Poslato: Čet Apr 08, 2010 9:39 am----
Prije 4 godine kupili smo stari voćnjak (uz kuću) i uz živicu imam jedno jako staro stablo jabuke. Nikad nisam probala plod (na velikoj visini bi dozrelo nešto plodova, ali su ih pojeli stršljenovi ili nešto prije nego bi pale na zemlju). Pretprošle zime je stablo puklo, pa smo prošloga proljeća otpilili deblo na toj visini (oko 2,5m) i ostalo je par starodrevnih grana, iz kojih su odmah ižđikale mladice, cvale su ali nisu dale ploda. Problem je što na 2 mjesta ta jabuka ima duboke rupe, ono - rupčaga, a iz nje dalje idu male rupice, ali ne oštećuju više od desteine debla, dakle stablo je živo. Lani sam te rupe dosta prskala i zalijevala raznim otrovima da istjeram kolonije mrava i drugih nametnika-zasad ih još nema, ali krenuti će, znam. Kupila sam ljepljive trake da im barem malo preprečim put.
Brinem baš za tu jabuku jer je bila naaajveća-8 ili 10 metara, baš starodrevna jabuka, a i zato jer svi lokalci govore kako je to oduvijek bila najfinija i najslasnija jabuka u kraju!!!
Već je propupala, grana vodopija ko u priči (režem, režem...) ali brinu me rupe, jer smo drugu jabuku uz tu istu živicu a 20-tak metara dalje morali odsijeći skroz da ne padne, i onda smo vidjeli da je od nje postojala samo kora, sve unutra je bila rupetina u kojoj je živjelo more mrava, sve do duboko u korijen. Ubila sam ih-ulijevala sam otrov u panj-strah me kamo su preživjeli odselili??
Vidjela sam u zagrebačkim parkovima da debla sa takvim rupama pokrpaju - "zabetoniraju" - znate li išta o tome? A opet, ako s nečim zatvorim, nametnici će ući u male rupice pa ih neću moći špricati.
Bojim se i da će špricanje insekticida u rupe otrovati i plodove - što mislite?
Staviću trake oko debla, i žute naljepnice, ali - ŠTO DA RADIM S RUPAMA???
TAKO si želim probati te najslasnije jabuke u kraju!
Poslednji izmenio Tazika dana Pet Apr 09, 2010 9:05 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Apr 09, 2010 9:02 am----
Višnjevača: mi smo lani napravili jednu najjednostavniju, amatersku-za početnike. Neznam koliko vrijedi, ali bila je fiiiiiiiina
Ovako: u staklenke smo nagurali višanja i zalili rakijom, i to ostavili na balkonu na suncu par tjedana. Kad smo ih izvadili onda smo u malo vode zakuhali šećer i to dodali. A to zato jer su preklani susjedi po receptu odmah u rakiju dodali šećer, i nisu mogli obraniti tegle od mrava i letećih zujavaca čak niti u kući uz zatvoreni prozor.
Rekoh ti - baš recept za čiste početnike
Poslato: Pet Apr 09, 2010 12:28 pm----
Hvala za recept, jeste pocetnicki ali moze da se proba.
Sto se tice starodrevne jabuke, mislim da ne mozes puno da joj pomognes. Ako kazes da je bila visine 8-10 metara mora da je stara minimum 10 ili 15 godina, a ako niko nije brinuo o njoj sve te godine malo sta mozes i sada uraditi. Za te rupe na stablu...ne znam kooiko je pametno to uopste pokrivati, i prvi put cujem da neko uopste popunjuje te rupe. Po meni, nije ti bilo pametno ono prskanje otrovima jer moze to sve da predje u ploove, bolje da vise to ne radis ili da prskas u malim kolicinama.
Dakle, pusti jabuku da raste kako je i dosada, ti samo mozes da joj malo pomognes sa rezidbom da je malo podmladis i eventualno da povecas rodnost.
Poslato: Sub Apr 10, 2010 11:03 am----
Da, i meni se čini da je tako najbolje... malo podrezivati, malo pognojiti, oko debla rupa staviti ljepljive trake. Mislim da je puno starija od 15 godina, kao da je tu oduvijek... Valjda ću dočekati i neki njezin plod!
