Poslato: Čet Jun 16, 2005 11:02 pm----
Ovo može da se uvrsti i u alkohole teme, ali da počnemo...
Prijatelj me je posvetovao da probam da proizvedem:
VINO OD KAJSIJA
-3KG zrelih kajsija, bez koštica, doda se 5 litara vode i 5 dana povremeno meša i gnječi.Posle se kljuk procedi, doda 2kg šećera i 30 grama kvasca.Fermentacija traje od 15 dana.Posle se procedi u čisti sud, prethodno se skine pena, i tu se fermentacija završava.Na kraju se vino razlije u boce,gde treba da sazre.
Vrlo aktuelno VINO OD DUDINJA
-potrebno:3 kg dudinja, 5 litara vode, 1,5 kg šećera i 30 g kvasca. Dudinje se prvo prokuvaju u vodi, oko pola sata, i doda se šećer.Kada se masa ohladi, doda se kvasac, pokrije i ostavi da se fermentiše 2 nedelje.Ukloni se pena i fermentacija se završava posle ceđenja u dobro zatvoren sud.Na kraju se vino razliva u boce.
VINO OD BANANA
-2 KG očišćenih banana pomeša se sa 5 litara hladne vode i doda se 150 grama suvog grožđa. Drži se u poklopljenom sudu 5 dana, kada se procedi, i doda 1,5kg šećera, 30g kvasca i sok od 3 limuna.Sve se sipa u balon , koji se čiva na tamnom i hladnom mestu 2-3 meseca.Nakon toga se razliva u boce.
Pozdrav, i ima toga još...
Poslato: Pet Jun 17, 2005 8:32 am----
Ovo od kajsija mi mnogo lepo mirise (predpostavljam!), steta sto su ove godine slabo rodile...
Daj toga jos..
Poslato: Pet Jun 17, 2005 10:33 am----
uuu, ovo cu da pravim.. nije tesko a osecam da je vrh!
stizu kajsije uskoro, obozavam ih!
Poslato: Sub Jun 18, 2005 12:06 am----
A ja slao neke recepte za neke lekovite napitke u lekovito bilje. Izgleda da sam promasio. Procitajte i to tamo mozda vam se svide recepti. Odoh da isceprkam jos neki lep recept za ta vocna vina, valjda ima nesto.......
Poslato: Sub Jun 18, 2005 12:30 am----
Evo na brzinu nadjoh dva recepta..............
GLOGOV LIKER
Liker napraviti na sledeci nacin: zrele plodove gloga dobro oprati u nekoliko voda, i staviti u praznu staklenu flasu u sloju od sedam-osam santimetara. Flasu zatim dopuniti ljutom komovom rakijom, dobro zatvoriti i cuvati na tamnom i prohladnom mestu uz svakodnevno muckanje. Nakon izvesnog vremena, kada se u flasi budu videle bele kostice gloga, sadrzaj se procedi. Dobijeni napitak koji je tamnocrvene boje, pomesati sa sto grama meda. Kada se med dobro rastvori, napitak moze da se koristi.
Ovaj napitak je dobar protiv vrtoglavice, zujanja u usima a dobro deluje i na srce i krvne sudove. Upotrebljavati ga jednom dnevno, ujutru pre dorucka, po jednu casicu.
HIDROMEL
Medno vitaminski koncentrat - hidromel se priprema tako sto se u staklenoj posudi, balonu, sipa pet litara prokljucale i ohladjene vode, u kojoj se doda sto pedeset grama usitnjenog polena i jedan kilogram meda. Tu smesu drzati deset dana na temperaturi od oko trideset stepeni da bi se obavila glavna fermentacija, posle cega se balon prenosi na hladnije mesto da bi se nastavilo tiho vrenje. U toku vrenja balon treba da je pokriven tankim platnom ili gazom. Nakon zavrsetka vrenja koje traje oko tri do cetiri meseca proizvod je gotov. Kao napitak hidromel ima veoma prijatan ukus i znatnu lekovitu vrednost. Preporucuje se u slucajevima avitaminoze. Sadrzi oko cetrnaest procenata alkohola.
Poslato: Sub Jun 18, 2005 12:56 am----
Čekajte samo da Bonanca pročita.
Poslato: Sub Jun 18, 2005 1:38 am----
Ma šta pročitam, kad popijem, ha!
A poslaću vam uskoro recept za vino od latica ruža, samo da ga iskopam. Pravio sam sok od istih (ko bi rek'o da ja pravim i to), a moje omiljeno voćno vino je od kupina. Kad sam pre desetak godina držao biljnu apoteku, imao sam u ponudi i takav napitak, ali je na moju radost, slabo išlo, pa ispismo ceo karton u slast.
Poslato: Ned Nov 13, 2005 2:05 am----
Vino od kupina mmmmmmmmm ima oko 6 % alkohola , otprilike kao pivo (pivo se inace racuna u hranu, pa se sluzi u mnogim mlecnim restranima).
Volela bih da znam recept
Ostale "alkoholne recepte" cu sigurno probati.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 11:23 pm----
MOJA NAMERA JE DA POSTAVIM OVU TEMU I DA MNOGIMA PRENESEM SVOJA PROFESIONALNA ISKUSTVA, U PODIZANJU ZASADA,ODABIRU SORATA,PROIZVODNJI VOCNIH RAKIJA I VINA, TOJEST ODRZAVANJE I NEGA PROIZVODA, 36 GODINA RADNOG STAZA U PROIZVODNJI.
Poslato: Pon Feb 26, 2007 10:06 pm----
Morrib evo ja se prva javljam da ti budem đak.To što nemam voćnjak ne znači da ne mogu napraviti koji litar za kućnu upotrebu-dosad sam pravila samo kupinovo vino i da vidiš nije bilo loše čak šta više-odlično, ali kako se pravi vino od drugog voća pojma nemam a volela bih da probam.JEDAN VEEEEELIKI POZDRAV.
Poslato: Pon Feb 26, 2007 10:53 pm----
MORRIB , jel se moze pravit Rakija od JABUKA !?
Pitam jer namjeravam u skorije vrijeme da podignem vocnjak iskljucivo od jabuka ...
Poslato: Pon Feb 26, 2007 10:54 pm----
Odlicna ideja
Nesebicno od tebe da svoja znanja i iskustvo podelis sa drugima! Bravo
Sve me interesuje, odabir sorti, uzgoj, proizvodnja narocito jer vec imam vinograd. Cale pravi vino koje uopste nije lose, al' bi sigurno moglo biti i bolje! Posebno me interesuje posudje jer mislim da je to kod mog tate osnovni problem...
Nestrpljivo ocekujem lekcije
Poslato: Sre Mar 07, 2007 9:36 am----
| morrib citat: |
| MOJA NAMERA JE DA POSTAVIM OVU TEMU I DA MNOGIMA PRENESEM SVOJA PROFESIONALNA ISKUSTVA, U PODIZANJU ZASADA,ODABIRU SORATA,PROIZVODNJI VOCNIH RAKIJA I VINA, TOJEST ODRZAVANJE I NEGA PROIZVODA, 36 GODINA RADNOG STAZA U PROIZVODNJI. |
Nadam se da se nece na ovome zavrsiti. Tema je odlicna sobzirom da u ovoj oblasti zaostajemo mnogo u proizvodnji kvalitetnih rakoja i vina.Naime i ako tradicionalno dobri proizvodjaci mi u toj oblasti nismo nista promenili zadnjih 200 godina.
Uvezli smo razne sorte vocaka koje nisu karakteriticne za nase podneblje i pravimo rakije od istih tako i da kvalitet nije na zadovoljavajucem nivou.
Ono sto je moja zelja je da pokusm da dodjem do kvalitetne sljivove rakoje.
Nekoliko faza je karakteristicno a ti me ispravi ako gresim :
1. Negovanje i odrzavanje vocnjaka
2. Pravi momenat branja voca
3. Ispravna fermentacija.
4. Pravi momenat za pecenje rakoje
5. Pecenje rakoje.
U svemu tome znaci bitan je materijl t.j. sljiva iskljucivo od nasih sorti
( moravka , ranka , cacanka rana ...) koliko mi je poznato stenlej ne dolazi u obzir…
Za kraj jedan interesantan podatak. Tradicionalno dobri proizvodjaci rakija i vina Francuzi prodaju svoju rakiju od jabuke KALVADOS za 500 dol/l.. , za one izuzetno kvalitetne cena u nekim restoranima ide i do 2000 dol/l..
Nadam se da ce se diskusija nastaviti.
Poslato: Čet Mar 08, 2007 8:12 pm----
Domaća alženka je jedna od najsladjih domacih sljiva i vrlo zahvalna za spravljanje dobre rakoje. Da li neko ima podatake o ovoj sorti i gde ona moze da se nabavi
Poslato: Sub Mar 10, 2007 10:15 am----
Pozdravljam sudionike foruma!
Da odgovorim svima koji se pitaju o pečenju rakije od jabuka.
Može se peći i to jako kvalitetna i ukusna (kažu oni koji su probali).Cijena joj je veća od šljivovice (šljiva 25.kuna ,a jabuka 40.kn) To su cijene-otprilike- kod nas u Hrvatskoj. Pa ako nekoga zanima spreman sam savijetom pomoći !
POZDRAV!
Poslato: Sub Mar 10, 2007 4:55 pm----
Rakija od jabuka je kao i ostale voćne rakije pitka iz razloga što se one peku jakosti 38%alk.-42%,to ti je zlatno pravilo, jel onda dolazi do izražaja aroma i okus!
