Poslato: Ned Jul 01, 2007 10:44 pm----
imam drvo manolije staro godinu dana. Od prije mjesec dana počela je žutiti i lišće joj se suši i kovrđa. Molim pomoć
Poslato: Uto Jul 03, 2007 2:51 pm----
Najverovatnije je u pitanju reakcija na visoke temperature. Kod magnolije celije prestaju da se razmnozavaja na temperaturi od 30C. Trajna ostecenja na tkivu nastaju na oko 40C.
Najbitnije je da koren nije stradao. Ako je doslo do susenja listova (zbog visoke temperature), postoje velike sanse da ce proraditi pomocni pupoljci.
Znaci, ako uskoro ne bude bilo suvise velikih temperatura, dobices nove mlade listove.
Srecno!
Poslato: Uto Jul 03, 2007 9:41 pm----
Uobičajena pojava kod magnolija u Novom Sadu. Alkalno tlo i nedostatak gvožđa uzrokuju žutilo lišća koje se na visokim temperaturama dodatno ošteti i opada. Zato su ovde retke stare i bujne magnolije. Čim koren proraste i preraste busen koji je donet sa biljkom iz rasadnika i uraste u "domaće" alkalno tlo počinje slabljenje drveta. Savet- ispitati reakciju ( pH) tla na dubini oko 30-50 cm. Za većinu magnolija najbolja su lako kisela zemljišta.
Poslato: Sre Jul 04, 2007 9:41 pm----
Hmmm, u 99% slucajeva se kod nas radi o sledecim magnolijama:
Solenzijana, Liliflora, Zvezdasta ili Grandiflora.
Grandiflora nema bas nikakvih problema sa alkalnim zemljistem. Primer su Grandiflore koje rastu na primorju (prakticno rastu na krecnjaku).
Solenzijana, Liliflora i Zvezdasta imaju vrlo tolerantan koren, osim ako kiselest ne prelazi pH od 7.5.
Ja mislim da je glavni problem u korenovom sistemu. Magnolije se gaje u manjim ili vecim saksijama. Kad koren dodje do dna saksije, pocne da kruzi. Nista ne moze da se ucini da se ovo spreci. Bitno je da se posle kupovine iz rasadnika, a pre sadnje koren dobro "skrese". Zile ne mogu da se rucno "isprave" jer magnolija ima vrlo karakteristicne i krte zile.
Ako se zile koje su pocele da se uvijaju ne skrate, i sadnica se direktno iz saksije posadi u zemlju, zile ce nastaviti da kruze i kroz par godina ce magnolija "ugusiti" samu sebe.
Poslato: Čet Jul 05, 2007 12:03 am----
[quote="Badnjevac"]
"Grandiflora nema bas nikakvih problema sa alkalnim zemljistem. Primer su Grandiflore koje rastu na primorju (prakticno rastu na krecnjaku)."
Upravo je najveci problem sa grandiflorama. Apsolutno ne podnose alkalno zemljiste. Dokaz, sve novosadske grandiflore posle samo godinu dana gajenja u zemlji zute i propadaju. One mlade, u saksijama sa cvecarskom zemljom (pH 5,5-6,5) i one sa zemljom za rododendrone ( u kojima ruzicaste hortenzije postaju plave) su zdravog, tamnozelenog lisca.
Primorska crvenica koja se nalazi nad krecnjakom je "isprana" od kalcijuma u gornjem sloju usled obilnih zimskih kisa a sadrzi i znatnu kolicinu gvozdja ( primorci kazu da boksit daje crvenu boju zemlji ), sto mozda prevenira razvoj gvozdjeve hloroze. Upravo na primorju jedna pored druge odlicno uspevaju magnolija grandiflora, kamelija ( izrazito acidofilna biljka ), pitomi kesten, a jedna nasa "forumasica" iz Rijeke nikako nije uspevala da postigne ruzicastu boju hortenzije na svojoj crvenici punoj kamenja sve dok nije dodala krec u zemlju. Magnolija grandiflora ne uspeva na karbonatnom cernozemu, najcescem tipu zemljista u Vojvodini, kao ni pitomi kesten a o rododendronima i ostalim pravim kalcifobnim biljkama da i ne govorimo. Za mog dugog bavljenja hortikulturom nisam uspeo ni jednu acidofilnu biljku da prilagodim neutralnom ili alkalnom zemljistu. Upravo je tragicno koliko Novosadjani izdvajaju sredstva za nabavku prekrasnih uvoznih holandskih biljaka acidofila ( iz "Plantlanda"), kada posle samo godinu dana, zalivajuci ih tvrdom vodovodskom vodom u krecnom zemljistu, od njih ostanu samo pozuteli degenerici.