Poslato: Ned Apr 11, 2010 4:43 am----
Ako želite voćku koja će biti bujna i dugovječna(dugovječnost opet zavisi od vrste do vrste)najbolje je da je okalemite na divljoj podlozi i ti što više, preporučujem preko 180 cm, tako da se ispod nje možete slobodno kretati. Jedino vodite računa o tome da takvo voće raste kao i svako obično drvo, znači, potreban je veći razmak prilikom sadnje(7x7, 8x8). Divlje podloge za kalemljenje možete naći po zapuštenim livadama, šumama, ili ako imate živaca, sami ih uzgojite iz sjemena. I sam sam okalemio nekoliko jabuka, krušaka i trešanja na taj način i danas uživam u njihovim slatkim i obilnim plodovima. Iako su stare oko desetak godina, svojim rastom uveliko nadmašuju sadnice koje su kupljenje u obližnjem rasadniku. Lično sam se uvjerio da pojedina stabla tako dožive duboku starost, znam za jabuke i kruške koje imaju preko 200 godina, možda i više, jer moj djed, koji sad ima 88 godina, kaže da ih je upamtio kao takve. Toliko od mene,ako neko ima još neko pitanje, tu sam :-)
Poslato: Ned Apr 11, 2010 9:42 pm----
Zanima me sve o uzgoju dunja, kako se najbolje odrzavaju,
kao i sve o bolestima i zastiti istih.
Poslato: Ned Apr 11, 2010 10:59 pm----
Dobrodoshlica sa nashe strane...vishe o njima imash OVDE-klik
Poslato: Pon Apr 12, 2010 3:06 pm----
Hvala ti, Zelenoprsti!!!
ZNALA SAM da ta moja jabuka ima sto godina!!! Još da mi je uspjeti da joj produžim život...! Sva je u pupu, uspjeće!
Kad bih znala kako išta nakalemiti - bih! I jabuke i ruže, čujem da ruže idu i na kupine.
Kažeš: "na divljoj podlozi" - a gdje da nađem u prirodi jabuku divljaku?! Imam hrpu zdrave trnule /trnine, nikako ih se riješiti - jel može išta na to?
Poslato: Sre Apr 14, 2010 12:06 pm----
Što se tiče ruža, ne znam to za kupine, ali znam da se kaleme na divljoj ruži(Rosa canina). Jabuci možeš pokušati da produžiš vijek, ali treba da znaš da je oštećeno drvo osuđeno na sušenje, prije ili kasnije. Po meni, najprirodnije ti je da uzmeš kalem sa nje, ili ako već ne znaš kalemiti, da nađeš nekoga ko zna i da sačuvaš tu tebi dragu vrstu jabuka. Divlje jabuke rastu u prirodi kao i svako drugo drveće, trebalo bi da ih ima svugdje. Rasiju ih divlje životinje koje se hrane njihovim plodovima, ili jednostavno niču oko matičnog stabla. Na 2 min. od moje kuće, ima jedna zapuštena livada sa preko 200-300 divljih jabuka razne veličine, od one debljine olovke, do onih debljine desetak cm. A isti slučaj je i sa divljim kruškama, trešnjama... Što se tiče trnina, ne znam šta možeš uraditi sa njima, nisam ništa kalemio na njih je sporo rastu, pretpostavljam da bi svaki kalem prerastao podlogu i polomio se. Ali ako ti ne zauzimaju puno prostora, ostavi ih, i one imaju svoju ljepotu, a i njihovi plodovi su ukusni za jelo poslije mrazeva, možeš ih koristiti kao dodatke kompotima i sl. Evo sa neta(PRUNUS SPINOSA L. Trnina je rasprostranjena u skoro cijeloj Europi, Maloj Aziji, Iranu te dijelu sjeverne Afrike. Ova biljka najbolje uspijeva na dubokim tlima, mada može živjeti i na krškim terenima. Najčešće je nalazimo u živicama, uz rijeke, po pašnjacima, rubovima šuma i si. Iz dubokog i razgranatog korijena raste listopadni grm od 1 do 5 m visine s trnovitim granama. Mlađe grane su smeđe ili crvenkaste. Na granama se nalaze elipsasti listovi pilastoga ruba. Plojke dužine 2 do 5 cm su na oko 1 cm dugoj peteljci. Cvjetovi su bijeli sa po 5 latica. Ima ih mnogo. Plodovi su okrugle crne koštunice modrikasto nahukane. Promjera su 1 do 1,5 cm i kiselkastog okusa. Trnina cvjeta od ožujka do svibnja. Ova biljka se koristi u pučkoj medicini za jačanje želuca, protiv kašlja i grčeva, za mršavljenje i "čišćenje krvi", te kod nekih poremećaja mokraćnog sustava. Koristi se kao ukrasna biljka za žive ograde te za sprečavanje erozije tla.)
