biljku oziljavam.
Poslato: Ned Mar 30, 2014 8:43 pm----
Sto se mene tice sponosom kazem.. Bez komentara i samo napred prijatelju jer si ti jedini , da ne poverujes koji me je sve do tancina razumeo sta sam godinama pisao i jedini koji me je poslusao. Zato ti od sveg srca zelim da uspes i uspeces ali samo polako. Ne zuri sa vadjenjem reznica . Sta ces sa njima da radis krajem 5. meseca . Neka ih tako jos barem maksimum 30 dana pa cemo videti sta cemo. Ps...tvoje izgledaju mnogo bolje od mojih ali sta cu . Svakog meseca sam po 15 dana odsutan od kuce [ takav mi posao ] sto nikne nikne a sto ne nista .
Nikuda se ne zurim pa zato i tebe drugarski bratski savetujem da ne brzgas jer si prijatelju shvatio i to za veoma kratko vreme sta je potrebno borovnici da bi se ozilila . sledece godine ce to za tebe biti ,,macji kasalj ili najobicnija zajebancija . Videces , dok jednom provalis nacin posle ce sve ici lako i jednostavno i svake godine ces oziljavati sve uspsnije i vise .
Srecno i bericetno pa se cujemo.
Poslato: Sre Apr 16, 2014 9:50 pm----
Nazalost reznice iznad kojih sam stavio onu foliju nisu prezivjele svehnule su jedna po jedna a takodjer pocele i da trule ocekivao sam da imaju makar neku malu žilicu korjena medjutim kad sam ih vadio nije bilo apsolutno nista ne znam samo kako su mogle porasti desetak cm. Ove druge sto sam naknadno stavio u kutiju su dobre razrasle su se ova kutija mi je i dublja neznam sta da radim poklopac im je prepun kapljica i to tako ide stalno u krug obzirom da su jos iznad radijatora kako bi bilo da im izdanke skratim tako da ne rastu dalje?
Poslato: Uto Nov 04, 2014 7:38 pm----
Odavno nismo pisali o ovoj temi. Evo mojih malih borovnica od pocetka aprila . Oziljavanje je dozivelo katastrofu. Od oko 3000 reznica sa korenom imam nesto vise od 400 sadnica . Masovno uginuce.
Pogledajte slike . Nisu sve ni iste velicine ali sam nekoliko stavio u kontejnere da pokazem. na prolece ce ici u rastiliste pa ih vadim u jesen 2014. godine . tada moraju da budu oko 40 cm.
Poslato: Uto Nov 04, 2014 7:40 pm----
Greska u postavljanju slika . Ove su od prosle godine . Njih imam dosta i sve su dvogodisnje .
Poslato: Pon Dec 14, 2015 9:03 pm----
Dobar dan svima!
Pre, skoro, godin
u dana sam krenuo u avanturu proizvodnje sadnica borovnice iz tvrde reznice.Veliki pozdrav Vojvodi na korisnim savetima.
Poslato: Pon Dec 14, 2015 9:12 pm----
Evo rezultata
Poslato: Uto Dec 15, 2015 4:28 pm----
Neka ti je sa srecom moj prijatelju. Samo polako i za godinu/dve ces sam ukapirati gde se kriju tajne razmnozavanja borovnica .
Pozdrav Sumadiji.
Poslato: Uto Dec 15, 2015 7:22 pm----
Hvala Vojvodo.
Sledeće jeseni bi trebalo da podignem zasad od svojih sadnica, ako da Bog.
uskoro ću okačiti još fotografija. Pozdrav!
Poslato: Uto Dec 15, 2015 8:45 pm----
Neka ti je sa srecom i samo napred prijatelju. Tako se radi. Za sve sto mogu da pomognem tu sam.
Pozdrav sa juga nase Srbije .
Poslato: Pon Apr 04, 2016 10:03 pm----
Zdravo živo drugari!
Uspavali ste se
Poslato: Pon Apr 04, 2016 10:46 pm----
Došlo vreme da se presade u saksiju.
Poslato: Uto Apr 05, 2016 9:12 pm----
Aco , neka je sa srecom druze. Samo napred i ne odustaj jer su ukapirao sta treba ciniti sa reznicama .
