Poslato: Sre Jun 13, 2007 8:33 am----
Do nedavno pust plac ispod mog dobio je novog vlasnika. Ja sam se od budućeg komšije ogradio fizički (običnom žičanom ogradom) a sada bih i vizuelno. Namera mi je da uz tu ogradu posadim neko ukrasno grmlje kako ne bih morao non-stop da gledam komšiju dok sedim na verandi, a i da on ne bi gledao mene. Nije u pitanji nikakva svađa, u dobrim smo odnosima ali treba malo privatnosti. Imam samo par uslova:
1. da žbunje raste do 2 metra u visinu,
2. da je gusto, bar u mesecima dok ima vegetacije (preko zime mi nije bitno i onako nisam tamo),
3. da nema trnja,
4. i najbitnije: da ne mora da se orezuje (ne mogu stalno da molim komšiju da me pušta na njegov plac da bih svoju ogradu "držao pod kontrolom").
Nikakva posebna estetika (cvetovi i sl.) nije bitna. Takođe mi je sve jedno da li je listopadno ili četinar.
Da, i mora da uspeva u kontinentalnoj klimi tj. na Fruškoj Gori.
Poslato: Sre Jun 13, 2007 9:45 am----
kakva ti je orijentacija na tom delu, je li ti plac na suncu ili u senci? od koliko do 2 m (70, 80cm, 1m)? pretpostavljam da treba da bude i brzoraastuce i neinvazivno?
Poslato: Sre Jun 13, 2007 10:20 am----
Uz tu ogradu su davno posađeni javorovi ali popodne bude sunca. Recimo da je delimična senka.
Bilo bi dobro da je od 1 do 2 metra visine i bilo bi jako dobro da je neinvazivno. Ako i raste malo više nema veze, to mogu skresati samo je bitno da se ne širi kod komšije.
Poslato: Sre Jun 13, 2007 11:26 am----
Prvo da te pohvalim kako si brižan susjed
! Ja imam jednog koji ne želi čuti za održavanje svog ligustruma. I još se čudi zašto do sad nisam nabavila motornu pilu (da održavam njegovu živicu) 
sa svoje strane! A da ružno izgleda, to je točno! Pa smišljam taktike održavanja živice (a da ne uvrijedim susjeda 
!!! ) - Gurnem nazad šiblje da mu raste kod njega, jer ako ga šišam samo će jačati. I eto posla opet za 2 tjedna. Ja bih recimo voljela da je moj susjed posadio tuje ili bršljan. Tuje bi mi bile nekako draže jer ne prelaze ogradu. A ako bršljan malo i "skrene", lako ga je obuzdati. Sigurno će se i drugi javiti sa svojim idejama. Pozdrav!
Poslato: Sre Jun 13, 2007 11:56 am----
Tuje
prelepa, elegantna i uredna ograda i ne traze odrzavanje 
Poslato: Sre Jun 13, 2007 6:51 pm----
| Gaby citat: |
| Prvo da te pohvalim kako si brižan susjed ! Ja imam jednog koji ne želi čuti za održavanje svog ligustruma. I još se čudi zašto do sad nisam nabavila motornu pilu (da održavam njegovu živicu) sa svoje strane! A da ružno izgleda, to je točno! Pa smišljam taktike održavanja živice (a da ne uvrijedim susjeda !!! ) - Gurnem nazad šiblje da mu raste kod njega, jer ako ga šišam samo će jačati. I eto posla opet za 2 tjedna. |
Hvala na pohvali.
A ovo za tvoj slučaj, pa toga ima svugde. Rešenje je malo idiotsko ali bi trebalo da deluje.
Mogla bi, ako ti prostor dozvoljava da na jednom mestu svog placa tik uz njegovu živu ogradu posadiš neko agresivno drvo npr. severnoamerički orah (Juglans nigra).
Pa kada ligustrum počne da se suši i kada mu za par godina ogradu prepoloviš na dva dela biće mu jasno "šta je pesnik time hteo da kaže
" .Pale su i meni tuje na pamet ali mi je nekako žao da azijsku tuju krešem. A i bojim se da bi za koju godinu zbog onih javora tu bila prilična gužva (ako ne nad ono pod zemljom, tuja je ipak drvo).
Ovaj bršljan je dobra ideja. Ako se ne varam, njega bi trebalo pustiti da se penje po toj žičanoj ogradi?
