Poslato: Ned Jan 20, 2013 9:07 pm----
Pozdrav svima! Novogodišnji praznici su prošli, a ostale su jelke
Šta dalje, koji je najbolji način da ih sačuvamo? Moja smrča je od božića do božića bila u sobi na konstantnoj temperaturi od 20 stepeni. Sada je u negrejanoj prostoriji na nekih 3 do 5 stepeni.Šta je bolje, izneti je napolje sada, ili sačekati da prodje najavljeno hladni februar pa je tek tada zasaditi na stalno mesto?
Poslato: Pon Jan 21, 2013 1:01 am----
Mislim da će joj bolje biti napolju.
Poslato: Pon Jan 21, 2013 8:51 am----
Ja sam moju jos pre dve nedelje izneo napolje, i dalje stoji u saksiji treba da se usadi u zemlju.Sve u svemu dobro se drzi za sada
Poslato: Sre Dec 04, 2013 10:04 pm----
Na kom razmaku ih je potrebno ( na trajnom mestu) zasaditi?
Poslato: Čet Dec 05, 2013 12:17 am----
Danas sam baš gledao u školskom dvorištu tri plave smrče posađene na oko 2,5 - 3m razmaka, visine oko 8 - 10 m kako zajedno rastu i pritom se nisu posvadjale... Ima tu i običnih smrča okolo i pored njih a na istom razmaku... Mogu i tačno da izmerim a i slikam ako je potrebno...
Poslato: Čet Dec 05, 2013 12:23 am----
Au... nemoj ,ne treba ...nece im valjati gde sam ih zamislila sa tolikim razmakom ...
Eh, shteta
Hvala na brzom odgovoru
Poslato: Uto Jun 23, 2015 11:07 am----
Zdravo svima,
Imam jedan možda problem pa bih Vas molio za savet. Imam u dvorištu prelepu srebrnu jelu ali u zadnje vreme grane uz stablo počele su masovno da odbacuju iglice. Iglice su ostale maltene samo na zadnjoj trećini krajeva grana. Molio bi za savet šta raditi ako je možda neka bolest u pitanju. Dostavljam Vam i slike čisto da vidite.
Hvala Vam unapred.
Poslato: Uto Jun 23, 2015 12:53 pm----
Imam sličan problem sa Picea Konikom (možeš pogledati) : www.svetbiljaka.com/Fo...rt=45.html
Kod mene je ta pojava još dramatičnija.
Nakon dužeg razmišljanja posumnjao sam na CP (crveni pauk).
Oprskao sam sinoć protiv pauka,... i jutros mi se učinila boljom.
Simptomatično je (kod moje biljke), što se više sušila sa sunčane strane,.. ako je i kod tebe slično ( ili ako ima makar malo paučine među suvim iglicama) 99% sam siguran da ju je CP uvrstio u svoj jelovnik.
Voleo bih da čujem još neko mišljenje,.. a ja ću javiti stanje u četvrtak.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 12:39 pm----
Hvala na savetu, može li samo neko da mi kaže sa čim da prskam protiv crvenog pauka?
Hvala unapred.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 1:10 pm----
Zdravo uzelac
Ima mnogo preparata koji u potpunosti suzbijaju crvenog pauka na vinovoj lozi i ostalom vocu. Crveni pauk prvenstveno napada nedovoljno razvijene i krzljave biljke a ne zdrave i napredne . Zato savetujem da cetinare koje gajite redovno zalivate i odstranjujete sve grane koje se suse ili pak lice na uvenule .
Za suzbijanje legla c. pauka koriste se ovi preparati:
ddt, partion, karboril, kapatan, tiram, dodine, falat , Dinoskap ili Sumpor.
Na svakom prepartu pise uputstvo kako se primenjuje.
Za resavanje vasih problema potrebno je jedna kesica bilo kog preparata koji rastvarate u vodi. Nemojte da kupujete preparete u tecnom obliku pa da razblazujete sa vodom jer cetinari to ne podnose.
