Poslato: Pet Nov 11, 2005 12:28 pm----
ja bih molila ako bi ikako moglo (bez da ikoga uvredim ovom prilikom) da se koriste reci koje svi razumemo,necu da kazem srpske ali neka sredina koju cemo svi razumeti npr.ja ne znam koji je mesec lipanj,listopad pa ako bi moglo makar brojem 9 ti mesec ili sl.
iskreno se nadam se da mi niko nece zameriti i da nisam bila gruba pri ovom komentaru.
inace sajt je predivan i poucan.
pozdrav svima
Poslato: Pet Nov 11, 2005 1:15 pm----
Aha Draganice i kod mene je slucaj, stalno trazim kalendar da vidim koji je mjesec, tesko se snalazim ili moram djecu da pitam pa nekada ne kazu tacno.Ja mislim da ne bih se trebao niko da naljuti.Nije niko nama kriv sto ne znamo.
Poslato: Pet Nov 11, 2005 1:35 pm----
-siječanj -januar
-veljača -februar
-ožujak -mart
-travanj -april
-svibanj -maj
-lipanj - juni
-srpanj -juli
-kolovoz -avgust
-rujan -septembar
-listopad -oktobar
-studeni -novembar
-prosinac-decembar
Poslato: Pet Nov 11, 2005 2:12 pm----
hahaha, ovo je super! Je l' vidite vi ljudi kakve smo mi poliglote!
Ma, da, postoji, osim razlika u hrvatskom i srpskom jeziku, i mnogo lokalizama i narodnih naziva koja mnogi ne razumeju!
I, draganice, nešto kontam, da ova tema ne bi završila samo na prevodu imena meseci, mogla bi da dobije neko ime koje bi navodilo ostale forumaše da ovde traže "prevode" nekih pojmova i u buduće, od svakle nas ima!!! Šta misliš?
Poslato: Pet Nov 11, 2005 5:05 pm----
A kuchlar je od sada stručni savetnik za makedonski jezik u ovoj temi!
Poslato: Pet Nov 11, 2005 5:18 pm----
MKD: Dobrovolno izvrsuvam sekakov vid na knizevni prevodi, kako i ostanati strucni tekstovi na makedonski jazik!
sifra: preveduvac
Poslednji izmenio kuchlar dana Pet Nov 11, 2005 5:27 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Nov 11, 2005 5:19 pm----
E sada vladamo ovom teritorijom!!!
Poslato: Pet Nov 11, 2005 5:29 pm----
Isto taka za site zainteresirani makedonski clenovi koi imaat problemi so Srpskiot ili Hrvatskiot jazik mozam da im bidam od pomos.
Takodje i za ostale zainteresovane makedonske clanove koje imaju probleme sa Srpskim ili Hrvatskim jezikom mogu da budem od pomoci.
ovo ljudi je istina ne vladaju svi makedonci moje generacije dobro srpsko-hrvatski mozda u tome je problem da nema drugih makedonaca ovde
Za sada morate da se zadovoljite samo samnom...
Poslato: Pet Nov 11, 2005 7:25 pm----
Kuchlare, Majo ovo vam je odlično.
Lično nemam problem sa hrvatskim jer sam učila maternji jezik kada je on bio srpsko-hrvatski. Zbog dosta mladih osoba na ovom sajtu lepo je imati ovakve prevodioce.
Poslato: Pet Nov 11, 2005 8:52 pm----
Mada na sajtu nemamo nikoga sa Bugarskog govornog podrucja, u svakom slucaju evo i ja (bugarski zet) se pridruzujem prevodiocima. (a kako cemo da naplacujemo prevode, moze u naturi na primer, JEDAN PREVOD - JEDNA BILJKA)
Poslato: Pet Nov 11, 2005 11:41 pm----
Meni osobno (lično) ne smetaju riječi napisane bilo na Srpskom, Hrvatskom, Makedonskom ili Slovenskom jeziku. Ćirilicu znam odlično (valjda zato što sam starija generacija). Svejedno, kad ne zaboravim, mjesec napišem brojčano ili i na srpskom. Mislim da se zbog dvije-tri riječi ne gubi bit nekoga teksta. A uglavnom svi smo tu na ti, pa možemo uvijek i pitati ako nešto ne razumijemo.
Poslato: Pet Nov 11, 2005 11:55 pm----
drago mi je sto ste me razumeli onako kako sam htela znaci ne zlonamerno neko cito radi boljeg razumevanja
naravno da nisam mislila na sve reci nego one koje bi mogle biti problem a recimo mogu se svrstati u bitne za tekst
pozz
Poslato: Sub Nov 12, 2005 12:09 am----
Dragi prijatelji, verujte mi da jezik nije gotovo nikad barijera ako ljudi HOCE da se razumeju.
A kada NECE da se raumeju, bilo koji jezik da govore, ukljucujuci i maternji, nece se razumeti!
Poslato: Sub Nov 12, 2005 12:12 am----
tako je!
najbitnije je da se volimo, a sve ostalo je efemerno!
crkni politiko!
Poslato: Sub Nov 12, 2005 1:07 am----
| alex citat: |
| tako je! najbitnije je da se volimo, a sve ostalo je efemerno! |
Meni je milo oko srca kad vidim kakve sve emocije budi ova tema
, ali, ljudi, ovo je tema vrlo praktične prirode i "nema nameru" da naglašava ikakve razlike ni u govoru,ni u naciji, kontinetu, veri.....kakva atmosfera vlada na forumu i koliko su takve razlike (ne)bitne već je uveliko jasno!Ovo je samo mesto gde se mogu potražiti objašnjenja nepoznatih pojmova! Nije važno da li je u pitanju stručni termin, lokalni izraz, narodsko ime biljke, strana reč ili nekoga zanima koje drveće cveta kao "behar"... ! Svega toga smo se već doticala samo na raznim mestima! Samo je činjenica da neki ne znaju ćirilicu, neki engleski,neki da se u primorju papirna kesica ili fišek zove škartoc a ja ne razumem svaku treću reč u Maloj školi botanike!