Ja sam mislio na nešto od onog što gradska zelenila sade po parkovima i javnim površinama ali sam za žbunje duduk pa ne znam nazive.
Ima neki grm, dosta čest, sa žutim cvetovima. Cveta u rano proleće pre nego što se pojave listovi.
Kad bih samo znao ime
Poslato: Sre Jun 13, 2007 7:46 pm----
Verovatno mislis na forziciju.
Poslato: Sre Jun 13, 2007 8:26 pm----
Cimbi AJ LAV JU!!!!!!!
Znači forzicija, moraću to da zapamtim.
Pa šta mislite o forziciji u onom (gore) konceptu?
Poslato: Sre Jun 13, 2007 9:32 pm----
E drago mi je!
Evo ja mislim da bi ekstra kontra boja bila ovaj hibiscus moscheutos (sad da kazem ovog puta unapred-ne znam ciku
) 
I ja sam mnogo razmisljala o ogradi, imala sam nekad od stubastih tuja, milina jedna, zaista su prava stvar ako zelis komsiji oci da ne vidis... al meni su malo bile dosadne...
Po meni najlepsa ograda je od bordo ruza puzavica kakvu ima narnia, isprepletena raznim klematisima, i belo-zutim i -roze-crvenim orlovim noktima (lonicera) .
Ograda od wisterije (plave, bele ili roze, zavisi od ukusa) isto bi mogla da bude interesantna
Al ipak je meni naj, narniina ograda sa ruzama!
iako ima trnje...
Poslato: Čet Jun 14, 2007 7:14 am----
ovako ti izgleda živica od Thuja occidentalis 'Columna'
a ovako od Thuja occidentalis 'Smaragd'
niti jednu niti drugu ne trebaš šišati bočno jer dosežu promjer 50-60 cm. vršno ih možeš šišati, a i ne moraš - po volji
Poslato: Čet Jun 14, 2007 8:40 am----
forsythia svakako, mozda neka lepa magnolija stellata, ako volis, prunus laurocerasus ( Otto Luyken, Zabeliana rastu do 1.5 m) spirea thunbergii (oko 1.5m), hortenzije (hydrangea quercifolia npr), eunimus alatus, neki lep viburnum, hybiskus syriacus, ceanothus burkwoodii, cornus alba...posle sve zavisi od toga sta ti volis, sta mozes da nadjes...ima i drugog zbunja, ali posto kazes da preko jeseni i zime nisi na placu, ne bih da ti preporucim nesto sto trazi redovnije odrzavanje u smislu zalivanja
Poslato: Čet Jun 14, 2007 4:19 pm----
Evo nekih vrsta koje mozes iskoristiti za slobodnorastucu zivu ogradu. Raspon visina je od 1.5 do 3 m.
Rhodotypos scandens
Viburnum opulus
Viburnum rhytidophyllum
Viburnum lantana
Philadelphus coronarius
Prunus laurocerasus
Pyracantha coccinea
Forsythia suspensa
Spirea x vanhouttei
Spiraea japonica
Deutzia scabra
Mahonia aquifolium
Weigela rosea
Symphoricarpos orbiculatus
Symphoricarpos albus
Poslato: Čet Jun 14, 2007 9:00 pm----
HVALA SVIMA!!!!!!!!!!!!!
Sad mi jedino preostaje malo goooorglanja da vidim kako koje izgleda i šta je komercijalno dostupno kod nas.
Još jedno pitanje. Da li nešto od ovog može lako (mislim bez upotrebe hormona) da se razmnoži vegetativno?
Kao da sam za forziciju čuo da može..............?
Poslato: Čet Jun 14, 2007 9:28 pm----
| drveni citat: |
Kao da sam za forziciju čuo da može..............? |
Forzicija se veoma lako zakoreni. Uzmi nekoliko drvenastih grancica pobodi u pesak pomalo izmesan sa zemljom,zali dobro i odrzavaj stalno vlazno,drzi u hladu i do jeseni ce lepo da se ozile.Meni tako oziljene grancice cak i cvetale u septembru .
Poslato: Čet Jun 14, 2007 10:01 pm----
Proguglaj malo i Budlea davidi i ona se lako razmnozava reznicama
Poslato: Pet Jun 15, 2007 7:10 am----
da ali ona raste...strasno brzo, i koren joj se siri. i moze u visinu da ode poprilicno - a jeste odlicna po brzini rasta i zakorenjivanju. moja je od 50 cm pre dve godine stigla na 2.5 m ove, pa ti vidi...
