Jovan1. citat: | ||
To je pravi "biznis plan" |
Yucca2 citat: |
Pozdrav i molim malo konstruktivnije u raspravu... |
drveni citat: |
Ima kod onog lika iz Sr. Karlovaca trahija za 300 dindži tako da se ne brinem. |
YoneX citat: |
Meni je trachy sa slabom zastitom crko prosle zime. Ko da ga nikada nije ni bilo kad sam se vratio posle zime. E sad, on je bio mali, daleko od formiranja stabla ali je imao podeljene listove bio je star oko 3 godine. Ja cu ih uvek stititi, sve dok mogu da ih dohvatim, hehe. |
Jovan1. citat: | ||
Meni se, na primer, devedeset i neke, smrzao trahi od 4 m (najveći koji sam imao) koji je sigurno 10 godina bio na otvorenom, na najboljem mestu, tamno zelen, lisnat, sa preko 20 (do zemlje) ogromnih čvrstih i jakih listova posle 2 ili 3 noći sa -13 -15 a preko dana sa oko -4 -6, samo tako. U najboljoj kondiciji, sa svim aminokiselinama i magnezijumima u toku januarskog hladnog talasa. Kada sam posle 7 dana, po snegu, osetio miris pokošene trave, znao sam da su listovi samleveni mrazom, iako su na izgled bili onakvi kakvi su obično na temperaturi ispod 0. Odmah po otopljenju, za par dana, listovi su se "usukali", smežurali a na proleće i požuteli, a centralno koplje se osušilo i nije poteralo. U aprilu sam ga i izvukao i ostala je rupa. Nikada iz nje ništa nije poteralo. Onda nije bilo nikog da me posavetuje da sipam fungicid mada mislim da mu ni to ne bi pomoglo. Dakle nikakav GDD, nikakva slaba kondicija, pirkanje ovog i onog, mesečeve mene, sunčeve pege i ostali uzroci. Jednostavno je stradao na prvu temperaturu ispod -13 u toku svog desetogodišnjeg boravka na otvorenom iako je, ponavljam, bio u kondiciji za ponos. To je bilo jednostavno tako i mislim da se nije moglo kod te individue nista preduzeti drugo, osim da se štitio tako da temperatura ne bude ispod -13. Sva ta agronauka kao i u slučaju obične pšenice, pada u vodu, kada temperature idu ispod minimuma koje ta vrsta, sorta, individua...može da podnese. U sibiru ne mogu da uzgajaju ozimu pšenicu jer im jednostavno ne prezimljava, mada ona kod nas nosi najveći prinos i najviše se seje zato što prezimljava i može se uzgajati. Ozimoj pšenici se može povećati otpornost odgovarajućom agrotehnikom ali sve do određene granice. Mislim da to važi i za "drvoliku travu" trahija. Pitanje je da li je ta granica u našim glavama i našim željama ista kao i u realnosti ili je mi stalno pomeramo u mislima do nivoa (pseudo)naučne fantastike i fantazije. Da li je sad to bilo dovoljno konstruktivno |
Sva vremena su GMT + 1 sat