Poslato: Uto Jan 23, 2007 7:33 pm----
Interesuje me ima li gdje kakva suma ovog bagrema Honey locust (Gleditsia triacanthos). en.wikipedia.org/wiki/Honey_locust
Poslato: Uto Jan 23, 2007 8:06 pm----
sumnjam da ima šuma ali kod nas ima par stabala gledičije.
gledičija nije bagrem nego samo pripadaju istoj porodici
Gleditsia triacanthos,je donešena iz Sjeverne Amerike gdje se često naziva: slatko-medeni trnoviti rogač.
Poslednji izmenio phalenopsis dana Sre Jan 24, 2007 9:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Jan 23, 2007 8:32 pm----
GLEDIČIJA , TRNOVAC , JUDIN TRN,LAŽNI ROGAČ
Drvo koje može narasti do 20 metara u visinu. Porijeklo vuče iz sjeverne Amerike. Cvate u lipnju, a sjeme dozrijeva od listopada do prosinca. Cvjetovi su dvospolni, izrazito mirisni, privlače insekte i pčele , pa je zbog toga ovo drvo kao medonosno poželjno kraj košnica. Vrlo dobro uspijeva i na škrtim vapnenačkim terenima, ali iako dobro podnosi sušu zahtijeva toplinu sunce i vlagu u zemlji. Često se koristi za drvorede kraj željeznica, parkova i cesta jer drži teren i čuva od vjetra, a isto tako otporno je na atmosferska zagađenja.
U mladim mahunama sjemenke su zelene pa čak i okusom podsjećaju na mladi grašak Sjemenke sadrže prilično proteina, vlakana, masnoća, ugljikohidrata, kalcija, fosfora , te nekoliko alkaloida od kojih su najpoznatiji : gledicin i stenokarpin. Stenokarpin se koristi kao lokalni anestetik, dok se gledicin proučava u svrhu liječenja raka. Sjemenke su se navodno koristile i kao zamjena za kavu, a mlade mahune za izradu sokova. Starije mahune imaju gorki okus , ali su i one korištene kao dodatak čajevima za probavu. Alkoholni ekstrakt mladih mahuna nakon što se izdvoji tanin ima stanoviti učinak u liječenju nekih karcinoma . Biljku razmnožavamo sjemenjem na način da se zrele smeđe sjemenke ubrane iz velikih mahuna u prosincu namaču dva dana u toploj vodi i zatim posade u zemlju. Ovo drvo zbog svog relativno brzog rasta ( moguće starosti od čak 125 godina ) i lijepog izgleda debla i listova izvanredan je materijal za stvaranje bonsai drvca.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 6:41 pm----
Zna li neko koje je narodno ime ovog drveta, ako ga u opšte ima.
Ovo drvo se sve više sadi po gradu.
Drvo je poreklom sa severnoameričkog kontinenta, raste oko 30 m i kako sam saznao nije naročito dugovečno. Listovi su slični kao kod bagrema a grane i deblo je puno trnja. Plod je u obliku velike mahune i dozreva sredinom septembra. Piše da je biljka praktično neosetljiva na vrstu tla.
E da, ima još jedan interesantan podatak. Drvo navodno lako odbacije grane što zvuči opasno
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:01 pm----
Narodno ime je trnovac. Raste jako brzo. Kod mene je u nekoliko godina izraslo u nevjerojatnih 6-7 metara. Uz normalnoga posjedujem i jednog nenormalnog - i to bez trnja (genetska promjena). Dobio sam ga od kolege koji je od petsto sjemenki dobio dva bez trnja.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:06 pm----
Darko, koliki ti je bio kad si ga posadio? Ja imam g. japonicu, ima nešto više od pola metra i jedva čekam da se razraste
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:14 pm----
Visoka su mi bila oko pola metra. U jednom je čak ušao crv - izbušio sredinu i normalno vjetar ga pretrgao kao čačkalicu, ali se brzo zarastao (premazao sam ranu), i čak stigao ovog drugog. U Bjelovaru postoje neprohodne živice od trnovca (jadan onaj tko se zaleti u živicu), a postoji i drvored star oko 100 godina. Krošnju mu uvijek režu na visini oko 4 metra i to na vrhu (donji dio je gol).
Poslato: Čet Maj 31, 2007 8:28 pm----
Odlično, onda se imam čemu nadati za koju godinu!
Poslato: Sub Jun 02, 2007 7:10 am----
postoji kultivar gledičije, G. t. 'Inermis', dakle bez bodlji. takve gledičije posađene su u gajevoj ulici u zgb. izvanredno arhitektonsko stablo za gradove jer zbog teksture listova ima rahlu, prozračnu krošnju i ne stvara neki ludo duboki hlad, pa je jako pogodan za uske ulice sa visokim zgradama.
imam nekoliko sadnica gledičije što sam ih kao klijance našla ispod odrasle gledičije. inače ih ispod stabla ima ko u priči. još su mi u školici, ali neki dan sam vidjela da su jako napredovale i jedna je 'dozrela' za osamostaljivanje u vrtu
Poslato: Sub Jun 02, 2007 7:54 pm----
Znači da se lako razmnožava semenom. U nekoj knjizi sam našao podatak je seme izuzetno tvrdo i da ga treba predhodno potapati u vodi.
Poslato: Sub Jun 02, 2007 10:28 pm----
eto viš, ovdje se potapalo samo
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:22 pm----
interesuje me koliko je u stvari vredno drvo gledicije ili ti gladac. Ako je stablo staro 80 godina.
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:30 pm----
negde sam procitao da je drvo gledicije u rangu bagrema. Manje je otporno, ali manje i puca...
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:32 pm----
Gledičija daje čvrsto a istovremeno elastično drvo koje je veoma otporno na gljivice, ne truli u dodiru sa zemljom i lako se polira do visokog sjaja.