Poslato: Pet Jun 15, 2007 7:15 am----
| ggm citat: |
| Forzicija se veoma lako zakoreni. Uzmi nekoliko drvenastih grancica pobodi u pesak pomalo izmesan sa zemljom,zali dobro i odrzavaj stalno vlazno,drzi u hladu i do jeseni ce lepo da se ozile.Meni tako oziljene grancice cak i cvetale u septembru . |
Poslato: Pet Jun 15, 2007 7:22 am----
| cimbi citat: |
| Proguglaj malo i Budlea davidi i ona se lako razmnozava reznicama |
Cvetovi malo liče na jorgovan.
Poslato: Pet Jun 15, 2007 9:52 am----
Jeste, liči na jorgovan, zove se i letnji jorgovan, ali i miriše i dugo cveta.
Mojra, i forziciji se koren širi.
Poslato: Pet Jun 15, 2007 12:09 pm----
| drveni citat: | ||
|
Forziciju mozes da stavis na oziljavanje sada ili u jesen-oktobar,novembar-direktno u zemlju na mestu gde zelis da ti bude.
Cimbi je u pravu ,ona se nenormalno mnogo siri ali moze da se kontrolise stalnim orezivanjem.
Poslato: Pet Jun 15, 2007 2:04 pm----
joj moje budleje počinju cvasti
Poslato: Pon Avg 13, 2007 7:48 am----
Evo jos jedan prijedlog,ukrasno izgleda,i brzo raste..
Poslato: Pon Avg 13, 2007 8:32 am----
Kako se ovo zove?
Poslato: Pon Avg 13, 2007 8:40 am----
| drveni citat: |
| Kako se ovo zove? |
spirea sp.
Poslato: Pon Avg 13, 2007 8:44 am----
Spiraea prunifolia, vrlo lep zbun. Imala je to moja majka pre 25 god., i meni se to tada mnogo svidjalo
Poslato: Pon Avg 13, 2007 10:05 am----
To treba uzeti korenski izdanak ili kako?
Poslato: Pon Avg 13, 2007 1:20 pm----
Nisam siguran treba li granu sa korijenom,ili reznicu.Mislim da moze oboje..
Jako lijepo cvate,ali nije za vazu...pocnu otpadati cvjetici.
Ako zelis,na jesen ti saljem..
Poslato: Sre Avg 15, 2007 1:32 pm----
i mene interesuje moze li spirea da se razmnozi od reznice? Pokusala sam proletos ali nisam uspela. Kad je pravo vreme? Kolike reznice treba da budu?
Poslato: Sre Avg 15, 2007 1:37 pm----
| tibor citat: |
| Nisam siguran treba li granu sa korijenom,ili reznicu.Mislim da moze oboje.. Jako lijepo cvate,ali nije za vazu...pocnu otpadati cvjetici. Ako zelis,na jesen ti saljem.. |
Važi, dogovorićemo se.
Nisam još definitivno odlučio šta tamo da posadim.
Poslato: Pet Avg 17, 2007 7:10 am----
Tko bude trebao,naci ce se sadnica sa korijenom,ima dosta grana koje rastu samostalno
Poslato: Pet Avg 17, 2007 7:57 am----
spirea se iz reznice razmnaža u 4. i 5. mjesecu.
moram priznati da sam nekoliko puta probavala, ali nisam uspjela - nekak je jako osjetljiva.
ja ju razmnažam ovako: raskopam neki stariji grm i podijelim ga na veći broj grmića - važno je da svaki izdanak ima korijenčić. kod ovog načina nema greške - za malo vremena dobi se veći broj grmova.
Poslato: Pon Avg 20, 2007 10:21 am----
Kako spirea trpi rezanje?
Da li je moguće zasaditi je kao živicu?
Poslato: Pon Avg 20, 2007 7:32 pm----
pa moguće je, ali ako ju budeš orezivao u neku formu, onda ti neće onako obilno cvasti kako to izgleda na fotografiji.
Poslato: Pon Avg 20, 2007 7:50 pm----
ne želiš valjda propustiti ovakvu raskoš?
ovo je Spiraea x vanhouttei.
