Poslato: Sub Okt 28, 2017 12:36 pm----
evo da se pohvalim
kitnjak:
flii.by/file/4qt6yr64t6l/
flii.by/file/yfxutvdxfvp/
Poslato: Sub Nov 04, 2017 6:42 pm----
Ajde da pomognem u vezi hrastova . Znam dosta ali je komplikovano objasniti laicima ili onima koji tek nesto pokusavaju da nauce.
Hrastova u svetu ima preko 90 vrsta i podvrsta . Koliko tek ima klonova i hibrida .
Za nastajanje novih sorti i podvrsta u najvecoj meri igra ulogu klima .
Za nas je najbitnije koje vrste hrasta uspevaju u jugoistocnoj evropi tj. na Balkanu.
Jedino znam i to garantujem da najkvalitetnije sume pod luznjakom se nalaze u Slavonsko podunavskim sumama jer luznjak trazi duboko , plodno tlo. Luznjaka ne mozes naci nigde u brdskoplaninskom podrucju osim na pojedinim taksonima oko velikih reka .
U Istocnoj Srbiji najvise ima kitnjaka i cera . Medunac i makedonski hrast uspevaju i do 800mnvisine ali samo iskljucivo na kiselim rastresitim zemljistima . Ovo sto pisem razumece samo sumarski ing. jer je malo komplikovano.
Primer 1. U sumi od 2 ha. postoji samo jedno stablo sladuna i nekoliko stabala cera . Sta se desava . Usled oprasivanja dolazi do svega i svacega i novonastale biljke imaju sasvim drugaciji oblik i izgled u kasnijem periodu.
Ja cu ovih dana pokusati i mislim da cu uspeti da postavim slike onih hrastova koji preovladjuju u Srbiji . To su : cer, sladun, kitnjak i medunac.
Toga ima u izobilju u Srbiji i koga zanima nek uci i nek pamti . Ostale hibride ili podvrste mene ne zanimaju.....
S postovanjem Nenad sinadinovic .
Poslato: Pon Nov 06, 2017 12:19 pm----
hvala vojvodo.
Zasto ne bi obuhvatio i slike luznjaka?
Poslato: Pon Nov 06, 2017 5:39 pm----
Nema luznjaka u juznoj Srbiji pa ne mogu u prirodi da nadjem ni plod ni list .
Pozdrav
Poslato: Pon Nov 06, 2017 11:03 pm----
ah, pa dobro
onda cekamo podatke i informacije o ostalim
Poslato: Uto Nov 07, 2017 6:10 pm----
Slike cu postaviti posle 13. novembra jer nisam kuci .
Pozdrav sa radarskog centra Nis na obroncima svrljiskih planina .
Poslato: Pet Nov 17, 2017 6:54 pm----
da li ce malom kitnjaku da smeta ako preko zime sedi na radijatoru? uz naravno redovno zalivanje kad se zemlja osusi?
ili da mu nadjem neko drugo mesto?
Poslato: Pet Nov 17, 2017 7:09 pm----
U poverenju smetaće mu sve i svašta. Najviše manjak svetlosti, pa suv vazduh, kolebanje temperature, neizbalansirana vlažnost supstrata.... jednostavno rečeno imaš nedonošče koje će u kućnim uslovima teško preživeti.
Moraš biti mnogo strpljiviji kad nabaviš neko seme.
Kao prvo dda znaš kako da ga sačuvaš klijavim do momenta setve. Drugo kako da ga pripremiš za setvu i na kraju kako da dočekaš prvi rođendan mlade biljle. Dalje sve ide mnogo lakše.
Da me niko ne shvati zajedljivim, i ovakva iskustva su korisna. Ne očajavaj, ako imaš još semena hrastova, sačuvaj ih za februar i onda ponovi proceduru.
Što dalje od radijatora!
Poslato: Pet Nov 17, 2017 10:48 pm----
imam: vecina su u saksijama napolju, manja polovina [znaci matematicni nije pola] je u frizideru.
hvala na savetima.
Poslato: Sub Nov 18, 2017 9:22 am----
| Nihonjin citat: |
| da li ce malom kitnjaku da smeta ako preko zime sedi na radijatoru? uz naravno redovno zalivanje kad se zemlja osusi? ili da mu nadjem neko drugo mesto? |
Nemoj na radijatoru života ti. Stavi ga bilo gde samo ne na radijator.
Poslato: Ned Nov 19, 2017 11:24 pm----
dobro maknucu ga
a poceo da se druzi s limunovima tamo, utripovali se da su na plazi
Poslato: Sre Nov 22, 2017 2:15 pm----
evo hrasta o kome sam pricao. 19.11.2017. desno je cer bez i jednog lista a levo dupli hrast. na drugoj slici se vidi i list tj zelen list.
Ako bude prilike i kasnije da se slika tj do savidana slikacu i postaviti
Poslato: Pon Mar 12, 2018 11:43 pm----
nista od vojvodinih fotografija...
Poslato: Uto Mar 13, 2018 6:48 am----
Nihonjine jel ti niklo išta?
I evo jedan interesantan tekst u vezi onog tvog komentara da su neki žirovi ukusniji a neki manje ukusni za životinje:
www.qdma.com/red-oaks-...nutrition/
Da ne prevodim ceo tekst, suština je da su gorki (crveni) hrastovi jednako važni, ako ne i važniji za šumske životinje od slatkih (belih). Dokazano je da gorki žirovi znatno duže ostaju sveži u prirodnim uslovima u odnosu na slatke koji ili proklijaju ili istrule do proleča. Tanin u žiru crvenih vrsta deluje kao prirodni konzervans i drži žir svežim skoro do sledeće jeseni, do novog roda. Ima u tekstu i primer jelenske divljači koja se preko leta gosti žirom crvenog hrasta.
Tako da ako se nešto sadi, treba saditi i jedne i druge. Pa kao što radi priroda, što raznovisnije.
Poslato: Uto Mar 13, 2018 7:44 pm----
Nista od slika jer mi se pokvario digitalac a telefon za slikanje nemam .
Bice ovih dana ne brinite samo da kupim opet neki ,,krs,, na kupujem prodajem koji ima garanciju nekoliko meseci i nista duze. hahaha.
Pozdrav
Sva vremena su GMT + 1 sat