Poslato: Uto Dec 19, 2006 5:32 am----
Manuse to je bilo u Tempu. Koliko se sećam hoby kit za ši-take je bio 450-500 din zajedno sa malom brošurom o uslovima gajenja a mislim da ima i neki recepat. Sve u svemu korisno a može biti i zabavno. Kad odem da "ojadim"
Tempo (ko će koga videćemo) pred novu godinu proveriću tačno cenu. Inače ši-take su veoma lekovite, Nisu kao šampinjoni samo jestive. Mada su šampinjoni i bukovače više rasprostranjene jer je jedan od uslova i cena pečuraka odnosno gljiva. Ja sam davno gajio ši-take ovde i xemar je potpuno u pravu, to je jedna mala nauka koju mora svako da savlada da bi se upustio u totalni uzgoj od pripreme prostora, kupvine dobrog micelija pa preko pripreme komposta i onda borbe sa raznim nevidljivim i vidljivim "neprijateljima". Gde su fumigatori, provetravanja (odnosno klime ali ne ove za prostorije već ručno pravljene), hemije i još svašta nešto.
Poslato: Uto Dec 19, 2006 10:02 am----
tnx za info. o uzgoju sitake (i pecuraka uopste) nemam pojma, ali bi nam prijalo da za kucne potrebe imamo tako nesto. moracemo "u pohod" na Tempo, ali sudeci po onome sto smo culi, izgleda da vredi otici samo rano zorom, strasne su guzve.
Poslato: Sre Dec 20, 2006 7:45 pm----
[quote="manus"]Od jednog poznanika koji se bavio uzgojem poecuraka sam cuo da je ona mnogo opasnija po uzgajivaca jer baca mnogo vise spora nego sampinjoni i da je zbog toga (a i zbog posebnih uslova uzgoja) mali uzgajivaci pecuraka ne uzimaju.
Nije baš ni mnogo ligično ,ako bolje razmisliš ,to što je rečemo o sporama, jer upravo je to ono što je najlekovitije u shii-take gljivi (LEM).U zemljama dalekog istoka specijalno čekaju da gljiva spore otpusti pa ih sakupljaju za upotrebu u tradicionalnoj medicini. Naravno ono što ostane posle je samo prazna školjka (da se tako izrazim).Kod nas se gljiva bere pre neko što otpusti spore tj. kada je oko 60% otvorena. Jedina reakcija za koju smo do sada čuli je ako je neko izuzetno alergičan na gljivu,ali znam i neke ljude koji su alergični na šampinjone. Mislim ipak da je velika greška što nema više malih uzgajivača jer shii-take bolje uspeva u malim gajilištima nego u velikim industrijskim halama.
Pozdrav,
Poslato: Sre Dec 20, 2006 9:53 pm----
| xemar citat: |
| Mislim ipak da je velika greška što nema više malih uzgajivača jer shii-take bolje uspeva u malim gajilištima nego u velikim industrijskim halama. Pozdrav, |
kao sto rekoh, nemam pojma o gajenju pecuraka tako da sam samo preneo misljenje jedinog uzgajivaca (ako se moze tako nazvati) kojeg kako tako poznajem. ono sto je indikativno (barem ovde) je da sam pitao bar jos njih 7-8 prodavaca na ovdasnjoj pijaci i svi odgovori su bili dosta neodredjeni i uputjivali na to da iz nekih xxx razloga ne zele da se upuste u gajenje ove pecurke.
ponovidu i to da mi se pecurka izuzetno dopala i iskreno je preporucujem svakom ko je jos nije probao. i navijam za tvoje misljenje da treba sto vise uzgajivaca da je uvrste u svoj program (mozda i padne cena
)
Poslato: Čet Dec 21, 2006 1:13 am----
Nije mi namera bila da zvučim kritički i izvinjavam se ako je neko tako shvatio. Znam da se gajenje ove gljive prilično mistifikuje jer smo i sami prošli takoreći mini Golgotu dok smo pohvatali konce. Ni sada nam ne ide u glavu zašto je to baš tako,a ne malo drugačije ,ali sasvim su sigurne dve stvari: 1. Bilo bi daleko više uzgajivača da je bolje organizovan plasman
2. Svi odgajivači se nadaju da će cena porasti,a ne pasti (daleko bilo). Mada se slažem da bi najbolje bilo da kod nas cena padne, a da izvozna poraste !
Kada smo već kod cene koliko košta kod vas?