Poslato: Sre Okt 17, 2007 7:57 pm----
gde se sve primenjuje seme list ili sta vec od gledicije,da li je moguce da se prave cajevi od te vrste drveta
Poslato: Sre Okt 17, 2007 8:07 pm----
Pa gledičija se sadi i zbog građe ali pre svega kao medonosno drvo.
Poslato: Sre Okt 17, 2007 8:23 pm----
ne zaboravi visku hortikulturnu vrijednost
Poslato: Sre Okt 17, 2007 8:32 pm----
| šaptačica_drveću citat: |
| ne zaboravi visku hortikulturnu vrijednost |
Da, da, da, da!
To bih uvek stavio na prvo mesto
Poslato: Sre Okt 17, 2007 9:10 pm----
baš sam pred 2 sata bila u vrtu i gledala one svoje mlade gledičije u školi - sad imam dvije mladice visoke oko 120 cm. još malo pa će na stalno mjesto! juuupiii!!!!
Poslato: Čet Okt 18, 2007 9:15 am----
| šaptačica_drveću citat: |
| baš sam pred 2 sata bila u vrtu i gledala one svoje mlade gledičije u školi - sad imam dvije mladice visoke oko 120 cm. još malo pa će na stalno mjesto! juuupiii!!!! |
120 cm????? To su one male što ti rastu uz ginko i čiju si sliku okačila na forum proletos?
Dobro kaže Boki da ti to svoje drveće zalivaš red bulom.
Poslato: Sre Nov 28, 2007 2:33 pm----
kod mene u mestu ima nekoliko veliki primeraka veoma ja sam kod mene u dvoriste pre tri godine ga posadio i sada je oko dva metra inace ga kod mene zovu divlji roscic
Poslato: Sub Dec 01, 2007 10:05 pm----
| drveni citat: |
| 120 cm????? To su one male što ti rastu uz ginko i čiju si sliku okačila na forum proletos? Dobro kaže Boki da ti to svoje drveće zalivaš red bulom. |
da, to je to. imam i manjih
Poslato: Čet Dec 20, 2007 10:20 pm----
Gledičija je prenesena u Evropu iz istočnih delova SAD_a u prvoj polovini 18.vekaNaraste u visinu i preko 40 metara.Počinje da cveta između 5. i 10 .godine kada se i mogu razlikovati muške od ženskih biljaka. Plod je velika mahuna . Najčešće se razmnožava iz semena . Seme je veoma čvrsto pa ga valja na neki način i mehanički pritisnuti ili možda u vrelu vodu.Ja sam probao sejanje bez ikakvih predradnji pa je o tako nicalo.Mogu se naći podaci da se i vegetativno razmnožava (ožiljavanje).Njena vrednost sem drvene mase je i ta što daje dosta polenovog praha i nektara pa je interesantna za pčelare. Po nekim procenama daje sa jednog hektara i preko 200 kg. meda. Mahuna je veoma bogata šećerom ,možete slobodno probati.U to sam se i lično uverio , a to znači da se na neki način može koristiti i za ptoizvodnju alkohola . Da li je neko to radio nisam čuo. pozdrav
Poslato: Čet Dec 20, 2007 10:32 pm----
...rakija Rogachnica...(mrd-mrd obrvama) !?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 11:18 pm----
| zarkodj citat: |
| Negde sam pročitao da Zmijomor sakupio pedesetak semenki gledičije. Ja znam gde toga ima na dzakove,pa kad povadimo semenke od ostatka možemo praviti rakiju. |
Kako se od gledičije pravi rakija? I kako misliš mahuna bogata šećerom? Svaka mahuna gledičije koju sam video deluje skroz suva i sparušena.
Poslato: Ned Feb 10, 2008 10:20 am----
Još uvek nalazim sveže mahune .Kada ih otvorimo a u njima gusta masa i vrlo slatka.A to znači mnogo šećera ,a šećer i alkoholno vrenje to je to.
Poslato: Pon Feb 11, 2008 6:04 pm----
Semenke,kada su nezrele, ukusne su i slatke.Jeo sam ih
, ali su lepe samo dok nisu bas zrele.Treba samo pogoditi vreme 
Poslato: Pon Feb 11, 2008 6:26 pm----
Ova gledičija mi se kao komercijalna vrsta sve više sviđa. Daje relativno kvalitetno drvo, otporna je, ne bira tip zemljišta, raste brzo. Zmijobore mogao bi ozbiljno da razmisliš o nekoj manjoj plantaži gledičije.
Poslato: Pon Feb 11, 2008 6:26 pm----
mahuna gledičije snimljena danas.
Poslato: Pon Feb 11, 2008 9:25 pm----
smisli zmijbi, pa ćemo flance šverat prek grane
Poslato: Uto Feb 12, 2008 4:26 am----
e, pa sad: prave ljudi rakiju od dasaka...ajmo, zna se kako se to radi, a ovde ima i nekog secera...Daske, ovaj, mrvljene mahune u vodu, pa kad se raskisele - destilovati
Saptalo, vidim imas poslovno-avanturisticnog duha....
Poslato: Uto Feb 12, 2008 9:08 am----
Sasvim tačno. Rakija od gledičije ima vrednost samo ako je ukusna a što kažeš rakija se može praviti i od dasaka, balege pa čak i od starih novina pa se to ipak ne radi. Trebalo bi ispeći neku probnu količinu gledičijine rakije, videti da li poseduje neku neponovljivu aromu po kojoj bi bila prepoznata među drugim rakijama. Pa ako se stvarno radi o jedinstvenom proizvodu, što da ne?
Poslato: Uto Feb 12, 2008 3:42 pm----
Mozda se ta rakija pravi od sljive, pa joj se posle doda parce drveta,ono pusti boju,i primi ukus.Ja bih pre ovde razgovarao o drvetu nego o rakiji.
Nego, da li je ova vrsta invazivna?(mislim u meri kao bagrem)
Poslato: Uto Feb 12, 2008 10:07 pm----
Šaptačica ima varijetet bez trnja,a za njega se smatra da ga odlikuje brži prirast i bolja otpornost prema hladnoći.Gledičija ima jaku izdanačku moć ali nisam primetio da se javlja kao invanzivna vrsta bez obzira što se razmnožava i korenskim reznicama.S obzirom da neki genotipovi imaju i do 40 %šećera,može da bude interesantna i za ishranu i prezimljavanje divljači.