Ali ima ko da nam objasni!Dakle, volimo se mi i dalje, družimo se i ne smeta ništa kao što nije ni do sada (kao što nije nikada) a ovakve informacije su jednako dobrodošle kao i bila koja druga na Svetu biljaka! I videćete da vredi ova tema! Evo, frau je, recimo, danas otkrila šta je margotiranje i samo gledajte kad pola Kanade osvane podvezano kesicama u skorije vreme!
Poslednji izmenio Maja_J dana Sub Nov 12, 2005 3:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Nov 12, 2005 1:14 am----
Bravoo za temu! Ja se javljam za prijevod sa slovenskog
Aaa mene dugoo, dugoo mučilo što su perene i što je ladolež a bilo me
pitati! Da je prije ovakve teme Sad znam, ne trebate prevoditi, mislim, da mi odmah i ne naplatite
Poslato: Sub Nov 12, 2005 1:19 am----
ja i dalje ne znam što su perene
Poslato: Sub Nov 12, 2005 1:26 am----
| Stanislava citat: |
| ja i dalje ne znam što su perene |
perene su trajnice ili višegodišnje biljke, koje se jednom poseju i traju večno
Poslednji izmenio alex dana Sub Nov 12, 2005 1:27 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Nov 12, 2005 8:34 pm----
Majo, hvala unapred i za ona prva tri jezika te držim za reč.
Poslato: Sub Nov 12, 2005 9:17 pm----
| tsnena citat: |
| Majo, hvala unapred i za ona prva tri jezika te držim za reč. |
Of kors!!!
(Mada lepo prevodim i sa ovih ostalih!
)
Poslato: Sub Nov 12, 2005 11:47 pm----
Evo, ja radim prevode sa staroslovenskog, srpskoslovenskog, ruskoslovenskog...
Ne salim se! E da! I ruskog, toze!
A engleski mi dodje ko slabiji maternji!
Poslato: Ned Sep 17, 2006 11:16 am----
TEMA ZA SVE PREVODE I ODGONETANJA NEPOZNATIH POJMOVA I NAZIVA. OVDE MOŽETE DEŠIFROVATI REČI KOJE SE RAZLIKUJU U SRPSKOM I HRVATSKOM, ZATRAŽITI PREVOD REČI SA NEKOG STRANOG JEZIKA, OBJAŠNJENJE LOKALIZMA, PREVOD LATINSKOG IZRAZA I SLIČNO.
Dragi forumasi,
prevodeci neki uopsteni tekst o lepotama Srbije na nemacki, nailazim na po neku biljku, verovatno endemsku, kojoj ni latinski naziv ne uspem da pronadjem.
mesojeda biljka Balkanska masnica (Sar Planina)
sarplaninski karanfil (nasla sam sliku na forumu, ali ne i lat. naziv)
Banatski bozur
Bila bih neizmerno zahvalna za latinske nazive, eventualno engleske, nemacki bi bili potpuno savrseni, pa da onda mogu da kompletiram svoj prevod.
Forum vam je, inace, sjajan, pa verovatno cemo se jos koji put dopisivati jer biljke zaista volim, malo ih gajim po kuci, a jako malo znam o njima.
Hvala i pozdrav
Maja
Poslato: Ned Sep 17, 2006 11:35 am----
Banatski bozur je Paeonia officinalis L. subsp. banatica . Dodaj samo na Pfingstrose ovo banatica, to bi bilo dovoljno.
Ove prve dvije ne mogu da nadjem.
Poslato: Ned Sep 17, 2006 11:39 am----
Hvala za Banatski bozur, tako sam se snasla i za Natalijinu ramondu, tu sam na netu nalazila svasta, od macedonischer Felsenteller, serbischer Felsenteller, serbische Ramonda, ramonda serbica i Ramonda nathaliae, te sam se odlucila za ovo poslednje jer mi se cini najtransparentnijim kao termin, i pominje se dosta cesto.
Hvala ogromno!
Dakle, ostaju mi jos ove dve biljke sa Sar planine.
Poslato: Ned Sep 17, 2006 11:53 am----
Nema na cemu.
Javice se sigurno neko ko poznaje i ove prve dvije. I slobodno pitaj, ovde mnogo ljubazni neki ljudi svrljaju
Poslato: Ned Sep 17, 2006 1:22 pm----
| maja_pcelica citat: |
| Dragi forumasi, prevodeci neki uopsteni tekst o lepotama Srbije na nemacki, nailazim na po neku biljku, verovatno endemsku, kojoj ni latinski naziv ne uspem da pronadjem. mesojeda biljka Balkanska masnica (Sar Planina) sarplaninski karanfil (nasla sam sliku na forumu, ali ne i lat. naziv) Banatski bozur Bila bih neizmerno zahvalna za latinske nazive, eventualno engleske, nemacki bi bili potpuno savrseni, pa da onda mogu da kompletiram svoj prevod. Forum vam je, inace, sjajan, pa verovatno cemo se jos koji put dopisivati jer biljke zaista volim, malo ih gajim po kuci, a jako malo znam o njima. Hvala i pozdrav Maja |
Garant ga je kuchlar fotografisao na Šari
Elem, nadjoh ovo na netu o flori Šare, spominje se Dianthus scardicus od karanfila
Sa oko 2000 vrsta vaskularne flore, Šar-planina predstavlja prostor koji objedinjuje oko 56% srpske i 46 % jugoslovenske počev od mediteranske pa do arktičko-alpske. Posebnu vrednost čini 20 lokalnih, šarskih endemita, a među njima : hajdučica kralja Aleksandra (Achillea alexandri regis), bornmilera (Bornmullera dieckii), šarplaninski karanfilić (Dianthus scardicus), šarplaninski šafran (Crocus scardicus).
