Poslato: Ned Jan 16, 2005 4:19 pm----
Nar, cipur, ili popularno nazvani šipak (Punica granatum) još je jedna biljka našeg podneblja zanimljivog izgleda i sadržaja. Njegove mesnate crvene semenke deca obično vole prstićima čeprkati. U anticno doba koristio se za stone dekoracije, čak i za dekoraciju mesnih jela, dok je danas sve manje u upotrebi.
Izgled biljke
Nar je trnoviti grm s jednogodišnjim glatkim i sjajnim lišćem. Cvetovi su mu jednostavni ili puni, sastavljeni od po dva-tri zajedno. Najčešće su crveni, a kod nekih sorti mogu biti i beli ili žuti. Cveta od juna do avgusta. Iz njega se razvijaju okrugli plodovi s crvenim i žutim prelivima, spolja kožasti dok se u unutrašnjosti nalaze semenke okružene kiselkastom pulpom, ugodnog ukusa i tamnocrvene boje. Grm se koristi kao ukras vrtova i terasa ili kao voćka. Razmnožava se margotiranjem u maju, a novi deo s korenom valja posaditi u običnu vrtnu zemlju na sunčanom području. U najtoplije doba godine valja biljku zalivati 1-2 puta nedeljno, a na pocetku zime se biljka mora temeljito orezati. Često se kao dekorativna biljka uzgaja mali nar (Punica granatum var. nana), no ovi plodovi nemaju privrednog značaja.
Lekovitost nara
Nar sadrži vitamin A (5 miligrama), vitamin C (24 miligrama) i dosta vitamina iz grupe B kompleksa. Sadrži još i oko 15 grama šećera te je ugodnog i pomalo kiselkastog ukusa. Po nekim autorima je dobar za rad srca dok je opste prihvaćen kao sredstvo protiv crevnih parazita među kojima je i trakavica (vidi mačke) koju se može nalaziti u nedovoljno termički obrađenom mesu. Kora korjena nara i kožica unutar ploda sadrže tri alkaloida koja su otrovna za crjevne parazite, ali u određenoj dozi (0,5-0,6 grama) i za čovjeka u kojega može izazvati vrtoglavicu, povraćanje, proliv i smetnje u vidu. Poznato je da uljni ekstrakt semenki ima antibakterijska svojstva pa uništava mnoge stafilokoke, streptokoke i klebsijele.
Upravo zbog gore navedenog, nar je dovoljno konzumirati povremeno. Osim očišćenog može se koristiti i na druge načine, na primer isceđeni sokovi koriste se za izradu tradicionalnog italijanskog napitka: la granatina.
Brzo i jednostavno čišćenje nara
Obično mnogima zadaje problema odvajanje jestivih semenki nara od kore i kožice, a da se one pri tom ne oštete. Vrlo jednostavno semenke nara možete otrebiti na sledeći način. Prerežite nar poprečno na dve polovine (suprotno od uzdužnog reza jabuke), zatim jednu polovinu odložite, a drugu uhvatite prstima leve ruke tako da prerezana strana nara gleda prema dlanu, a ne dodiruje ga. Ruku držite nad tanjirom ili posudom u koju ćete sakupiti semenke. U drugu ruku uzmite kasiku i njome nešto jačom snagom udarajte po okrugloj strani nara. Semenke će od udaraca jednostavno i neoštećene ispasti iz svojih udubljenja. I savet više, ne želite li poprskati kuhinju crvenim sokom; ruku, s narom u njoj, stavite u vrećicu za duboko zamrzavanje i tek onda lupajte po njemu.
Poslato: Pon Jan 24, 2005 3:54 pm----
Nar mije posebno drag, a cujem da je narocito zdrav
Poslato: Čet Avg 11, 2005 10:59 pm----
Ja sam dobila prije dva dana nar od jednog komsije koji je bio na moru.A vidi se da nije jos sazrio.Stavla SAM GA NA SUNCE PA NEKA NADODJE.sTA MISLITE DA LI CE NJEGOVA SJEMENKA BITI DOBRA ZA SIJENJE.
Poslato: Pet Avg 12, 2005 1:13 am----
Uvijek se može pokušati, ali ako misliš sjemenke ostavljati za proljeće za sijanje, odmah ih izvadi očisti od mesa, osuši u hladovini, spremi u platnenu vrećicu, stavi na hladno mjesto i čekaj rano proljeće. Sada se ne isplati sijati, jer bi i ako niknu propali preko zime, pošto nebi stigli odrveniti.
Poslato: Pet Avg 12, 2005 1:26 am----
Zanimljivo je da nar, iako asocira na primorje, može istrpeti dosta hladnoće. U Crnoj Gori se u divljini, kao samonikao može naći po brdima severno i istočno od Podgorice, gde temperature redovno idu do -10C, a katkad i niže. U Nišu, koliko ja znam, postoji makar jedan primerak koji raste napolju i zime 2002/2003 je sigurno preživeo -12,5C koliko je bio minimum u centru grada. Sledeće godine je imao i plodove. Još uvek nemam informaciju kako je prošao ove, izuzetno hladne zime.
Poslato: Pet Avg 12, 2005 1:30 am----
Ja sam ga pokušao vani zasaditi, izdržao je dvije zime, treću je propao, bila je dosta hladna zima. I ove dvije zime što je izdržao, vrhovi grančica su se osušili, ali je tjerao iznova.
