Poslato: Pon Sep 11, 2017 7:25 pm----
Naravno da je zemlja na terasi preko zime dobar sistem. Pa kako se hrastovi razmnožavaju u prirodi gde nema frižidera. Veštačka stratifikacija se primenjuje tamo gde imamo malo semena ili se radi o semenu neke retke vrste pa nam trebaju kontrolisani uslovi da bi ga zaštitili od štetočina a i da nam što više nikne. Ja sam grimizni hrast (Quercus coccinea) dobijao tako što u jesen ogradim kočićima i užetom parče zemlje na ranču, izfreziram, istanjiram-usitnim zemlji, pozabadam žireve i ostavim tako. Na proleće niče čitava mala šumica.
To sa dlakavom kapom je sasvim sigurno cer.
Q. rubra je vrsta sa slabim invazivnim potencijalom a od velike koristi za životinjski svet. Neće ubijati naše hrastove, ne brini. Mnogo je manje invazivan nego na primer sibirski brest - drvenasti korov koji se sadi na svakom koraku
Poslato: Pet Sep 15, 2017 5:39 pm----
imgur.com/a/TyIzE
90 zirova hrasta:
vecinski crveni hrast
i nekoliko luznjaka i cera
+
neprlaniranih 10 mesta za rogac
Poslato: Pet Sep 15, 2017 5:54 pm----
Trejevi su ti plitki za hrast. U takvu ambalažu se seje seme povrća i sezonskog cveća.
Poslato: Pet Sep 15, 2017 7:14 pm----
sta da mu radim sad. nemoj da me depresiras, danas sam bas bio ponosan na sebe. Rekao sam: "ponosniji sam sad nego kad sam zavrsio fakultet". nema mi druge. tu su gde su. kad proklijaju prelaze u vece saksije. ima jos par saksija sa strane ali sam tu gurnuo oko 4 zira po saksiji. ove, kako ti zoves trejeve, sam nabavio u poljoprivrednoj apoteci. nisam ni znao da ima vecih.
ima li?
Poslato: Pet Sep 15, 2017 8:00 pm----
| Nihonjin citat: |
| nisam ni znao da ima vecih. ima li? |
Poslato: Pet Sep 15, 2017 8:47 pm----
ajoj, pa sta cu sad. nemam. nemam bas ni mesta sad da sadim jos. nista pokusacu u ovome u cemu su sad, pa ako prezive, prezivece estremne uslove od malena 
stvarno nisam ni obratio paznju u zemunu, moguce da su i tamo imali. eh. zivote. gde da nabavim ovakav?
Poslato: Sub Sep 16, 2017 8:53 am----
Pa za naklijavanje mogu poslužiti ti trejevi koje imaš ali čim žirevi proklijaju trebali bi u nešto dublje. Hrast se jako lako razmnožava ali je nezgodan jer ima izraženu žilu srčanicu i čak i mlada biljka traži duboku posudu. Menu su za te stvari odlično služile stare PET flaše od vode recimo. Odsečem gornji deo, probušim dno na 2-3 mesta, nabijem zemljom do vrha i na vrhu žir. Da ne poveruješ kako klijanac i u takvoj flaši za kratko vreme stigne korenom do dna.
Ovako na primer:
Poslato: Sub Sep 16, 2017 12:45 pm----
aha. ja sam koristio tetrapak od mleka i case od kiselog mleka. vidis ne bih se setio voda vode a dobra je jer nije u osnovi krug pa mogu da se slazu. trejeve sto sam nabavio je bila tatina ideja. otac mi je godinama radio u PKB-u doduse na vocarstvu, ali ocigledno da nije razmisljao o korenu
Koliko treba ziru od prilike da proklija? Kako da znam bez vadjenja da li je proklijao? Mislim vise puta sam procitao da mu brze raste koren nego stablo pa ako mu je malo mesta kako da znam da je proklijao a da ga ne vadim :/
Poslato: Sub Sep 16, 2017 12:54 pm----
He, he,he. Drveni je stari iskusni lisac.
Svi mi kada smo počinjali ovim da se bavimo smo morali i po malo da improvizujemo. Možda nije estetski videti poređane pet flaše raznih boja i veličina, ali je finansijski itekako isplativo. Biljka neće biti ništa lošija nego u saksiji kupljenoj u nekom garden centru.
U prilog ovom da se pohalim sa dafinom koju sam dobio od Drvenog pre nekih 6 ili 7 godina proizvedenu iz reznice pobodene u bidon od 5l od mineralne vode, sada je to stablo visine bezmalo 9m.
Osim toga trejevi su mnogo bolji za spororastuće vrste kao što su četinari i ožiljavanje žbunja. Kod lišćara pikiranje je obavezno u saksije čim sejanci odbace kotiledone listiće.
Da li ti je lakše sada?
Poslato: Sub Sep 16, 2017 4:04 pm----
jeste lakse samo ne znam sta su kotiledone listiće.
Poslato: Sub Sep 16, 2017 7:13 pm----
Miodrag Che mi se baš javio, uživa sa porodicom u sunčanoj Grčkoj i koristi priliku da sakuplja semenke.
Prva slika - crnika (Quercus ilex), izgleda još nedovoljno zrela a druga prnar (Quercus coccifera). Otpornost crnike je upitna, na kontinentu verovatno ne bi preživela zimu kakva je bila 2011/12. ali za prnar na netu stoji zona 6 (negde čak i 5). Možda bi sa ovim mediteranskim hrastom vredelo pokušati kod nas.
Poslato: Sub Sep 16, 2017 7:47 pm----
Pratim ovaj vaš zanimljiv razgovor, sa uživanjem...Kod mene ima dosta tih žirova , sa tim kapicama sa tim bodljicama...kažete da je to cer....shvatam.I u mom ataru nikad nisam nigde video drugačije... Međutim, bio sam, za drva za ogrev u susednom selu i naletim na hrast-ne znam koji- I slučajno stali ispod njega, inače pored puta ,samac , ogromno drvo..Njegovi žirovi ( ili semenje, jel tako?) je bilo tri komada , onako u obliku malog grozda i kapice su im bile glatke...Nadam se da ćete mi pomoći da saznam koja je to vrsta hrasta? Čak sam spreman da sednem u kola i odem da pokupim per žireva ....
Poslato: Ned Sep 17, 2017 10:05 am----
Ako su kapice "glatke" verovatno je kitnjak, lužnjak ili sladun. Dobro bi došla slika.
Poslato: Ned Sep 17, 2017 3:07 pm----
jao nisam ni znao za ove dve vrste. sad na vikipediji citam. u mom kraju su luznjaci jos uvek zeleni ko ovi na fotografiji. doduse i cer je dosta zelen.
Sta je zona 6?@gandrad ako mozes ti uslikaj pa nam pokazi.
Poslato: Ned Sep 17, 2017 5:25 pm----
Hvala Drveni na pomoći!😁
Quercus ilex je do te mere zelen da sam ga pobrao radi ilustracije. Kod nas se retko sreće i to samo u većim kontejnerima sa obaveznim prezimljavanjem u zatvorenom.
Quercus cocciferaje već druga priča. Odrasle primerke sam video prvo u arboretumu šumarskog fakulteta a onda i kapitalca u Jevremovcu koji broji oko 80 godina.
Od prošlogdišnjih 60 žireva klijao je samo jedan i taj primerak je sada oko10 cm. Sačekaće par godina dok dobije mesto na otvorenom.
Sva vremena su GMT + 1 sat