Pored endemita, specifičnost Nacionalnog parka su i brojni tercijarni relikti i endemorelikti: srpska ramonda (Ramonda serbica), natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), šarplaninski kostolom (Narthecium scardicum), bedrnica (Pancicia serbica), makedonski hrast (Quercus trojana), tisa(Taxus baccata), molika (Pinus peuce), munika (Pinus heldreichii). Šara se odlikuje ne samo florističkom, nego i vegetacijskom raznovrsnošću. Na ovom masivu je opisano 112 asocijacija koje obuhvataju različite vegetacijske pojaseve, počev od termokseromezofilnog pojasa hrasta, pa preko pojasa bukve, bukve i jele, molike na silikatima, munike i bora krivulja na krečnjacima, do visokoplaninskog - žbunastog i zeljastog.
LINK KA CELOM TEKSTU
Poslato: Ned Sep 17, 2006 2:30 pm----
Super - onda je šarplaninski karanfil(ić) = dianthus scardicus = Šar planina-Nelke
Nasla sam da je masnica = deschampsia, nem. Schmiele;
to bi onda moglo da ide kao Balkan-Schmiele (deschampsia balcanica).
Ako neko ima pouzdanu listu sarplaninskih endemskih biljaka, neka jos proveri. Da li negde postoji takva visejezicna lista, ili makar sa latinskim nazivima. To bi zaista bilo dragoceno.
Hvala, stvarno mi puno pomazete.
Poslato: Ned Sep 17, 2006 2:36 pm----
| maja_pcelica citat: |
| Super - onda je šarplaninski karanfil(ić) = dianthus scardicus = Šar planina-Nelke Nasla sam da je masnica = deschampsia, nem. Schmiele; to bi onda moglo da ide kao Balkan-Schmiele (deschampsia balcanica). Ako neko ima pouzdanu listu sarplaninskih endemskih biljaka, neka jos proveri. Da li negde postoji takva visejezicna lista, ili makar sa latinskim nazivima. To bi zaista bilo dragoceno. Hvala, stvarno mi puno pomazete. |
Verovatno negde i postoji takva lista ali nazalost na Internetu ne verujem da je ima, mooooozda negde ali to je tako zavuceno i nepristupacno da me prosto plasi kako su informacije kod nas tesko dostupne.
Poslato: Ned Sep 17, 2006 2:52 pm----
Kuchlar bi za ovo bio majstor, jer je i meni pokazivao ne samo sarplaninski karanfil nego i more drugih biljaka. Taj covek na svakih 5-6 metara ugleda neku novu biljku i, narafski, zna sve o njoj!
Poslato: Sre Feb 14, 2007 5:07 pm----
Pomažem u prevođenju jedne knjige o uzgajanju saksijskog bilja i često zaglavim kod neke reči, termina. Zamolila bih vas da povremeno svratite na ovu temu, pitala bih vas kako se kod nas zovu neke stvari.....
Prvo sam imala problem sa gljivičnim oboljenjima: blackspot, rust, scab. Blackspot napada najčešće ruže i ostavlja (jel) crne mrlje na listovima. Rust je rđa, scab je šuga. Jel se tako zovu i kod nas?
Naiđoh i na horticultural fleece- u bukvalnom prevodu je hortikulturna vuna, služi za prekrivanje biljaka zimi i izgleda kao gaza, til. Kako mi to zovemo? Nešto slično sam viđala bačeno preko suncokreta, da ga ne kljucaju ptice.
Hvala unapred!
Poslato: Sre Feb 14, 2007 6:06 pm----
Kod nas postoji materijal za zaštitu od mraza tzv. Agril, poluprovidan je i ispod njega se povećava temperatura za nekoliko stepeni. Postoje i zaštitne mreže koje mi koristimo za zaštitu ogleda i selekcionog materijala suncokreta od ptica. pogledaj na osnovu teksta o čemu se radi.
Poslato: Sre Feb 14, 2007 6:14 pm----
| Mzlaki citat: |
| Pomažem u prevođenju jedne knjige o uzgajanju saksijskog bilja i često zaglavim kod neke reči, termina. Zamolila bih vas da povremeno svratite na ovu temu, pitala bih vas kako se kod nas zovu neke stvari..... Prvo sam imala problem sa gljivičnim oboljenjima: blackspot, rust, scab. Blackspot napada najčešće ruže i ostavlja (jel) crne mrlje na listovima. Rust je rđa, scab je šuga. Jel se tako zovu i kod nas? Naiđoh i na horticultural fleece- u bukvalnom prevodu je hortikulturna vuna, služi za prekrivanje biljaka zimi i izgleda kao gaza, til. Kako mi to zovemo? Nešto slično sam viđala bačeno preko suncokreta, da ga ne kljucaju ptice. Hvala unapred! |
Poslato: Sre Feb 14, 2007 6:15 pm----
Hvala!!!!
Poslato: Pet Feb 16, 2007 9:41 pm----
Opet ja...
Gljivično oboljenje koje prenosi biljna vaš, na engleskom sooty mould- nešto kao čađava buđ, crna buđ? Imate li predstavu?
[/b]
Poslato: Pet Feb 16, 2007 9:59 pm----
Ako je od pomoći sooty blotch of apple (Gloeodes pomigena) - čađava pegavost jabuke, sooty mould - čađavica na voćkama (gljivično obolenje).
Poslato: Ned Feb 18, 2007 2:05 pm----
biljne usi prilikom sisanja izlucuju slatku tekucinu(ugljikohidrate) pa tu mednu rosu nasele gljive čađavice-pretpostavljam da je to to. lisne usi prenose viruse, i tu je vrlo vazna njihova stetnost.
ako je scab krastavost pogledaj dal je vezana uz rod Venturia, jer je Venturia inaequalis krastavost plodova jabuke, V. pirina kruške..., ima ih vise, malo vise napisi mozda. na sta se odnose odredjeni pojmovi.