Moj savet je da se pre sadnje svake nove biljke obavezno pored drugih uslova gajenja, trazi i dobije informacija kakav pH biljka zahteva i da se ispita vrednost pH na mestu gde se planira sadnja. To je ono na sta se redovno zaboravlja, a sto moze da nas postedi nepotrebnih gubitaka i razocaranja.
Poslato: Čet Jul 05, 2007 2:21 pm----
| Jovan1. citat: |
| Dokaz, sve novosadske grandiflore posle samo godinu dana gajenja u zemlji zute i propadaju. |
Ovo je vrlo diskutabilno.
Ima jedna stara, velika grandiflora u samom centru grada a solenzijane uglavnom lepo uspevaju u Vojvodini.
Poslato: Čet Jul 05, 2007 3:24 pm----
| drveni citat: | ||
Ovo je vrlo diskutabilno. Ima jedna stara, velika grandiflora u samom centru grada a solenzijane uglavnom lepo uspevaju u Vojvodini. |
Tačno. U Vase Stajića. Već 20 godina je posmatram, mada nije onako "lisnata" kako bi trebalo da bude. U neposrednoj blizini, kod muzeja su i Cedrus deodare. To su "ostrva" pogodih zemljisnih uslova ( možda decenijama nije bilo "novogradnje i kečana ) Malo dalje, na brojnom gradskim lokalitetima ( Salajka, Podbara, Telep ) ovo drveće nikad nije imalo perspektivu. Nekoliko generacija semenjaka mladih biljaka magnolia grandiflora je propadalo u mom dvoristu, ( kao i Cedrus deodara ) dok su ostale biljke bujale ( Cedrus libani napr.). Sve hranjene, mažene i pažene ;). Isti semenjaci u saksijama sa "cvećarskom" zemljom zalivani iskljucivo kisnicom su zdravi, tamno zelenog lišća. Oni koji su zalivani odstajalom novosadskom vodovodskom vodom ( pH 7,2 ) su vremenom žutili i gubili lišće. pH zemljišta u mom vrtu na pojedinim mestima je 7,0-7,4. Kod komšija, listopadne magnolije zelenkasto-žute, hortenzije takođe. Neke grane se i suše. Analize vode plitkih bušenih bunara u mom delu grada su uvek pokazivale povećanu koncentraciju Ca i Mn i pH iznad 7. A bunarska voda dobija svoje osobine od zemljišta kroz koje se filtrira.
Konačno, moja najstarija grandiflora (oko 4 m ),bogato đubrena organskim đubrivom, uz dodatak sumpora, malča od borovih iglica i po kg helatnog gvoža svake godine, uspeva da preživi sa svetlo-zelenim i retkim lišćem, mada još nije i ne verijem da će ikada procvetati. Posle 20 godina bezuspešnih pokušaja da u bašti odgajim zdravu i bujnu grandifloru mogu samo da izvedem 1 logičan zaključak. M.grandiflora ne podnosi alkalno zemljište i "tvrdu vodu".
Poslato: Čet Jul 05, 2007 3:38 pm----
Imaš li možda podatak kakv je tip zemljišta (po pitanju pH) na području Budve?
I generalno na crnogorskom primorju.
Poslato: Čet Jul 05, 2007 5:04 pm----
| drveni citat: |
| Imaš li možda podatak kakv je tip zemljišta (po pitanju pH) na području Budve? I generalno na crnogorskom primorju. |
Nemam takve podatke. Ali upravo ona primedba o primorskim zemljišnim uslovima se odnosi baš na Budvu. Tamo su M.grandiflore većinom tamno zelene iako su mnoge bukvalno zacementirane trotoarom. Rastu na primorskoj crvenici. Po starim budvanskim baštama predivne kamelije tamnozelenog debelog, sjajnog,na izgled "masnog" lista. Cikasi tamno zeleni, kao da rastu u tresetnom supstratu. Vodovodska voda, u odnosu na novosadsku meka, ne možeš je se napiti koliko je za nekog novosadjanina dobra. Nisam čuo od njihovih baštovana da tamo imaju bilo kakav problem sa reakcijom (pH) tla, niti sa nedostatkom gvožđa u tlu.Jedino je zemljište malo više "kamenito" ali kako oni kažu, to je dobro zbog drenaže. Ne znam u čemi je poenta. Drvenaste biljke tamo uspevaju daleko bolje nego zeljaste.