Kod nas je sveža 500 din/kg.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 1:20 am----
kad sam je poslednji put kupio (a ima tome 6 meseci) bila je 600 din/kg. u poslednjim razgovorima su mi napomenuli da ce cena verovatno biti oko 600-700 din/kg AKO se pojavi na tezgi.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 4:28 am----
Istina je da postoje ljudi koji su alergični na spore gljiva i pečuraka. Kako uzgajivači tako i oni koji konzumiraju iste. Alergije su širok pojam i mogu biti banalni i teži oblici alergije. Moguće da ši-take imaju malo jači efekat na ovako osetljive osobe. Zato je svojevremeno francuski somicel prodavao micelij bukovače koja se uopšte nije otvarala ali ta podvrsta nikada nije zaživela kod nas. Alergija nastupa samo ako osetljive osobe udahnu spore dok pri konzumiranju nema problema. Mišljenja sam da treba malo više zapatiti ši-taku kod nas a cenu će već formirati sama pijaca. Ako ima više ponuđača cena će svakako pasti. Sada je pravo vreme za uzgoj jer se mogu kontrolisati uslovi u uzgajalištu. U letnjem periodu je to već problem isto tako sada je manja "neprijatelja" u okruženju zbog klimatskih uslova pa je lakše naročito za neki početak uz učenje. Ko voli nek izvoli
. Ja lično sam uživao u uzgoju gljiva jer se promene vide maltene u nekoliko sati. Mnogo brže nego kod biljaka. Tako da mi se dešavalo da provedem celu noć gledajući ih kako rastu sa santimetrom u ruci a da ne pišem da se u uzgajalište koje je bilo savršeno čisto ulazilo kao u hirušku salu sa sve maskom, kapom, hiruškim odelom i navlakama za cipele. Shvatio sam da to nije posao za mene 
Poslato: Čet Dec 21, 2006 4:41 am----
Manuse nije to sve tako strašno. Odeš u Tempo i uzmi jedan ili dva džaka dobro prorasla. Stavi ih na 20-22 stepena i održavaj im vlagu stalnim vlaženjem finom prskalicom. Plesni nećeš imati (neće stići da se razviju) jedina opasnost su sitne mušive koje vole da polažu jaja u pečurke i to treba sprečiti jer izrastu mali crvi koji jedu pečurke iznutra. Kako ćeš to rešiti (ako bude trebalo) zavisi od toga gde ćeš ih držati pa da netupim kad dođeš do te faze javi se ima više načina i srećno u novom izazovu. Znam ja da si hrabar momak
. A tek što je ukusna.
Poslato: Čet Dec 21, 2006 11:04 am----
| lepisinisa citat: |
| .... Ja lično sam uživao u uzgoju gljiva jer se promene vide maltene u nekoliko sati. Mnogo brže nego kod biljaka. Tako da mi se dešavalo da provedem celu noć gledajući ih kako rastu sa santimetrom u ruci a da ne pišem da se u uzgajalište koje je bilo savršeno čisto ulazilo kao u hirušku salu sa sve maskom, kapom, hiruškim odelom i navlakama za cipele. Shvatio sam da to nije posao za mene |
Šteta je što se više ne baviš šitakom ,jer taj entuzijazam koji proviriju je ,čini mi se dragocen! U svakom slučaju čime god da se sada baviš nadam se da te angažuje koliko je ranije šitaka.
Želim ti puno uspeha!