Samo da je u obliku praha pa ga tada rastvorite u vodu.
Poslusajte me ako hocete .
Pozdrav Nenad
Poslato: Čet Jun 25, 2015 5:29 pm----
Hvala puno.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 6:30 pm----
Polako Uzelac, nemoj bacati pare jer je Vojvoda očigledno nabrojao sve preparate koji su mu u tom momentu pali na pamet bez obzira na to za šta se koriste.
Da krenemo redom:
-DDT (dihlor difenil trihloretan) je preparat nekada korišćen za suzbijanje malaričnih komaraca i muve ce-ce. Ovo je izuzetno kancerogena materija i njena upotreba je u celom svetu zabranjena još od 1970. Ne znam kako se uopšte može savetovati kupovina hemikalije koja je zabranjena već 45 godina.
-Paration i karbaril su insekticidi prevashodno namenjeni uništavanju štetnika na poljoprivrednim kulturana i to insekata, pitanje je da li deluju na crvenog pauka.
-Kaptan, tiram i dodin su fungicidi. Znači koriste se za suzbijanje gljivičnih oboljenja na biljkama. Falat ne znam ni šta je, bilo bi dobro da Vojvoda pojasni šta mu je falat.
-Sumpor je takođe fungicid i jedini da ograničenim akaricidnim delovanjem.
Crveni pauk nije insekt već grinja i za ovu štetočinu se primenjuju preparati iz grupe akaricida. Znači otići u poljoapoteku i pitati prodavca šta se preporučuje za suzbijanje crvenog pauka na četinarima.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 7:09 pm----
Dobro de pogresio sam . Ja sam samo hteo da ukazem na raznorazne preparate koji se koriste i normalno je da kada uzelac ode u polj.apoteku da ce ga pitati zasta mu treba .
A sada u sledecoj poruci cu pokusati da postavim tekst gde lepo pise cime se suzbija c.pauk.
Pozdrav.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 7:11 pm----
Crveni vocni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voce. Osim ove vrste, lozu mogu napasti i neke druge vrste crvenog pauka. Najvece štete nastaju u vreme kretanja vinove loze ako je zaraza jaka. U poslednjih tridesetak godina svuda u svetu, pa i kod nas naglo je porasla pojava crvenog pauka, kako na vinovoj lozi, tako i na mnogim vocnim vrstama. Jedan od razloga za povecanje njihove pojave je velika upotreba nekih insekticida kao što su:( karbaril, partion i dr.) i fungicida (kaptan, tiram, ditlanon, folet, dodin), koji pogoduju jacem razmnažavanju crvenog pauka. Drugi razlog je povecanje plodnosti i dužine života i uništavanje prirodnih neprijatelja. Novi uzgojni oblici, pojacana prihrana biljaka i vremenske prilike takode, su pozitivno delovali na povecanje pojave i štetnosti crvenog pauka.
Biologija: Vocni crveni pauk prezimi kao zimsko jaje, kojih na 1 dužnom metru na naborima grana ima i više hiljada. U aprilu zapocinje izlazak larvi iz jaja, obicno nekoliko dana pre kretanja vegetacije, i traje oko mesec dana. Razvoj larvi završava se za desetak dana, kada se pojavljuju odrasli oblici, koji nakon oplodnje polažu letnja jaja. Ovakav se razvojni ciklus ponavlja nekoliko puta u toku godine, jer crveni pauk u našim uslovima ima 6-8 generacija godišnje. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju ovog parazita, pa u povoljnim uslovima kao što su bili ove godine, njegova štetnost na biljkama je ogromna. Na napadnutom lišcu prvo se vide žuckaste tackice koje ubrzo poprimaju ljubicastocrvenkastu ili ljubicastosmedu boju, a najveca koncentracija je uz nerve lista. Ove se pege spajaju, šire i list se suši, a cesto se i deformiše. Pri kasnijem napadu lišce je svetlije, žuti i suši se, a može dobiti i smedu-bronzavu boju i otpasti. Zimska su jaja na naborima crvena, velicine 0,1- 0,15 mm, mogu se naci uz pupoljke i nabore , vide se golim okom. Najviše ih ima na dvogodišnjim stablima, manje na jednogodišnjim, a najmanje na starijem drvecu. Larve su prvo narandžaste, a kasnije crvene, dok su odrasli oblici jarko crvene boje, dugi 0,3-0,4 mm. Zadržavaju se na nalicju lišca u finoj paucini. Letnja jaja se nalaze na nalicju lišca uz nerve , svetlo crvene su do narandžaste boje, ponekad i bezbojna.
