Poslato: Sre Dec 23, 2009 2:39 pm----
Za golosinisa :
Na osnovu naučnog rada E. Nenadović - Mratinić, D. Milatović, D. Đurović
Na osnovu trogodišnjih ispitivanja deset sorti višnje, gajenih u beogradskom Podunavlju,
mogu se izvesti sledeći zaključci:
1. Ispitivane sorte u proseku su sazrevale u rasponu od 9 juna (Majurka) do 5 jula
(Šumadinka).
2. Rodnost ispitivanih sorti se kretala od slabe (2,17 poena - Petrovaradinka tj. majurka) do odlične
(4,67 poena Šumadinka).
3. Dominira srednje krupan do krupan plod, sem kod sorte Šumadinka, kod koje je
plod u kategoriji vrlo krupnog.
4. Kod svih ispitivanih sorti randman mesa je bio visok (između 91,88 i 93,82%).
5. Dužina peteljke se kretala od 3,95 cm (Hajmanova konzervna i Šumadinka) do 5,75
cm (Majurka).
6. Dominiraju sorte sa visokim sadržajem suve materije (16,13 – 18,47 %), šećera
(9,61-10,70%) i ukupnih kiselina (oko 1,60%).
Na osnovu svih proučavanih parametara najbolje osobine je ispoljila sorta Šumadinka,
te se može preporučiti za komercijalno gajenje u beogradskom Podunavlju.
Vodeće sorte Reksele i Keleris 14 su ispoljile dobre pomološke osobine i kvalitet
ploda, ali relativno slabu prosečnu rodnost, dok je sorta Hajmanova konzervna ispoljila
prosečno veću krupnoću ploda, standardni kvalitet, ali oscilirajuću, slabu rodnost. Zbog
svega navedenog ove sorte se ne preporučuju za komercijalno gajenje u beogradskom
Podunavlju.
inače sorte koje su učestvovale u naučnom ispitivanju od 2003 - 2005. godine su: majurka, tarina, reksele, hakmanova konzervna, gorsemska, norfstar, čačanski rubin, nabela, keleris 14, šumadinaka.
Poslato: Sre Feb 24, 2010 8:53 pm----
Hteo bih da kupim po neki kalem šumadinke, oblačinske, maraske i višnje iz španije i drugih zemalja ako neko ima, čisto da imam za svoje potrebe a voleo bih da imam više sorti pogotovu ako su divlje tipa oblačinske i maraske.Planiram da kupim po 3-4 kalema raznih sorti.
Poslato: Sre Feb 24, 2010 10:13 pm----
Sumadinku i oblacinku imam a za ove nikad nisam cuo. Pozdrav.
Poslato: Čet Mar 18, 2010 8:46 pm----
| Savic13 citat: |
| Za golosinisa : Na osnovu naučnog rada E. Nenadović - Mratinić, D. Milatović, D. Đurović Na osnovu trogodišnjih ispitivanja deset sorti višnje, gajenih u beogradskom Podunavlju, mogu se izvesti sledeći zaključci: 1. Ispitivane sorte u proseku su sazrevale u rasponu od 9 juna (Majurka) do 5 jula (Šumadinka). 2. Rodnost ispitivanih sorti se kretala od slabe (2,17 poena - Petrovaradinka tj. majurka) do odlične (4,67 poena Šumadinka). 3. Dominira srednje krupan do krupan plod, sem kod sorte Šumadinka, kod koje je plod u kategoriji vrlo krupnog. 4. Kod svih ispitivanih sorti randman mesa je bio visok (između 91,88 i 93,82%). 5. Dužina peteljke se kretala od 3,95 cm (Hajmanova konzervna i Šumadinka) do 5,75 cm (Majurka). 6. Dominiraju sorte sa visokim sadržajem suve materije (16,13 – 18,47 %), šećera (9,61-10,70%) i ukupnih kiselina (oko 1,60%). Na osnovu svih proučavanih parametara najbolje osobine je ispoljila sorta Šumadinka, te se može preporučiti za komercijalno gajenje u beogradskom Podunavlju. Vodeće sorte Reksele i Keleris 14 su ispoljile dobre pomološke osobine i kvalitet ploda, ali relativno slabu prosečnu rodnost, dok je sorta Hajmanova konzervna ispoljila prosečno veću krupnoću ploda, standardni kvalitet, ali oscilirajuću, slabu rodnost. Zbog svega navedenog ove sorte se ne preporučuju za komercijalno gajenje u beogradskom Podunavlju. inače sorte koje su učestvovale u naučnom ispitivanju od 2003 - 2005. godine su: majurka, tarina, reksele, hakmanova konzervna, gorsemska, norfstar, čačanski rubin, nabela, keleris 14, šumadinaka. |
Malo sam prespavao zimu
Nisam bio na sajtu, a nisam dobio mejl da je stigao odgovor .Svejedno. Hvala puno na iscrpnom objašnjenju.
Jutros sam bio na vikendaji i obišao sam prinovu (novu višnju). Za sada ćuti i ne mrda. Sutra idem da prskam voćke, pa ću i nju.
Poslato: Uto Apr 06, 2010 5:59 pm----
Potrebna mala pomoc,u vikendici pored jedne prelepe visnje,niklo je(izraslo) na stotine malih sadnica.Od 10cm do 50cm.Sta snjima vredi da uradim???
Pre nekoliko godine sam ostavio nekoliko komada,i mislim da su druge ili trece godine vec dale rod,isti kao i drvo od kojega i poticu.Veoma brzo rastu.
Imam pitanje,da li vredi kalemiti na njih nesto ili vec dajte neki savet.
Ako nekom treba na jesen,neka mi se javi(kompenzacija).