Poslato: Uto Avg 21, 2007 6:40 am----
Saptacice drvecu,sad si me rjesila dileme kako se tocno zove moj grm,hvala
Poslato: Uto Avg 21, 2007 12:18 pm----
da, tvoja je vanhoutteica
ovo je mislim Spiraea x cinerea (nisam baš sigurna).
cvate prije vanhoutteice, dok još nije olistala i manje obilno.
ovo je Spiraea x bumalda - jako je zahvalna, cvate cijelo ljeto.
Poslato: Uto Avg 21, 2007 1:35 pm----
Uglavnom se svuda vidja spiraea x vanhouttei.
Ovu na poslednjoj slici-roze -nisam nikada videla a divna je,jos ako cveta dugo,nema joj zamerke -bar od mene
Poslato: Uto Avg 21, 2007 8:24 pm----
je, stvarno je lijepa. dakako da je prvi cvat puno obilniji nego oni poslije. evo meni cvjeta već više od 2 mjeseca.
ta spiraea je jako pogodna za niske, neformalne živice.
Poslato: Sre Avg 29, 2007 7:48 am----
evo našla sam fotku još jedne svoje spireje - Spiraea x billardii;
ona isto jako dugo cvate, stalno se zameću novi cvjetovi.
Poslato: Sre Avg 29, 2007 8:07 am----
Uuu Šaptačice baš je dobra, prvi put ovo vidim!
Poslato: Pon Jan 07, 2008 6:07 pm----
koliko thuje podnose sjenovite uvete? doslo vreme da se i ja sa komsijama NE gledam
gradili su komsije kucu pa srusili su prelepi starinski kameni zid sada nema nikakve ograde a ne bi htio da zid bude od obicnih blokova...
tuje su savrsene samo neznam dali bi mogle opstati u sjenovito mesto?
Poslato: Sub Jan 12, 2008 9:58 am----
| Quote:: |
| doslo vreme da se i ja sa komsijama NE gledam |
a kolko sjenovite? nije baš luda za sjenom...
Poslato: Sub Jan 12, 2008 10:20 am----
Stvarno nezahtevne a izuzetno dekorativne
Poslato: Sub Jan 12, 2008 4:03 pm----
| šaptačica_drveću citat: | ||
a kolko sjenovite? nije baš luda za sjenom... |
pa ima sunca 2-3 sata ne dantokom leta i 0-1 sata tokom zime...sjenovito znaci...
a jel postoji druga vrsta biljke pogodna za ograde u sjeni a da nije hedera?
Poslato: Sre Jan 16, 2008 12:03 pm----
Koje loptaste forme žbunastih biljaka mogu da se gaje na terasi koja je jako osunčana??
Da li je neko kupovao sadnice online i kakvo je iskustvo?
Poslato: Uto Maj 07, 2019 1:10 am----
Da se ubacim u ovu temu jer ne znam u koju drugu...
Videh juce u sumi ovaj bodljikav zbun..
Jel zna neko kako se zove?
Poslato: Uto Maj 07, 2019 8:25 am----
Zove se veprina: en.wikipedia.org/wiki/..._aculeatus
Poslato: Uto Maj 07, 2019 9:32 am----
Hvala drveni
Poslato: Uto Maj 07, 2019 6:17 pm----
Nisac , ima je po Suvoj planini ali je dosta unistavana ranijih godina . Ovi sto prodaju vence su masovno cupali svuda gde je nadju . Pod zastitom je . Inace moze da uspeva i u ravnicarskim krajevima samo treba da je posadis u ladovinu. Razmnozava se deobom zbuna ili iseces koren [ krtolu ] na manje komadice i pozabadas u zemlju . Na neki nacin moze da se tretira kao korovska biljka jer se siri kao perunika .
Pozdrav
Poslato: Sre Maj 08, 2019 12:01 am----
Necu da ga donosim u Nis(nemam gde da nasadim) ali se razmisljam na jesen ili sledece prolece rano da prebacim ga u nasu sumu tj parcelu jer je ovo u komsijskoj koju niko i ne gleda i napustili... Hvala sto si mi objasnio kakav je koren ja se bas pitao kako cu je izvaditi iz zemlje kada ga prebacujem...
Poslato: Sre Maj 08, 2019 12:03 am----
A mozda i negde blizu kuce u selu ali o tom-potom...
