Poslato: Sre Jan 17, 2007 2:49 pm----
je si sigurna ti da je ovo falenopsis? mislim da se varas
Poslato: Sre Jan 17, 2007 2:56 pm----
pa tako je pisalo na njemu, znam da oni u trgovinama napišu svašta ali po listu bih rekla da je neka variajacija phalaenopsisa
Poslato: Čet Jan 18, 2007 10:14 am----
Jel neko gleda Likaste - Lycaste?
Ja sam danas dobila takav vid
Primam saveti kako da je gajem 
Poslato: Sub Jan 20, 2007 10:43 pm----
Reeaa bas mi je zao
i ja sam Catleju udavila od prevelike ljubavi(vode)ali stigle dvije nove -poklon za rodjendan
Pomozite oko identifikacije ove sa sa pink cvjetovima
Poslato: Ned Jan 21, 2007 1:03 pm----
Aeska ovo moze da bude samo neki hibrid - Vuylstekeara -Cambria ili Zygopetalum, slika je mnogo losa, a ne vide se ni pseudo lukovice, javice ti se valjda neko ko ima takvu.
Poslato: Ned Jan 21, 2007 2:52 pm----
Ja isto mislim da je Cambria- neki križanac odontoglossuma i oncidijuma (i jos neke ili samo ta dva zbilja ne znam) no teško mi je reci koji. Niti za svoj na kraju nisam sigurna. Uzgoj je sličan kao i za oncidijum ili odontoglossum, samo sto za razliku od odontoglossuma hibridi podnose više temperature...
Nasla sam stranicu na francuskom koja fino pise o Cambrijama, ali moj francuski je klimav...
Poslato: Ned Jan 21, 2007 11:17 pm----
Ajd sad da vas vidim...
Koja sam?
Poslato: Pon Jan 22, 2007 10:51 pm----
Meni se cini da je Cambrija, mozda Odontonija- krizanac odontoglossuma i miltonije, no za sve krizance vrijede uglavnom isti uvjeti.
Poslato: Uto Jan 23, 2007 3:53 pm----
odontoglossum?
Poslato: Uto Jan 23, 2007 6:14 pm----
Da. Odontoglossum. Evo linka gdje sve lijepo pise, ali je na francuskom.
www.orchidouxdingues.f...lossum.htm
Poslato: Sre Jan 24, 2007 12:09 am----
Spomenili ste bebe koje stvara na cvjetnoj stapci. Na mom phalaenopsisu, mjesec dana nakon cvatnje, negdje na pola stapke, pojavio se pup. Mislio sam da će opet cvasti, no sada mi je jasno da nisu cvjetovi niknuli, nego mlada biljka... Kada je mogu odvojiti, sa cca koliko listova i korijena? Kako? Odsjeći skalpelom ili šta?
Poslato: Sre Jan 24, 2007 9:39 am----
Da, da ako bude bilo potrebno upotrebi i skalper, evo ti temica gde se lepo vidi kolike treba da budu i sa kolikim korenjem Razmnožavanje Phalaenopsisa-klik
Poslato: Pet Jan 26, 2007 11:13 am----
evo kako možemo izvršiti oprašivanje kod phalaenopsisa, ima i animacija
perso.orange.fr/bernar...dation.htm
dwaittaleb.free.fr/dwa...ethode.htm
Poslato: Sub Jan 27, 2007 11:25 pm----
Evo da vas ne mucim previse,prvi deo teksta. Ovo je samo pocetak, ima jos toga:
Phalaenopsis
Ime nam opisuje formu cveta i dolazi nam od grcke reci phalaina sto znaci leptir i opsis sto znaci slicnog izgleda. Bez obzira na veliki raspon od vise od 50 vrsta, najcesce dolazimo u kontakt sa hibridima:
Phalaenopsis amabilis i Phalaenopsis stuartiana – cvetovi bele boje
Phalaenopsis schilleriana i Phalaenopsis sanderiana – cvetovi roze boje
Spektar boja ibrida postaje sve sira pocevsi od varijanti roze, lila, zute i ljubicaste. Cvetovi mogu biti razlicite velicine i dekorisani sa upadljivim crtama i pegama.
Phalaenopsis moze chetati u bilo koje doba godine : zdrava biljka moze cvetati 2 do 3 puta godisnje, zadrzavajuci cvet par meseci. Medjutim, presudno je da biljka izbacuje stalno nove listove. Ako izgubi mnogo listava i ne nadoknadi ih izbacivanjem novih, savetuje se da se isece cvetni stap i da se pusti da razvije bar 3, 4 lista pre nego sto procveta. Moramo zapamtiti da cvetanje nije obavezno znak da je biljci dobro. Moze biti i ocajnicki pokusaj da napravi semenke prenego sto se prepusti nepovoljnim uslovima.
Poslato: Sub Jan 27, 2007 11:26 pm----
Da bi bolje razumeli orhideje i njihove potrebe, moramo prvo pogledati njihov habitad. U tropskim klimama ne postoje hladni meseci kada biljka stagnira, i vlaznost vazduha je uvek na visokom nivou. Prema tome rast i cvetanje mogu da se nastavljaju tokom cele godine bez prestanka. Imitirajuci ove uslove u plasteniku imamo garantovano biljku koju mozemo cele godine prodavati kao cvetajucu. Tipicna plastica vaza u kojoj se obicno nalaze phalaenopsisi je tu samo zbog lakseg drzanja. U prirodi oni su epifiti i zive na kori drveca. Nisu paratiti jer ne koriste koru kao hranu vec samo kao podlogu, za koju se hvataju dugim vazdusnim korenjem. Ovo nam objasnjava zbog cega korenje cesto bezi iz saksija u potrai za vazduhom i svetlom i ne treba ga nikada silom vracati unutra. Razvijaju se tako sto im raste po jedan list iz srca biljke. Pa prema tome treba patiti da se ne osteti, da to ne bi prouzrokovalo propadanje cele biljke.
Sva vremena su GMT + 1 sat