Pozdrav prijatelju.
Poslato: Ned Maj 01, 2016 11:19 pm----
Pogledajte neke od nacina razmnozavanja borovnica . Izgleda lako ali je veoma komplikovano.
Poslato: Sre Maj 04, 2016 3:06 am----
Zdravo drugari
Pogledajte ove slijke sa nekog ruskog sajta . Sta reci . sadnice borovnica A klase.A spominju kulturu tkiva . Malo cudno .
Kazem cudno jer ova biljna vrsta se i pre 200 godina da kazem razmnozavala a tada nisu ni postojale laboratorije .
Koliko se ja razumem u biljke a narocito u jagodaste kulture slobodno mogu reci da je sve ovo razmnozeno iskljucivo semenom..
Pogledajte slike ..
Poslato: Sre Maj 04, 2016 3:07 am----
Evo jos neke od slika
Poslato: Sre Maj 04, 2016 3:11 am----
Ovakav zbun ne nastaje od reznica niti iz ,,kulture tkiva ,, .
Kultura tkiva . Vestacki uticaj na deo biljke u posebnim uslovima .
Pa i semenka je deo biljke a pod pojmom ,,posebni uslovi,, moze svasta da znaci..
Pisem ovo jer su godinama neki strucnjaci pisali kako se i aronija razmnozava kulturom tkiva a sada je skoro svi razmnozavaju iskljucivo semenjem. Verujte mi ako hocete jer sam probao i uspelo je . naravno da su sve sadnice u 3. godini prorodile ...
Sta ako se i borovnica tako moze razmnozavati.....
Valja probati jer na slici sadnice ne mogu biti dobijene iz reznica pa da su 5 godina bile u laboratoriji....
Pozdrav.
Poslato: Čet Maj 26, 2016 10:24 pm----
Godine truda i odricanja dovele su do toga da se konacno dobije sadnica A klase u ,,domacoj radinosti,,. Vise me ne zanimaju ni kulture tkiva ni laboratorije ni meristem ni dzidze bidze.
Uspeo sam i to od korenovih reznica . Od reznica grana je mnogo komplikovano. Izvadi se koren pa se sve to lepo sacuva u posebnim uslovima pa posle nekih mnogo komplikovanih tretmana koren se posadi .
Pogledajte i neka kaze neko da je ovo in vitro ili mesec ili pak mars .
Poslato: Čet Maj 26, 2016 10:26 pm----
Evo i u saksiji. Ovakva sadnica ,,ce da vidimo,, da li ce dostici 30 -40 cm. do jeseni . Dva puta cu im menjati saksije radi brzeg rasta . sorta je blu crop.
Poslato: Čet Maj 26, 2016 10:27 pm----
Ova sadnica sto sam je stavio na plasticnoj kutiji pokazuje gde sam ih razmnozavao. Odlicna ,,naprava,, za razmnozavanje . Greje se a ne gubi vlagu nikako.
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:35 pm----
Zdravo svima
Pogledajte sta je na prvom mestu neophodno za uspesno razmnozavanje borovnica reznicama . nema tu neke velike tehnike osim da se napravi paraped gde se u sterilan supstrat zabadaju reznice . Potrebno je cesto orosavanje reznica da ne bih dehidrirale . Izgleda veoma jednostavno pa valja pokusati . Slike su sa neta . ne radim ja na ovaj nacin ali cu bogami da probam.
Pozdrav
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:37 pm----
Ovako se pobadaju reznice sproleca u ove leje od dasaka gde je propustljivo dno.
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:39 pm----
Konstantno orosavanje reznica gde se voda ne zadrzava vec prolazi i tako supstrat gde su reznice nije prezasicen vodom . Svaki visak vode oko reznica prouzrokuje truljenje .
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:41 pm----
Evo jos neke slike
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:43 pm----
Ove sadnice su od reznica ili iz semena . Vi zakljucite kako su nastale .
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:45 pm----
A ova slika pokazuje sve .
Ovo moze da proba svako ko ima odrastao zbun borovnice .