Poslato: Ned Nov 13, 2005 1:19 am----
gde se nalazi seme nara?
u plodu? ono zaodeveno crvenom opnom sa sokicem?
ako da, da li su te semenke upotrebljive za sejanje?
ako sam lupila, molim da mi se odbije na...neobavestenost
Poslato: Ned Nov 13, 2005 1:47 am----
E, ja nisam voćar ali sam odrasla među narovima pa se osećam dužnom, keloginice, frau, da "uletim" ovde!
Da, semE Nara (šipka) - Punica granatum (popularno Pomigranate) - se nalazi u samom plodu i obavijeno je mekim mesom i tankom opnom! I, iako je prilično nezgodan za jelo zbog mnoštva semenki (kako kome- meni ne smeta
) one su u potpunosti jestive! Zbog nemogućnosti odvajanja mesa od semenke, često se cedi sok koji od antike predstavlja simbol strasti! I uopšte vezano za Nar postoji mnogo simbolike! S obzirom na to da se jako puno uzgaja na bliskom istoku, u nekim tamošnjim zemljama je neprikosnoven simbol plodnosti i čak se na dan svadbe mladencima baca šaka zrnastog plodova nara pod noge kako bi se "obezbedila" plodnost!Postoje različite sorte nara ali, za većinu tipičnih za mediteransku klimu (dakle, narova na koje smo navikli) seme predstavlja oko 52 % ploda!!!
Međutim u Indiji i još nekim krajevima dalekog istoka postoje Narovi koji su gotovo u potpunosti bez semenki! Takođe postoje narovi sa mekšim i tvrđim semenkama,postoje razlike u semenkama između samoniklih i uzgajanih narova itd!
Ali, bez obzira na pristupačno i brojno seme Nar se (ovo je onaj deo koji ti ne voliš) ne uzgaja iz semena jer se pretpostavlja da će odstupanje od matične biljke uvek biti preveliko! A kada je o voćki reč, uzgajivači ne mogu dolaziti u situaciju da ne dobiju adekvatan plod! Po dvorištima se već pronađe pokoji "divljak"! Čak se ni kalemljenje ne praktikuje jer uglavnom neuspešno završava!
Tako da se često omlađuje reznicama ali je uspešno i margotiranje!
Još jedan kuriozitet (Čaaak!
) je da se na Mediteranu mogu lako pronaći po dvorištima plodni i zdravi Narovi dvestogodišnjaci!!!Poslednji izmenio Maja_J dana Ned Nov 13, 2005 2:08 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Nov 13, 2005 1:57 am----
Eto, preteče me Maja za odgovor (Majo, Majo, opet taksonomske greške, nema više vrsta nara - samo ova P.granatum, al' znam š'a si mislila, da ima više sorti nara). Frau, k'o što Maja reče, neće biti dobra biljka od semena (to uspevaju samo u profi rasadnicima i to kad stvaraju nove sorte). Moraš da nađeš reznicu. Ovi narovi što divlje rastu u CG, posebno oni na brdima oko Podgorice, sigurno važe kao jedni od najzimootpornijih. U Nišu znam za jedan nar koji ovde raste na otvorenom, u bašti i ima plodove.Jači su nego što se misli. a možeš da pogledaš nešto o njima i na
www.floridata.com/ref/...ni_gra.cfm
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:07 am----
Ehehhe, tako, Bonanca, što jest' jest', opet grešim, dobro je kad me ti pratiš!
E da, to nisam pomenula, narovi fantastično trpe hladnoću (ponavljam- "naši" narovi, kako stvari stoje u Indiji ne znam!).
Sad cu, bonanca, o'ma da popravljam tamo ono u sorte!
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:12 am----
Ma, ljudi, jeste vi to mene danas posmatrali odnekud, dok sam jela nar i stavljala semenke da se suse???
Kroz monitor mozda???
Osim sto ga jako, mnogo, puno volim za jelo, uzeh ga bas zbog semena...
I sad ispade da od njega nece biti nista
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:18 am----
ti si, mala, jedna opasnica. trista chuda u toj lepoj glavici! pa neka neko kaze da lepota i pamet ne mogu zajedno...dodje mi da i tebe usvojim
na bonancu sam se vec navikla, on znanjem vise ne moze da me iznenadi
znaci, da uzivam u glockanju, ali da se ne zamajavam sejanjima.
dooobro. bas lepo
videla sam u rasadniku neki patuljasti nar, sa sitnim crvenim cveticima, ali sam bila dobra i nisam ga kupila.
hvala, hvala deco
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:19 am----
Ma, neka ga, Slado, ...to je zabava! Ako se seme primi, u svakom slučaju ćeš imati biljkicu koja lepo izgleda! Nije važno da li je Nar "original"!
Evo, vidi kako može da izgleda u žardinjeri!
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:19 am----
slado, slado, sta mislis, da l' postoji tele(o)patija?
identicna stvar ovde
e-e, to je to, majo, kao na tvojoj prvoj slici, samo su cvetovi malo bili sitniji.
sad mi zao sto ga nisam kupila...
Poslednji izmenio frau dana Ned Nov 13, 2005 2:22 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Nov 14, 2005 7:34 pm----
| frau citat: |
e-e, to je to, majo, kao na tvojoj prvoj slici, samo su cvetovi malo bili sitniji. sad mi zao sto ga nisam kupila... |
ma, margotiraćemo neki, frau!!!
A što se cveta tiče, moguće da je to neki drugačiji ( u smislu SORTE- vidiš kako vredi kad Bonanca upozori
:)) !
Sva vremena su GMT + 1 sat