Poslato: Ned Feb 18, 2007 2:14 pm----
sta je sfagnum?
Poslato: Ned Feb 18, 2007 3:45 pm----
sphagnum (mah tresetar) je vrsta mahovine koja raste na močvarnim tlima, rastu u močvarama jer su im potrebna područja siromašna kisikom i bogata nerasradnutim organskim tvarima. truljenjem sphagnuma nastaje treset (cret). ova mahovina jako dobro zadržava vlagu jer u svojim listićima ima stanice za pohranjivanje vode.
u sphagnum možeš saditi orhideje
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:23 pm----
Uh ja sam u tome dobila jednu orhideju i uopste mi se ne dopada kao resenje za orhideje! Zadrzava mnogo vlage i lepi se za korenje. Jedva sam je iscistila od toga! Ne znam za sta ti treba Oki ali ne verujem da ces biti zadovoljna sa time ako ga stavis u saksiju sa orhidejicama.
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:28 pm----
ja sam sve orhideje zasadila u dvije vrste borove kore,pecene u pecnici radi dezinfekcije,stavila malo kupovne zemlje za orhideje i prezadovoljna sam,procitala sam da se taj sfagnum koristi za podsticanje phalaenopsisa na oformljivalje mlade biljke na cvjetnoj stapki(moj san je da proizvedem mladu orhideju u kucnim uslovima)
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:30 pm----
nema na čemu, mislim da ga možeš naći u cvjećarnam, istina je što kaže Jelenčica znam jednu ženu koja je isto kupila orhideju posađenu u sphagnum i orhid se udavio u vodi- naravno ona je previše zaljevala a on zadržavao vodu i
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:31 pm----
| okianer citat: |
| ja sam sve orhideje zasadila u dvije vrste borove kore,pecene u pecnici radi dezinfekcije,stavila malo kupovne zemlje za orhideje i prezadovoljna sam |
| okianer citat: |
| procitala sam da se taj sfagnum koristi za podsticanje phalaenopsisa na oformljivalje mlade biljke na cvjetnoj stapki(moj san je da proizvedem mladu orhideju u kucnim uslovima) |
!
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:31 pm----
Da li je neko cuo za "Bela strela"-narodni naziv za jednu zbunastu,mnogo interesantu i lepu biljku.
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:36 pm----
onda imamo iste snove, citokinin je hormon koji pčotiče stvaranje pupova, tj. keikia. ali ne mogu saznati koji su prirodni izvori citokinina, vani baš postoji taj hormon za kupiti zove se keiki paste, ali navodno da to jako iscrpi matičnu biljku pa može čak i uginuti
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:39 pm----
keikia pasta(cito kinin),nadam se da ce ovo jelenica procitati pa potraziti i informisati nas o cjeni i nabavci istog
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:47 pm----
evo ti link tu ima o keiki pasti
www.orchidmall.com/hor...ikifaq.htm
Poslato: Ned Feb 18, 2007 4:53 pm----
sad jos "samo" da ga nabavimo
Poslato: Ned Feb 18, 2007 5:02 pm----
Ovo je kanadski sajt. Sad cu da pogledam malo po italijanskim sajtovima i forumima
. Ja nisam videla ovde u prodaji citokinin.
Poslato: Sub Mar 10, 2007 6:38 pm----
šta znači pojam multiflora?
Pretpostavljam da grandiflora označava varijetete velikog cveta?
Poslato: Sub Mar 10, 2007 7:10 pm----
Označava biljke koje cvetaju u cvatovima, dakle, na jednoj stabljici se formira višestruki cvet!
Kao ova ruža na slici, oko rascvetalog, nalazi se još nekoliko pupoljaka (cluster- račvanje cvetva) tako da je i ova ruža multiflora!
Poslato: Čet Mar 15, 2007 7:20 am----
| Mzlaki citat: |
| šta znači pojam multiflora? Pretpostavljam da grandiflora označava varijetete velikog cveta? |
Poslato: Čet Mar 15, 2007 8:00 am----
Latinski nazivi biljaka
Familije biljaka se završavaju na -ae npr. Poaceae i označavaju pripadnost biljaka (Poa znači na grčkom jeziku trava ili krma i sve biljke iz ove familije su trave). Rod npr. Hordeum, latinski ječam označava skupinu biljaka unutar familije koje su srodne, a Vrsta pobliže označava biljku unutar roda npr sativus ili sativa označava kultivar ili biljke koje se uzgajaju... tako Poaceae Hordeum sativum je biljka iz porodice trava iz roda ječmova, a vrsta sativa označava kulturnu biljku koja se uzgaja.
Poslato: Čet Mar 15, 2007 9:21 am----
Značenje imena nekih vrsta biljaka
A
ascule - bez stabla,
acetosellus - kiselkast,
acetosus - kiseo,
acris - ljut,
aestivus - ljetni, cveta u leto,
agrestis - seoski,
albus - beli,
altissimus - visok,
amplexicaulis - listovi obuhvataju stablo,
angustifolius - uskolisni
annuus - jednogodišnji
aparine - prijanjajući, prilepljiv,
aquilinus - savijen u obliku orlovog kljuna,
arenarius - uspeva na peskovitim zemljištima,
arundinaceus - crvenkast,
arvensis - poljski, koji raste u polju,
asper - hrapav, čekinjast,
autumnalis - jesenji,
avicularis - za ishranu ptica...
