Poslato: Čet Maj 12, 2005 11:13 pm----
Dali u svojoj kolekciji imate neki kalemljeni kaktus. Dali ste probali da iskalemite kaktuse, i dali uopste znate zasto se kaktusi kaleme
Poslato: Čet Maj 12, 2005 11:25 pm----
Nemam, ne znam, objasni nam
Poslato: Čet Maj 12, 2005 11:40 pm----
Ja sam vidjela onaj divni jarko crveni, i zacudila se kad sam doznala da je kalemljen. S obzirom da intenzivno ucim i vjezbam kalemiti za hibiskuse, bas bi me zanimalo to prosiriti i na kaktuse. Cekam uputstva.......
ciao, Nina
Poslato: Pet Maj 13, 2005 1:03 am----
Princip kalemljenja kako za druge biljke tako i za kaktuse je u principu isti, kaleme se da bi se nesto popravilo ili sacuvalo. Kod kaktusa ima vise razloga zasto se kalemi. Neki se kaleme zato sto sporo rastu, pa im osnova pruza brzi razvoj i rast. Nekima propadne korenov sistem od previse vode, a imamo ga samo jednog, pa ako je ostalo nesto malo biljke, propali deo secemo i bacamo a zdrav kalemimo. Kod nekih od miliom biljaka koje niknu iz semena jedam izgubi maticna svojstva (na primer zelenu boju hlorofila kao onaj na slici gore) pa postane crven ili zut ili braon ili...... Kao takav i on bi propao jer nema uslova za razvoj pa i njega kalemimo da bi mu osnova dala to sto mu treba. Kalemi obicno imaju kraci vek trajanja nego obicno, ali su izuzetno lepi i interesantni, a i cvetaju kao i normalne biljke. Eto to je o kalemljenju uopsteno, A SADA AJDE DALJE SA PITANJIMA, I SLIKAMA AKO NEKO IMA NEKI KALEM.
Poslato: Pet Maj 13, 2005 1:17 am----
Evo jos jednog kalemljenog kaktusa. Na slici se u donjem delu jedva vidi (ali se vidi) osnova. Vrste je kalemljena zbog sporog rasta.
Poslato: Sub Maj 14, 2005 1:01 am----
1. Kako se odredjuje na koju osnovu se moze kalemiti koji kaktus?
2. Koja vrsta reza se prakticira? Slike molim!
3. Moze li se napraviti, npr. raznobojni epyphilium kalemljenjem?
Toliko zasad, ciao, Nina
Poslato: Sub Maj 14, 2005 8:39 pm----
| Nina citat: |
| 1. Kako se odredjuje na koju osnovu se moze kalemiti koji kaktus? Obicno se kalemi na ''prostijim'' vrstama kaktusa. Ja na primer u kolekciji imam dosta ehinopsisa, i oni su se pokazali kao dobra podloga za mnoge kaleme. 2. Koja vrsta reza se prakticira? Slike molim! Zavisi od kaktusa koji hoces da nakalemis. Podloga mora da bude stara bar jednu godinu. Seces je ziletom (koji se predhodno plamenom dezinfikuje, a moze i alkoholom) na dve trecine visime, znaci jednu trecinu odbacujes. Bitno je da je precnik reza podloge veci od precnika kalema. Ivice podloge oboris i odmah seces kalem. I jedan i drugi rez moraju da budu ravni. onda kalem biljku postavis preko podloge, blago odozgo necim pritisnes, e tu ima raznih metoda. Bitno je da tako odstoji pritisnuto tri-cetiri dana. Nakon toga oslobadjas obe biljke pritisaka ili veza, gumica, kanapa sta si vec koristio. I to ti je to. 3. Moze li se napraviti, npr. raznobojni epyphilium kalemljenjem? Kao sto sam ranije napisao, ne kaleme se prostije vrste koje brzo i dobro rastu, vec one koje imaju spori rast. Kaleme se na primer ostecene biljke, koje su n.p.r. izgubile korenov sistem, kojima je donji deo biljke ostecen, koje su izgubile zelenu boju i postale crvene ili zute, i sta ti ja znam kojih sve razloga drugih. Epi i ovakav kakav jeste raste dobro i brzo pa nema razloga da ga kalemis. Inace kalemljena biljka zadrzava sva ranija svojstva kao i pre kalemljenja. I cvet i osnovni izgled. Podloga je samo hrani i pospesuje rast. Toliko zasad, ciao, Nina |
CAO I TEBI. A AKO TE INTERESUJE JOS JAVI SE, A SLIKE O KALEMLJENJU NEMAM. IMAM IH U KNJIGAMA, ALI NEMAM SKENER.
