Poslato: Pon Sep 29, 2008 10:43 am----
| Nocna_Frajla citat: |
| hvala ti saska, tako smo i mislili da uradimo, samo si nas ucvrstila u razmislajnju, mada je bila solucija da idu skroz napolje ali meni ih zao, i ovako ih malo ima a nekada su bili glavne face u vojvodini. |
Tako je, ako su ove glavne face dudovi?
Nekada su postojali drvoredi duda od sela do sela. Dud se gajio zbog svilene bube. Seklo se granje sa liscem i time su se hranile larve za proizvodnju svile.
Retko koje drvo bi trpelo tako radikalno orezivanje u vreme vegetacije. I sto se orezivanja tice ocigledno je da postoji velika sloboda.
Nesto drugo me zbunjuje. Iako se ja ne bavim bonsaijem jasno mi je da su vrste koje dobro podnose orezivanje zahvalne za ovu vrstu gajenja ali mi se cini da je brz (prebrz) prirast mladih izdanaka losa osobina. Da li neko moze ovo da objasni?
Poslato: Ned Nov 30, 2008 11:33 pm----
Nekada davno u Dekalendu je bilo mnogo dudova-i crnih i belih. Njihove zrele, slatke plodove jela su deca, ali i svinje. Bili su okrečenih belih stabala, kao da se spremaju na blagdan. Poređani, kao pod konac, naglašavili su svoj značaj. bez njih se Dekalend ne bi mogao ni zamisliti. U njihovim krošnjama, kao da je vreme zadremalo, koje pokatkad probudi hor seoskih alapača žuljajući klupu smeštenu u debeloj hladovini duda...
Poslato: Pon Dec 01, 2008 5:33 pm----
Nije sve tako idilicno.
Slatki plodovi privlace silne muve i osice a, ispod duda koktel prezrelih dudinja i kokosijih govanaca. Pa, onako klizavo....
Ovo je sala naravno.(vezbaj smajlice)
Imam drugara na jednom ostrvu koji gaji koze. Zbog velikog prirasta predlozio sam mu dud kao dopunsku hranu, lisnik (u hrani oskudeva)Na ostrvu inace ima nesto duda (murvi). I sada me interesuje kako se najlakse razmnozava dud posto su to tamo zaboravili? Nije vazan kvalitet ploda vec sto veci i brzi prirast grancica i lisca.
Poslato: Pon Dec 01, 2008 10:25 pm----
Tartar, ti svašta znaš, al ti romantika nije jača strana. Gledaj sve to sa one strane koja nije klizava
Poslato: Ned Jan 25, 2009 12:34 am----
E svaka ti cas na objasnjenju druze stari moj Morib, .I ja sam to isto probao da dud hrani vinovu lozu i uspelo mi je . Vrlo jednostavno a veoma korisno . Ko voli nek izvoli .Pozdrav
Poslato: Ned Jan 25, 2009 1:01 am----
Uz kucu imam neki stari dud,zapravo to je panj promjera cca 60 cm.Pokusala sam izvaditi taj panj ali je korjen toliko jak i velik da sam na kraju odustala od te rabote.Nakon toga sam u poljo apoteci kupila neki prah koji sam sipala po panju i sve sto sam uradila je da sam dobila pun panj nekih gljiva koje sam poskidala.Nakon toga on je i dalje pustao nove izdanke.Sada mu nedam da naraste vise od 1m,stalno rezem grane i oblikujem ga u loptastu formu.Zna li neko kako da se rijesim duda?
Poslato: Ned Jan 25, 2009 9:54 am----
Ja sam cula da se panj izbusi i sipa u sredinu panja nafta.Tako on polako pocne da se susi i truhne.
Poslato: Ned Jan 25, 2009 11:13 am----
Ladybee, kupi 1.l.herbicida i ne razblazuj,ali opasno je ako ima u blizini izvoriste vode.Najbolji lijek je okolo njega iskopati zakaciti sajlom za neko vozilo koje ima vucu na ceteri tocka povuci i nema ga vise.