Šljivovica i lozovača su iznimke jer se peku ( najbolje )oko 45%.-48%
Ali nije baš u svakom kraju baš isto (sad govorim o bivšoj Jugoslaviji)
Cijena im je veća jer pomalo i ulaze u luksuz te tako i prodajna moć .Uzmi npr. Viljamovku koja je najskuplja od voćnih rakija.
Usput da napomenam da se rakija može peći od svega što fermentira.
Za sada toliko, malo sam u gužvi, a Ti samo postavi pitanje ako ću znati rado ću pojasniti
POZDRAV!
Poslato: Ned Mar 11, 2007 12:14 am----
Dobro je da se krenulo sa mrtve tacke pa kako ima voljnih za pricu dobro je.Ja zadnje tri godine pecem rakiju.Prve godine smo pekli upravo od jabuke sorte sumatovka ,sorte koja se ne prska i ne trazi specijalnu negu. Nisam se bas proslavio .Ocigledno je biloa losa tehnologija pecenja Vec iduce godine stvar se popravila kad je u pitanju sljiva sorta je ranka sljiva zasad izuzertno star bacanje zeolita po zemlji bez specijalne nege prilican rod.. i njeno dozrevanje je u avgustu tako da se i fermentacuja odvijala u dobrim uslovima kvalitet je na zadovoljavajucem nivou.Znaci kad je pijes ne pece u grlu vec kad toplotu osetis u zelutcu…..
Smatram za pocetak vocko007 da je izbor sorte vrlo bitan da li se slazes , Ako je tako koju sortu jabuke prdlazes?
POZDRAV
[/b]
Poslato: Ned Mar 11, 2007 12:52 am----
I ja pecem vocne rakije. Obicno sakupljam sve viskove voca kojeg imam na omanjoj parceli. Pocnem sa visnjama, tresnjama, jabukama petrovkama, kajsijama, kruskama, grozdjem, sljivama, breskvama. Sve voce kako koje stize, berem, krupnije voce (jabuke, i kruske) sitnim, to jest drobim, i odlazem u plasticnu burad koju drzim u podrumu. Burad uvek dobro zatvorim, da nebi usla vinska musica. Ukoliko je neko voce malo manje slatko dodajem med ili secer, i to maksimalno do 7%, jer tako pise u knjigama. Na kraju godine, kada se obere svo voce, rakiju pecem, i to obicno novembra ili pocetkom decembra, kada je vreme relativno jos uvek toplo i lepo. Nakon pecenja, svu rakiju ponovo prepecem, i obicno idem na 42-45 stepeni jacine. Vocna rakija ima lep miris i ukus, a posto je sakupljano svo voce, obicno prevlada miris onog voca kog te godine ima najvise. Ispecem po 5-6 kazana meke rakije, i jedan kazan prepeka, i dobijem oko 60-70 litara kvalitetne vocne rakije. Nesto malo rakije upotrebim za proizvodnju rakija sa lekovitim biljem, i pcelinjim proizvodima. Imam puno recepata za pripremu takvih rakija, pa ako je neko zainteresovan za neki vid razmene, poslao bih mu rado WORD dokumernat sa receptima. Za razmenu dolaze u obzir stare predratne razglednice i dopisnice, papirnati i metalni novac (normalno numizmaticke vrste), stari kalendarcici, postanske markice, ..... ma moze sve staro koje moze da se salje postom, ovde u Srbiji. A za one van Srbije, koji su zainteresovani za recepte, neka mi se jave na zsaba @ scnet.yu
Poslato: Ned Mar 11, 2007 12:59 am----
Da li je i za pravljenje rakije od kivija isti postupak kao i jabukovacu, ili neku drugu vrstu voča?
Poslato: Ned Mar 11, 2007 1:11 am----
Davide, mislim da sorte neigraju veliku ulogu u svemu tome.Međutim uvijek se gleda da su sorte slađe ,jer se onda stavlja manje šećera koji nije kvlitetan kao slador iz same jabuke.Bez ljutnje ,bit ću malo slobodan pa ću ti pojasniti neke stvari.Plod koji si odredio za rakiju mora biti opran (tu većina griješi) ,zatim jabuke koje su pokupljene sa zemlje ako imaju truleži to odstrani ,neću napominjati da moraju biti zrele radi samog sladora,(bilo bi dobro kad bi mogao izmjeriti ako ne onda moj skromni savijet na oko 230kg. stavi 5kg.šećera (u mlakoj vodi).-ne pretjeruj sa šećerom-da nebi pekla u grlu, onda to nije to- da bi dobio količinu jer onda nećeš dobiti kvalitetu(to ću ti još pojasniti )Stari ljudi su imali sistem da kad se jabuka samljela ostavljalo se do ranog proljeća pa se onda pekla rakija (da tu pomirišiš sve bi ti bilo jasno).Ali sada imaš kvasce za voćne rakije (kod nas ima u tgovinama)
i hrana za kvase koja se dodaje drugi dan.To služi da potakne vrijenje i siguran si da neće stati, onda nakon 15 dana možeš peći rakiju.
Sam proces pečenja je isto različit .
Eto za sada toliko -ako te još šta zanima pitaj,
POZDRAV!
Poslato: Ned Mar 11, 2007 1:19 am----
Dale !
Može se reći da je sve isto samo pazi na vrijenje.(nije jednako kad je masa gušća ili rijeđa u dužini vrijenja) i da ti ne popljesnivi.
Nadam se da sam pomogao !
Pozdrav!
Poslato: Ned Mar 11, 2007 1:28 am----
Kod manje količine kivija cca 50 kg kakav bi trebao imati uređaj (kotao - destilat)?
Ako sam shvatio vrijeme vrijenja ovisi o gustoći smjese?
Poslato: Ned Mar 11, 2007 1:37 am----
Imaš kotlove za rakiju i one male od 30-50lit. teško ih je naći ,i standarde 80 i 100 lit.
Mislio sam na dužinu (vremanski)vrijenja.
Pozdrav!
Poslato: Uto Mar 13, 2007 8:06 am----
Hvala na savetu vocko007 nadam se da ce se diskusija nastaviti.
Istrazivanja koja radim vec duzi niz godin u eko –proizvodnji pokazuju da se ovaj trend povecava geometriskom progresijom iz godine u godinu.
Moj cilj je da prvo vocka nedodje u kontakt sa hemijom .
Sto se tice fermentacije sitacija je manje vise poznata ali evo jednog primera kako to ovde rade.
Pri sipanju u kacu tu stoji tri do pet nedelja, pa onda dve nedelje taloženja, pa tek onda da se peče. Pretpostavljam da to moze biti i za jabuku
Neko je na forumu postavio pitanje kako se pravi orahova rakija pa evo jednog recepta
Orahovača, orovača se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraščića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceđenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne žlezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadrži veliku količinu joda iz oraščića.POZDRAV !!!
Poslato: Uto Mar 13, 2007 9:32 am----
Drago mi je da mogu pomoći ,Davide da li si nekad čuo ono (poslje više čašica degustacije rakije )Joj ,što me bli glava napio sam se rakije ! i zašto me boli kad nism puno ni popijo!
POZDRAV!
Poslato: Uto Mar 13, 2007 4:48 pm----
vocka007 ,cuo sam i meni se to desilo ,ocigledno se neka frakcija alkohola(stetna })rakije nije dobro odstranila ???
Poslato: Uto Mar 13, 2007 6:09 pm----
| DAVID citat: |
| Neko je na forumu postavio pitanje kako se pravi orahova rakija pa evo jednog recepta Orahovača, orovača se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraščića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceđenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne žlezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadrži veliku količinu joda iz oraščića.POZDRAV !!! |
recept moje mame se razlikuje za nijansu:
sto sitniji orascici, skupljaju se s' proleca, velicina kao klikercici, pa koliko god treba, e sad razlika u odnosu na Davidov recept:
doda se 200 gr secera (da bi se napravilo kao liker, sto cak i deca pristaju da liznu :wink:) i moja mama kaze da se cuva tri nedelje na suncu pa se tek onda procedi i ev. doda jos secera, po ukusu...
Slatko od orascica
Takodje mladi orascici, odseku se peteljka i ostatak cveta, sa gornje i donje strane dakle, kuvaju se u 9 voda, pre no sto prokljuca skine se sa vatre i procedi, a tek u desetu vodu se dodaje secer i dalje zakuvava kao svako slatko...
Ovo bi moglo u recepte, pa gospodo urednici,...
Poslato: Čet Mar 15, 2007 10:25 am----
Davide! Evo da bi to izbjegao probaj peći rakiju na ovaj način :
Da ti se ne desi da je rakija mutna mora curiti polagano i voda mora biti uvijek hladna.
U kantu u koju hvataš rakiju stavi još jednu malu posudu od 0.5- 0.6 lit.(najbolja je menzura ili vaza za cvijeće -nema veze- samo pripazi da ima ravno dno da se poslje ne napravi zračni jastuk pa se prekrene -kao meni-
Kada rakija počne curiti i napuni tu malu posudu počinje se preljevati u veliku ,(zato ova mora biti dosta visoka) koju mjeriš sa alko -metrom do određene jakosti ,kad je gotovo polako izvadi manju posudu jer u njoj je ostao krivac za glavobolju -metilni alkohol-(kad malo zaljuljaš posudu vidiš kao masnoću) super je za prat prozore i namještaj sjaji se ko sunce!
Probaj ovako, trbalo bi biti bez glavobolje!
ŽIVIO!!