Upitaj nekog starijeg ili iskusnog voćara u svom mjestu/gradu gdje i kako da dođeš do divlje jabuke, kod nas ih prodaju za 2-3 eura. Ja ih prijateljima ili poznanicima dijelim besplatno, jednostavno odem do te livade i iskopam koliko mi treba. Zapravo, gdje živiš, mogu ti nekako poslati, sad je već kasno, ali može na jesen :-)
Poslato: Čet Apr 15, 2010 11:51 am----
Stanujem blizu Pisarovine, 25km južno od Zagreba. Ma sigurno ovdje ima divljih jabuka, meni izbiju šibe oko jabuka, ali mislim da iz korijena. Kako mi plodove jedu i krave i srne a znaju se i divlje svinje zaletiti, sigurno tog ima po živicama i gušticima, zamoliću nekog da mi pokaže.
Imaš pravo, dovešću nekog da mi nakalemi ovu jabuku na divljaku! Ovdje se od mojih susjeda, u stvari u široj okolici, nitko ne bavi jabukama i voćem, raspitivala sam se. Imaju stare voćnjake pa šta rodi-rodi i to je to.
...dal ti kada dolaziš u Zagreb? Mislim, da svratiš do mene u doba kalemljenja?
Poslato: Čet Jul 29, 2010 12:05 pm----
| Vocar citat: | ||
Neko manje odlaganje pocetka cvetanja moze da se obavi krecenjem debla vocke ( ako jos uvek nije krenula vegetacija ). Od mraza pomaze ili paljenje guma ili orosavanje vocaka. |
e pameti....
Poslato: Pon Avg 02, 2010 8:48 am----
Kako smanjiti pH zemljista.
Koja je metoda suprotna kalcifikaciji.
Jer na breskvama je doslo do simptoma nedostatka Fe a to je ybog toga sto na tim mestima ima previse krecnjaka i pH yemljista je tu visoka to jest alkalna , i kako ja sad da smanjim pH , da bi biljka usvojila Fe.
Poslato: Pon Avg 02, 2010 10:25 am----
| zorbos citat: |
| Kako smanjiti pH zemljista. Koja je metoda suprotna kalcifikaciji. Jer na breskvama je doslo do simptoma nedostatka Fe a to je ybog toga sto na tim mestima ima previse krecnjaka i pH yemljista je tu visoka to jest alkalna , i kako ja sad da smanjim pH , da bi biljka usvojila Fe. |
киселост се повећава (тј ph вредност се смањује) додавањем сумпора, тресета или струготине , све ове мере су прилично скупе . Проблем можеш донекле решити фолијарном исхраном. Такође избегавај КАН (због присуства креча) а користи уместо њега уреу
Poslato: Ned Sep 26, 2010 9:30 am----
Pozdrav i od mene.
Voćarstvom se bavim pre svega iz ljubavi, mada planiram podizanje zasada na većim površinama.
Ima puno interesantnih pitanja, voleo bih da pomognem u skladu sa svojim mogućnostima.
Što se tiče poslednjeg posta o smanjivanju kiselosti. Imao sam i ja taj problem, međutim odgovorio sam unošenjem zgorelog stajnjaka i NPK (8:16:24) đubriva. Takođe, travu koju kosim u voćnjaku, već s početkom proleća grupišem oko voćaka (korenov sistem), 3...5 otkosa godišnje, tako da unosim i tu vrstu đubriva koje se u jesen rilja ili zaorava, a ima ulogu i čuvara vlage u letnjem peridu.
Poslato: Sre Nov 17, 2010 11:01 am----
Par pitanja od novajlije u vocarstvu (neprofesionalnom već kućnom):
Posadio bih trešnju u dvorište, a ne znam baš ništa. Čitao sam nešto, ali nisam našao odgovor na sledeće pitanje. Trešnja koju ću verovatno posaditi je Hedelfingenska. Piše da nije samoplodna. Zanima me sledeća stvar: Koja voćka nju može da oplodi (da li to mora biti trešnja ili može i neka druga biljka). Koliko najdalje treba da bude ta voćka (Komšija ima neku trešnju na 30-ak metara od mene, ja sa druge strane kuće na nekih 15-ak metara od trešnje imam tek zasađene kajsiju - "Mađarska najbolja", jabuku - "Joangold" i marelu - "Kraljica Hortenzija". Ta marela je na 10-ak metara od trešnje.
Takođe sam saznao da ni jabuka nije samoplodna.
Da li ja treba da preduzmem nešto kad dođe do cvetanja kako bih pospešio oprašivanje.
Što se tiče izbora trešnje ja želim neku krupnu, slatku, tamnu, pa ako imate neki predlog samo recite. Područje je gradsko - Beograd - potes od Medakovića ka Velikom Mokrom Lugu, zemlja u dubini i nije baš neka, onako žuta, glinena.
Hvala svima unapred na odgovorima
Sva vremena su GMT + 1 sat