Poslato: Čet Feb 21, 2008 4:36 pm----
ok, znači ako ne kalemim, muški ostanu muški? i šta dalje - kad ih presađujem u pojedinačne posude i kakva im zemlja odgovara? hvala !
Poslato: Čet Feb 21, 2008 11:44 pm----
kada ih sadis treba da bude 1/3 treset, 1/3 humus. i 1/3 obicne zemlje pomesana 50% PESKOM, RECNIM.
Poslato: Pet Feb 22, 2008 7:46 pm----
Da li imaš iskustva sa kalemljenjem kivija? Ovih dana sam čuo čoveka koji se sprema da kelami . Hoće da prekalemi neki sitan koji mu se ne sviđa. Kaže da sad to radi a tehnikom prostog spajanja.
Poslato: Sub Feb 23, 2008 2:00 am----
Čitajući ovih 18 strana posta sam naučio više o kiviju nego googlajući prethodnih dana. SVAKA ČAST!!!
Kako je ovo moj prvi post red bi bio da kažem zašto uopšte čitam o uzgoju kivija. Pogodili ste imam zasađen kivi
Pre nekih 4-5 godina moj otac je posadio dve sadnice kivija u dvorištu. Ne da bi dobili plod već da bi imali hladovinu na terasi koja je na prvom spratu (vinova loza je ispala iz igre jer mora da se prska, a i ne pravi hladovinu kao kivi)... no da ne dužim priču - pojma nemam gde su sadnice kupljene i da li je jedan muški, a drugi ženski. Prošle godine (četvrta od sadnje) je samo jedan procvetao (po priči bi trebao da je muški), dok drugi nije procvetao. Mislim da je s razlogom jer je jednu godinu stagnirao zbog, sušenja vrha (ne znam zašto).
E, sad bih ja da proizvedem neki plod ako može
. Moja pitanja su sledeća:1. Sadnice su zasađene veoma blizu jedna do druge - oko 1m i zajedno se pružaju na terasu koja je na prvom spratu gde se prepliću nad njom. Da li je ovo OK i da li ima šanse da se oplode? Naravno ukoliko nisu istog pola...
2. Pošto planiram da ih ovih dana PRVI PUT orežem (naravno da nisam znao da je trebalo još pre dve godine), šta mi savetujete da uradim - na koliko okca da ostavljam grančice jer sam ovde na temi pročitao dve suprotne stvari - jedni kažu na 3-4 okca dok drugi savetuju na 6-8 okaca?
I pod 3. S čime da prehranjujem (i da li je potrebno uopšte) kivi preko cele godine?
Poslato: Ned Feb 24, 2008 9:10 am----
dobro da ti opdma kazem da rastojanje treba da bude najmanje 2,5m
izmedju biljke, a gore gde se razvija krosna 5m2,
rezidba treba da bude da odaberes posto su tvoj stari a nisu kroeni 4-5
grana na koja ce da ima 12-16 lastara, ili pupoljka, odnosno moze da ima odredjen broj pupoljka i odredgen broj grana ali da nihov broj ne bude veci od ukupno 16. ove razvijene grane zove se kordunice.
na kordunicama kao sto rekoh moze da ima nekoliko lastara(MLADJIH GRANA) i pupoljci koj nisu razvieni iz njih grana.kada skratis kordunicu na 12-16 , onda ovi mladi lastari skratis na 6-8 pupoljka, iz njih ce izaci grancice na koih ce biti rod. znaci sa svakog pupoljka iz koih ce izaci nova rodna grancica na nju treba da ima od 2-4 kivija. ali nemoj odmah da trazis kivi, nego videces oko pocetak maja izmedju grancice i list mali izrastak sa topce to je cvet.
oko prihrane sada je okopas i stavis stajsko gjubre (pregoreno) a posle
u juni zelezni sulfat, na svaki mesec, ili mesec ipo to pratis sprema biljke dali su i dobro zeleni lstovi ili su zutkasti ili bledi, ako su bledi ili zuckasti to znaci da ima hlorozu i stavis onda sulfat na 15 dana.
POZDRAV I ZELIM TI PUNO USPEHA U GAENJU.
Poslato: Ned Feb 24, 2008 9:20 am----
ZARKODIJ sve radim oko kivija sdnike, kroenje , bolesti,zastitu od stetocina ali sa kalemjenje ne mogu da se puno pohvalim, kalemim ali sa 25% uspehom mislim da to nije dovoljno.
pozdrav
Poslato: Pon Feb 25, 2008 11:28 am----
| apolon1 citat: |
| dobro da ti opdma kazem da rastojanje treba da bude najmanje 2,5m |
Da li to znači da nije idealno ili da neće uopšte da rađa pošto su biljke preblizu?
| apolon1 citat: |
oko prihrane sada je okopas i stavis stajsko gjubre (pregoreno) a posle u juni zelezni sulfat, na svaki mesec, ili mesec ipo to pratis sprema biljke dali su i dobro zeleni lstovi ili su zutkasti ili bledi, ako su bledi ili zuckasti to znaci da ima hlorozu i stavis onda sulfat na 15 dana. POZDRAV I ZELIM TI PUNO USPEHA U GAENJU. |
I još nešto, kolika razmera sulfata gvožđa treba da se rastvori?