Štetnost: Crveni vocni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voce. Osim ove vrste, lozu mogu napasti i neke druge vrste crvenih pauka. Najvece štete nastaju u vrijeme kretanja loze ako je zaraza jaka. U posljednjih tridesetak godina svuda u svijetu, pa tako i u nas, naglo je porasla pojava crvenih pauka, kako na vinovoj lozi, tako i na vockama. Štoviše, crveni pauci nisu ranije bili uopce smatrani štetnicima vinove loze. Razloga za povecanje njihove štetnosti ima više. Jedan je široka upotreba nekih insekticida (DDT, karbaril, partion) i fungicida (kaptan, tiram, ditlanon, folet, dodine), koji pogoduju jacem razmnažanju crvenih pauka (povecanjem plodnosti i duljine života, uništavanjem prirodnih neprijatelja). Novi uzgojni oblici, pojacana gnojidba i vremenske prilike takoder su pozitivno djelovali na povecanje pojave i štetnosti crvenih pauka.
Suzbijanje: Ujednacena i pravilna prihrana, smanjuje opasnost od vocnog crvenog pauka. Zimsko prskanje je potrebno kada se na dužnom metru nade više od 500-1000 jaja, kod nekih sorti cak 5000. U vreme razvoja pupoljaka suzbijanje se vrši ako je zaraženo preko 60-70% listova, a leti kad je zaraženo preko 30-45% listova. Zimsko prskanje cokota sredstvima na bazi DNC je zabranjeno, dok je dozvoljena upotreba organofosfornih sredstva (u fenofazi pupoljka C-D). Kasnije se može upotrebiti i neki od akaricida (u fenofazi prvih listica E). Kad je zaraza jaca, zimska jaja treba suzbiti prolecnim tretiranjem kada je oko 30% larvi izašlo iz jaja, što se najcešce poklapa s pocetkom kretanja vegetacije (kada je dužina izboja 3-8 cm). Za to se koriste hemijski preparati tkz. akaricidi. Kasnije, u toku vegetacije, suzbijanje se vrši akaricidima ili organofosfatima koji takode, deluju na crvenog pauka. Primena organofosfornih insekticida u toku vegetacije protiv crvenog pauka ima prednost samo kada osim pauka treba suzbiti i neke štetne insekte. Ne sme se cešce upotrebljavati jedan te isti insekticid ili akaricid, kako se ne bi razvila rezistentnost crvenog pauka prema tim, pa i srodnim sredstvima. I neki fungicidi, koji se upotrebljavaju protiv pepelnice, npr. dinokap ili sumpor suzbijaju crvenog pauka, pa se za suzbijanje crvenog pauka kada je u maloj brojnosti preporucuju i ovi fungicidi.
Pozdrav.
Poslato: Čet Jun 25, 2015 7:20 pm----
Početna strana » PSS Vršac - Jak intenzitet pojave crvenog pauka...