Poslato: Ned Jan 25, 2009 8:37 pm----
Za sve one koje interesuje [unistavanje biljaka i ostalo] . Najbolji i do sada najprovereniji nacin unistavanja suma i unistavanja korena je . Na samo stablo koje zelite da unistite nastavljajte sto vise suvog granja i dobro zapalite . Posao je zavrsen za sva vremena i ne morate vise da se sekirate. Ko voli nek izvoli, na kraju jedan savet ,drzite se dalje od vatre da nebi otisli u vecna lovista . Cao piromani
Poslato: Pon Jul 13, 2009 9:58 am----
Neko je napisao da za dud važi da su primerci dobijeni iz semena znatno otporniji i vitalniji od ovih dobijenih vegetativno. Posto zelim da dobijem zalosni dud interesuje me da li se on moze dobiti iz semena uzetog sa zalosne forme duda??? Znam da seme nekada ne prenosi sve osobine maticne biljke pa me interesuje da li to vazi i za zalonu formu duda? Da ili se ova forma moze dobiti iz semena ili iskljucivo reznicama?
Poslato: Pon Jul 13, 2009 1:23 pm----
Jozici,kalemljenjem,ja sam prije deset dana nakalemio pet komada.Mogu da ti posaljem kalem grancice pendula duda,ukoliko ti treba.
Poslato: Uto Jul 14, 2009 9:11 am----
| dadoxxl citat: |
| Jozici,kalemljenjem,ja sam prije deset dana nakalemio pet komada.Mogu da ti posaljem kalem grancice pendula duda,ukoliko ti treba. |
Hvala na ponudi ali grancica ima dosta u mojoj okolini. Parkovi i dvorista su puni ovog drveta lepe forme a slatkih i zdravih plodova. Vise bi mi znacilo kada bi mi opisao to kalemljenje posto do sada to nisam radio. Gledao sam kalemljenje ruza, onako kada se zareze stablo pa se ubaci konusno zasecena grancica i sve to stegne gumicom i zamota najlonom da se ne osusi. Bilo bi mi jednostavnije da moze ova forma da nikne iz semena i da je samo vodim po pravom stapu dok ne dostigne zeljenu visinu. Meni u ovom trenutku cak deluje lakse da zakorenim reznicu ali pisao je neko da su sejanci otporniji pa iz tog razloga se spremam za setvu.
Poslato: Uto Jul 14, 2009 11:39 am----
Ne znam da su sejanci otporniji od ovi kalemljeni.Kalemljene je isto kao kod ruza,ja sam jucer pregledao svoje sto sam kalemio i vidim da su se svi primili.Malo mi je nejasno kako iz reznice ili sjemena dobiti pendulu,tj.kako natjerati biljku da tako raste prema nebu,pa je opet vratiti prema zemlji?
Poslato: Uto Jul 14, 2009 2:21 pm----
| dadoxxl citat: |
| Ne znam da su sejanci otporniji od ovi kalemljeni.Kalemljene je isto kao kod ruza,ja sam jucer pregledao svoje sto sam kalemio i vidim da su se svi primili.Malo mi je nejasno kako iz reznice ili sjemena dobiti pendulu,tj.kako natjerati biljku da tako raste prema nebu,pa je opet vratiti prema zemlji? |
Pisalo je da su sejanci otporniji od biljaka dobijenih vegetativno (iz reznice) nebitno da li su kasnije kalemljeni ili ne. To ne znam iz licnog iskustva vec je to samo pisalo na forumu. Takodje je neko pisao iz licnog iskustva da padajucu formu usmerava uz stap (potpora dok ne odrveni dovoljno) a da je kasnije pusti da pada i da se grana. Drago mi je cuti tvoje iskustvo da se kalemi primaju u tako velikom broju.
Onda cu ovako, zasadicu seme sa zalosnog duda pa ako ne krene da pada kalemim ga kada dovoljno poraste
Koliko treba da je debela grana pre kalemljenja? Koliko je stari dud kada se moze kalemiti? U kom mesecu se kalemi?.....????
Poslato: Uto Jul 14, 2009 5:03 pm----
Dud veoma brzo raste,a debljina na kojoj se moze poceti kalemiti je debljina naliv-pera ili olovke.Kalemiti se moze od proljeca do jeseni,ja sam kalemio 29.6,a jucer skinuo gumice.Dakle kalemio sam na spavajuci pup,mozes ukoliko nemas gumica obicnim likom dobro da stegnes mjesto kalemljenja.Od 5.komada svi su se primili,uzmi kalem grancicu ovogodisnju otkini list,samo ostavi malo peteljke ubaci u prije napravljen T-rez,zavezi i za 15.dana ukoliko otpane ona peteljka prijem je dobar i ako se zeleni umetak,a ako ne ponovi opet.
Sva vremena su GMT + 1 sat