Poslato: Čet Mar 15, 2007 12:48 pm----
METIL ALKOHOL PORED GLAVOBOLJE IZAZIVA SLEPILO PA I SMRT
Svi se jos secamo cuvene "zozovace" koja je u Srbiji '98 ubila 43 ljudi. Sa tim nema zezanja. Kada iz kazana "krene" rakija prvih 0.5-0.8 litara, u zavisnosti od velicine kazna, se OBAVEZNO baca! Mada se u nekim krajevima ostavlja za utrljavanje, za skidanje temperature, ali nikako za pice! Ovo je najsigurnije uraditi i kod prve destilacije i kod prepeke.
Metil alkohol brze, na nizoj temperaturi isparava od obicnog-etil alkohola i zato najveci njegov deo iscuri u tih prvih 0.5-0.8L.
Vocko, ako sam te razumeo ti iz male posude ostavis da se nastavi prelivati u veliku? Ako je tako-nemoj. Kada se napuni prospi to i ne razmisljaj, tvoje zdravlje je u pitanju.
Poslato: Čet Mar 15, 2007 8:16 pm----
U svakom slučaju zahvaljujem ti na brizi, i ja sam tako mislio pa sam kontaktirao jednog inž. kemije i on mi je objasnio da je metilni alkohol teži i pada na dno tko da se ostavi posuda jer ga ima i poslje urakiji samo u manjoj količini pa se skuplja do kraja .(pogledaj na kraju u posudi na dnu kako se ljulja kao velika ameba).
-drago mi je da nas ima više u diskusiji još će mo mi postati pravi rakijaši-
NAZDRAVLJE!
Poslato: Sub Mar 17, 2007 6:41 am----
Isti sistem otklanjanja metil alkohola se i ovde primenjuje. Medjutim sledeca frakcija je butil-alkohol on se javlja kad jacina rakojie padne na 40 stepeni.U ovom slucaju koristi se gradomer koji kontrolise jacinu rakoje.
Do sada sam onu rakiju koja potece kada se istoci prvenac i odstrani metil alkohol do momenta kada jacina padne na 40 stepeni mogao odmah piti bez bojazni t.j. nisam isao na prepek. A ona rakoja koja istece kada jacina padne ispod 40 stepeni stavljao u naredni kazan i postupak ponavljao. Na ovaj nacin sacuvali su se neki aromati sljive koja su joj davala odredjeni prijatan ukus.
Medjutim skoro sam saznao za jos jednu frakciju koja se strogo kontrolise u zapadnim zemljama dok se kod nas ovo ne kontrolise to je Ethyl- carbamate i vrlo je opasan a njegove karakterstike mogu se lako naci na internetu.
Znaci kontrola se ovde neradi dok su recimo u Nemackoj napravljeni specijalni kazani za pecenje koji ovu otrovnu komponentu odstranjuju.Stari nacin pecenja sa starim kazanima bojim se da nece ici . U sljivovici kakva se proizvodi po Srbiji i okolnim zemljama ova supstanca moze da izadje i na 2000 ppb
Pozdrv !!!
Poslato: Sub Mar 17, 2007 10:58 pm----
Sad kad smo to usaglasili idemo malo na boju,
Šljivovica ,mislim da jedina (za orahovaču ne znam) od voćnih rakija bi trebala imati onu svoju zlatnu boju,a koju dobijemo kod pečenja ako stavimo komadić kore mlade šljive na izlazu iz cijevi da po njoj curi u posudu ili kod skladištenja u dudov lagav (traje malo duže ali je boja vrhunska). Da li imama kakovih drugih savijeta ?
NAZDRAVLJE !
Poslato: Pon Mar 19, 2007 12:48 pm----
| DAVID citat: |
| Medjutim sledeca frakcija je butil-alkohol on se javlja kad jacina rakojie padne na 40 stepeni.U ovom slucaju koristi se gradomer koji kontrolise jacinu rakoje. Do sada sam onu rakiju koja potece kada se istoci prvenac i odstrani metil alkohol do momenta kada jacina padne na 40 stepeni mogao odmah piti bez bojazni t.j. nisam isao na prepek. A ona rakoja koja istece kada jacina padne ispod 40 stepeni stavljao u naredni kazan i postupak ponavljao. Na ovaj nacin sacuvali su se neki aromati sljive koja su joj davala odredjeni prijatan ukus. |
U pravu si Davide. Ove "teže" frakcije nisu toliko štetne po zdravlje, koliko štetno utiču na kvalitet rakije, dajući joj loš miris i ukus (naš narod kaže-smrdi na džibru). Ovo je naročito izraženo u Bosni i Srbiji, u krajevima gde se pije tzv. "meka" rakija.
Kod prepicanja ljudi često prave sledeću grešku: da bi dobili rakiju željene jačine puštaju da curi i destilat od 25-30 stepeni i praktično tom lošom frakcijom razređuju rakiju. Treba prekinuti na 40 stepeni, rakiju razblažiti destilovanom vodom do željene jačine, a sve slabije od 40 stepeni skupljati za prepeku u sledećem kazanu.
Poz
Poslato: Ned Mar 25, 2007 8:32 am----
Svaka cast rakijasi, puno toga ste zanivljivog napisali. Moj utisak je da zadnjih godina sve rakije osim lozove i sljivove postaju sve prisutnije i ekskluzivnije na nasem trzistu i u upotrebi. Mislim da ce se tako i nastaviti a priznajem da imaju odlicne mirise sto ih bar meni cini boljim od whisky ja. Rakije od dunje, kruske toliko lepo mirisu da postaju sve vise ekskluzivna pica.
Poslato: Ned Mar 25, 2007 6:03 pm----
Neka bure bude hrastovo,pa da vidis boju.
Poslato: Pon Mar 26, 2007 8:42 pm----
Eh, koliko pitanja,
Prvo izvinjenje, nisam jedno vreme bio prisutan na net-u.
Da pocnem sa vocnim vinima:
Mislim na vina od jagodastog voca(kupina, malina i jagoda), principijelno je isto.Da bi se dobilo kvalitetno vocno vino plodovi moraju biti dobro zreli i zdravi.Slaganjem, smestanjem u posudu za fermentaciju nije zavrsen posao.Potrebno je uraditi pre vrenja korekciju na secer, na taj nacin sto ce se ukupna kolicina secera dovesti na priblizno 18% secera, tako sto ce se dodati obican secer u kolicini za svaki nedostajuci procenat po jedan kilogram na 100kg. voca i 10gr. vinobrana na 100kg. mase. Zasto? Sa obezbedjenih 18% procenta secera dobijamo priblizno 9% alkohola, a sa vinobranom preventivno delujemo, tj. eliminisemo divlje kvasce i sprecavamo mogucnost negativnih promena koje mogu da nastanu u toku vrenja, alkohol obezbedjuje trajnost vocnog vina kao i stabilnost na negativne promene. Nemojte da zazirete od secera jer njegovom fermentacijom se stvara kvalitetan etil-alkohol, bez trunke metil=alkohola.
Fermentacija je pozeljno da traje od 15-25 dana.
Posle fermentacije ide otakanje sa kljuka i bistrenje vina. Bistri se sa zelatinom na sledeci nacin: 10gr. zelatina potopiti i 1litar vode i ostaviti da nabubri 24 casa.Nabubreli zelatin lepo rastvoriti i ubaciti u vino, pa vino zatim dobro promesati.Mirovanje je oko 20 dana, pa zatim ide otakanje sa taloga.Ova kolicina zelatina je predvidjena za 100lit., vina a ukoliko je kolicina manja procentualno manje ubaciti.Malo je zbrda-zdola, ali se nadam da ste me razumeli, ako ima nejasnoca, tu sam.
Sledeci prilog je proizvodnja vocnih rakija.
Poslato: Pon Mar 26, 2007 9:28 pm----
Proizvodnja vocnih rakija
Dobro uzreli plodovi smestaju se u sudove za fermentaciju. Jabuke i kruske usitniti, ali ne previse, najvise na osam delova, Kajsiju i breskvu bez kostice i na dva dela, Ukupan secer dovesti na priblizno 18%, popravljanjem isto kao i kod vocnih vina. Fermentacija oko 20do25 dana.
Destilacija se vrsi desetak dana posle zavrsetka fermentacije i to na sledeci nacin:
Prvi kazan se napuni prevrelim kljukom, normalno kazan se podlozi, kada krene prvenac prvih 100ml (1dcl), se prihvati u posebnu bocu(na taj nacin se eliminise metil-alkohol, koji prvi pocinje da isparava, vec na 55 stepeni zagrejanosti kljuka).Rakiju peci sve dok na izlaznoj luli alkoholometar ne pokaze nulu.Kompletnu rakiju dobijenu destilacijom prvog kazana sipati u drugi kazan, posle razlaganja prvog, dopuniti sa kljukom i otpoceti destilaciju drugog kazana. Dalji postupak:, izdvojiti 1dcl prvenca, destilat prihvatati u sud, i peci do zeljene jacine(npr. zelite a i preporucuje se jacina od 45 stepeni alkohola), vrsite kontrolu i kada u prihvatnom sudu bude ta jacina vi postavljate drugi sud ispod lule i pecete sve dok na luli ne dodje do nulte jacine.Ovaj proces tece dokle imate sirovine za pecu.Kod zadnjeg kazana rakija koja je ispod 45 stepeni ostaje u nekom sudu za neku dalju destilaciju, kada imate i moze u bilo koje voce gde bi se stvorio djus od vocnih rakija.Sve ovo vazi ako imate vise kazana da ispecete. Voce se ne sitni da nebi zagorevalo. Nisam pristalica destilacije na vece jacine npr. 65-70 alkoholnih stepeni, pa onda razblazivanje sa destilovanom vodom, jer tako dobijena rakija (a i praksa je pokazala), je prilicno bezlicna: prazna na ukusu i sa smanjenim intezitetom vocnog mirisa.
