Poslato: Čet Nov 30, 2006 4:32 pm----
Zanima me uz kakvu bi se zaštitu hrast crnika (Quercus ilex) mogao uzgajati na kontinentalnim područjima. Uz crniku me još zanimaju i hrast medunac, virđinijski hrast (Quercus virginiana), Quercus coccifera, hrast oštrik i hrast cer.. Za medunac znam da raste na planini Papuk u Slavoniji, što mi je čudno, ipak je to submediteranski hrast.
Poslato: Pon Dec 11, 2006 7:49 pm----
Odakle je inace ovaj HRAST CRNIKA !?
Po nasim sumama ga nisam zapazio
Poslato: Pon Dec 11, 2006 8:43 pm----
| boki_bl citat: |
| Odakle je inace ovaj HRAST CRNIKA !? Po nasim sumama ga nisam zapazio |
Pa naravno kada njega ima samo uz more, na Mediteranu...
A zovemo ga česvina!
Poslato: Uto Dec 12, 2006 1:05 pm----
Uh, mi ga ovdje u južnoj Istri zovemo bršuda i strašno se brzo širi tako da ja imam problema s njim jer su mladice probile sve do mojeg vrta...Vrlo brzo raste i ne dopušta drugim vrstama da se šire, osim možda divljeg lovora i divlje kupine koja se penje po njemu. Neznam kako bi on opstao u kontinentalnim uslovima, ali je sigurno da voli dobro osunčana mjeste i da trpi temperature do negdje -10C
Poslato: Čet Dec 14, 2006 8:09 pm----
| veruda citat: |
| Neznam kako bi on opstao u kontinentalnim uslovima, ali je sigurno da voli dobro osunčana mjeste i da trpi temperature do negdje -10C |
Sigurno bi uginuo kad padne zimi temperatura na - 20 kod nas u B.Luci !
Mozda zbog ovih klimatskih poremecaja mognemo i mi nekad ga imat ...
Poslato: Čet Dec 21, 2006 6:38 pm----
Pročitao sam u vodiču botaničkog vrta u Zagrebu da kod njih hrast crnika raste na otvorenom i da se razmjerno dobro udomačio jedino što mu je jaka studen zimi 1985/86 uništila veći dio grana, međutim kasnije se opet obnovio. To znači da bi se ovaj hrast mogao uz određenu zaštitu uspješno uzgajati i u kontinentalnim krajevima. U zagrebačkom botaničkom vrtu imaju i nekoliko hrastova podrijetlom iz Sjeverne amerike te kestenolisni hrast. Ti su hrastovi potpuno otporni na niske temperature.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 6:43 pm----
Ima primeraka Quercus ilex-a u beogradu koji žive preko 10 godina.
Ja moje ipak unosim zimi unutra.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 9:39 pm----
Evo sam na netu našao par slika američkih hrastova koji su po mom mišljenju mnogo bolji i dekorativniji od naših hrastova, izuzevši hrast crniku.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 11:35 pm----
On je zimzelen? Mislim da to drvo mi ovamo zovemo prnar ili ostrikavac, ali nisam skroz siguran da se radi o bas ovom drvetu...
Poslato: Uto Dec 26, 2006 4:50 am----
| Aleksa citat: |
| On je zimzelen? Mislim da to drvo mi ovamo zovemo prnar ili ostrikavac, ali nisam skroz siguran da se radi o bas ovom drvetu... |
Po mojim knjigama, ovaj drugi je prnar ili oštrikar, a prvi česmina ili crnika.
I od jednog i od drugog imam po par malih biljčica razvijenih iz semena.Jako su mi interesantni.
(ali meni su interesantni i drugi naši hrastovi)
Poslato: Uto Dec 26, 2006 6:53 pm----
Evo vam link do jedne studije o vegetaciji (između ostalog) istočne jadranske obale. Ispada da ima 10ak različitih hrastova na ovom području!
Koliko sam uspela da saznam od jednog "vrlog" gospodina biologa iz Pule, Q.coccifera je tipična za jug i dalmatinsku makiju i u Istri je izgleda nema (po slikama, ni ja je nisam nikada videla).
Al', virnite ovde 24 tekućice, negde na sredini je deo 41.7 Termofilne kontinentalne i submediteranske hrastove šume (i 41.5 Acidofilne hrastove šume), odatle pa naniže ima dosta podataka o vrstama i područjimja u kojima se nalaze.