Poslato: Sre Feb 13, 2008 12:18 am----
kolko ja znam gledičija nije toliko invazivna.
i nemam ja 'Inermis'icu
Poslato: Sre Feb 13, 2008 9:33 am----
| zarkodj citat: |
| Gledičija ima jaku izdanačku moć ali nisam primetio da se javlja kao invanzivna vrsta bez obzira što se razmnožava i korenskim reznicama. S obzirom da neki genotipovi imaju i do 40 %šećera,može da bude interesantna i za ishranu i prezimljavanje divljači. |
Misliš kao bagrem? Ovo prvi put čujem da gledičija tera korenove izdanke, moram da priznam da to do sad nisam nigde video.
A što se tiče ovog za ishranu stoke, pa gledičijine mahune rado jedu preživari u prirodi. Gledičija ima takvu mahunu da ona kad sazri ne puca i ne rasipa seme već pada cela na zemlju. Onda biljojedi jedu mahune sa semenom i na taj način ga šire.
Poslato: Sre Feb 13, 2008 2:25 pm----
Drveni nisam čuo komentar na onu fotku koju sam prikačio s obzirom da si rekao da nalaziš potpuno suve i sparušene mahune.Kod mene je sasvim drugačije. Podatke koje imam o gledičiji uglavnom nalazim iz literature od ljudi sa Instituta za topolarstvo i vanšumsko zelenilo NS.(Prof. Saša Orlović)
Poslato: Sre Feb 13, 2008 6:19 pm----
| zarkodj citat: |
| Drveni nisam čuo komentar na onu fotku koju sam prikačio s obzirom da si rekao da nalaziš potpuno suve i sparušene mahune.Kod mene je sasvim drugačije. Podatke koje imam o gledičiji uglavnom nalazim iz literature od ljudi sa Instituta za topolarstvo i vanšumsko zelenilo NS.(Prof. Saša Orlović) |
Izgleda zanimljivo.
Interesuje me kakvog je ukusa ta materija unutar mahune.
Poslato: Pon Feb 18, 2008 2:39 pm----
Meni je prvi klijanac gledicije nikao za samo 3 dana nakon stavljanja sjemenki u zemlju-tj.tjedan dana nakon sijanja nikla je polovina-svaki dan se pojavi pokoji novi klijanac.
Prethodno sam sjemenke ostavio 2 dana u vodi da nabubre i zatim posijao
Inače mahune koje sam našao pripadaju varijatetu bez trnja
Poslato: Pon Feb 18, 2008 10:56 pm----
'Ajd i ja da probam, trebalo bi da imam "egzotican bagrem" ,kako kaze jedan moj prijatelj
.Samo u vodu, i sejanje?Kad je uzeto seme, i kada je sejano?Hehe, 500. post
Poslato: Pon Feb 18, 2008 11:58 pm----
Sjeme sam uzeo krajem januara,izvadio iz mahuna,ostavio jedno vreme da stoji na suvom .Zatim malo oštetio sjemenke na dijelu suprotnome od mjesta gde klija i stavio u vodu.
Bilo je u vodi 2 dana i nakon šta je nabubrilo posijao sam ih u zemlju(saksiju)
Kroz tri dana su počele da izlaze i do sada ih je proklijalo oko 60%
Inače zastupljenije su gledicije sa trnjem,iako se meni više sviđaju ne trnovite.
Čini mi se da je gore neko pisao o prednostima upravo varijateta bez trnja naspram trnovitih
Poslato: Uto Feb 19, 2008 9:29 pm----
Probacu tako, a gledicija mi je oko 25 metara vazdusnom linijom od kuce, a ja nikako da odem.
Ispod nje ima i klijanaca A ne zanm bas da li je bodljikava ili ne.Koliko ja znam senice vise vole bodlje(bolja zastita od grabljivaca) .
Poslato: Uto Feb 19, 2008 9:45 pm----
Hehe da-dočepat ću se ja i onoga sa trnjem
jako mi se sviđa to drvo tako da će kad tad doći na red i taj
klijavost je izuzetno velika -zasad preko 80% a mislim da će kroz dan dva niknuti i ove šta još nisu
sretno sa uzgojem
Poslato: Sub Mar 29, 2008 11:56 pm----
Ako nekoga zanimaju sjemenke mogu poslati, ali one sa trnjem.
Poslato: Ned Mar 30, 2008 6:53 am----
gledičija koju dobih od šaptačice baš je jučer pustila prve listiće...
istina je da mi je natrnju ostalo već pola ruka jer je u plasteniku pa se povremeno sjetim šaptačice, no nema veze... bit će prekrasno stabalce kada naraste, a rane na rukama će zarasti...
Poslato: Ned Mar 30, 2008 10:49 am----
| trebor citat: |
| istina je da mi je natrnju ostalo već pola ruka jer je u plasteniku pa se povremeno sjetim šaptačice, ... |
nećeš ju saditi van u zemlju?
moja je konačno došla na svoje finalno mjesto
Poslato: Pon Mar 31, 2008 10:27 pm----
Moje nikle! :Doduse u malom broju, nemam mesta, ali su ipak nikle!
Poslato: Sub Apr 26, 2008 10:55 pm----
Ajd mi recite jel mi ovo gledičija ili nešto drugo?
Poslato: Sub Apr 26, 2008 11:48 pm----
Jeste, to je prava, pravcata gledicija, stara oko 3-4 godine.
Poslato: Sub Apr 26, 2008 11:59 pm----
Hvala TA300
Čini mi se da nije baš toliko stara... jel to ta triacanthos baš?