Preporuka: Vocne rakije se cuvaju u sudovima koji ne otpustaju boju, i obicno su bezbojne, sem ako ne zelite da dobijete kalvados, koji se dobija odlezavanjem jabukove rakije u hrastovim buradima.
Ako zelite da pojacate aromu vocnih rakija, onda ako je to moguce ostavite desetak kilograma voca na drvetu, pa kada zavrsite destilaciju sa tom rakijom nalijte u nekom sudu te dobro zrele i mirisne plodove(kajsije, breskve,kruske, jabuke..) ali pazite da ne dodje do raspadanja plodova u rakiji, maksimalno pet dana.
PS. Posto je dobijanje rakije od dunje vrlo specificno to u sledecem prilogu.
Poslato: Pon Mar 26, 2007 9:50 pm----
Proizvodnja rakije od dunje
Dunja je vrlo specificna vocka, i od nje je vrlo desko dobiti kvalitetnu rakiju. Evo i zasto:meso dunje sadrzi veliki procenat pektina, a bobice koje su u dunji sadrze ulja.Pektini izazivaju zgusnjavanje (zelatiniranje soka), a bobice sa uljem pri destilaciji (zagrejanosti) stvaraju miris na petrolej.Da bi obadva slucaja eliminisala postoje dva nacina:
Prvi:Plodove dunje samleti, pojacati sa secerom, ostaviti da ekstraktira 24 casa, pa onda ispresovati, u dobijeni sok dodati depektinator(sredstvo za razbijanje pektina), cekati da zavrsi fermentaciju, pa onda peci isto kao i ostale vocne rakije.
Drugi:Plodove dunje samleti, pojacati sa secerom po zelji, a pozeljno je,ubaciti dvadeset litara vode na 100kg. samlevenih plodova i pet kesica po 10gr. limuntusa,pustiti fermentaciju da tece, pa po zavrsenoj fermentaciji presovati masu tako da cvrsti delovi ostanu u presi, posle toga vrsiti destilaciju dobijene tecnosti. Presovanje je najbolje uraditi preko prese za presovanje grozdja.
Poslato: Pon Mar 26, 2007 10:01 pm----
Metil-alkohol,VRLO OPASAN OTROV, sto ga manje ima bolje je,
Eliminacija: pri destilaciji obavezno izdvajati prvenac priblizno oko 1dcl. iz kazana zapremine od 120 do 150 lit.
PRVA POMOC: popiti 2dcl, ako je opasno trovanje, vodke, da da vodke ili viskija, etil alkohol razlaze metil i cini ga bezopasnim.
Karbamati:otrovni i kancerogeni
Eliminacija: Vrsiti destilaciju voca odmah posle zavrsene fermentacije, priblizno deset dana po zavrsetku, voce da fermentira na tamnijim mestima .
Poslato: Sre Apr 25, 2007 7:46 pm----
Na kazan od 120l odvojiti pola litra prvenca.
Poslato: Ned Apr 29, 2007 9:27 pm----
Radeći na kontinuiranoj destileriji, sa izdvajanjem frakcija, pri peči šljivovice, a za izvoz za SAD, izdvajali smo oko 5 litara metil alkohola od 2500 litara sirovine za peču, jačina metil-alkohola je bila oko80 alkoholnih stepeni, analiza je pokazala da u destilatu nema metil-alkohola, što je odgovaralo zakonu u SAD. To znači da je izdvajanje 1 dcl po kazanu zapremine 120 litara dovoljno da se odstrani metil-alkohol. Međutim nije greška izdvojiti i 0,5 litra prvenca, jer procenat metil-alkohola nije uvek isti kod različitih sirovina za peču.
Poslato: Ned Sep 16, 2007 5:29 am----
Doslo vreme i za rakiju
Vreme je berbe grozdja i pecenja rakije.
Trudio sam se maksimalno da grozdje uzgojim sa sto manje hemije i da bude sto prirodnije.
Sada sam u dilemi sta i kako u procesu pravljenja rakije.
Neki kazu secer se stavlja radi boljeg vrenja, neki kazu secer je otrov ako se stavlja, e sada ne znam ni sam da li da stavljam ili ne.
Najradje bi stavio malo smedjeg secera, jer je ipak zdraviji od belog secera koji se inace stavlja u rakiju.
Da li je neko pravio od vas lozovacu bez secera ili se secer mora stavljati?
Poslato: Ned Sep 16, 2007 12:14 pm----
Secer se ne mora stavljati moj muz svake godine pece i lozovu i komovu i nigad nestavlja secer odakle sad ovo prvi put cujem.Posto kazes da nisi stavljao hemije rakija ce ti biti izvrsna samo znam moj muz kad pece rakiju pred da zatvori kapak na kazanu mesto gde se zatvara po obodu maze sa medom. Pa srecno sigurno ces dobiti prekrasnu rakiju
Poslato: Ned Sep 16, 2007 10:12 pm----
Hvala Dona !
Da li tvoj muz pravi i vino ili samo rakiju?
Ja planiram da odlijem malo vina, i onda od tog ostatka da napravim rakiju koja se zove koliko znam KOMOVICA.
Drugi deo ne bi odlivao nista vina i to bi onda bila LOZA, neka me neko ispravi ako gresim.
Negde se kaze da za pravljenje vina dodaju neki kvasac i da dodaju nesto sto smeta nekim stetnim gljivicama da se razmnozavaju.
Ako znas detaljan postupak molim te napisi.
Komsija me je malo pozurio sa berbom, pa sam mozda malo ranije skinuo grozdje nego sam trebao, ali sve u svemu dobrim delom je grozdje zrelo.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 8:12 am----
Ja znam kad je grozde malo kiselije kad se vari rakiju stavi 1 kg secera da rakija bude blaza a kad je sve u redu sa grozde nema potrebe da se stavlja secera.
Poslato: Uto Sep 18, 2007 1:35 am----
Danas sam bas kupio tamni secer, ako se bude trebalo dodavati, navodno uzgajan je u Africi negde gde je ekoloski cisto .....
Taj secer ima skroz drugaciji ukus od obicnog belog secera, meni se vise svidja i konkretno jedino njega i koristim u kuci za svoje potrebe.
Ako je secer nuzno zlo koje se mora stavljati, onda cu stavljati onaj bolji i zdraviji secer, jer seceri su opste poznato otrovi, s tim sto belji i vise preradjivan to otrovniji.
Poslato: Uto Sep 18, 2007 11:00 am----
i ja kupujem zuti, ali sam procitala da je to samo karamelizovani beli secer
ko zna 
ne znam da li se stavlja u grozdje, znam da ga stavljaju u sljive i visnje,
i da je rakija odlicna, probala sam
Poslato: Uto Sep 18, 2007 12:50 pm----
U mom kaficu donose mi domacu rakiju, koju par ljubitelja iskljucivo piju. Ako neko ima da ponudi malo vece kolicine (minimum 5 litara), dobre vocne rakije, sa razumnom cenom, nek se javi na pp.
Poslato: Uto Sep 18, 2007 4:11 pm----
Ni jedna rakija u koju se stavlja shecer niiijeeee prava rakija ona domaca nego shecerusha,koju moj deda nebi okusio niposhto
I kad nabavlja rakiju strogo vodi rachuna da li je PRAVA rakija ili shecerusha? 
Poslato: Sre Sep 19, 2007 12:56 am----
Danas sam muljao grozdje i merio sam procenat secera u siri, mostu ili sta li je vec.
Procenat je 16% u jednom buretu a u drugom 16,5% sto je bas malo.
Desilo se ono sto je i logicno kada se grozdje bere ranije nego sto bi trebalo, a to je nizak procenat secera.
Komasija kaze da je idealni procenat secera 20% i da se do tog procenta jedino moze sada doci dodavanjem secera.
Znaci preko 3% secera moram da dodajem na 100kg sto je po mom ukusu bas puno.
Nabavio sam prirodnog secera za koji tek sada vidim da su mala pakovanja od 500g, a mislio sam da su od 1kg.
Secer je LIGHT MUSCOVADO CANE SUGAR.
Na pakovanju pise izmedju ostalog:
svetli Muskovado je najkvalitetniji nerafinisani svetlo smedji secer u svetu jer potice iz tropskih i ekoloski cistih podrucja Mauriciusa.
Obiluje vitaminima i mineralima prisutnim u prirodnoj melasi secerne trske.
Garantovano nerafinisan proizvod , bez aditiva i konzervanasa.
Sastav: saharoza i melasa.
Proizvodjac: SSM, P.Luis, Mauricius
Uvezeno: iz Makedonije
www.vitalia.com.mk/def...9D054E8DFA
Cena za 500g je nekih 160 dinara.
-------------
Grozdje je stajalo 3 dana ubrano jer nisam mogao da nadjem taj muljac, posle muljanja oko 4-5 sati sam merio postotak secera, mozda je to pokazalo pogresno malo manji postotak, a mozda i ne?
--------------
Singa ne znam za taj zuti secer, mada trebalo bi da je manje preradjivan secer od belog, bar za jednu nijansu.
Kupio sam danas i neki gorzdjani secer, ali on je bel i sitan kao secer u prahu, tako da mi to lici na neki preradjivani i doradjivani secer.
--------------
Mikalja i ja bi volio da mi je grozdje dovoljno slatko samo od sebe i da ima taj idealni procenat secera, ali u mom slucaju nema i moram da dodajem secer, tako da mi to ispada kao neko "nuzno zlo" , iskreno se nadam da ce mi iduce godine grozdje imati veci procenat secera.