Poslato: Sre Maj 08, 2019 6:37 am----
Lako se razmnožava i sjemenom,krupne crvene bobice.Inače je jestiva,beru se mladi izdanci,ukusniji su od šparoga.
Poslato: Sre Maj 08, 2019 9:04 am----
Nisac
Sitnolisna i krupnolisna veprina je nejestiva biljka i nikada se u Srbiji nije koristila za jelo. Crvene bobice mozes da skupljas ali ne jedi ,jer se to kod nas ne koristi za jelo. Ni divlje zivotinje ih ne jedu . Spada u otrovne biljke . Nije otrovna kao velebilje ali se ne preporucuje konzumiranje plodova . Ps.. lako se razmnozava pa mozes i sad u maju da izvadis koren i samo ga posadi negde u tvojoj sumi. Videces da ce se primiti veoma jednostavno. Moze se gajiti i u saksiji .
Mnogi na ovom forumu su pisali o jestivoj biljci sa plavicastim plodovima pod nazivom ,,foruberi,, . Cak pojedinci prodaju sadnice kao lekovita biljka . Mnogi koji misle da znaju pisu o najobicnijim poluotrovnim biljkama i kazu da se koriste u ishrani . Neka jedu slobodno . Foruberi ili pomocnica ili pak kokosije grozdje . Ni stoka ne jede njene plodove a kamo li ljudi .
Veprinu ne stavljaj u upotrebu u kulinarstvu. Odlicno ih poznajem . A kome se jedu plodovi slobodno neka me ne poslusa nego neka ,,rucka,,
Pozdrav sa Rc. Nis .
Poslato: Sre Maj 08, 2019 9:07 am----
Piljka
Ova biljka nema seme nego je plod mesnat a u plodu je tvrda kostica kao kod visnje ili tresnje . Kod nas niko nikada to nije koristio u ishrani jer ,,truje,,
Pozdrav.
Poslato: Čet Maj 09, 2019 7:27 am----
| Vojvoda citat: |
| Sitnolisna i krupnolisna veprina je nejestiva biljka i nikada se u Srbiji nije koristila za jelo. Crvene bobice mozes da skupljas ali ne jedi ,jer se to kod nas ne koristi za jelo. Ni divlje zivotinje ih ne jedu . |
Niko nije ni rekao da se jedu bobice. Puljka kaže da se za ishranu koriste mladi izdanci i to je tačno. Veprina je naročito zastupljena u kuhinji južne Italije, Sicilije i Magreba.
Poslato: Čet Maj 09, 2019 9:51 am----
Ja citao da je sve lekovito i bobice i izdanci mladi i koren... Ne znam kada cu opet ici tamo realno je na jesen...
Poslato: Pet Maj 10, 2019 12:12 pm----
Nisam znao da su mladi izdanci jestivi . Kod nas niko to ne stavlja u usta . Sta cemo kada smo nepismen i neobrazovan narod . Umesto da jedemo kojekakve travke mi kao i u srednjem veku jedemo samo ono sto nadjemo po nasim bastama .. Sta cemo kada neznamo sta je dobro ...
Pozdrav
Poslato: Sub Avg 03, 2019 4:42 pm----
Pozdrav,
Vidjam ovaj zbun po NS-u koji deli ostrva, jako mi se svidja i voleo bi da ga zasadim na vikendicu:
Poslato: Sre Jul 15, 2020 3:48 pm----
Aj da zamolim jos jednom i da pitam ovog zbuna, bas mi se dopada. Zasadio bi ga kraj ograde. Ima ga duz cele Partizanske ulice, Braca Ribnikara takodje (mozda jos negde). Cini mi se da ima neki sitni ljubicasti cvet.
Poslato: Čet Jul 16, 2020 5:57 am----
Slika?
Poslato: Čet Jul 16, 2020 12:26 pm----
Pardon, bila je u postu iznad prethodne moje poruke. Vidim sada da je nema.
Ovo je taj zbun:
Poslato: Pet Jul 17, 2020 8:25 am----
A šta je tačno pitanje?
Tema o tom žbunu: www.svetbiljaka.com/Fo...t=775.html
Poslato: Pet Jul 17, 2020 5:17 pm----
Ime tog zbuna, Tamariks (Tamarix) je! Hvala
Hocu da ga zasadim na jesen.
Sva vremena su GMT + 1 sat