Poslato: Sub Sep 01, 2007 12:08 pm----
Piše da je Armada akaricid u obliku koncentrata za emulziju (šta god to značilo). Aktivna materija je abamiktin. Koristi se u zasadu jabuke za suzbijanje crvene voćne grinje (Panonychus ulmi).
Proguglaću i ja da vidim šta je i kako je. Kad sam pitala prodavca za preparate protiv crvenog pauka on je preporučio ovo i Nisorun. Valjda zna šta radi, kupila sam u Kameničkoj 5 a tamo su obično ljudi koji znaju svoj posao. Bar se ja nadam...
Poslato: Sub Sep 01, 2007 12:18 pm----
Armada je sasvim Ok za crvenog.
Jako je tesko kod nas po leaflet-u vidjeti za sto je sto jer nabrajaju po vockama svaku podvrstu stetocine, ali sam ja nalazio na internetu da Armada JESTE protiv Cp a i neko ga je spominjao vec.
Imam ga i ja, samo nisam jos prskao.
A da ponovim, vidim da niko ne lista prethodno pisanje...
| Quote:: |
| Chemical Control - Miticides Spider mites are usually not killed by regular insecticides, so be sure to check the pesticide label to see if "miticide" is present. Pesticides claiming "for mite suppression" are usually weak miticides and will not perform well. There are few products available to the homeowner. Dicofol (=Kelthane) is registered for over-the-counter use but is difficult to find. Acephate (=Orthene), dimethoate (=Cygon), chlorpyrifos (=Dursban), diazinon, disulfoton (=Di-syston), and malathion have over-the-counter product labels but are considered weak miticides. Avermectin (=Avid), bifenthrin (=Talstar), dienochlor (=Pentac), fenbutatin-oxide (=Vendex), fluvalinate (=Mavrik), oxamyl (=Vydate), oxydemeton-methyl (Metasystox-R), oxythioquinox (Morestan), and propargite (=Omite) are restricted use pesticides available only to licensed applicators |
Poslato: Sub Sep 01, 2007 12:31 pm----
Počela ja da listam pa se zagubih, ali to što navodiš od hemije pitanje je da li se može ovde naći. Ne usuđujem se da u nekim p.apotekama kažem išta komplikovanije od "akaricid" jer ako tražim "imate li dienohlor i fenbutatin-oksid, treba mi za štetočinu Panonychus ulmi" dobiću šut-kartu
Tek malopre na nekoj stranici pročitah da crvenih paukova ima više vrsta, da je jedan voćni drugi kućni, da ima beli pauk koji ih tamani, da ovo da ono... Za nekog ko nema stpljenja najlakše rešenje je da baciš obolelu biljku da se zaraza ne raširi i vozi Miško. Za nas tvrdoglave ostaju hemije i pokušaji koji mogu da budu rizični - ako ne uspem, mogu još i druge biljke da upropastim. Bolesni su mi 4 jove, veliki i 3 mala sirotana njegova pelcera.
I ružica. Ali idemo dalje. Armada nastupa! Od tuširanja i od kiše noćašnje mislim da je biljkama već bolje. Uskoro će da prime lekić i biće sve OK.
Lepi jova je očito omiljena biljka, ali imam još vrsta u kući pa se pitam, ima li još koja cvećka koja je toliko prijemčiva za ovog baksuza?! Pa prsnem i njuma!
Poslato: Sub Sep 01, 2007 3:22 pm----
Ali, imam dosta ljubičica sa dlakavim listovima, pa nisam nešto primetila! Možda sam stvarno ćorava, moram sve biljke da pregledam detaljno
Poslato: Sub Sep 01, 2007 5:10 pm----
O belim paukovima (Phytoseiulus) smo pričali na prethodnim stranama, čak razmišljali (bez efekta) kako da ga nabavimo iz Engleske... na site:yu niš' se ne može naći o njemu! na site:hr još i ima nešto, vidim da su sada ovi iz Zelenog hita stavili i njega u ponudu - bar na netu, a forumaši iz Hr nek provere, pa da se svi ovajdimo!
Ako ti jedna biljka krepava od CP, nema šanse da sve što on voli da papa nije napadnuto, ali verovatno još nije stiglo do stanja krepavanja... Meni prošle godine, kad sam imala invaziju u bašti, nisu bile zahvaćene samo magnolija i još par biljčica (ne sećam se više koje), a napadali su čak i travu
Jedini način da ne trošiš puno hemije je - da je trošiš na vreme. Ove godine sam prvo prskanje obavila već negde u februaru (kad je prvi put bilo iznad 20 stepeni) i celo leto ne moram uopšte da mislim o njemu!
Jesam prskala još dva puta celu baštu, ali ne tako detaljno i besomučno kao prošlog leta, pa smo se biljke i ja borile samo sa belim mušicama i uholažama...A dok se ne rešimo napasti, ovde možeš da se tešiš gledajući sluku na kojoj Phytoseiulus papa CP
www.ipm.ucdavis.edu/PM...?printpage
Poslato: Sub Sep 01, 2007 6:15 pm----
Kakvo tešenje, ni napadač ne izgleda baš kao mis srbije! Kakvi stvorovi, sačuvaj bože!
Nego, ako je neko tu dobrodošao bi mi savet. Večeras je dan D, prskam sve kako stignem, ali pošto mi je jovica većinom s belim upropašćenim listovima, da li da ga ošišam ili ne? Znam da će se brzo obnoviti, ali opet žalosno je
Ako ova gamad izginu, hoće li se listovi unormaliti ili ostade ovakav žigosan?A odmah pored njega je gardenija, pa azaleja, a na terasi iznad su muškatle. Ajde dokusurite me, recite još da i njega njupa pa da sve lepo potopim u kadu pa ko preživi
Hvala za savet, LidijaM, o preventivnom prskanju. Čitala ja to još u ono vreme, ali ko bajagi, neće to moje cveće, tjah. Uglavnom sam se patila sa nekim drugim boleštinama i štetočinama, pa kao neće baš sve u moju kolekciju. E cvrc Mileva!