--------------
Atina_majstor ja nemam za prodaju jer ipak imam male kolicine, ali znam coveka u ZR od kojega i sam povremeno uzimam rakiju.
Kazu da mu rakija nije losa, ja inace ne pijem i nisam probao.
Cene rakija kod njega su ono za moj pojam dosta niske i koliko se secam: Loza: 300din, Kajsija: 500din, Jabuka 250din.
Zasto mu je Loza skuplja od jabuke, ne znam, mozda je imao neko kvalitetno grozdje ili sta znam.....
Ako te zanima reci, mogu ti posaljem fon na PP.
Ja nisam pio tu rakiju i ne mogu reci da je 100 posto u redu, ali niko se do sada nije zalio na nju ko je pio od ovih koje znam.
Poslato: Sub Sep 29, 2007 1:14 pm----
| vocko007 citat: |
| Pozdravljam sudionike foruma! Da odgovorim svima koji se pitaju o pečenju rakije od jabuka. Može se peći i to jako kvalitetna i ukusna (kažu oni koji su probali).Cijena joj je veća od šljivovice (šljiva 25.kuna ,a jabuka 40.kn) To su cijene-otprilike- kod nas u Hrvatskoj. Pa ako nekoga zanima spreman sam savijetom pomoći ! POZDRAV! |
Da li je neko raspolozen da mi pomogne da napravim pravi kalvados. Imam oko 2.000 kg jabuka koje sam iseckao i spakovao u plasticnu kacu. Fermentacija je vec pocela. Kod mene u okolini Jagodine se od toga pravi jabukovaca istim postupkom kao i sljivovica. Na nekim sajtovima sam video da to nije bas pravi kalvados.
Unapred hvala.
Poslato: Ned Okt 28, 2007 11:08 pm----
Da li iko zna od kojih trava se pravi travarica.Popio sam kod prijatelja travaricu koja je zelene boje i koja ima dosta lekovitih biljaka u sebi. Moyete mi poslati recept na mail bwave @ verat.net. Unapred zahvalan
Poslato: Pon Okt 29, 2007 2:59 pm----
Postovani gospodine ,strucnjaci kazu da dodavanjem secera do 2% smatra se prirodnom rakijom.Medjutim ako je rakija za tebe izbjegni i to ili bar koristi vocni secer (saharoza) .Kod nas u Republici Srpskoj proizvodi se u Kozarskoj Dubici.Inace za svaki dodani kg secera na 100l dobices vise 1l rakije. Jos ako imas problema prilikom prepeke na svaki kazan prepeke dodaj jednu kasiku masti. To se dodaje da ne pokipi odnosno povrati kako kazu kazandzije. Ako te jos nesto interesuje slobodno pitaj .
Poslato: Pon Okt 29, 2007 4:42 pm----
Da se malo i ja umesam u ovu raspravu oko pecenja rakije, posto imam kazan za rakiju koji ''seta'' po Cupriji da bi pravio drugima zadovoljstvo, a meni doneo neki dinar.
Posto je puno njih peklo rakiju mojim kazanom, svaki put sam i razgovarai i pitovao o nacinima, i tajnama pripreme i proizvodnje kvalitetne rakije. Ima tu puno logickih i pametnih stvari, a cujem i puno gluposti.
Po knjigama koje sam citao, u voce koje se bere, moze se dodati maximalno do 7% secera, naravno rastopljenog u mlakoj vodi i dodatog odmah nakon branja voca, da bi naravno sve to lepo provrelo, jer ako stavite secer na dan pecenja rakije, to je bacen secer. Secer se obicno stavlja u voce koje je sa manjim procentom secera u sebi a to su visnje, jabuke, dunje, kruske.... U sljivovom i grozdjanom kljuku, se obicno ne stavlja, ili se stavlja do 5% secera ako je godina losa i voce nije dovoljno slatko.
Voce sa secerom (ili bez njega) stoji 21 dan da se izvrsi alkoholno vrenje, i nakon toga se pristupa pecenju. Pece se prvo ''meka'' rakija od svog voca, a zatim se ta meka rakija prepece i dobija se kvalitetna ljuta prepecenica. I tu kazu, ima caka. Sljivova, lozova rakija se obavezno prpicaju, dok ostale ''vocne rakije, mogu i da se ne prpicaju, a sve iz razloga da bi se sacuvale arome rakija, to jest da rakija koju pijete, ima malo jaci miris voca od koje je pecena. Opet i tu nema pravila. Ja moje rakije od raznog voca obavezno sve prepecem, a da big dobio i malo vise aroma voca u rakiji, u kazan sa mekom rakijom koju prepicam, obavezno stavim jedno 10-tak litara kljuka - komine, koje sam ostavio bas za tu svrhu.
I jos jedna vrlo bitna stvar i cinjenica. Vino se nakon otakanja drzi u staklenim bocama gde stari i dobija na kvalitetu, a rakija se drzi u drvenim sudovima - buradima, gde dobija boju i kvalitet. U buret bi trebal da se drzi minimalno tri meseca (naravno, moze i mnogo duze), a zatim mozete da je otocite u staklene boce.
Poslato: Pon Okt 29, 2007 4:49 pm----
| misko07 citat: |
| Da li iko zna od kojih trava se pravi travarica.Popio sam kod prijatelja travaricu koja je zelene boje i koja ima dosta lekovitih biljaka u sebi. Moyete mi poslati recept na mail bwave @ verat.net. Unapred zahvalan |
Pogledaj malo po temama, ima tu bas na lekovitom bilju kako se prave travarice, ja sam bas pisao i ostavio nekoliko tekstova o tome. A ako bas nekoga interesuju recepti za pripremu i proizvodnju lekovitih rakija i vina neka mi se javi pp-om.
Poslato: Uto Okt 30, 2007 11:58 pm----
Evo da prokomentarisem i ovde. Dali znate da je rakija lekovita tek posle 60. godine zivota. 1 mala casica na dan,ili jedna vinska casa vina na dan, ili 1 flasa piva na dan.
Inace alkoholi sluze, protiv temperature, kao oblozi. Stavljaju se na bolna mesta, protiv otoka, a ne u grlo. Ili kada se radi o vinu, koliko profesionalna licnost dozvoli.
Poslato: Pon Nov 12, 2007 10:10 am----
UPOMOC!!!!!!!!!!
Pekao sam rakiju od sljiva sa drugarima i nisam uspeo da ih ubedim da odvojimo i bacimo prvih 3-4 dl tecnosti = metil alkohola
Da bih ga sada odtranio iz rakije, da li moram ponovo da prepecem ili jednostavno mogu rakiju da sipam u serpu, zagrejem na 60-70 C i drzim tako jedno 10-ak minuta da bi metil ispario? Moram da napomenem da nemam merac alkohola.
Poslato: Pon Nov 12, 2007 11:22 am----
Po prvi put sam ccitao sta ste sve napisali i mnogo sam iznenadjen ali prijatno,ima korisnih saveta normalno. Kako se jos moze aroma popraviti
osim ubacivanjem vocke.
Bugsy da sam na tvom mestu ja bih to rakije ostavio pa pravio poluprepek tj to stavio sa novom rakijom/kominom a kad peces rakiju pozajmi merac ili kupi na pijacama se mogu kupiti za 100/150dinara a poljoprivrednim apotekama su skuplji
Poslato: Pon Nov 12, 2007 3:50 pm----
Milane,
Nalazim se na 4,000 Km od najblize pijace ili polj apoteke a niko u okolini nema merac
Pored toga sa sljivom je za ovu godinu gotovo, tako da ce sledeca tura biti negde sledece godine u Avgustu
Da li to znaci da ovo sto sam mukom napravio mogu da bacim?
Poslato: Uto Nov 13, 2007 12:35 am----
Gde se ti nalazis Bogu iza ledjaIzvioni nisam znao da si u takvoj situaciji
to sto sljive nema vise ne znaci da nema drugog voca
ili si se ti odlucio da pijes samo sljivu
sve se iskoristava pa pravi mesanu vocnu rakiju
a za merenje u takvim uslovima nisam nikad probao
Negde sam citao kako je proveravano dal u patoki ima alkohola, pa me interesuje kako si ti proverio tj odlucio kad da prekines pecenje
Poslato: Pon Jan 07, 2008 3:46 pm----
Da malo je sve to bez veze kako mozes da peces a da nemas grad metar ja je pecem vec jedno 20g pa mi opet treba merac, a prvi put cujem da se stavlja mast pa zar nemate okolo kazana da sipate vodu ona sluzi da komina ne pokipi mislim malo lakse lozite
Poslato: Pon Jan 07, 2008 6:18 pm----
To što je Bugsy radio najbolje ostaviti sve na stranu pa sledeće godine to ispraviti sa novom rakijom.
Morrib nejasno izlaže da od prve rakije i prepeka izdvaja po jedan decilitar.Ne znam o kojoj se količini meke rakije pri prepeku radi ? A
ko je sakupljao više meke rakije onda je to malo. Pravilo je oko jedan posto prepeka izdvojiti kao metil alkohol.Dalje kaže da je rakija razblažena destilovanom vodom bezlična. Stim se ne slažem i to je subjektvno mišljenje.Destilacijom rakije, da bi se svela na željenu jačinu ,samo kvarimo rakiju lošim primesima iz koma kao što je kiseo i gorak ukus. Takva rakija treba da odstoji što duže, a najbolje bar godinu dana,pa se tek onda svodi na željenu jačinu destilovanom vodom, Odležavanje rakije se uglavno obavlja u drvenim buradima.Za krušku je bolje da je u staklenoj posudi.Slažem se s ranije iznetim da rakija za odležavanje treba da ima jačinu oko 65 % alkohola.