PSS Vršac - Jak intenzitet pojave crvenog pauka na zasadima jabuke u južnom Banatu
objavio magdar on Pet, 21/09/2012 - 08:05
Crveni pauk (Panonychus ulmi) predstavlja jednu od najopasnijih štetočina na jabuci i šljivi, a napada i vinovu lozu. Ove godine je imao veliku brojnost u voćnjacima, pre svega zbog klimatskih uslova koji su mu izuzetno pogodavali u drugom delu vegetacije, pa se morao tretirati bar četiri puta da bi se uspešno izvršila zaštita zasada. Zbog toplog vremena, ko nije dobro odradio zaštitu, i sada ima veliku brojnost iako berba uveliko traje. Treba znati da postoje i akaricidi sa kratkom karencom (pr. MASAI-7 DANA KARENCA) i mogu se raditi tretmani blizu berbe, jer nam je cilj sačuvati što duže list i smanjiti polaganje zimskih jaja zbog njegove brojnosti u sledećoj godini.
Crveni pauk prezimljava u formi zimskih jaja položenih na račvama, naborima grana i oko pupoljaka. Larve se pile u aprilu, ima više generacija godišnje i sklon je prenamnožavanju. Larve i imago se hrane sišući sokove na naličju lista i tu polažu letnja jaja. U zavisnosti od temperatura, larve se pile za 7-10 dana i to je jako bitno znati zbog momenta tretmana akaricidima.
Štete od crvenog pauka se ogledaju u sisanju sokova lista, koji gubi hlorofil i smanjuje fotosintezu, pa dolazi do smanjenog porasta mladara, formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu i porasta plodova što direktno utiče na prinos. Oštećen list postaje bled, ima dosta žutih tačkica od sisanja i na kraju dobija bronzastu boju.
Slika 1. Imago crvenog pauka i položena jaja
Zaštita protiv crvenog pauka je kompleksna, jer jako brzo stiče rezistentnost na akaricide (zbog velikog broja generacija tokom godine i primene istih akaricida više puta godišnje), zatim akaricidi ne deluju na sve stadijume pauka, a kod prenamnoženja imamo sve stadijume na listu, pa treba raditi ili kombinaciju akaricida koji deluju na različite stadijume ili raditi dva uzastopna tretmana na 7-10 dana uz pregled voćnjaka. Prvi tretman raditi kad se ispili 30 % larvi, a to je obično u vreme precvetavanja jabuke, dalje tretmane raditi na osnovu pregleda voćnjaka i određivanja praga štetnosti koji obično iznosi 2-5 imaga po listu. Tretmane treba raditi sa povećanom količinom vode (treba dobro okupati biljke) i pojedinim akaricidima, koji nemaju okvašivača u sebi, dodati obavezno okvašivač ili mineralna ulja u con. 0,3-0,5% zbog bolje pokrovnosti lista i dužine akaricidnog delovanja pesticida. Zbog različite rezistentnosti na pojedinim zasadima na akaricide, mora se voditi evidencija koji se akaricidi primenjuju (koliko puta u toku jedne i više godina) i pregledom posle svakog tretmana utvrditi njihova efikasnost. Takođe treba znati, zbog dobre efikasnosti, koji se akaricidi koriste na određenim temperaturama, pravilno ih dozirati i raditi poseban tretman samo za pauka.
Akaricidi za suzbijanje crvenog pauka su sledeći:
1.A.M. Abamektin (Vertimec 018 EC, Abastate , Armada , Kraft 1,8 EW)
2.A.M. Fenazakvin (Demitan 200 –SC )
3.A.M. Fenpiroksimat (Ortus 5-SC )
4.A.M. Klofentezin (Apollo 50-SC )
5.A.M. Piridaben (Sanmite 20 WP )
6. A.M. Propargit (Omite 570 EW )
6.A.M. Spirodiklofen (Envidor)
7.A.M. Tebufenpirad (Masai )
8.A.M. Bifentrin (Talstar 10 EC, Pinto,Fobos EC )
dipl. ing. zaštite bilja
Dejan Pantelić
Sva vremena su GMT + 1 sat