PROBAJ KALEMI I JAVLJAJ KAKVE USPEHE IMAS.
Poslato: Sub Maj 14, 2005 9:35 pm----
Zasto kalemimo kaktuse:
1. Kalemljenjem olaksavamo gajenje osetljivih vrsta ili formi. Koren nekih vrsta cesto napadaju bolesti , zato kalemljenjem izbegavamo propadanje takvih biljaka.
2. Ubrzavamo rast biljaka. Kaktusi odgajani na podlogama- kalemljeni, odlikuju se sposobnoscu da brzo narastu do velikih dimenzija. Podloge mnogo jace hrane kalem. To je posebno izrazeno kod kalemljenja sejanaca.
3. Kalemljene vrste ranije cvetaju, postize se dakle brze procvetavanje, cvetovi su brojniji, cesto i krupniji nego obicno.
4. Kalemljeni kaktusi obicno imaju mnogo duze i jace bodlje, vise resica i finih vlakana.
5. Kalemljenjem odrzavamo u zivotu samu biljku koja bez kalemljenja bebi bila sposobna za samostalni opstanak, to se posebno odnosi na auree ili rubre, t.j. kaktuse bez hlorofila.
6. kalemljenjem spasavamo ozledjene biljke, koje su izgubile korenov sistem, koje je poceo da jede puz, koje su pocele da trule. Neke se tada tesko razmnozavaju t.j. odrzavaju secenjem i oziljavanjem, vec je najbolje da ih kalemimo. To se cesto desava u zimskim periodima.
Koje se sve podloge koriste.
Trihocereus spoachianus, Trihocereus macrogonus, Trchocereus pachanoi, Trichocereus chickendantzii, Echinopsis eyriesii, Cereus peruvianus, Cereus jamacaru, Eriocereus jusbertii, Roseocactus tephracanthus, Opuntia ficus indica
Poslato: Sub Maj 14, 2005 10:49 pm----
hi, Saba, hvala na objasnjenjima. Ne izgleda uopce tesko, a i brze je nego kod drugih biljaka. Objasni, molim te, sto znaci: "ivice podloge oboris" kako to?
ciao, Nina
Poslato: Ned Maj 15, 2005 1:06 am----
Pogledaj gornju, prvu poruku sa slikom zutog kalema. Ispod zutag kalema se vidi zelena biljka- podloga. Pre kalemljenja je na toj podlozi nacinjen ravan rez. Onda su po celom obodu u visini oko 3 mm. koso podsecena rebra pod uglom od 45*, mislim da se to jasno vidi. E to ti je obaranje ivica podloge. Valjda ti je sada jasnije. Ja sam se plasio pre da ti nece biti mozda jasno ono sa ''PRITISKOM'' gornje biljke na donju. Nazalost to se najbolje vidi na slici, ALI... slike nema.
Poslato: Pon Maj 16, 2005 12:38 am----
Hi, Saba, cemu sluzi to obaranje ivice na podlozi?
Sto se tice pritiskanja, to mi je jasno sta je i cemu sluzi, ali nemam bas ideju kako bih to izvela da ne ostetim kalem. Pretpostavljam da klasicno povezivanje podloge i kalema ne dolazi u obzir u ovom slucaju, zbog bodljika prvenstveno, a i zato sto nisu iste debljine. Kako se pritiska?
Zanimljivo je da mu treba tako kratko vrijeme da se "uhvati".
Zao mi je da sve ovo nisam znala ranije. Prosle mi je godine strunuo jedan lijepi kaktus, i gledala sam kako trulez napreduje od korijena na gore, a nisam znala sta uciniti.