Poslato: Ned Apr 27, 2008 12:00 am----
gledicija 100% vidi se po trnju
Poslato: Ned Apr 27, 2008 8:12 am----
ma baš triacanthosica
vidiš tam kod lista jedan središnji najveći trn i kraj njega sa svake strane po jedan manji?
Poslato: Ned Apr 27, 2008 9:53 am----
Ja sam prosle gdine posijala glediciju u basti i nikle mi, ali9 sma ih ostavila tamo i prezimile su u basti.Evo sada vidim da su poceli listici da se pojavljuju.
Poslato: Ned Apr 27, 2008 11:42 am----
Gledičija ne bira tlo na kom raste i bez problema dogura i do 35 m. Druga stvar, raste brzo. Ima jedan ogroman primerak blizu mog stana, veći je od petospratnice.
Poslato: Pon Apr 28, 2008 10:32 pm----
Koliko god ovo drvo izgledalo egzoticno, ipak pazite
. Nezgodna je to vrsta, najbolje je za u sumu.
Poslato: Pon Apr 28, 2008 10:40 pm----
Zašto, jel zbog bodlji?
Poslato: Pon Maj 05, 2008 8:06 pm----
Jeste, zbog bodli! 
Ne, ovo je veoma brzorastuce drvo, zna ponekad da bude i agresivno u razmnozavanju, narocito u sumi ili vecim skupinama. Raste brzo, i dostize velike razmere. I naravno ono sto moze najgore da se desi, a to su bodlje iliti trnje...
Poslato: Pon Maj 05, 2008 8:32 pm----
Pa trnje i nije toliki problem. Istina je da su grane sve u trnju, koje nekad može biti dugo i 40 cm (to su pre šiljci nego trnje) ali deblo nema trnja.
Poslato: Pon Maj 05, 2008 9:53 pm----
Necu ja njega u sumu nego u planinu
.....rekoste da je medonosno , tnx svima 
Poslato: Pon Maj 05, 2008 10:20 pm----
koje boje je cvijet?
Poslato: Uto Maj 06, 2008 5:56 am----
Žućkasto zelenkast. Za 2-3 nedelje bi trebala da cveta.
Poslato: Uto Maj 06, 2008 7:43 am----
| Fatka citat: |
| koje boje je cvijet? |
Cvet je prilično neugledan i nema skoro nikakvu estetsku vrednost ali je dobra medonoša. Evo cveta:
Poslato: Uto Maj 06, 2008 7:47 am----
Hvala drveni.Vazno je pcelice imaju hranu.
Poslato: Uto Maj 06, 2008 7:10 pm----
Ono sto je ovo drvo ucinilo manje poznato od bagrema(mislim na obicne ljude
) je njegova slicnost sa bagremom. Ljudi glediciju nazivaju belim bagremom ili akacijom... Evo, na Srebrnom jezeru postoji deo koja se zove Beli bagrem, a tamo su u stvari sve same gledicije. Imao sam prilika i da idem tamo i u omalu sumu gledicije. Imala je oko dvadesetak godina, i rasla je na cistom pesku. Stvar koja me je zacudila je ta da ispod gledicija raste trava i do 1-1.5 metara
, a izvan sume je sve sama zakrzljala i nikakva. Ovo je mozda zbog vece hladovine u sumi ali je verovatnije zbog toga sto su gledicije vezale pesak, pa se stoga zemljiste vise ne spira, i samim time je ono plodnije.
Poslato: Pon Nov 17, 2008 4:43 pm----
ljudi moji!!!!
samo da vam kazem da gledicija nije naivna biljka!! sta vise spada u invazivne!!! ja sam na projektu o invazivnim vrstama u jednom ritu u Vojvodini.. gledicija sa jos nekim drugim invazivnim vrstama pravi haos u ritu! guse autohtone - domace biljke i time narusavaju ekosistem!!
da ne duljim..pazite, informisite se malo..gajite domace biljke!
Poslato: Pon Nov 17, 2008 7:13 pm----
| TA300 citat: |
| Ono sto je ovo drvo ucinilo manje poznato od bagrema(mislim na obicne ljude ) je njegova slicnost sa bagremom. Ljudi glediciju nazivaju belim bagremom ili akacijom... Evo, na Srebrnom jezeru postoji deo koja se zove Beli bagrem, a tamo su u stvari sve same gledicije. Imao sam prilika i da idem tamo i u omalu sumu gledicije. Imala je oko dvadesetak godina, i rasla je na cistom pesku. Stvar koja me je zacudila je ta da ispod gledicija raste trava i do 1-1.5 metara , a izvan sume je sve sama zakrzljala i nikakva. Ovo je mozda zbog vece hladovine u sumi ali je verovatnije zbog toga sto su gledicije vezale pesak, pa se stoga zemljiste vise ne spira, i samim time je ono plodnije. |
cuj, meni to izgleda slicno efektu koji ima bagrem: povrsinski sloj zemlje on obogacuje (recimo nitratima?) a dubinski iscrpljuje na duze staze. Mozda gledicija ima slican efekat, barem sto se tice obogacivanja povrsinskog sloja?
Poslato: Uto Nov 18, 2008 8:24 pm----
Moguce, moguce, imaju oni dosta slicnosti...
Inace, pola ove sume su isekli.Sad, da li je to dobro, ili ne nikad necemo saznati, jer ce se na tom mestu graditi razni hoteli, a nece se posumljavati (bilo to gledicijom ili nekom drugom vrstom).
Poslato: Ned Nov 30, 2008 3:12 pm----
halooo ljudi !
vrlo ne rado žicam. ovaj put mi nije ostalo puno izbora pa pitam vas.
imali tko sjemena za .... razmjenu
?
Poslato: Ned Nov 30, 2008 5:05 pm----
Ima. Šalji adresu na pp.
Poslato: Ned Jan 04, 2009 12:22 am----
Hvala lepo na dobrodoslici.Gde mogu pronaci sadnice gledicije i po kojoj ceni?