Razmnozavanje ,,vazdusnim ,,jastucima . kao i limun i kao mnoge druge biljke koje se tesko razmnozavaju reznicama ili kalemljenjem.
Ako ne verujete zapazite samu biljku . Borovnica je u pitanju.
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:51 pm----
A sada cu malo pisati o razmnozavanju [ mozda je moguce] tj. kalemljenju hibridnih sorti borovnica na podloge koje su pogodne za to .
Mnogi misle da su sve amer. borovnice koje se nude na trzistu kalemljene . To nije tacno . Mozda ih prodavci nude kao kalemljene ali nisu.
Na americkom kontinentu ove borovnice rastu i do 7 metra u visinu i ima ih raznoraznih. Pisao sam o tome ranije .
Njihovom selekcijom i ukrstanjem dobivene su danasnje sorte koje se sade plantazno.
Pogledajte kakvih sorti divljih samoniklih borovnica ima . Kod nas u Evropi postoje samo dve divlje vrste. To su Evropska borovnica koja ne prelazi 30 cm. u visinu i sumska borovnica koja naraste i na preko 2 metra ali retko kad da ima plodove . E o toj sumskoj cu kasnije nesto napisati.
Pozdrav
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:56 pm----
Evo slika amer. divljih borovnica .
Poslato: Uto Dec 27, 2016 2:57 pm----
Evo jos
Poslato: Uto Dec 27, 2016 3:01 pm----
A ovo je ono sto sam trazio. Naraste na preko 2 metra ali retko daje plod . Mislim , ili zamisljam da bi ova sorta divlje borovnice mogla da posluzi kao podloga za ove sorte koje su oplemenjene i plantazno se gaje . ja sam veliki entuzijasta pa samo iz tog razloga razmisljam o ovome . I da uspem u ovome javlja se problem jer divlja borovnica ne moze nikako da zivi u nizim krajevima i u to me ne moze niko ubediti . Mozda moze u zemljama gde je velika relativna vlaznost vazduha i gde temperatura ne prelazi 26 stepeni ali u Srbiji ne moze.
Evo slike
Poslato: Uto Dec 27, 2016 3:05 pm----
A ovo je neka Vaccinium parvifolium . Divlja sorta crvenih plodova . E ovo da ima kod nas bilo bi dobro . Uspeva i u nizim krajevima ali je tesko do nje doci ...
Pozdrav drugari moji ljubitelji biljaka .
Poslato: Uto Dec 27, 2016 8:54 pm----
Ova zadnja slika se ne vidi lepo...Inače kod mene u kraju po šumi sam razlikovao najmanje dve biljke sa sličnim crvenim plodovima...Naravno da ni jednu nisam probao...iz pretpostavkr trovanja, ali me svaskako zanima koje su...???
Poslato: Uto Dec 27, 2016 9:42 pm----
na zadnjoj slici je Vaccinium parvifolium . Nigde ne pise da se plod jede ali samo govorim o rodu Vaccinium posto planiram da kalemim [ da probam ] jer do sada niko nije probao da pitomu borovnicu nakalemi na neku srodnu podlogu.
Ova biljka sa slike je u srodstvu sa borovnicama ali u Evropi je nema .
Sve sam poruke procitao svuda gde ih je bilo ali ne umem da odgovorim. Nema nigde da pise ,,posalji poruku,,.
Pozdrav druze.
Poslato: Sre Apr 25, 2018 5:44 pm----
Pogledajte kako se razmnozavaju pitome borovnice reznicama .
Poslato: Pon Jun 29, 2020 1:07 pm----
Razmnozavanje reznicama direkno u male saksije.
Poslato: Pon Jun 29, 2020 1:08 pm----
Evo i ovaj princip reznicama
Poslato: Pon Jun 29, 2020 1:09 pm----
A ovo je nacin razmnozavanja semenkama , ne reznicama .
Poslato: Pon Jun 29, 2020 1:10 pm----
Pogledajte kako izgleda korenov sistem kada se borovnica razmnozava semenjem.
Poslato: Pon Jun 29, 2020 10:36 pm----
Koji način razmnožavanja daje bolje rezultate?
Sva vremena su GMT + 1 sat