Poslato: Uto Dec 26, 2006 8:16 pm----
| Maja_J citat: |
Koliko sam uspela da saznam od jednog "vrlog" gospodina biologa iz Pule, Q.coccifera je tipična za jug i dalmatinsku makiju i u Istri je izgleda nema (po slikama, ni ja je nisam nikada videla). |
Česmine (Q. ilex) ima svugdje u Dalmaciji u degradiranim šikarama - makijama. Prave šume česvine su rijetke, ima je nešto na mom otoku - Mljetu u nacionalnom parku i na Rabu i Brionima.
Oštrikar (Q. cociffera) nikada u životu nisam vidjela, i ne može se reći da je široko rasprostranjen u Dalmaciji, upravo suprotno.
Prema literaturi ima ga samo na jednom mjestu na poluotoku Pelječcu u Dalmaciji, a od ostalih područja ex Yu, oko Ulcinja i u južnim djelovima Makedonije.
Poslato: Čet Dec 28, 2006 9:49 pm----
Mene zanima da li je moguće križati međusobno različite vrste hrastova. Ako bi križali hrasta crniku sa lužnjakom možda bi mogli dobiti drvo slično crniki ali mnogo otpornije na niske temperature. Također me zanima križanje američkih vrsta hrastova sa europskim. Ima li možda netko iskustva u križanju različitih vrsta drveća?
Poslato: Pet Dec 29, 2006 5:30 pm----
Kod srodnih vrsta se sreće pjava prelaznih oblika s vrste na vrstu.
Pojava postoji i kod hrastova, ali ne znam detaljno koje kombinsacije su bar teoretski moguće.
Lužnjak i crnika su ekološki veoma različiti i čak žive međusobno vrlo udaljeni.
Često se u okviru jednog roda usled različitih vrsta izolacije vrste toliko odrode jedna od druge da međusobno ukrštanje nije moguće.
Poslato: Pon Jan 08, 2007 1:07 am----
Hej ljudi, sto sam nabavio dobru knjigu o drvecu! Nije , nazalost dostupna nasoj siroj publici, mora se znati holandski ili engleski.
Ipak, da dam koordinate:
"Collins tree guide", Owen Johnson and David More, HarperCollinsPublishers ltd, Engeland 2004
Knjiga daje ideju o oko 1500 vrsta drveta, zajedno sa ukrstenim sortama i kultivarima;
Na temu "Da li se moze ukrstiti hrast crnika sa luznjakom", nasao sam sledece:
"Hrast luznjak (Quercus ruber) je vec 1776 ukrsten sa hrastom crnikom (Quercus ilex) u radionici Spensera Tarnera u Lajtonu. Originalni hibrid 'Spencer Turner" je dosada prakticno izumro.
"Quercus x turneri 'Pseudoturneri' ", ponovljeno ukrstanje, jos postoji, ali se retko moze prepoznati.
Na holandskom ga zovu i "austrijski hrast".
Jedna od karakteristika ovog hibrida je da je zimzelen (kao crnika) ali mu je list vise na luznjaka, mada su recke sitnije i ostrije
Poslato: Pon Jan 08, 2007 3:47 pm----
Da li ste razmisljali zasto se crnika tako zove?
Ono sto je meni jedino palo na pamet jeste da je u pitanju analogija sa 'zelenikom' (bozikovinom), na cije listove crnikini listovi podsecaju - pogotovo na mlade listove.
Poslato: Uto Jan 09, 2007 5:31 am----
| Zmijobor citat: |
| Da li ste razmisljali zasto se crnika tako zove? Ono sto je meni jedino palo na pamet jeste da je u pitanju analogija sa 'zelenikom' (bozikovinom), na cije listove crnikini listovi podsecaju - pogotovo na mlade listove. |
Vrlo vjerojatno i je zbog toga, primjeti analogiju:
Quercus ilex - hrast crnika
Ilex aquifolium - božikovina
Poslato: Uto Jan 09, 2007 10:19 pm----
| Anton citat: | ||
Vrlo vjerojatno i je zbog toga, primjeti analogiju: Quercus ilex - hrast crnika Ilex aquifolium - božikovina |
Dobro zapazeno!
Poslato: Uto Apr 13, 2010 10:09 pm----
Ubrao sam grančicu crnike pa me zanima da li će se ožiliti ako je budem držao u vodi.
Poslato: Pet Apr 19, 2013 2:26 pm----
U botanickom vrtu Beograda raste na slobodnom Quercus coccifera od 6-7 m visine. U Nemackoj uspevaju u toplijim predelima crnike. Mislim da i u zasticenim nizim predelima (npr. urbano toplotno ostrvo grada) Ex-Yu, vinogradskim predelima, itd. crnika bi trebala da raste (mada naravno ne tako bujno kao na primorju). Poneki navedeni primerci kao u ZGu i BGu to dokazuju. Regeneracija joj je dobra cak i kad se smrznu listovi a za to trebaju duzi i jaki mrazevi. U gradu Ohridu ima ogromna stara crnika. Ohrid ima blagu klimu ali zbog visine od 700 m ipak ima redovno i mraza.