Poslato: Ned Jan 04, 2009 4:53 am----
www.biljke.org/index.p...opic=504.0
www.srbijasume.co.yu/rasad.html
Poslato: Ned Jan 04, 2009 12:43 pm----
Hvala svima.Sto se tice sadnje interesuje me za sadnju tj drvo za ogrev savetujete glediciju,e sad koja je njena brzina rasta godisnje u nekim prosecnim uslovima.Kod nas je tlo glinasto pekovito sa dosta vode,plac je u udolini zasticen od vetra osucanost 80 posto.Hvala unapred
Poslato: Ned Jan 04, 2009 10:18 pm----
| neshadrazic citat: |
| Hvala svima.Sto se tice sadnje interesuje me za sadnju tj drvo za ogrev savetujete glediciju,e sad koja je njena brzina rasta godisnje u nekim prosecnim uslovima.Kod nas je tlo glinasto pekovito sa dosta vode,plac je u udolini zasticen od vetra osucanost 80 posto.Hvala unapred |
Darko kaže da raste jako brzo, 7 m za par godina. Ja sam proletos zasejao dva komada i do oktobra su već imali 40 cm.
Inače, nađoh na više mesta na netu da se gledičija u severnoj americi izuzetno ceni kao ogrevno drvo. Drvo je znatne gustine (gledičija je po gustini negde kao orah pecan), sporo gori i ima veliku toplotnu moć.
Poslato: Pon Mar 16, 2009 2:56 pm----
| TA300 citat: |
| Ono sto je ovo drvo ucinilo manje poznato od bagrema(mislim na obicne ljude ) je njegova slicnost sa bagremom. Ljudi glediciju nazivaju belim bagremom ili akacijom... Evo, na Srebrnom jezeru postoji deo koja se zove Beli bagrem, a tamo su u stvari sve same gledicije. |
Meni rekoše "divlji bagrem"...
Dobila sam jesenas suvu mahunu, tog nekog divljeg bagrema, i rečeno mi je da je odlično za dijabetes, navodno skida šećer. Svako jutro se proguta po jedno celo zrno, i to je to.... E, sad čitam da je mahuna puna šećera, pa ne znam da li sam dobila tačnu informaciju.....
Inače sam sinoć, neznajuči za ovu temu niti pravi naziv biljke, posejala tri semenčice. Prethodno sam malo isturpijala, potapala dva dana u toplu vodu, duplo su nabubrile i sad da vidim hoće li, i kad će niknuti.
Ako je lekić, neka ga ima...
Poslato: Pon Mar 16, 2009 6:30 pm----
Da li skida šećer ne znam ali je puna šećera. Pogledaj na drugoj strani foto kako je sočna mahuna.
Poslato: Uto Mar 17, 2009 2:20 am----
Sudeći po slatkom krompiru, slatkoj čičoki.....lako moguće da je ovo tačna info. Mada se gutaju samo zrele semenke...bez mahune..A, čula sam od čoveka kojem su mahune dale kaludjerice, tako da verujem da one ipak znaju šta je lekovito.
Nije mi rekao koliko mu pomaže.
Poslato: Sub Apr 18, 2009 10:46 pm----
Nikla mi je mala gledicija !...
Od tri semenčice jedna je nikla i ja sam prezadovoljna.
Poslato: Ned Apr 19, 2009 9:07 am----
baš na linku imam jednu zgodnu priču o trnovcu
www.komunalac-petrinja...id=42&m=p&
Poslato: Pon Apr 20, 2009 1:07 am----
Hvala ti, videla sam....Sad se razmišljam da li sam ja i kad u životu videla to drvo uživo? Mislim da nisam....tih trnova bih se svakako setila.
A, reci mi, jel to drvo zgodno za grad? Čim se presadjivalo, predpostavljam da lepo podnosi gradski zagadjeni zrak, ima krošnju zgodnu za gradske uslove?
Poslato: Pon Apr 20, 2009 7:34 am----
jel poznato kome koji sve kultivari gleditsie postoje ?
Poslato: Čet Apr 30, 2009 9:54 am----
to drvo je prikladno za grad.
u Zgb. je posađena gledičija u najužem centru, gdje nema trunke zelene površine. svojom prozračnom, rahlom, 'laganom' krošnjom pogodno je za uske ulice sa visokim zgradama.
znam da postoji kultivar 'Inermis' , što znači da je bez bodlji. baš taj kultivar je posađen to u zgb. šta sam spominjala.
Poslato: Pet Maj 01, 2009 12:30 am----
znam i ja za inermis, samo pucam malo dalje.
jel ima tko iskustva sa sijanjem inermisa ili inermis var.sunburst. ?
jel se dobije žuti list ?
Poslato: Sub Jul 25, 2009 9:44 pm----
Jedno pitanje za sve poznavaoce Gledichije,ili Trnovca....Kolika je tvrdoca ovog drveta,i da li je ovo drvo kvalitetno i postojano za izradu,parketa ili ulaznih vrata.Unapred hvala i svako dobro
Poslato: Ned Jul 26, 2009 4:46 am----
| dany-ela citat: |
| Jedno pitanje za sve poznavaoce Gledichije,ili Trnovca....Kolika je tvrdoca ovog drveta,i da li je ovo drvo kvalitetno i postojano za izradu,parketa ili ulaznih vrata.Unapred hvala i svako dobro |
Koliko ja znam, vrlo je slično bagremu što se kvalitete tiče, dakle kvalitetno je.
Poslato: Pon Jul 27, 2009 9:18 am----
Baš tako kako Anton kaže, gledičija daje kvalitetno drvo. Drvo je tvrdo i trajno i lako se polira.
Svetle je boje, po izgledu donekle liči na bukovinu ali ima lepše šare.
Evo kako izgleda obrađena:
Poslato: Pet Okt 30, 2009 12:19 pm----
Ijnteresantno drvo. Narocito zbog toga sto ovde uspeva znatno bolje nego u Americi...
Ovaj sa trnjem u USA poraste max 35 stopa(10.5m) za 20 god.
Ima vise kultivara bez trnja. Neki rastu 35 neki do 40 stopa max.