Poslato: Uto Jan 08, 2008 6:26 am----
Hvala na savetima, evo (vec) sledecih pitanja:
Napravili smo i kruskovacu (ne viljamovku, posto je ovde nema) i dunjevacu, ali me muci isti problem. Meka rakija je bila veoma ukusna i fantasticno je mirisala, ali se to u oba slucaja izgubilo posle prepeka. Rakija je vrlo jaka (65%), dobili smo odgovarajuce kolicine, ali je i ukus i miris vrlo "tanak". Sta se desilo i kako to izbeci sledeci put?
Poslato: Uto Jan 08, 2008 4:12 pm----
Alkoholno vrenje krušaka se obavlja na temperaturi ne višoj od 18 stepeni.Vreme vrenja ne sme biti brzo. Ako je prostorija u kojoj se odvija vrenje pretopla treba snižavati temperaturu.Neko ubaci zaleđenu vodu u plastičnim flašama da snizi temperaturu.Destilacija treba da se odvija jako sporo (posebno za krušku).Kruškova rakija treba da odleži što duže. To malo ko poštuje jer su u pitanju male količine uglavnom za domaću upotrebu.Kruška odležava u staklenim posudama gde ne zauzima više od 90 procenata posude.Rakija kakvu imaš je jaka rakija koja je po meni "otrov"rakija.Kao takva treba da se kasnije svede na neku razumnu meru.E, možda je sad tu caka snižavanjem njene jačine može da se dobije željena aroma ako je ranije sve urađeno kako treba.
Poslato: Čet Jan 17, 2008 12:45 am----
Bavim se pečenjem rakije nekih dvadesetak godina i imam u vrtu mini voćnjak od 50 stabala.Dosta sam pročitao literature o voćnim rakijama i njihov osnovni problem je metil alkohol i cijano vodonična kiselina.Nigde nisam pročitao i pogrešno je mišljenje da se metil alkohol uklanja sa prelivanjem tegle ili menzure i odstranjivanjem prvih decilitar rakije.Tos se radi iz nekih drugih razloga da bih se odstranili lako isparljivi alkoholi koji štete mirisu i ukusu rakije kao i oni na kraju teški alkoholi koji kisele rakiju.I na kraju zašto bih ste vraćali na pečenje ono što ste već jednom odstranili.Rakija se nikad nepušta do kraja već se razređuje sa destilovanom vodom i to po mogućstvu ne odmah.Da bi ste bili sigurniji da vam je rakija kvalitetnija što se tiče metil alkohola prepecite je.Što se tiče arome razblaživanjem na propisanu jačinu za određenu vrstu rakije i njenim odležavanjem ćete to postići.Šećer se dodaje u kominu u zavisnosti koliko ga te godine ima u voću,ako je godina imala dosta sunčanih dana trebaće manje i obrnuto.
Poslato: Ned Feb 03, 2008 12:11 am----
Nemam preveliko iskustvo u pečenju rakije dvadesetak godina ali bih i pored toga zamolio sve koji imaju neku literaturu o pečenju rakije pravljenju vina kao i travarica(rakija sa travama) koju mi mogu poslati mejlom da mi je pošalju na adresu serbulami @ fon.bg.ac.yu. Ili da mi daju podatke o literaturi. Do sada sam pravio rakiju od grožđa jabuka dunja krušaka i šljiva, Iako živim u Banatu nisam pekao rakiju od kajsije breskve višnje tako da me i ta iskustva interesuju kao i cene rakijskih kazana i presa. A kolega Bugsy nek proba sa poluprepekom pa će dobiti i miris i ukus i relativno jaku rakiju (npr ja lozu ostavljam na 52 stepena)
Poslato: Ned Feb 03, 2008 3:23 am----
| Zdravcilo citat: |
| Nigde nisam pročitao i pogrešno je mišljenje da se metil alkohol uklanja sa prelivanjem tegle ili menzure i odstranjivanjem prvih decilitar rakije.Tos se radi iz nekih drugih razloga da bih se odstranili lako isparljivi alkoholi koji štete mirisu i ukusu rakije kao i oni na kraju teški alkoholi koji kisele rakiju.I na kraju zašto bih ste vraćali na pečenje ono što ste već jednom odstranili.Rakija se nikad nepušta do kraja već se razređuje sa destilovanom vodom i to po mogućstvu ne odmah.Da bi ste bili sigurniji da vam je rakija kvalitetnija što se tiče metil alkohola prepecite je. |
Ima u ovome istine, ali nije objašnjeno baš do kraja. O.K. prvo metil alkohol. To je niži alkohol u odnosu na etil alkohol i ima nižu tačku isparavanja. Jasno je da će dobar deo metanola ispariti na samom početku kad poteče, ali jedan deo ostaje (praktično ne postoji tradicionalno pečena domaća bez izvesne količine metanola, značajno veće u odnosu na fabričke proizvode). Stavljanje tegle sa vodom ima smisla jer se tako snižava temperatura na izlivu i etanol ostaje u tečnom stanju dok metanol isparava ali i pored toga ostaje nešto metanola jer je teško zadržati idealnu temperaturu na kojoj bi metanol isparavao a etanol ostao tečan (to bi eventualno moglo da se uradi uz pomoć digitalnog termometra i pumpe). Ali čak i ako se sve to ne radi, količina metanola je prilično mala da bi mogla da ugrozi zdravlje, pošto je u kombinaciji sa mnogo većeom količinom etanola (koji potire dejstvo prvog). Tačno je da prepek dodatno smanjuje količinu metanola.
E sad moris i ukus. Ukoliko je komina odležala neko duže vreme, počinju da se stvaraju aldehidi i ketoni (prepoznaju se po mirisu tek priikom pečenja - nekako kao OHO i slični lepkovi) a ne neki lakše isparljivi alkoholi, jer, kao što sam rekao, metanol je jedini alkohol sa nižom tačkom isparavanja od etanola. Aldehidi i ketoni se uklanjaju odbacivanjem onoga što prvo isteče. Moja iskustva su da se kod komine koja je odležala 2 meseca treba odbaciti pola litra, kod one koja je ležala 6 meseci preko litar, sve zavisi od toga kad prestane da se oseća kakarkterostičan miris. Nažalost, tako se smanjuje količina rakije određene jačine, odnosno jačina određene količine, jer se odbaci i jedan deo jakog etanola.
Rakija se nikad ne pušta da isteče do kraja (sem ako neko toliko juri za jačinom da mu nije bitan kvalitet). razblaživanje destilovanom vodom se koristi baš ako se želi postići određene jačina rakije, ali tada treba izračunati proporciju. Voda (obična, ali ona kasnije bude destilovana, naravno) se češće sipa u kazan u startu, najčešće pri zadnjem prepeku, ukoliko nema dovoljno rakije da popuni kazan do kraja (mada, nije pravilo).
Što se tiče cijanovodonične kisleine, ona se javlja pri pečenju komine od koštunjavih voćki, pre svega kod šljive, breskve i kajsije, a takođe i kod višnje i trešnje, ali to su prilično retko spravljane rakije. Naročito je ima ukoliko su koštice napukle. U prvom slučaju to nije neka prevelika količina.
Za jaču aromu na određenu voćku nije zgoreg ubaciti u prepek otprilike jednu četvrtinu kazana komine. Najlepša šljiva koju sam ikad pio je bila ona koju sam sa mojim dedom pekao s jeseni 2000. od šljive ranke, rađena po toj metodi. Nije što je naša, al je stvarno bila najaromatičnija. O.K. jako vrelo leto te godine, najbolja sorta šljiva za rakiju (po meni) + metod, daje rezultate.
Poslato: Uto Feb 05, 2008 12:41 am----
Sumnjamo da ortak pravi loshu rakiju tj slepilo.Postoji li jednostavan (i brz) nacin da se proveri sadrzaj metanola u rakiji (sto bi iskljucilo redestilacije,ili posetu strucnih i za to zaduzenih lica-ustanova).Znaci neki indikatori itd.:)
I sta sve moze u domacoj rakijida izazove te uzasne mamurluke....mucnina,glavobolja i jako slab vid...desilo se vecem broju konzumenata (ponovljene probe)
Pozz
Poslato: Sre Feb 06, 2008 7:37 pm----
gde moze da se stavi da prodajem rakiju?
Poslato: Pet Feb 22, 2008 9:45 pm----
Jel ko peko rakiju od smokava
Poslato: Sub Feb 23, 2008 3:18 pm----
Nisam stigla bas sve da iscitam sa ovog foruma, al vidim da se uglavnom prica o rakijama. Trebaju li nekome kvalitetni kazani? Izdvajate alkohol sa konc. koju vi zelite i podesite na samom startu!
Ima li zainteresovanih za proizvodnju vina?
Postupak, oprema, uslovi i sl...
Pozzz
Poslato: Ned Feb 24, 2008 3:28 pm----
Ne znam da li nekom treba kazan ali sam pitao da li nekom treba rakija
Poslato: Sre Feb 27, 2008 10:28 pm----
Izvini pawlle al jedino ako imas od breskve
To i nije bas prava rakija kad malo bolje razmislim al je za zene to prava zestina
Poslato: Pet Mar 21, 2008 9:17 pm----
izvini Mirjana_74 tek sam sada pogledao ovaj post, nemam od breskve ali zato imam od dunje jos malo i od jabuka sa izuzetnom aromom
Drugo kolko secera ide u liker?
Poslato: Ned Mar 23, 2008 2:45 pm----
Zašto rakija od breskve nije prava rakija?
