Poslato: Uto Jan 23, 2007 7:33 pm----
Interesuje me ima li gdje kakva suma ovog bagrema Honey locust (Gleditsia triacanthos). en.wikipedia.org/wiki/Honey_locust
Poslato: Uto Jan 23, 2007 8:06 pm----
sumnjam da ima šuma ali kod nas ima par stabala gledičije.
gledičija nije bagrem nego samo pripadaju istoj porodici
Gleditsia triacanthos,je donešena iz Sjeverne Amerike gdje se često naziva: slatko-medeni trnoviti rogač.
Poslednji izmenio phalenopsis dana Sre Jan 24, 2007 9:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Jan 23, 2007 8:32 pm----
GLEDIČIJA , TRNOVAC , JUDIN TRN,LAŽNI ROGAČ
Drvo koje može narasti do 20 metara u visinu. Porijeklo vuče iz sjeverne Amerike. Cvate u lipnju, a sjeme dozrijeva od listopada do prosinca. Cvjetovi su dvospolni, izrazito mirisni, privlače insekte i pčele , pa je zbog toga ovo drvo kao medonosno poželjno kraj košnica. Vrlo dobro uspijeva i na škrtim vapnenačkim terenima, ali iako dobro podnosi sušu zahtijeva toplinu sunce i vlagu u zemlji. Često se koristi za drvorede kraj željeznica, parkova i cesta jer drži teren i čuva od vjetra, a isto tako otporno je na atmosferska zagađenja.
U mladim mahunama sjemenke su zelene pa čak i okusom podsjećaju na mladi grašak Sjemenke sadrže prilično proteina, vlakana, masnoća, ugljikohidrata, kalcija, fosfora , te nekoliko alkaloida od kojih su najpoznatiji : gledicin i stenokarpin. Stenokarpin se koristi kao lokalni anestetik, dok se gledicin proučava u svrhu liječenja raka. Sjemenke su se navodno koristile i kao zamjena za kavu, a mlade mahune za izradu sokova. Starije mahune imaju gorki okus , ali su i one korištene kao dodatak čajevima za probavu. Alkoholni ekstrakt mladih mahuna nakon što se izdvoji tanin ima stanoviti učinak u liječenju nekih karcinoma . Biljku razmnožavamo sjemenjem na način da se zrele smeđe sjemenke ubrane iz velikih mahuna u prosincu namaču dva dana u toploj vodi i zatim posade u zemlju. Ovo drvo zbog svog relativno brzog rasta ( moguće starosti od čak 125 godina ) i lijepog izgleda debla i listova izvanredan je materijal za stvaranje bonsai drvca.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 6:41 pm----
Zna li neko koje je narodno ime ovog drveta, ako ga u opšte ima.
Ovo drvo se sve više sadi po gradu.
Drvo je poreklom sa severnoameričkog kontinenta, raste oko 30 m i kako sam saznao nije naročito dugovečno. Listovi su slični kao kod bagrema a grane i deblo je puno trnja. Plod je u obliku velike mahune i dozreva sredinom septembra. Piše da je biljka praktično neosetljiva na vrstu tla.
E da, ima još jedan interesantan podatak. Drvo navodno lako odbacije grane što zvuči opasno
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:01 pm----
Narodno ime je trnovac. Raste jako brzo. Kod mene je u nekoliko godina izraslo u nevjerojatnih 6-7 metara. Uz normalnoga posjedujem i jednog nenormalnog - i to bez trnja (genetska promjena). Dobio sam ga od kolege koji je od petsto sjemenki dobio dva bez trnja.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:06 pm----
Darko, koliki ti je bio kad si ga posadio? Ja imam g. japonicu, ima nešto više od pola metra i jedva čekam da se razraste
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:14 pm----
Visoka su mi bila oko pola metra. U jednom je čak ušao crv - izbušio sredinu i normalno vjetar ga pretrgao kao čačkalicu, ali se brzo zarastao (premazao sam ranu), i čak stigao ovog drugog. U Bjelovaru postoje neprohodne živice od trnovca (jadan onaj tko se zaleti u živicu), a postoji i drvored star oko 100 godina. Krošnju mu uvijek režu na visini oko 4 metra i to na vrhu (donji dio je gol).
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:28 pm----
Odlično, onda se imam čemu nadati za koju godinu!
Poslato: Sub Jun 02, 2007 7:10 am----
postoji kultivar gledičije, G. t. 'Inermis', dakle bez bodlji. takve gledičije posađene su u gajevoj ulici u zgb. izvanredno arhitektonsko stablo za gradove jer zbog teksture listova ima rahlu, prozračnu krošnju i ne stvara neki ludo duboki hlad, pa je jako pogodan za uske ulice sa visokim zgradama.
imam nekoliko sadnica gledičije što sam ih kao klijance našla ispod odrasle gledičije. inače ih ispod stabla ima ko u priči. još su mi u školici, ali neki dan sam vidjela da su jako napredovale i jedna je 'dozrela' za osamostaljivanje u vrtu
Poslato: Sub Jun 02, 2007 7:54 pm----
Znači da se lako razmnožava semenom. U nekoj knjizi sam našao podatak je seme izuzetno tvrdo i da ga treba predhodno potapati u vodi.
Poslato: Sub Jun 02, 2007 10:28 pm----
eto viš, ovdje se potapalo samo
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:22 pm----
interesuje me koliko je u stvari vredno drvo gledicije ili ti gladac. Ako je stablo staro 80 godina.
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:30 pm----
negde sam procitao da je drvo gledicije u rangu bagrema. Manje je otporno, ali manje i puca...
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:32 pm----
Gledičija daje čvrsto a istovremeno elastično drvo koje je veoma otporno na gljivice, ne truli u dodiru sa zemljom i lako se polira do visokog sjaja.
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:57 pm----
gde se sve primenjuje seme list ili sta vec od gledicije,da li je moguce da se prave cajevi od te vrste drveta
Sva vremena su GMT + 1 sat