Kao mana spominje se to sto je glavno stablo jako kratko. Ovo ne valja sa aspekta obrade drveta. Raste "umereno brzo".
Kao deca isisavali smo slatki sadrzaj mahuna. Seme nisam probao.
www.seedandgarden.com/...nthos.html
www.hort.uconn.edu/pla...etri1.html
Poslato: Pon Feb 22, 2010 8:44 pm----
evo semena gledicije kako da ga pripremim za sejenje
Poslato: Pon Feb 22, 2010 9:10 pm----
Imaš na trećoj strani ove teme. Sjenica je opisao postupak.
Poslato: Pon Feb 22, 2010 11:33 pm----
Potopi u vodu na dva dana i sej u sto rastresitiju zemlju. Nikakav problem veoma prosto. To uradi u martu mesecu . Pozdrav i srecno.
Poslato: Pet Sep 17, 2010 8:03 pm----
Evo jedne velike gledičije koju sam uslikao u Biogradu, mislim da veće nema u cijeloj zadarskoj okolici, prekrasno drvo.
Poslato: Sub Sep 18, 2010 10:13 am----
zaista prekrasan primerak!
Poslato: Pon Nov 08, 2010 4:13 pm----
Nisam primetio da je ovde spomenuta još jedna zanimljivost u vezi sa trnovcem. Ovo drvo spada u leguminoze kao detelina ili lucerka ili grašak, pasulj, soja......To znači da uz pomoć posebnih bakterija vezuje azot iz vazduha. Otuda ono zapažanje da trava ispod drveta dobro raste. Seme je hranljivo i kao zeleno može da se sprema kao mlad pasulj ili grašak a cela mahuna kao boranija. Ali najzanimljivije su da je lišce i mladi izdanci prepuni proteina pa su odlična hrana za stoku.
Gusto sađene bodljikave gledicije su neprobojna ograda i za ljude i za krupnije životinje.
Poslato: Pon Nov 08, 2010 4:33 pm----
| Tartar citat: |
| Nisam primetio da je ovde spomenuta još jedna zanimljivost u vezi sa trnovcem. Ovo drvo spada u leguminoze kao detelina ili lucerka ili grašak, pasulj, soja......To znači da uz pomoć posebnih bakterija vezuje azot iz vazduha. |
Oko ovoga se lome koplja. Zapravo, na netu stoji da je gledičija jedna od retkih leguminoza koja nema sposobnost fiksiranja azota iz vazduha.
Poslato: Ned Mar 20, 2011 8:16 pm----
Već neko vrijeme razmišljam da posadim neko drvo kraj zgrade, ali nikako se nisam mogao odlučiti koje. I tako, zadnjih par dana nešto čitam o bagremima, prije par dana i posadio pet bagremova kod strica i sjetim se ja jednog drveta, koje je idealno za gradske uvjete, jednog odličnog arhitektonskog drveta - gledičije.
Na rubu grada ima jedna omanja šuma, za koju ne znam kako je nikla, ali ima puno velikih stabala, a malih ne moram niti pričati. I tako, danas sam pomalo spontano jednostavno ustao se od kompjutera, uzeo aršov, stavio ga u prtljažnik i uputio se na rub grada. Vrijeme nije baš bilo blistavo, lagana kiša je padala i blata je bilo poprilično. No, kada sam došao na odredište, nije mi dugo trebalo da izaberem koju ću mladicu uzeti. Imala je dosta plitak korijen, ali zemlja s kojom sam je iskopao je bila jako teška - mokra, nabijena crnica:
Sad je samo trebalo prenijeti preko dijela polja i preko ceste do auta:
Zatim staviti u auto i označiti nekako kraj, imao samo vrećicu ( koja je brzo odletila kad sam krenuo ) pri ruci, nisam mislio da ću uzeti baš ovako veliki primjerak:
Gledičija je dovežena pred novi dom, te u međuvremenu kad sam ju izvadio iz auta i orezana:
Te posađena ( još samo treba malo grabljama urediti okolo stabalca ):
Evo i malo grabljama sređena zemlja okolo - i to je to:
Sada se samo treba nadati da će neometano i zdravo rasti, te doživjeti dugu starost.
Poslato: Ned Mar 20, 2011 9:11 pm----
Odlicno si mesto odabrao, mada bih ja isao jos metar ka asfaltu, sto dalje od zida. Em ce joj manje zgrada smetati (a i gledicija zgradi) em ce biti vise hlada leti za tvoj auto! :)))
Drugo: nije losa stvar pobosti dva kolca slicne visine kao sadnica, te uz pomoc dve (busne) unutrasnje gume bicikla - fiksirati sadnicu za svaki kolac. Ovde znaju koristiti i tri kolca i tri gume - ali za stabla do 4-5 metara visine.
Stitice ti sadnicu i od nekog sutiranja nekakvih debilnih lokalnih ulicara, poneki pas ce zapisati kolac umesto sadnice, pa ce stititi i od pasa, ali i od vetra (preko gumenih traka)
Poslato: Ned Mar 20, 2011 10:04 pm----
| Zmijobor citat: |
| Odlicno si mesto odabrao, mada bih ja isao jos metar ka asfaltu, sto dalje od zida. Em ce joj manje zgrada smetati (a i gledicija zgradi) em ce biti vise hlada leti za tvoj auto! :))) |
Hvala!
Mogu poslikati i iz drugog kuta, ovo je optimalno, možda je 1,5 metar od asfalta, ne bi imalo smisla ni estetski i funkcionalno.
A što se auta tiče, tu ne mogu ionako parkirati, to je cesta, ali hvala na opasci.
| Quote:: |
| Drugo: nije losa stvar pobosti dva kolca slicne visine kao sadnica, te uz pomoc dve (busne) unutrasnje gume bicikla - fiksirati sadnicu za svaki kolac. Ovde znaju koristiti i tri kolca i tri gume - ali za stabla do 4-5 metara visine. Stitice ti sadnicu i od nekog sutiranja nekakvih debilnih lokalnih ulicara, poneki pas ce zapisati kolac umesto sadnice, pa ce stititi i od pasa, ali i od vetra (preko gumenih traka) |
Da da, znam. To će ići sutra, jer je već bio mrak kada sam to sve napravio. Svakako stavljam, iz baš svih navedenih razloga.