ciao, Nina
Poslato: Pon Maj 16, 2005 3:21 pm----
| Nina citat: |
| Hi, Saba, cemu sluzi to obaranje ivice na podlozi? Sto se tice pritiskanja, to mi je jasno sta je i cemu sluzi, ali nemam bas ideju kako bih to izvela da ne ostetim kalem. Pretpostavljam da klasicno povezivanje podloge i kalema ne dolazi u obzir u ovom slucaju, zbog bodljika prvenstveno, a i zato sto nisu iste debljine. Kako se pritiska? Zanimljivo je da mu treba tako kratko vrijeme da se "uhvati". Zao mi je da sve ovo nisam znala ranije. Prosle mi je godine strunuo jedan lijepi kaktus, i gledala sam kako trulez napreduje od korijena na gore, a nisam znala sta uciniti. ciao, Nina |
Obaranje ivica na podlozi ima i estetskih funkcija, da bi izgledalo lepo, zamisli da ti je podloga u precniku 4-5 cm. a kalem 1-2 cm. onda bi ravan rez bio dosta ruzan, pa se obaranjem dobija na izgledu. Obaranje ima jos i za zadatak kalusiranja . Kada iseces deo kaktusa koji je sastavljen 90% od vode. prilikom susenja dolazi do ''upadanja'' sredine reza i izdizanja ivica. Obaranjem se to ublazava, Mozda ima jos neku funkciju, ali ja je neznam. Prihvati to kao iskustvenu stavku, pa i ti radi tako- obaraj ivice.
Ja sam za pritiskanje u pocetku koristio gumice koje sam prebacivao preko vrha kalema i dna saksije i na taj nacin pritiskao kalem. Sada imam prirucni alat koji je od metala. Na drvenom postolju od sper ploce sam stavio metalnu cev precnika 6mm. visine oko 15 cm. na cevi sam postavio klizajuci umetak koji se fiksira uz pomoc srafcica, tako da mozes da ga pomeras gore-dole. Na umetku sam pricvrstio parce lima koji stoji horizontalno, duzine 5-6 cm. Onda stavim saksiju sa isecenom podlogom, pa na podlozi stavim iseceni kalem i klizni umetak spustim da lim pritisne odozgo kalem, fiksiram srafom i to je to. Malo je opis slozen pa ako ti jos uvek nije jasno, posalji mi tvoju adresu a ja cu ti sve to lepo nacrtati, i za jednu i za drugu metodu i poslati ti. Kada vidis bice ti sve mnogo lakse i jasnije.
A za biljku koja ti je propala, eto da si znala pa da istruleli deo iseces i zdrav nakalemis sacuvala bi biljku. Ponekad propadne veci deo biljke, a ostane samo mali deo zdravog dela, pa se kalemom sacuva. Bitno je da kalem ima bar malo sredisnjeg dela gde prolazi snop koji hrani kaktus. I slobodno mozes drzati pritisnuto i nekoliko dana dok se podloga i kalem ne slepe-sastave sigurno dobro.
Poslato: Uto Maj 17, 2005 1:21 am----
Hi, Saba, sila si. Nemam zasad nista sto bi stvarno trebalo kalemiti, ali cu se poigrati sa svoja dva-tri kaktusa, da vidim na sta ce to liciti. Nekoliko kalemova hibiskusa mi se primilo, iako sam to prilicno nevjesto napravila i cak mimo nekih osnovnih pravila, pa cu mozda biti sretne ruke i sa kaktusom. A bit cu sigurno i izbodene.
Reci jos samo koliko jak mora biti taj pritisak?
ciao, Nina
Poslato: Uto Maj 17, 2005 1:40 am----
Kada postavis kalem na podlogu, i jedan i drugi su nakon secenja puni sokova, i na rezu ih pustaju, samim tim ce se i slepiti jedan za drugi, znaci pritisak mora da bude dovoljno jak da se jedan za drugi sastave, i tako ostanu, a dovoljno slab da ne osteti kalem. Znaci samo da ih pritisnu jedan uz drugi. (Sto u sali kaze jedan moj prijatelj, da bude jak kao ZAGRLJAJ).
Jednom sam probao i stavio saksiju sa tek okalemljenim biljkama pored jedne police, jer sam kalemio kaktuse kod prijatelja a nisam imao nista pri ruci od uobicajenih ''pritiskaca'', koja je bila visoka kao i kalem, i na polici jednim krajem naslonio skolski lenjir a drugi kraj lenjira odozgo preko kalema. dodatno sam opteretio na sredini lenjira i jednom saksijom 5x5cm. sa zemljom i drugim kaktusom. I USPELO JE, sto znaci da pustis sebi na mastu i improvizuj. Bitno je samo da ih dovoljno pritisnes jedan za drugi da se lepo zalepe, jer posle nekoliko dana kada opterecenje skines, izmedju na sastavima nema slobodmog prostora, da budu sjedinjeni kao jedna biljka.
Poslato: Pon Sep 26, 2005 12:52 am----
Da li postoje kaktusi koji su bolja podloga za kalemljenje od ostalih?
Sva vremena su GMT + 1 sat