Poslato: Pon Feb 25, 2008 6:32 pm----
ma oni ce radjaju ali to sto su previse blizu nece moci da dadu veci prinos zato sto su previse blizu i pri kroenju treba da je krois ,a ti neces moci po stqandardu da je okrois i da ona razvije krosnu kako sto treba jer kivi imaju velike krosne, za da moze da da standardni prinos od 50 kg. po koren. u vezi djubrenja sa zeleznim sulfatom , on se rastvara 100gr. na 20lit vode.
POZDRAV
Poslato: Pon Feb 25, 2008 10:11 pm----
Hvala na savetima... orezao sam juče po savetima - pa ćemo videti šta će da bude... hvala još jednom...
Poslato: Čet Mar 06, 2008 7:39 pm----
Za apolon 1 i vucinicd;
Poštovana gospodo,
Na ovom sajtu sam našao vaša dopisivanja vezano za uzgoj kiwija.
Pošto sam i ja jedan od zaljubljenika uzgoja ove vrste voća, nadam se da vas neće smetati ako iznesem svoja iskustva u vezi sa sadnjom i uzgojem kiwija na ovom području (zapadni dio BiH). I ja podloge za kalamljenje dobijam iz sejanica. Sjeme posijem u kontejnere za rasad. Kad iznikle biljke dobiju 2 - 4 lista (poslije kotiledona) tad ih pikiram u plastične čašice od 2 dcl. Nakon što se biljke prime i počnu da rastu, presađujem ih u kontejnere (plastične vaze za cvijeće za jednokratnu upotrebu i to veličina 19), gdje ostaju do stasanja za kalamljenje, a i poslije do sadnje oplemenjenih biljaka u vrt - bašču i sl. Dosad sam najbolje rezultate u proizvodnji sadnica kiwija ima kalamljenjem u proljeće i to prostim spajanjem. Dobre rezultate sam imao i očenjem na spavajući pup, a najlošije rezultate sam imao kalamljenjem na zeleno u mjesecu junu.
Od sorti koje gajim i proizvodim sadnice, koristim isključivo Actinidia Chinensisi - vrsta "Abbott" i "Hayward". Abbott znatno intenzivnije nego Hayward iz razloga što se pokazao vrlo uspješan na područjima ovog podneblja. Tehnološku zrelost ova vrsta dostiže u drugoj dekadi oktobra mjeseca, što je vrlo značajno, jer dospijeva prije pojave prvih mrazeva.
Od oprašivača koristim "Matua", jer cvata dosta dugo i može oprašivati obje vrste.
Za dobar uspjeh - lijep pozdrav.
Poslato: Čet Mar 06, 2008 9:15 pm----
A kako resavas pol biljke? Moze li se to kalemljenjem resiti?
Poslato: Pet Mar 07, 2008 12:04 am----
hvala na iscrpnom odgovoru! pozdrav!
Poslato: Pet Mar 07, 2008 12:57 am----
husein drago mi sto si se ukljucio u forumu i sto imas iskustva gaenjem kivija, svako iskustvo je dobrodoslo i drago mi da obogatimo forum i sajt kako bi mogli i drugi koj nemaju puno poznavanje o kivija da se lakse snalaze. ja proizvodim bruno i hejvord ali sa reznice, poimocu hormonom koi nabavljujem iz merc germanija.
pozdrav i puno uspeha ti zelim.
Poslato: Pet Mar 07, 2008 5:21 pm----
| MarijaDj citat: |
| A kako resavas pol biljke? Moze li se to kalemljenjem resiti? |
Za Mariju Dj
Kod proizvodnje sadnica kiwija u pravilu se uvijek koristi vegetativni postupak, bilo da se vrši ožiljavanjem zrelih reznica, poluzrelih i zelenih ili kalamljenjem na pripremljenu podlogu, jer se samo tako sa sigurnošću prenose sve osobine sorte. Prema tome i kod određivanja pola biljke, bez obzira koji od pomenutih načina koristili, za proizvodnju oprašivača (muške biljke) reznice ili kalem-grančice uzimati sa muške biljke, a za proizvodnju ženskih sadnica, reznice ili kalem-grančice uzimati sa ženske biljke (vrste koju želite razmnožiti).
Vjerovatno vam je poznato da se proizvodnja sadnica generativnim putem ne praktikuje, jer se ne može dobiti ista sorta već sasvim nešto drugo. Prema nekim autorima, u 90% slučajeva sadnice dobivene iz sjemena su muške, ali - koja sorta? Generativno razmnožavanje se zbog toga koristi samo u cilju stvaranja novih sorti i proizvodnja podloga za kalamljenje kulturnih sorti ovog voća.
Biće mi drago ako će vam ovo pomoći - Lijep pozdrav
Poslato: Sub Mar 08, 2008 4:01 pm----
apolon 1, vrlo mi je drago da ste se javili. Bilo bi mi izuzetno drago ako bi ste mogli da mi kažete nešto više o fito-hormonu koji koristite za ožiljavanje reznica (proizv. sadnica) i to: Originalni naziv na njemačkom, veličina pakovanja, da lio je prah ili tekući rastvor. Ja to ovdje u BiH ne mogu naći, ali postoji mogućnost da nabavim u Austriji ili Njemačkoj. Našao sam ja to i u Srbiji, međutim slanje poštom je toliko složeno da zaista nema svrhe ni pokušavati, a drugog načina trenutno nemam.
Zahvaljujem - s poštovanjem
Sva vremena su GMT + 1 sat