Poslato: Sub Sep 01, 2007 7:37 pm----
CP se strašno proširio Beogradom poslednjih godina... Te iste godine, kada sam imala prvo iskustvo s njim, u Čumićevom sokačetu su imali tonu jovica, prelepo je izgledao tržni centar... a onda se u kratkom roku sve to pretvorilo u groblje cveća... Očito nikoga nije zanimalo, pa nit su gledali šta se dešava, a samim tim ni prskali... Ti bolesni listovi neće se oporaviti, uvenuće i otpasti... u kolenima biljka će ponovo pustiti nove grančice i listove. Moje sam morala da skrešem jer drugačije nisam mogla skroz da ih se rešim. Brzo su se biljke oporavile i izgledale lepo kao pre. Probaj da deo skrešeš, deo ostaviš, tako ćemo bar svi znati šta je bolje! A sve što odsečeš pokupi, nikako ne ostavljaj u blizini biljaka. Najbolje bi bilo da se spali ako je ikako moguće!
Poslato: Uto Sep 04, 2007 9:02 am----
ulje od nocurka procitala sam da od toga bjeze,imate li iskustva sa tim?
Poslato: Uto Sep 04, 2007 10:07 am----
svi junaci nikom ponikose...nego pominjali ste biljna ulja,ja sam u jednoj mlaoj epruveti imala ulje lavanda pa sam ga razmutila sa vodom i time poprskala...a u apoteci sam nasla i ulje nocurka u kapsulama za srcane bolesnike pa sjutra sa tim,uginuti biljke nece a za pauke vidjecemo...sto je najgore sa balkona se uselio u kucu...
Poslato: Ned Sep 16, 2007 11:58 pm----
Nađoh negde da se ovo strašilo zove Tetranychus urticae. Poznatija imena su obični paučinar, koprivina grinja i tako to. Neki je rođak crvenog pauka. Nagovorih muža da mi ovo uslika, dojadilo mi više da bečim oči, a lepo vidim da ima paučine i da mi bilje strada!
Poslato: Pon Sep 17, 2007 7:08 am----
QN, doooobar ti aparat! :-) Meni ovo liči baš na crvenog pauka! Pisali smo već da ne mora da bude crvene boje u svim stadijumima života...
Koja je ovo biljka?
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:01 am----
To je moja nesrećna mini ruža, list sa naličja.
Pročitah ovde na forumu da je dvogodišnji pauk crvene boje, a ostali ne moraju biti. Čak sam našla neki sajt sa slikama svih stadijuma. Ovaj je zelen a po slikama na guglu drugo mu je ime. Ništa naročito, isti je rezultat - biljke su nadrljale.
Ovih dana sam ih baš nešto zagledala i pregledala (dr. no no:) i na poleđini minđušice pronašla gomilu belih jaja! Prskala sam je protiv belih leptira insekticidom, ali ona i dalje ne izgleda bajno. Ne znam da li i tu sliku da postavim pošto su samo neka bela jaja a ne znam od čega.
Uzgred, solunac i adam dobili su neke procepe braon boje po listovima. Po slikama na guglu biće da je bortiris napao obe biljke!
Ja zaista ne znam šta da radim?!?! Opet moram da tražim neku hemiju i više mi je stvarno dojadilo. Jeste da štetočina ima puno, ali ove biljke su mnogo slabe i kilave iako lepo izgledaju. Adam ima velike listove, rekao bi čovek moćna biljka, a ono mućak! Puna mi je kuća otrova! A još imam i fobiju od njih... sreća da nema dece u blizini. Gde vi skrivate ove hemikalije? Bojim se da ne bude jednog dana ko u filmu Arsenik i stare čipke
daleko bilo.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 1:56 pm----
Hemikaliju nego šta! Za sve grinje il ipauke je ist sisaju list i time iscrpljuju biljuku, dolazi do defolijacije i propadanja.
Ima ih više, najčešće su Tetranychus urtice-baštenska ili koprivina grinja i Panonychus ulmi-voćna ili šljivina grinja.
Baštenska grinja
Sviježe odložena jaja su prozirna, a kasnije žućkasta do crvenkasta.
Larve nakon pojave prozirnobijele, a zatim žućkaste.
Odrasli su žuti, zelenkasti, smeđi ili crveni.
Boja im zavisi od biljke domaćina.
Jaja odlaže pojedinačno na biljke, a prezimljavaju ženke pod opalim lišćem.
Voćna grinja
Odrasle jedinke su crvene.
Larve žute,a jaja,ljetna, bijela,a kasnije porumene.
Prezimljava u stadiju jaja,koja su položena u skupinama.
Trži neki akaricid koji djeluje na sve pokretne stadije i na jaja.Češće pršći sa dobrom prskalicom i promijeni preparat jer mogu stvoriti otpornost. Ako ostane i najmanji broj, ništa nije urađeno.Imaju 8-9 generacija i brzo se množe
Poslato: Sre Sep 19, 2007 11:04 am----
Da li akaricidi skode impatiensima? Crveni pauk mi je napao papagaja, isprskala sam ga sistemicnim insekticidom i opalo mu je svo lisce. Sad je sirotan poterao dva lista i htela bih da ga ponovo nafajtam za svaki slucaj ali se plasim da ga ne dokrajcim. Zna li neko?
Poslato: Sre Sep 19, 2007 12:18 pm----
Škode! Lišće im opada od akaricida...
Sva vremena su GMT + 1 sat