Pozdrav
Poslato: Čet Dec 21, 2006 3:16 pm----
samo tako nastavite postaje sve zanimljivije,i sve vise zelim da pokrenem proizvodnju,dajte neki savet o problemima koji se javljaju u samoj proizvodnji i berbi pozdrav
Poslato: Pet Dec 22, 2006 6:52 am----
Xemar neznam kakvi su uslovi danas ali početkom osamdesetih kada sam smo mi to radili sve je bilo improvizovano. Meni je ZX81 ( to jedan primitivan PC sa 16 Kb memorije) služio da kontroliše temperaturu i vlažnost. Pokretao je motore klime koji su skidali vlažnost, provetravanje unutar uzgajališta ili palio fumigator koji je stajao na stiroporu u buretu od 200 litara vode da poveća vlažnost. Protiv insekata sam se borio tako što sam jako vodio računa o higijeni prilikom ulaska i zlaska a na otvorima je bila sitna mrežica koja je redovno premazivana jakim insekticidima tako da svaki insekt prilikom pokušaja da uleti u užgajalište ostajao je na mrežici koja se predovno čistla i održavala. Naravno između svakog unosa novog sustrata prostorije su tretirane jakim rastvorom formalina i to se vetrilo celu sedmicu. Zajedno samnom u to doba bila je ekipa profesora sa poljoprivrednog faksa pa smo svi zajedno učili i lepo se družili. i što je najlepše svaki turnus nam je donosio nova saznanja. Da ti ne pišem da smo sa sajma gliva i pečuraka u Budimpešti 1985 donosili supstrate u džepovima pa ih posle ovde proučavali
. Blesavo ali tako je to bilo. U to doba smo sva ta znanja primenjivali za pripremu supstrata, bila su dva centra u Požarevcu i u Senti. Ako hoćeš ozbiljnije da se baviš uzgojem ši-take moj ti je savet da se konsultuješ sa Prof. Dr. Miodragom Nikšićem na poljoprivrednom fakultetu. Doktorirao je ši-take u Japanu i vredan momak koji je prošao ceo naporan put od 1979 pa do danas. Tada smo bili "mali" entuzijasti. A tadašnji profesori su lutali u svoji saznanjima i onda su neki od nas odlučili da uzmu stvar u svoje ruke i tako nastade moderno gljivarstvo kod nas mada haotično jer svi misle da znaju sve i da je to lako a nije ipak je to nauka za sebe i uvek može bolje. Pogotovo su to Japanci usavršili ši-taku skoro do savršenstva. Mi teško učimo i to će kod nas da potraje (samo zato što mislimo da smo sve naučili). Od 1979 do danas smo malo napredovali ali sve je to jako slabo mogli smo biti najveći proizvođači u Evropi ali ubi nas naša tvrdoglavost i "pamet" tako da druge zemlje (Mađarska, Češka, Francuska) su daleko ispred nas i mi to uvozimo od njih. Za mene lično tužno i poražavajuće. Eto zato sam ja prestao da gajim ši-taku jer nisam Don Kihot. A o tartufima je tek tragedija da ne tupim.Pozdrav i srećan rad.
Poslato: Pet Dec 22, 2006 9:10 am----
sinisa hvala,ali ako mozes da mi das neki kontakt telefon ili nesto slicno,adresu,gde radi bilo sta,svako misljenje i savet prihvatam
unapred hvala
Poslato: Sub Dec 23, 2006 7:47 am----
Evo nesto o jos jednoj lekovitoj gljivi - Reishi gljiva ili Ganoderma Lucidum:
www.herbateka.com/ganoderma
Poslato: Sub Dec 23, 2006 5:27 pm----
Prica o reishi gljivi je vrlo zanimljiva,i ako postoje ljudi koji imaju iskustva ,bilo bi lepo da se jave.Moja porodica i ja gajimo bukovacu godinama,ali samo za svoje potrebe.Svakog proleca i jeseni zasejavamo dzakove sa pasterizovanom slamom,tako da veci deo godine mozemo da beremo sveze gljive.Istina da bukovaca nije tako lekovita kao reishi i shiitake,ali je nutritivno vrlo kvalitetna.Gajenje bukovace je prilicno jednostavno,nisu vam potrebne neke posebne prostorije,a raspon optimalne temperature je dosta sirok.Moje misljenje je da svaka porodica koja ima neke osnovne uslove za uzgajanje gljiva treba to i da radi za svoje potrebe ,jer je ono sto se kupi na pijaci ,rekla bih,tretirano pesticidima bez ikakve mere i odgovornosti.
Poslato: Čet Feb 08, 2007 6:27 pm----
| lepisinisa citat: |
| Manuse nije to sve tako strašno. Odeš u Tempo i uzmi jedan ili dva džaka dobro prorasla. Stavi ih na 20-22 stepena i održavaj im vlagu stalnim vlaženjem finom prskalicom. Plesni nećeš imati (neće stići da se razviju) jedina opasnost su sitne mušive koje vole da polažu jaja u pečurke i to treba sprečiti jer izrastu mali crvi koji jedu pečurke iznutra. Kako ćeš to rešiti (ako bude trebalo) zavisi od toga gde ćeš ih držati pa da netupim kad dođeš do te faze javi se ima više načina i srećno u novom izazovu. Znam ja da si hrabar momak . A tek što je ukusna. |
Ako budem smela da jedem gljive, znači odem u Tempo i kupim džakče dobro porasle, jel tako? I samo ih fajtam do branja? I to je cela filozofija?
Pozdrav društvu
Sva vremena su GMT + 1 sat