Poslato: Uto Mar 25, 2008 3:43 pm----
Možda je za tebe Mirjana rakija od breskve (koja jeste inače prava rakija) prava žestina, ali to nije generalno za sve žene.
Poslato: Pet Mar 28, 2008 4:59 pm----
Ako neko ima pitanje u vezi rakije od visanja, slobodno neka ptia. Rado cu pomoci sa svojim znanjem jer vec dugi niz godina pecem rakiju od visanja kojom se ponosim i nema joj ravne!
Poslato: Čet Maj 08, 2008 11:31 pm----
da li neko zna sta je sve potrebno da bi se neko registrovao kao proizvodjac rakije?
Poslato: Pon Maj 26, 2008 7:54 pm----
Da li zna netko kako se pravi vino od bazge
Poslato: Pon Maj 26, 2008 9:32 pm----
Vino od zove (bazge) 9.post na sledecoj strani
www.svetbiljaka.com/Fo...ovina.html
Poslato: Pon Maj 26, 2008 9:32 pm----
ili www.svetbiljaka.com/Fo...ovina.html
Poslato: Sre Maj 28, 2008 7:47 pm----
Ovo je super ali trebao bi sada recept od cvijetova
Poslato: Sre Maj 28, 2008 8:40 pm----
Da li neko zna kako da napravim kvalitetnu rakiju od duda?
Poslato: Sre Maj 28, 2008 9:22 pm----
| Bagrem citat: |
| Da li neko zna kako da napravim kvalitetnu rakiju od duda? |
Poslato: Sre Maj 28, 2008 9:39 pm----
A da li treba da dodajem vodu u bure u koje cu skupljati dud?
Poslato: Čet Maj 29, 2008 11:04 am----
Pozdrav svima...
Duže vremena samo čitam, ne usuđujem se uplitati jer ne posjedujem neko iskustvo, ali voljan sam učiti.
Probao sam raznih vina od jagodastog voća i najbolje meni je kupinovo.
Pošto posjedujem jednu manju plantažu jagode, kupine i maline, probat ću po vašim receptima i savjetima napraviti koji litar.
Jedino mi nije jasno gdje nabaviti i kako se zove taj mjerni uređaj kojim se provjerava nivo šećera.....
Unaprijed hvala.
Poslato: Čet Maj 29, 2008 3:22 pm----
Da nije mozda sirometar(merenje kolicine secera u siri-vinu) meri gustinu tecnosti. Ima ga kupiti skoro na svakom buvljaku.
Poslato: Pet Maj 30, 2008 11:47 am----
| Bagrem citat: |
| A da li treba da dodajem vodu u bure u koje cu skupljati dud? |
Poslato: Pet Maj 30, 2008 11:49 am----
A da, da napomenem, za rakiju su najbolji plodovi koji sami otpadnu jer su onda sigurno sazreli, sve ostalo sto se ubere veoma je moguce da je zeleno i time ces upropastiti rakiju. A obavezno je i staviti ciste plodove, tj. bez lisca, grancica i slicnih primesa!!!
Poslato: Pet Maj 30, 2008 8:43 pm----
Hvala.
Jedan savet u vezi skupljanja: nemojte skupljati dud rukama jer je tome nikad kraja
i ruke bude plave nekoliko dana (ako je u pianju crni dud), nego ispod drveta duda rasiriti jedan ili vise najlona i kada napada dovoljno duda pocistiti metlom u lopatom skupiti.
Poslato: Sub Maj 31, 2008 1:25 pm----
Za te stvari, mi koji se bavimo rakijom, koristimo limuntus!
Odlicno cisti ruke!
Poslato: Pon Okt 06, 2008 10:00 am----
Samo da nam ne zamre tema. Jel ko peko rakiju od smokava. Ima li kakav recept.
Poslato: Uto Okt 07, 2008 11:40 pm----
Prodajem oko 300l rakije sto od viljamovke, sto od jabuke cena veoma povoljna!!!
Poslato: Sre Okt 08, 2008 10:07 pm----
U nedelju sam samleo 1 tonu jabuke i stavio u burad da radi! Bice jos dobre rakijice ove godine!
Poslato: Sub Okt 11, 2008 3:20 pm----
Pitanje za sve koji su imali iskustva , naime zanima me da li se može naribati voće za rajkiju da vrije u limenim bačvama?
Boji se da nebi putilo hrđu ?
Poslato: Sre Okt 29, 2008 12:21 am----
fermentacija voća za rakiju može se obavljati u metalnim sudovima, ali isključivo ako su od inox-a, svi ostali metali se nepreporučuju za fermentaciju!
Poslato: Sub Nov 01, 2008 8:39 pm----
Dopunio bih Moriba samo u kiselo otpornnom inoxu nikako u običnom
Poslato: Uto Dec 23, 2008 7:03 pm----
Pozdrav svima!
Da li mi neko moze preporuciti proizvodjaca selekcionisanih kvasaca?
Poslato: Sub Jan 17, 2009 12:36 am----
Kanadski Lallemand je u vrhu liste proizvođača selekcionisanih vinskih kvasaca. Koliko mi je poznato, u Srbiji ih zastupu Enovitis iz Vinče, ali pakovanja su im od 0.5kg, što ti je za količinu od 2-3000 litara komine.
Poslato: Sub Jan 17, 2009 12:43 am----
Duplikat
Poslednji izmenio scorpioX dana Sub Jan 17, 2009 7:52 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Jan 17, 2009 12:43 am----
Triplikat
Poslednji izmenio scorpioX dana Sub Jan 17, 2009 7:53 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Jan 17, 2009 12:51 am----
| orcka citat: |
| Samo da nam ne zamre tema. Jel ko peko rakiju od smokava. Ima li kakav recept. |
Nisam pekla, al sam pila..
.... Mlogo, mlooogo, dobra
..I miris, i ukus.!
Poslato: Uto Jan 27, 2009 9:41 pm----
| scorpioX citat: |
| Kanadski Lallemand je u vrhu liste proizvođača selekcionisanih vinskih kvasaca. Koliko mi je poznato, u Srbiji ih zastupu Enovitis iz Vinče, ali pakovanja su im od 0.5kg, što ti je za količinu od 2-3000 litara komine. |
Vec sam ih nasla i kontaktirala, ali u svakom slucaju hvala puno na odgovoru!
Poslato: Sre Jan 28, 2009 10:35 am----
Da li neko moze da preporuci dobre proizvodjace kazana za rakiju?
Poslato: Čet Mar 05, 2009 8:08 pm----
Imam pitanje, da li mogu od koma (od kog nisam ispekao rakiju) nadjubriti vocnjak i kako? Kom mi je od prosle godine.
Poslato: Ned Mar 08, 2009 10:55 pm----
molim za pomoc gospodo,
molim da mi neko kaze cime se mogu vaditi semenke iz jabuke. do sada sam rucno skidao peteljke, sada zelim i semenke izvaditi, pa tek onda mljeti za kominu. postoji li neka alatka za to. puno hvala
Poslato: Pon Jun 22, 2009 1:19 am----
nb-campari: postoji jedna spravica (rucna), koja izgleda kao modla za kolace, samo sto ima jos seciva u sredini kruga. pri pritisku jabuke odozgo od peteljke, seciva seku jabuku na pet kriski i u sredini ostavlja valjak u kome su semenke. proizvod je tipa "tv shop".
metil alkohol, od skoro usvojen kao metanol isparava na 65c, a etanol, koga mi volimo isparava na 75c. ideja je da se u pocetku drzi niza temperatura (sto bi deda reko: tiha vatra) i saceka istek metanola, zatim digne temperatura i raduje se rakiji. Radi daljeg prociscenja od metanola i vode iz destilata, radi se ponovno pecenje (prepek). Kazani sa termometrom se prodaju u merkuru u bg (30.000-50.000din / 500eu). Temperatura se precizno kontrolise sa plinskim gorionikom. Secer se dodaje da nahrani kvasce u fermentaciji(vrlo malo). Destilovanom vodom regulisemo zeljenu jacinu (prostim razmucivanjem). Boju dobijamo zrenjem u buretu od odredjenog drveta. Zrenje traje oko 2 godine, gde rakija dobija deo arome drveta i isparava voda (raste jacina). Nakog toga se cuva u staklenim bocama na tamnom mestu i podrumskoj temperaturi.Ko nezna podrumsku temperaturu, nek kupi viski i zaboravi ovo gore napisano.
Staklene boce su uglavnom opletene prucem ili imaju plasticnu mrezu da bi smanjili rizik od lupanja boce. To su "Baloni".
Fermentacija traje 21 dan i mulja se par puta. Semenke sadrze neznatnu kolicinu cijanida, pa je preporucljivo bez njih.
Kada u bocu zajedno sa rakijom ubacimo neku lekovitu ili aromaticnu biljku, dobijamo travaricu ili infuziju. Infuzije se piju kao Bar miksevi u saradnji sa tonikom, svepsom ili sl. sa dosta leda i limuna (prim. Pelinkovac).
Zreo plod je kad se lako bere. Opadanje se izbegava zbog ostecenja ploda pri udaru o tlo.
Pije se iz rashladjenih casa uz dobro hladnu bunarsku vodu. Za "meze" se leti sluzi sopska salata, a zimi slanina, prevreli sir i kiseli krastavci. Kvalitet se testira dugim i sporim udisanjem isparenja uz karakteristicno ljuljanje case u krug. Jedini siguran znak lose rakije je mamurluk i proliv. Povracanje ili bljuvanje nije znak lose rakije, vec neumerenosti i netolerancije na odredjene sastojke. Pusaci nisu kompetentni da raspravljaju o aromama i kvalitetu. Kvalitet i cistina etanola je usko povezana sa ponasanjem pojedinca nakon unosenja.