Poslato: Pet Mar 16, 2007 3:15 pm----
... belladona - označava biljke koje su se koristile za ulepšavanje žena
biennis - dvogodišnji
bistortus - dvostruko savijen, uvijen
bulbosus - ima lukovicu
caespitosus - busenast ili u obliku pramena
campestris - poljski ili ravničarski
caesius - sivoplave boje
capitatus - glavičasta forma
communis - običan
convolvulus - puzajuća biljka, koja se obavija oko potpore
crispus - kovrdžav
cruciatus - u obliku krsta
cyanus - tamnoplave boje
decumbens - polegla biljka
dissectus - duboko usečenih listova
domesticus - odomaćena biljka
draba - oblik kreste
dumetorum - biljka koja raste po živicama
dulcamara - biljka gorko-slatkog okusa
dulcis - biljka slatkog okusa
durum - tvrd plod biljke...
Poslato: Uto Mar 20, 2007 10:07 am----
ovo je dobra stvar soja
bilo bi zgodno to negdje staviti na portal da stalno bude dostupno
Poslato: Uto Mar 20, 2007 1:08 pm----
E
elatior - viši (višlja biljka od ostalih iz istog roda)
excelsior - visok, uzvišen
erectus - biljka uspravnih listova
elongatus - izduženi listovi
esculentus - označava da je biljka jestiva (ili plod)
exigus - mali, vitak, tanak
F
falcatus - srpasti oblik
farfara - oblik konjskog kopita
ficaria - list sličan obliku lista smokve
flavescens - žućkaste boje
foeminis - ženski
foetidus - neprijatnog mirisa
fructus - biljka sa plodovima
fruticosus - grmolik izgled biljke...
Poslato: Uto Mar 20, 2007 1:52 pm----
Postoji ovakav spisak vezan za kaktuse u Tekstovima- Pravila imenovanja vrsta- Sukulenti.
Ako želite proširenu verziju za sve vrste- napravite popis i stavićemo i to u Tesktove.
Poslato: Uto Mar 20, 2007 2:36 pm----
glomeratus - okruglastog oblika
glabra - glatko ili golo, bez dlačica
glaucus - sivozelene ili plavozelene boje
gracilis - skladan, vitak
gramineus - travolik
hederaceus - sličan bršljanu,
hederaefolius - listovi kao u bršljana
helioscopius - okrenut prema suncu
herbaceus - zeljast
hirsutus - dlakav
hirtus - sa čekinjama, kratkim dlakama
hortensis - baštenski
incarnatus - sveže obojen
intermedium - srednji
inermis - bez pleva, trnja ili osja
intybus - kao cikorija
laevis - ravne površine, gladak
lanatus - vunast
lanceolatus - kopljast
latifolius - širokolistan
leucanthus - belih cvetova
lividus - plavkaste boje, boje olova
lobatus - režnjevit
longifolius - dugih listova
luteus - žućkaste boje
Poslato: Uto Mar 20, 2007 3:32 pm----
macrophyllus - krupnih listova
microphyllus - sitnih, malih listova
macrocarpus - krupnih plodova
maculatus - sa pjegama
majalis - koji cveta u maju mesecu
major - velik, veći
maximus - najveći
medius ili medialis - srednje veličine
micranthus - sitnih, malih cvetova
microcarpus - malih plodova
millefolius - sa hiljadu listova
minor - mali, manji
mollis - mekan
montaneus - brdski
mollugo - nežan, mekan
multiflorus - mnogocvetan
muralis - zidni
myosuroides - oblik mišijeg repa
napellus - kao mala repa sa gomoljastim korenom
napus - naziv za repicu
neglectus - koji nije bio priznat, zanemaren
nemoralis - koji raste u šumicama, gajevima
niger, nigrum - crnr boje
nivalis, niveus - snežnobele boje
nocturnus - biljka kojoj se cvetovi otvaraju noću
nodosus - zadebljalih rizoma ili kolenaca na stablu
nudus - golo
nutans - biljka koja visi preko (npr. saksije)
oblongifolius - dugih listova
obtusifolius - tupih listova
odoratus - koji miriše
officinalis - lekovita biljka ili biljka koja ima upotrebnu vrednost
oleraceus - jestivih listova, baštenske biljke
palustris - barska biljka
parviflorus - sitnih cvetova
patens - puzajuće biljke
patulus - raširene biljke
perennis - trajne, višegodišnje biljke
persicarius - listovi slični listovima breskve
pilosus - mekano-dlakav
pinnatus - perast
podagraria - biljke koje se kopriste za kostobolju
polycarpus - mnogoplodan
politus - gladak
pratensis - livadska biljka
procumbens - ležeća biljka
prostratus - polegla biljka
pubecsens - pahuljast
purpureum - purpurno crvene boje...
Poslato: Uto Mar 20, 2007 4:08 pm----
racemosus - grozdast oblik
ranunculoides - sličan Ranunculusu (ljutiću)
repens - pužuća biljka
reptans - biljka koja puže i zakorenjuje se
rhoeas - antičko ime za mak
rubra - crvene boje
rotundifolius - okruglih listova
sanguineus - crvene boje kao krv
sativus - koji se uzgaja
segetum - koji raste u blizini kukuruza
sepium - koji raste uz ograde
serotinus - kasnocvetajući
sessilis - sedeći, bez drške
somniferus - uspavljujući
spinosus - biljka sa trnovima
spontaneus - samonikla biljka, divlja
sterilis - neplodnih cvetova
stoloniferus - biljka sa stolonima
strigosus - sa krutim dlačicama
sylvestris - koji raste u šumi
temulentus - pijan
tenuis - tanak, vitak
tricolor - trobojan
trifolium - trolistan, list iz tri dela
trivialis - običan
tuberosus - gomoljast
uliginosus - biljka koja raste u močvari
urens - sa žarnim dlakama
vernalis - prolećni cvet
veris - cveta u proleće, prolećni cvet
verus - pravi
verticillatus - pršljenastog izgleda
vilosus - čupav izgled, maljava biljka
vineale - vinogradska biljka
violaceus - ljubičaste boje
viridis, virens - zelene boje
vitalba - belog cveta
vulgaris - običan, veoma rasprostranjena biljka
Poslato: Uto Mar 20, 2007 4:39 pm----
Sojo ovo je super!!! Svaka cast!