Poslato: Pon Apr 12, 2010 5:54 pm----
| Savic13 citat: |
| Hteo bih da kupim po neki kalem šumadinke, oblačinske, maraske i višnje iz španije i drugih zemalja ako neko ima, čisto da imam za svoje potrebe a voleo bih da imam više sorti pogotovu ako su divlje tipa oblačinske i maraske.Planiram da kupim po 3-4 kalema raznih sorti. |
Špansku višnju , koju profesor Ognjenov hvali, kupio sam jesenas u rasadniku MAVM kod Novog Sada. Pokušaj da vidiš šta još nude na njihovom sajtu mada je isti vrlo nefunkcionalan i vredan kritike.
Pozdrav !!
Poslato: Čet Jun 10, 2010 10:09 am----
Pozdrav svima, bavim se uzgajanjem visanja, stize berba, berbu bih obavljao masinskim putem. Covek u apoteci mi je pomenuo Etrel kao pomocno sretsvo za efikasnije tresenje. Da li je neko imao iskustva sa tim, i kako se u opste koristi to sretsvo, on mi je napomenuo da je malo teze naci ga. Ima li neko iskustva sa time.
Hvala u napred!
Poslato: Pon Apr 04, 2011 1:05 pm----
Evo pitane za nekog ko vec uzgaja visnje i razume se u to.
Htela bih da sadim visnje ali neznam bas puno o tome. (za ovu godinu je kasno ali za sledecu bi mogla).
-Koja je sorta najbolja??
-koliko kosta sadnica??
-koliko sadnice se sadi na hektar??
-koliko kg moze da rodi na hektar???
I naravno koja je cena bila visnje??
Eto jedan mali biznis plan, nabrzaka... pa ko ima volje da mi odgovori
Poslato: Pon Apr 04, 2011 10:14 pm----
Za koju sortu se opredeliti zavisi od puno faktora, ali da ih zanemarim i odgovoriću ti prema nekim mojim afinitetima.
Za moj pojam najbolje sorte višnje koje bih sadio kad bi opet podizao voćnjak su Čačanski rubin, Keleris 16, Hajmanova konzervna i Reksele.
Cena sadnice se kreće od 160 - 200 dinara.
Šta da ti kažem za razmak sadnje kod mene je oblačinska na 4x2, a predložene sorte ne bi smele da idu ispod 4x3 pa da 4x4.
Na razmak 4x2 ide 1250 komada na 1ha, a zaostale razmake upotrebi malo matematiku.
U otkupu je prošle godine cena višnje bila 38 din za prvu klasu za kalibar 18+ .
Što se etrela tiče postoji rizik vezan za doziranje i tempiranje momonta trešenja plodova. Zapravo uloga etrela je da oslabi vezu peteljke i ploda. Šta ako ti danas istretiraš višnje za sutrašnju berbu a preko noći nastupi nevreme ? Ceo rod ode na zemlju. Znači prati vremensku prognozu i tretiraj samo onoliko koliko možeš dnevno da obereš. Postoje i sorte koje se inače lako otresaju, ali i pored toga potrebno je za dobro otresanje obezbediti još neke preduslove a tu pre svega mislim na visinu debla, redovna rezidba, navodnjavanje i naraqvno izbor prave mašine.
Poslato: Uto Apr 05, 2011 12:12 am----
Nije li etrel zabranjen za upotrebu?
Poslato: Uto Apr 05, 2011 8:06 am----
Hvala na odgovoru
Poslato: Uto Apr 05, 2011 8:06 pm----
Moguće je da je zabranjen, već odavno nisam toliko u voćarskim vodama. Ali etrel nije ništa drugo do etilen koji je prirodni produkt sazrevanja voća i povrća. Oni mirisi koji kuljaju iz komore za dozrevanje banana nisu ništa drugo do etilen i eterična ulja. Ako želimo da banane pre sazru (a uvoze se potpuno zelene) u komorama se povećava koncentracija etilena i to je sva mudrost najprostije rečeno . Da li će se u prodaji naći kao Etrel, Etefon ili nešto treće u pitanju je samo preparat koji svojim razlaganjem produkuje etilen.
Poslato: Čet Apr 07, 2011 10:06 pm----
Evo moje procvetale, valjda sad neće biti ništa nezgodno da ih uništi u cvetu, šta bi ja bez njih......ah
Poslato: Uto Avg 23, 2011 2:20 pm----
Planiram da zasadim sledece jeseni oko 2ha. Dvoumim se izmedju oblacinske i sumadinke. Jel mi neko moze dati savet ili misljenje zasto je oblacinska visnja najzastupljenija? I ako neko ima iskustva sa sumadikom molio bih da ih iznese?
Takodje me zanima kupovina 2000istih? Hvala unapred.
Poslato: Uto Avg 23, 2011 5:16 pm----
Oblačinska višnja je kod mene na svih 10 ha. Cenjena u preradi zbog suve materije (čitaj šećera) 18-20 %. Kod proizvođača cenjena zbog redovne rodnosti i jeftinijih sadnica koje se kreću oko 100 din/komadu. Sadio sam je na razmaku 4 x 2 m.
Sa šumadinkom malo ko ima ozbiljnijeg iskustva jer se nije značajnije proširila i uglavnom su to manji amaterski voćnjaci na okućnicama. Ima dobar rodni potencijal ali zahteva redovnu rezidbu i oštriju zbog sklonosti ka ogoljavanju i premeštanju roda na periferiju krošnje. Cena sadnice ako se uopšte nađe je oko 200 din/komadu.
Ako mene pitaš , ja tipujem na oblačinsku.
Ako treba pomoć za nabavku sadnica javi se.
Sva vremena su GMT + 1 sat