Poslato: Ned Mar 20, 2011 11:03 pm----
Nigde joj ne vidim trn.
Poslato: Ned Mar 20, 2011 11:59 pm----
| zarkodj citat: |
| Nigde joj ne vidim trn. |
A kako bi i mogao na ovim fotografijama sa mobitela.
Poslato: Pon Mar 21, 2011 6:56 pm----
Dobre su slike i ako su sa mobilnog. Gledičija je jedno robusno, brzorastuće drvo, ako je prve godine niko ne slomi za dalje nema brige.
Poslato: Pon Mar 21, 2011 7:29 pm----
| drveni citat: |
| Dobre su slike i ako su sa mobilnog. |
iPhone 2G, a on ima dosta dobru kameru.
| Quote:: |
| Gledičija je jedno robusno, brzorastuće drvo, ako je prve godine niko ne slomi za dalje nema brige. |
Upravo tako. A kao što je šaptačica već spomenula na ovoj temi, izvrsno se uklapa u gradove, zbog svoje prozračne krošnje i lijepih listova.
Jedva čekam da narastu malo veći trnovi.
I naravno, nadam se da ju nitko neće polomiti.
Poslato: Pon Mar 28, 2011 12:38 pm----
Želeo bih da zasadim veći broj komada kao ogradu i jedan deo kao tehničko drvo. Za razliku od bagrema gledicija ima ogromno trnje i po stablu tako da je "malo" teža za manipulaciju...
Da li neko zna za primerak(e) bez trnja u BG ?
Poslato: Čet Maj 12, 2011 4:35 pm----
| Tartar citat: |
| Želeo bih da zasadim veći broj komada kao ogradu i jedan deo kao tehničko drvo. Za razliku od bagrema gledicija ima ogromno trnje i po stablu tako da je "malo" teža za manipulaciju... Da li neko zna za primerak(e) bez trnja u BG ? |
Poslato: Čet Maj 12, 2011 11:07 pm----
Gleditschia triacanthos ‚‚Sunburst‚‚ ? Da li je to što tražiš? Ako ova nema trnje, onda sam ti problem rešio.
Nisam baš poznavalac ove vrste , neki bestrnu nazivaju i ‚‚Inermis‚‚ ali pod tim nazivom niko je nema. Jav i ako te oa zanima, od drugih se razlikuje po žutoj boji listova.
Poslato: Pet Maj 13, 2011 6:57 am----
Ni ja se ne razumem. Pogledao sam na netu i izgleda da je ono što meni treba Gleditsia triacanthos 'Inermis, jer želim da napravim probu sa gustom sadnjom kao ogradom i redovnim orezivanjem pri čemu bi se grane sa lišćem koristile kao stočna hrana. Navodno je sastav zelene mase odličan. Zato mora da bude bez trnja a, u principu, što intenzivnije zeleno to bolja hrana.
Ta varijanta koju spominješ je dekorativna predpostavljam ali probaću da proverim kakva je hranljivost lista i brzina prirasta. U svakom slučaju pošto imam da podižem zasade duž međe u km a ne m bilo bi zanimljivo imati i nešto sa žućkastim lišćem za ćef a ne krost.
Poslato: Uto Dec 20, 2011 11:22 am----
Evo opisa raznih podvrsta Inermisa :
Thornless Honey Locust (Gleditsia triacanthos inermis), 50-60 ft., is reproduced from seed rather than from grafts, and so some trees will produce numerous seed pods. Size and shape of each will vary.
IMPERIAL HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Imperial'), 30-40 ft. This selection is more spreading than upright and often lacks a single central trunk. Foliage is dark green. Because the leaflet spacing is closer than most and branches are more closely spaced, this selection is denser than most honey locusts.
MAJESTIC HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Majestic'), 40-50 ft., is nearly as broad as it is tall.
RUBY LACE HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Ruby Lace'), 15 ft., is not as commonly available as in past years. It is often injured during the winter in the Twin Cities area, sometimes killed to the base. The maroon spring foliage is attractive, but turns an unattractive brown in the summer. It usually has poor tree form.
SHADEMASTER HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Shademaster'), 50-60 ft., is a selection that has a strong central trunk and ascending branches.
SKYLINE HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Skyline'), 50-60 ft. This selection develops a stronger trunk than many, giving the tree a slightly pyramidal form.
SUNBURST HONEY LOCUST (Gleditsia triacanthos inermis 'Sunburst'), 30-40 ft. New growth is a bright yellow, and so in the spring the entire tree is yellow. As the foliage ages it turns green, but the tips of the growing branches are yellow. This selection is very fast-growing, but occasionally the wind causes some branch breakage. It is slightly less hardy than the other honey locusts, with occasional winter injury occurring in the Twin Cities area.
Poslato: Ned Dec 25, 2011 11:06 am----
Ja sam pre par sedmica presadio iz rasadnika 100 sadnica gledicije za zivu ogradu
Poslato: Sre Jan 18, 2012 1:47 pm----
Dobio sam od Puljke seme Trnovca bez trnja pa sam morao da proverim kako se seje.
1- oštećenje tvrdog spoljnog omotača pa potapanje u mlaku (sobna temp.) vodu. Posle 2 dana seme koje nabubri sadi se u supstrat. Seme koje nije babubrilo ostavlja se u vodi još neko vreme. Oni koji nabubre upotrebljivi su.
2- vrela voda.Preliti vrelom vodom i ostaviti da se prirodno hladi. Držati u vodi dok ne nabubri......Nije mi jasno kako klica preživi ovo?
3- sumporna kiselina....Ovo je simulacija prolaska kroz zeludac. Mada, u želucu je HCl ako dobro pamtim?