U Srbiji se kultura rakije zahuktava i vec dobija moderne pristupe u izradi i konzumiranju (prim. RAKIA Bar-Beograd). Postoji festival rakije u Beogradu. Takmice se plantaze, instituti, skole i fakulteti, kao i privatni proizvodjaci. Najveca zabluda je da je najbolja "domaca" rakija. Na velikim vrucinama, ljudi naviknuti na poljske radove, piju rakiju umesto hladnog piva da se rashlade.
Cena domace sljivovice bez licence je oko 3eura, a u specijalizovanim prodavnicama vrhunske rakije od raznog voca se prodaju za oko 15eura. a za takav kvalitet je po mojim procenama potrebno uloziti oko 7eura, ez transporta i poreza.
Poslato: Pon Jun 22, 2009 1:34 pm----
Primer kajsijevace: zadnjih godina se kajsija na kvantasima prodaje za oko 1eur po kg. Znaci samo cena voca u litri rakije ucestvuje sa 8-10eur. Zatim tu treba ugraditi cenu goriva, amortizaciju opreme, ambalazu, radnu snagu, porez (moj, kao proizvodjaca), moju zaradu za mesec dana petljanja oko rakije, pa tek onda dolazimo do transporta, marze trgovca i pdv-a.
Meni kao proizvodjacu kajsije se daleko vise isplati da prodam kajsiju za 1eur/kg nego da pravim kvalitetnu rakiju. A vi koji kupite kajsijevacu za 10-15eur zapitajte se na cemu je proizvodjac zakinuo.
Poslato: Uto Jun 23, 2009 9:58 am----
Mene zanima kako napraviti kljuk od raznih vrsta voca koja dozrevaju u razlicito vreme. Nesto o tome je napisao Saba ali nije bas dovoljno. Upitanju su razne vrte kruski od onih najranijih koje mogu vec sad da se beru, jabuka, sljiva, pa do dunja.
Da li mogu razlicite vrste u razno vreme da se stavljaju u isto bure?? Ako ne mogu kako ih odvajati??
Da li je dobar sitem gnjecenja sa maljem ?
Da li prati voce???
Kako se vidi kada je kljuk gotov?
Temperatura?? nemam podrum :-(
Na sta obratiti paznju ?
Da li je svako plasticno bure dobro ili mora neka specificna plastika??
Puno pitanja?
Za nekog kome je prvi pokusaj zavsio u kompostu i nije :-)
Poslato: Uto Jun 23, 2009 1:12 pm----
Treba mi mala pomoc. Stavio sam visnju za rakiju, oko 1500kg. Interesuje me koji % secera da stavim i koliko dana treba da kom odradi da moze da se pece? Unapred hvala[/align]
Poslato: Uto Jun 23, 2009 1:19 pm----
Moze li mi neko reci gde mogu kupiti dobru rakiju od DUNJE?
Ja sam iz Bg-a!
unapred hvala
Poslato: Uto Jun 23, 2009 8:47 pm----
Postovanje,
i ja bih zamolio poznavaoce da pomognu oko pravljenja rakije od visanja.
video sam na nekoj odprethodnih strana da se ``p.bata`` ponudoi da oko toga pomogne pa bih zamolio njega ili bilo koga ko se razume da pomogne.
koliko staviti secera na odredjenu kolicini?
koliko vode?
koliko traje period vrenja?
i na kraju kakvi su utisci sa ukusom po vama?
ove godine je otkupna cena visnje premala pa sam odlucio da ispecem rakiju, a nemam iskustva sa visnjom. Imam oko 1500 kg. visanja. sta sad?
unapred hvala.
pozdrav iz Krusevca
Poslato: Uto Jun 23, 2009 9:21 pm----
Savetovala bih da se ne stavlja voće u jedno bure onako kako pristiže. Tako vrenje nikad nije završeno jer stalno dodajete nove količine šećera, a i ono što je već prevrilo počinje da prelazi u nepoželjna jedinjenja. Ako je ikako moguće, napunite bure odjednom, zatvorite i pustite da kvasci odrade svoje. Dužina trajanja vrenja zavisi od temperature, kvaliteta voća, stepena zrelosti, sadržaja šećera..... Najbolje je da je temperatura bez većih kolebanja tokom čitavog vrenja oko 20 stepeni C. Ako se rakija spravlja od slabije zrelog voća dodaje se više šećera, a inače je to 2-3 % šećera od količine kljuka. Za određivanje završetka vrenja postoji veći broj (ne baš sasvim pouzdanih) metoda: kada klobuk padne na dno, kada kljuk na ukusu nije sladak... Preporučujem da se uzme malo kljuka, profiltrira kroz gazu i širomerom očita vrednost. Kada je ta vrednost niska i konstantna par dana, vrenje je završeno.
Poslato: Sre Jun 24, 2009 12:24 am----
Hvala puno Saska
Ta temperatura ce biti najveci problem mogu samo da ga stavim u ladovinu :-(
Dal bi moglo recimo ubacivanje voca da traje nedelju ili desetak dana ili ni toliko???
Poslato: Pon Jun 29, 2009 1:06 pm----
Ja sam moju rakiju od visanja ispekao!
30 litara rakije od 250 litara koma i ostavljena je na 24 grada, prvo dobro da se ohladi ( spasce jos za pola grada) pa cu je nakon toga razblaziti!
Poslato: Čet Jul 02, 2009 9:15 am----
Tomm, hvala ti puno i svaka čast za sjajan, duhovit post! Javi se opet!
Saška, i tebi hvala, kao i uvek - kratko, jasno i korisno!
Mi ćemo prvi put da pečemo rakiju od kajsija ove godine, mnogo su nam korisni vaši saveti!
Javiću vam kako je uspelo!
Poslato: Ned Jul 12, 2009 3:12 am----
Pozdrav svima, svaka cast na tolikom isustvu, ja sam tek poceo da skupljam kajsije, perem i odvajam kostice, stavljam u plasticno bure.
1. treba li da mesam kominu tokom vrenja?
2. da li je potrebno da pre pecenja propustim kominu kroz presu i procedim.
p.s. prvi put ovo radim, hvala, dragan
Poslato: Pon Jul 13, 2009 11:58 pm----
Skupio sam oko 300 kg kajsija(cisto za svoju dusu-prvi rod),hteo bih da ispcem koju litru rakije,pa me zanima da li je tacno da se mora dodati malo visanja u kom jer tip koji pece kaze da je to neophodno(iz razloga sto kajsija-pokozica u sebi ima malo sumpora?ovo mi je skroz nebulozno ali moram priznati da lik ima dobru rakiju....pa sad ne mogu da se odlucim jel to istina?
Poslato: Čet Jul 16, 2009 8:36 am----
Komina se obavezno meša više puta u toku dana da bi se čvrsti delovi, koji izlaze na površinu, potapali i što ujednačenije vršilo vrenje.
Kominu nema potrebe da presovati niti cediti. Ako je suviše gusta, ako niste dodavali vodu kad je punjeno bure, može se dodati voda da se komina ne zalepi za kazan. To ne utiče na kvalitet rakije.
Nema potrebe da se dodaju višnje u kom. Ako postoji sumpor u pokožici, to je od prekomerne primene preparata za zaštitu. Tu višnje ništa ne pomažu. Da li taj tip može da objasni na koji način višnje "isključuju" sumpor?
Poslato: Sub Avg 08, 2009 11:43 am----
Pozdrav svima:Nov sam clan mada sam vec dugo na ovome preljepom forumu.Trenutno sam zainteresovan za pravljenje rakije (svakakvih vrst).Napravio sam kazancic 25L i sad se zabavljam,ispeko sam malo rakije od Guave zatim sam ispeko od pomorandze,u toku mi je priprema jabukovace,a pripremamse i za pecenje rakije od suhog grozdja (grozdjica).Zato sam se i prijavio jer naravno treba mi pravi i kompletan recept kako se sta radi i kako.Zato vas molim,ako netko zna recept da mi ga da bio bih mu jako zahvalan.Unapred hvala.
Poslato: Sub Avg 08, 2009 12:21 pm----
Australac,dobro sakrij kazan,ako si u Austarliji...
Poslato: Sub Avg 08, 2009 12:22 pm----
Australac,dobro sakrij kazan,ako si u Austarliji...
Poslato: Sub Avg 08, 2009 1:54 pm----
Nepravim to za prodaju,vec samo po malo za pocastiti prijatelje.Nedavno sam cuo da se sad smije praviti iz hobija,samo ne za prodaju.
Poslato: Sub Avg 08, 2009 2:02 pm----
Moja rodbina to dobro krije,vino se smije praviti,ali zestoka pica ni u kom slucaju.
Poslato: Uto Avg 18, 2009 8:04 pm----
Da li na ovoj temi ima nekoga ko prodaje domaću rakiju? Interesuje me cena (ne da kupim, već da prodam!) rakije od kajsija, jabuka, krušaka...
Ako neko ima saznanja, a neće javno da pruži informaciju - molim da mi napiše na pp!
Poslato: Pet Avg 21, 2009 3:25 pm----
Kupine su mi u punom rodu,a procitao sam dosta recepata za pravljenje vina.Volio bi da znam kako se pravi vino od kupina,da li da sipam vodu,kada ga otociti poslije koliko dana i sta dodati u most? Stavio sam prvi put 100 kg.kupina i 15.kg secera,ali nekako mi izgleda pregusto i nisam sipao vode,stoji vec sedam dana.