Poslato: Uto Mar 20, 2007 4:43 pm----
Treba neko ovo da sastavi u jednu poruku da ih ne bude 100. Pošto sam se danas raspisao, evo objašnjenja još nekih pojmova vezanih za biljke:
radix - je koren biljke
areal - oblast rasprostranjenja neke biljke
aurikule - roščići na sastavu liske i rukavca koji obuhvata stablo kod trava
ligula - jezičak kod trava na prelazu lisnog rukavca u list (različitog oblika i izraženosti bitan za identifikaciju kod trava)
brakteola - listić u čijem se pazuhu razvija cvet kod nekih biljaka
ahenija - roška -suvi plod koji ne puca, sa jednom semenkom
habitus izgled cele biljke
humus - predtavlja organsku materiju zemljišta
haustorije - organi kod parazitnih biljaka kojima se parazit hrani na biljci domaćinu
kriofilna biljka - biljka koja podnosi niske temperature
kserofite - biljke koje podnose sušu
skiofite - su biljke senovitih staništa
termofilne biljke - biljke koje ne podnose hladnoću i zahtevaju dosta toplote.
kompetitor - konkurent za životni prostor, svetlost, hranu...
kosmopoliti - organizmi rasprostranjeni gotovo u celom svetu
nitrofilna biljka - biljka koja zahteva mnogo azota
rizom - podzemno stablo, podanak iz čijih kolenaca izbijaju korenovi
stolon - nadzemna vreža kao oblik puzećeg stabla (grčki stolos=pratnja)
ruderalna staništa - nepoljoprivredne površine pod uticajem čoveka ( dvorišta, putevi, pruge, međe, smetlišta, nasipi...
terminalan - vršni, na vrhu biljke
sinonim - drugo ime za istu vrstu
papus - metamorfozirana čašica na plodu u vidu bodlji ili čuperka finih dlačica pomoću kojih se neki plodovi šire vetrom ili pomoću životinja (maslačak, čičak...)
nodij - kolence ili zadebljanje na stabljici, čvor (kod trava)
internodij - deo stabla između dva čvora ili kolenceta
species - vrsta
subspecies - podvrsta...
Poslato: Uto Mar 20, 2007 5:39 pm----
Sojo, u jednoj ili više poruka, već nako par postova/strana, više neće biti lako doći do toga. Predlažem da popišeš ovo sve u Wordu i dodaš neophodne informacije i da se to lepo postavi u Tekstovima!
Poslato: Pon Feb 25, 2008 9:50 pm----
molim pomoć u prijevodu,doduše znam značenje riječi,ali nemrem povezat rečenicu...gland je žlijezda,ali...
¨...there are sticky,gland tipped hairs od the flower calyx¨
Poslato: Čet Feb 28, 2008 11:44 pm----
zelim izgraditi staklenik dimenzije 7x13.Molim neko da mi da neku informaciju oko izgradnje, koji materijali su mi potrebni, gde mogu doci do informacije. ako imate neki fajl pratite
unapred hvala!!!!
Poslato: Sre Okt 29, 2008 9:11 pm----
"Ukoliko u vašem vrtu imate korov-svaku biljku korova zalijte s domaćom kvasinom-to će korov uništiti." Ovo sam procitao na nekom hrvatskom sajtu pa molim da mi neko pomogne da rastumacim posto imam puno korova u travnjaku da probam da zalijem sa domacom kvasinom ali ne znam sta to znaci??? Puno Hvala unapred na odgovoru.
Poslato: Sre Okt 29, 2008 10:01 pm----
to ti je vinski ocat
Poslato: Čet Okt 30, 2008 10:08 am----
Hvala Phalenopsis!
Poslato: Pon Apr 27, 2009 8:59 am----
| Gaja citat: |
| "Ukoliko u vašem vrtu imate korov-svaku biljku korova zalijte s domaćom kvasinom-to će korov uništiti." Ovo sam procitao na nekom hrvatskom sajtu pa molim da mi neko pomogne da rastumacim posto imam puno korova u travnjaku da probam da zalijem sa domacom kvasinom ali ne znam sta to znaci??? Puno Hvala unapred na odgovoru. |
Poslato: Sre Nov 25, 2009 12:23 am----
Uvek mi smeta kada se haworthia izgovara kao havorcia. Latinski sam ucila poodavno, nesto mi je ostalo u pamcenju, nesto isparilo.
Ostalo mi je u secanju da se TI cita kao CI ( to je nemacka skola ) ali ne sme da je izmedju H kao sto je slucaj kod reci haworthia
Da bi se proverila malo mi je pomogao google gde sam nasla sledece :
,,Kad iza konsonanta T stoji I i još jedan vokal, izgovara se ne T nego C: natio = nacio, Dalmatia = dalmacia.,,
,,Dvoslovni konsonanti ch, ph, th izgovaraju se H, F, T,,
Slovo H na pocetku reci se ne izgovara a u sredini veoma muklo.
Po ovome sto sam nasla i secala se haworthia nije havorcija vec havortia
Soja je odlicno potkovan latinskim ( vidi se na prethodnim stranicama) pa ako svrati i vidi moje pisanije mozda zna da se THI cita kao CI a ja propustila tu lekciju u skoli
Gledala sam nekoliko sajtova izmedju ostalog
sr.wikipedia.org/sr-el...0%BA%D0%B0
Poslato: Sre Nov 25, 2009 1:22 am----
Koliko mene sluzi znanje latinskog, potpuno si u pravu. Ali ja ne obracam paznju na tudj izgovor. Koliko Srba ne zna ni srBski!?