Poslato: Čet Okt 30, 2014 8:11 am----
Ima li možda tko sliku te Quercus coccifera iz beogradskog botaničkog vrta? Nekako mi se ne čini vjerojatno da tamo može rasti na otvorenom, pa ovog hrasta, za razliku od crnike, nema ni u cijeloj Dalmaciji već samo na najtoplijim obalnim područjima. Koliko mi je poznato, na splitskom području ga uopće nema, izuzevši jedan primjerak u botaničkom vrtu u Kaštel Lukšiću.
Poslato: Čet Okt 30, 2014 7:41 pm----
Ima li Quercus coccifera ikakvu dekorativnu vrednost? Ovaj grm je totalno neugledan.
Poslato: Uto Nov 04, 2014 11:56 pm----
Meni je taj hrast lijep. U botaničkom u Kaštel Lukšiću nije grm nego pravo lijepo oblikovano drvo.
Poslato: Ned Apr 26, 2015 8:25 pm----
Od nekoliko posađenih žireva crnike nikao mi je samo jedan, ali vrijedan. Mladi listovi su nazubljeni i izgledom podsjećaju na božikovinu, po kojoj je ovaj hrast i dobio svoje latinsko ime.
Poslato: Ned Apr 26, 2015 9:54 pm----
Slika na PT je mnogo lepša. LP
Poslato: Čet Jun 11, 2015 8:41 pm----
Hrast crnika je obično indikator zone 9a. Ali se kultivisan bez problema drži, u dvorištima koliko sam mogao da primjetim, pretpostavljam da je mlad dosta osjetljiv ali stariji primjerci sigurno opstaju u zoni 7b na otvorenom u prilog slika šume dotičnog hrasta na povoljnoj mikrolokaciji kod Manastira Krka kod Kistanja.
Poslato: Sre Jan 17, 2018 8:38 pm----
Još jednom zahvaljujem Puljki na žiru...
Poslednji izmenio drveni dana Uto Mar 01, 2022 7:58 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Jan 17, 2018 10:31 pm----
Poslato: Pet Jan 26, 2018 6:51 pm----
~~~
Poslednji izmenio drveni dana Uto Mar 01, 2022 8:00 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Jan 26, 2018 7:52 pm----
Ovo je vredno respekta
Poslato: Pet Jan 26, 2018 10:00 pm----
Kasnije će verovatno usporiti ali sad baš brzo raste. Ovo je porast za 9 dana.
Poslato: Uto Mar 20, 2018 10:02 pm----
Pao sneg pa su morali natrag unutra. Pod lampu...
Poslato: Sub Okt 20, 2018 9:22 am----
7 komada preživelo i napreduje. Bilo bi ih i više da sam u startu znao kakav supstrat da koristim.
Poslednji izmenio drveni dana Uto Mar 01, 2022 7:56 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Okt 21, 2018 7:05 am----
Mogao bi biti nedostatak nekog elementa,kod palmi kržljav rast uzrokuje nedostatak mangana.Pretpostavljam da je drenaža u tim vrećicama dobra,crnika ne voli močvaru.ja bih je prihranio nekim kompleksnim gnojivo m,sa što manje dušika,pa što bude.
Poslato: Pon Okt 22, 2018 10:39 pm----
S obzirom na loše iskustvo sa slabom drenažom prilikom klijanja zaista vodim računa da se supstrat potpuno prosuši pre novog zalivanja. Zemlja je vlažna jer sam slikao neposredno nakon zalivanja.
Pognojiću tako onda na proleće.
Poslato: Sub Feb 26, 2022 10:06 pm----
| MarijaHajdic citat: |
| Česmine (Q. ilex) ima svugdje u Dalmaciji u degradiranim šikarama - makijama. Prave šume česvine su rijetke, ima je nešto na mom otoku - Mljetu u nacionalnom parku i na Rabu i Brionima. Oštrikar (Q. cociffera) nikada u životu nisam vidjela, i ne može se reći da je široko rasprostranjen u Dalmaciji, upravo suprotno. Prema literaturi ima ga samo na jednom mjestu na poluotoku Pelječcu u Dalmaciji, a od ostalih područja ex Yu, oko Ulcinja i u južnim djelovima Makedonije. |
Bash tako! Ima ga cociffera kod nas u Makedoniji (po klisurama, u okolini Ohrida - Gorica i sl.) Ovaj drugi Ilex ga nema autohtoni u MK, ali ima ga kultiviran niz Skoplje, Ohrid i sl...
Sva vremena su GMT + 1 sat