Mart je vreme za sejanje.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 2:11 pm----
Od ovih metoda koje si naveo ja sam sejao po No# 1. Semenke sam zasecao grickalicom, dovoljno je vrlo malo zaseći. Niče kao od šale. Sejao sam gledičiju sa trnjem.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 4:02 pm----
Skarifikacija pomaže, ali i bez nje klijanje je 98-100 %. Razlika metode sa skarifikacijom i bez nje je u dužini stratifikovanja i razvučenosti nicanja.
Prošle godine primenio sam sistem sa potapanjem 48 h u hladnoj vodi i zasejavanje u čist treset. Gajbe su držane u prostoriji na 8 stepeni od početka decembra do polovine februara, a potom je temperatura podignuta na 17 stepeni. 60% je isklijalo početkom januara još u hladnom a ostatak je nicao sve do maja.
Poslato: Ned Jan 22, 2012 4:00 pm----
Znači pod 1, seckamo ili malo turpijamo...a ne mora ni to.
Poslato: Ned Mar 11, 2012 4:37 pm----
pozdrav
..:)moze li neko da mi kaze da li se seme drveta Gleditsia triacanthos koristi kao lek protiv dijabetesa..hvala unapred..
Poslato: Pet Maj 11, 2012 6:39 am----
Dali e ova drvo?Acika da vidi ako negovoto drvce e isto kako ovia. Ako ne e toa urednikot neka go izbrise postot da nema zabuna.
Cvet
Plodovi od drvoto
Poslato: Sre Feb 13, 2013 9:49 pm----
Zdravo. imam desetak semenki gledecije i sad hocu da ih posejem. koliko sam procito ima vise metoda alo sad ne znam koja daje najbolje rezultate jer imam malo semena i kada treba da se seje seme, seme nije stratifikovano.
Poslato: Sre Feb 13, 2013 9:56 pm----
Ne mora da se stratifikuje, ja sam do sada imao 100% klijavosti, semenku samo malo oštetim sa strane, potopim 24h u vodu da nabubri i zasejem u najobičniju zemlju za cveće. Klija za nekoliko dana
Poslato: Čet Feb 14, 2013 2:27 pm----
Prvo je ostetim malo pa je zatim potopim u vodu i kad da sve to uradim.
Poslato: Čet Feb 14, 2013 3:03 pm----
Poslato: Čet Feb 14, 2013 6:11 pm----
Drveni savršen video, samo da se nabavi zubarska el. turpijica
Poslato: Čet Feb 14, 2013 7:30 pm----
Drveni jel mora ovoliko da se osteti seme i kada se ona seje.
Poslato: Čet Feb 14, 2013 7:41 pm----
Ovaj postupak se radi kad se seje bez prethodne stratifikacije. Inače dovoljno je i 30 dana hladne stratifikacije za normalno nicanje, znači još nije kasno za stratifikaciju. Ovo su i u praksi potvrđeni navodi.
Poslato: Pon Mar 25, 2013 5:39 pm----
Da li je sad pravo vreme za sijanje semena gledecija, metodom da se malo osteti seme stavi u vodu da nabubri.
Poslato: Pon Mar 25, 2013 6:39 pm----
Pa, recimo da je ovo sad zadnji rok za setvu na taj način.
Poslato: Sub Apr 13, 2013 11:08 am----
Meni je gledičija normalno nikla prije nekoliko godina i to bez ikakve skarifikacije. Sada je već lijepo drvce visoko oko 3 - 4 metra.
Poslato: Pon Feb 10, 2014 8:55 am----
Evo informacije o pokušaju sejanja trnovca bez trnja. Seme sam dobio od Puljke i još jedanput mu se zahvaljujem.
Zdravo druže,
Evo izveštaja o rezultatima. Nicanje je bilo polovično. Skoro svi izdanci su bili "albino", ili beli ili jako svetlo žuti. Dva su imala svetlo zelenu boju, onako kako mislim da treba. "Belci" su živeli kratko. Ova dva "zelembaća" su se koprcala u saksijama. Bili su OK jedino su sporo rasli. Onda je jedan nastradao za nekoliko sati od najezde skakavaca. Jedan je preživeo i najzad je "ukapirao" da je drvo, to jest da treba da postane drvo i.....jesenas su koze provalile i napravile značjnu štetu .Elem, poslednji primerak je radikalno potkresan ali skoro 100% sam siguran da je OK. ....i ima trnje..ha. Znači varijanta inermis može samo vegetativno. Ipak imam utisak da će trnja biti malo i da neće biti onakvi "kapitalci" kakvi se inače javljaju na Trnovcu.
Poslato: Pon Feb 10, 2014 8:18 pm----
Hm,zanimljivo,kako to da su većina bili albinci?Sjeme je bila sa 3-4 stabla,pa je onda moguće da su sva dobijena vegetativnim putem.Nisam probao sijati to sjeme,ali ako je takvo idem odma sutra pogledati imali još koja mahuna.Drago mi je da je bar jedan živ.Ogradi ga sa električnim pastirom.
Poslato: Pon Feb 10, 2014 10:04 pm----
Drugari , zasto seme gledicije ne sejete na otvoreno a ne u saksije . moze i od izdanaka koji se skidaju sa glavnog stabla , mada je to mnogo komplikovano.
Kod mene ima jedan covek koji je dvoriste zagradio gledicijom. Svake godine je orezuje i ,,kako on kaze ,, nisam gledao kaze da samo zabode one odsecene grane i da se od proleca do jeseni sve ozile . Malo mi cudno ali mozda je istinito.
Sto je sigurno ,sigurno od semenke je najsigurnije .
Pozdrav
Poslato: Čet Sep 04, 2014 2:03 pm----
Pozdrav svima! Molim savjet ako netko može pomoći. Imam mladu gledičiju sunburst, dobila sam je u tegli na poklon i nalazi se na terasi. Počela je tamniti, puna je nekih čvorića i smole po granama i imam osjećaj da se netko nastanio na njoj