Poslato: Sre Nov 25, 2009 8:10 pm----
| gordana.k. citat: |
| Koliko mene sluzi znanje latinskog, potpuno si u pravu. Ali ja ne obracam paznju na tudj izgovor. Koliko Srba ne zna ni srBski!? |
Imenjakinjo 100% se slazem sa tobom za znanje odnosno ne znanje srpskog ili u poslednje veme novog srBskog
A za latinski znaci da nisam prolupala. Ima nas vise koji znamo kao se cita
Poslato: Sre Nov 25, 2009 9:46 pm----
| ggm citat: |
| Ima nas vise koji znamo kao se cita |
Poslato: Sre Nov 25, 2009 9:53 pm----
| violeta.r citat: | ||
|
Violeta ako znam tu sam za pomoc
Poslato: Sre Nov 25, 2009 9:55 pm----
Hvala, kad bude trebalo - pitam! (baš mrzim da sama pretpostavljam kako se nešto čita...)
Poslato: Čet Nov 26, 2009 12:21 am----
Moje mišljenje je da ukoliko se želimo držati srpskog izgovora pravilno treba pisati i izgovarati Havortija - sa j između i i a.
Druga stvar. Haworthia nema veze sa latinskim jer je dobila ime po Adrian-u Hardy-u Haworth-u ili na srpskom Adrijanu Hardiju Havortu (1767-1833).
A sada ovo diskutabilno th je bezvučni dental koji osim engleskog ima i grčki i piše se θ. Srpski jezik nema to slovo pa se izgovara kao t.
Poslato: Čet Nov 26, 2009 10:40 am----
| Pulherija citat: |
| Moje mišljenje je da ukoliko se želimo držati srpskog izgovora pravilno treba pisati i izgovarati Havortija - sa j između i i a.Druga stvar. Haworthia nema veze sa latinskim jer je dobila ime po Adrian-u Hardy-u Haworth-u ili na srpskom Adrijanu Hardiju Havortu (1767-1833). A sada ovo diskutabilno th je bezvučni dental koji osim engleskog ima i grčki i piše se θ. Srpski jezik nema to slovo pa se izgovara kao t. |
Pulherija divno si ovo objasnila
U jednom se definitivno slazemo :
Haworthia moze da bude hawortia ili havortija ali nikako havorcija.
Poslato: Čet Nov 26, 2009 10:46 am----
Meni ne smeta kad grešimo u latinskim ili bilo kojim drugim stranim nazivima biljaka. Sigurna sam da sam puno puta havortiju nazvala havorcijom, baš kao i Ggm moscheutos - mosečusets
Da ne govorim o hrpi naziva koje su mi uvek tu negde, a ne mogu da se setim baš kad hoću da izgovorim Pa akaricid Vertimec koji sam godinu dana zvala Vermitec, u stvari ni sad nisam sigurna kako se zove Mada se definitivno trudim da govorim ispravno i nastojim da naučim ono što ne znam. Malo mi je iritantnije kad na chatu ili u porukama pročitam "jer si pročitao pp" i "zato jel sam..." 
Al' ovo je jedan skrozni off-topic s moje strane, nadam se da se Goca neće naljutiti što sam njenog močvarca uzela kao primer
Poslato: Čet Nov 26, 2009 11:08 am----
Nisam zelela da ovo predje u off pricu ali Lidija primer ti nije nikako na mestu.
Ono kako izgovaram u prici bla,bla uz kafu sa napomenm da znam da nije to to vec otprilike je nesto drugo.
Mislim da uglavnom nisam nigde pogresno napisala pa ni taj hibiscus moscheutos.
Poslato: Čet Nov 26, 2009 11:20 am----
Ma sasvim tačno Goco, ali gledajući mini chat svakodnevno, zapitam se šta su nam uopšte "nepoznati pojmovi"...
Poslato: Čet Nov 26, 2009 11:27 am----
Moscheutos=Mošeutos
Poslato: Čet Nov 26, 2009 11:48 am----
Hvala Sojo, stvarno nisam znala kako se pravilno čita, nisam se u stvari ni raspitala odakle je koren reči. Čitala sam - mosčeutos.
Poslato: Čet Nov 26, 2009 11:55 am----
Mene su učili da čitam po Vuku.
Kako piše tako i čitaj.
Poslato: Čet Nov 26, 2009 12:18 pm----
Pošto me etimologija neke reči uvek privlači malo sam guglala.
Moscheutos je reč iranskog porekla pa ne mogu dalje.
Biljka se javlja i u obliku Moscheutus što je po meni pravilniji nastavak na -us nego na -os ukoliko se držimo latinskih nastavaka. Međutim ako su se već neki stručnjaci opredelili na nastavak na -os ja nemam ništa protiv, ipak oni znaju nešto više.
Postoji i sinonim Hibiscus palustris (čita se po Vuku) pa kome je lakše.
Palustris = močvaran
Poslato: Čet Nov 26, 2009 6:27 pm----
| ggm citat: |
| Uvek mi smeta kada se haworthia izgovara kao havorcia. Latinski sam ucila poodavno, nesto mi je ostalo u pamcenju, nesto isparilo. Ostalo mi je u secanju da se TI cita kao CI ( to je nemacka skola ) ali ne sme da je izmedju H kao sto je slucaj kod reci haworthia Da bi se proverila malo mi je pomogao google gde sam nasla sledece : ,,Kad iza konsonanta T stoji I i još jedan vokal, izgovara se ne T nego C: natio = nacio, Dalmatia = dalmacia.,, ,,Dvoslovni konsonanti ch, ph, th izgovaraju se H, F, T,, Slovo H na pocetku reci se ne izgovara a u sredini veoma muklo. Po ovome sto sam nasla i secala se haworthia nije havorcija vec havortia Soja je odlicno potkovan latinskim ( vidi se na prethodnim stranicama) pa ako svrati i vidi moje pisanije mozda zna da se THI cita kao CI a ja propustila tu lekciju u skoli Gledala sam nekoliko sajtova izmedju ostalog sr.wikipedia.org/sr-el...0%BA%D0%B0 |
promenih ime teme od havorcija u havotija
Poslato: Pon Sep 27, 2010 7:40 am----
Malo je dugačka tema, pa je nisam celu pročitao. Imam predlog: Ako nešto ne razumete, idite na Gugl. On prevodi sve i svašta.
Npr začin allspice je preveo kao najgvirc.
Da li neko ima ideju da li je ovo dobar prevod?
Poslato: Pon Apr 04, 2011 12:22 pm----
Pozdrav svima............
Poslato: Ned Nov 06, 2011 10:26 am----
Interesuje me da li na srpskom postoji neka internet literatura, ili štampana makar, o ekstrakciji sastojaka iz biljaka. Koja biljka se ekstrahuje čime, šta se nalazi u pojedinim vrstama, kako se i koliko koristi i sl.
Poslato: Ned Nov 06, 2011 3:00 pm----
ukucaj u google destilacija bilja, macerizacija, tinktura... to su nacini da "izvadis" iz bilja sto ti treba
Poslato: Čet Nov 17, 2011 9:25 am----
Hvala na pomoći. Ima stvarno vrlo korisnih stvari, mada nažalost samo za velike količine bilja.
Nisam uspeo da nađem iz koje se biljke kojim sredstvom "vade" korisne materije (voda, alkohol, sirće itd.)??
Poslato: Čet Feb 23, 2012 8:06 pm----
Молим вас која је то биљка на енглеском се зове BORAGE. Како се она зове на српском.
Poslato: Čet Feb 23, 2012 8:10 pm----
| Vladan citat: |
| Молим вас која је то биљка на енглеском се зове BORAGE. Како се она зове на српском. |
Borago officinalis-kod nas poznatiji kao Borec.
Poslato: Čet Feb 23, 2012 8:11 pm----
Latinski, Borago officinalis
Hrvatski, Borač
Srpski, na žalost ne znam.
Poslato: Ned Maj 06, 2012 9:46 pm----
Moze li neko da me uputi ( ako ima ) na temu o kinky fikusu, posto ja ne mogu naci.....? Hvala....
Poslato: Ned Maj 06, 2012 10:14 pm----
Klikni na link ispod. Tu su teme o raznim fikusima pa listaj.
Da li je pravi naziv Ficus benjamina Kinky?
www.svetbiljaka.com/Fo.../f=49.html
Imas temu o fikusu bendzaminu
www.svetbiljaka.com/Fo.../t=10.html
Poslato: Pon Maj 07, 2012 4:45 pm----
Nije benjamim, ali sam nasla da se pominje kinky
www.svetbiljaka.com/Fo.../f=49.html Hvala.... To je novi fikus koliko sam cula, imam ga... Poz....
Poslato: Sre Sep 26, 2012 8:41 am----
Nova sam na forumu pa se još ne snalazim dobro. Molim nekoga da mi objasni što znači riječ : lepljiva ispred neke teme? Hvala na odgovoru.
Poslato: Sre Sep 26, 2012 8:58 am----
Tanice to su one teme koje su nam uvijek na dohvat ruke, one nisu podložne tome da se pomaknu primjerice radi neaktivnosti u njoj. To su zacementirane teme
Poslato: Sre Sep 26, 2012 9:30 am----
Hvala, Tijam!
Poslato: Sre Sep 26, 2012 9:54 am----
Nema na čemu, volim pomoći novim članovima
Poslato: Sub Dec 20, 2014 8:28 pm----
Са летовања из Египта ,донели ми неки биљни чај,не знају од чега,а на руском пише ЕРФА .Зна ли неко о којем чају се ради?
Poslato: Sre Apr 08, 2015 9:29 pm----
Evo rodjo da ja pomognem. Neces verovati od cega se dobija . Dobar je , nisam lekar pa ne umem da se izrazim. Dobar je za probavu a dobija se od smokvi koje su susene na suncu .
Imam komsiju koji radi kao moler u Sociju[ radio do prosle godine ] pa donosio neke zajebancije . Pitao sam ga i on prosto najprostije kaze da je to prah od smokve koji je fermentisan i dosta kiseo. Zbog cega nije znao da mi objasni.
Poslato: Sre Apr 08, 2015 9:29 pm----
Pogledaj link na slici [ ja ne vidim dobro] pa pokusaj da otvoris .
Poslato: Sre Apr 08, 2015 9:37 pm----
| kuzminac citat: |
| Са летовања из Египта ,донели ми неки биљни чај,не знају од чега,а на руском пише ЕРФА .Зна ли неко о којем чају се ради? |
Ja bih rekao da pogrešno tumačite. Erfa će biti proizvođač a Thyroid lek ,jer je štitna žlezda na latinskom Glandula thyreoidea.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 1:11 pm----
hvala na odgovorima
Poslato: Ned Maj 31, 2015 10:03 am----
Pozdrav, evo imam jedno malo pitanje. Možda je neko u toku i može de me uputi.
U pitanju je ekstrakcija hloroila iz biljaka, na koji način , a da se može koristiti za ljudsku upotrbu(lječenje). Tj znam za postupak uz pomoć alkohola ili jednostavnim cijedjenjem soka iz listova(gdje osim H. sadrži i tečnosti iz listova) u tom slučaju moram zagrijavsati i pošto je lakši,isplaiva. (vjeujem da se na višim temperaturama uništava).
Ako neko ima literaturu da me usmjeri uputi ili zna?
Sva vremena su GMT + 1 sat