Poslato: Čet Jul 05, 2007 8:39 pm----
I ja imam gomilu takvih slika i čežnjivo gledam u njih. Niti đubrene, niti zalivane a tako vitalne i monumentalne. Ipak mislim da zemljište pored ostalih mikroelemenata tamo sadrži visok procenat gvožđa u veoma pristupačnom obliku za njihov koren, te je sinteza hlorofila maksimalna.
Ako se u oktobru sakupi seme od takvih magnolija, očisti od narandžasto-crvenog omotača, stratifikuje uvlažan treset i od novembra do marta drži u frižideru na +5 C, u martu posejane, na oko +20 stepeni klijaju i niču kao lude. Seme je veoma vitalno, klijanci i sejanci takođe veoma perspektivni. Ali čim dospeju u moju baštu i okuse novosadsku vodu, počinju da zaostaju i obolevaju.
Interesantno je da na primorju nisam video njihov prirodan ponik (podmladak), kao sto, recimo ima mladih palmica ispod starih stabala. Izgleda da na temperaturi okoline seme propada i gubi klijavost i da je neophodno izlaganje umereno hladnim i vlažnim uslovima ( stratifikacija) da bi proklijalo. Kažu da u njihovoj postojbinu tu funkciju "stratifikacije" zimi daje bogat sloj vlažnog i opalog lišća ( koje jako sporo truli ), ispod kojeg seme naknadno "dozreva".
Poslato: Pet Jul 06, 2007 3:50 pm----
Evo one kojoj je hortenzija uporno plavkasta!
U potpunosti se slazem sa Jovanom 1. Kod nas na Kvarneru ima raznih magnolija a najvise upravo grandiflora. U jednom dijelu grada cak i mali drvored. Na nekim lokacijama se prakticki same odrzavaju. U jednoj sjemenarni sam razgovarala sa agronomom koji mi je rekao da je kod nas zemlja prirodno blago kisela a to dokazuje i cinjenica da mi rododendroni mogu rast bez dodavanja kisele zemlje. O kamelijama u Opatiji pretpostavljam da ne trebam ni pricat, ima ih zbilja puno!
Poslato: Pet Jul 06, 2007 6:05 pm----
| saltas citat: |
| Evo one kojoj je hortenzija uporno plavkasta! U potpunosti se slazem sa Jovanom 1. Kod nas na Kvarneru ima raznih magnolija a najvise upravo grandiflora. U jednom dijelu grada cak i mali drvored. Na nekim lokacijama se prakticki same odrzavaju. U jednoj sjemenarni sam razgovarala sa agronomom koji mi je rekao da je kod nas zemlja prirodno blago kisela a to dokazuje i cinjenica da mi rododendroni mogu rast bez dodavanja kisele zemlje. O kamelijama u Opatiji pretpostavljam da ne trebam ni pricat, ima ih zbilja puno! |
Hvala Saltas , drago mi je što si se javila i potvrdila ono što se lako da primetiti pažljivim posmatranjem. Još samo potvrdi, molim te, da je takva zemlja najčešće crvenkasta i da ima dosta kamenja ali je i pored toga ipak kisela. To je jako važno naglasiti za sve one "neverne Tome" koje ja uporno pokusavam ubediti da zemljište na primorju NE MORA BITI I NAJČEŠCE NIJE KREČNO (VAPNENO). Zato se uvek "razbolim" kada vidim tamno zeleno lišće Magnolija grandiflora od kojih neke deluju kao golemi Ficus elastica. Živela primorska crvenica!!! 
Poslato: Pet Jul 06, 2007 9:37 pm----
Je imamo jako crvenu zemlju, zove se crljenica, moju mozete vidit pod ratarske kulture - bio vrt. Kamenja je doslovno krcata, a ako se to kamenje izvadi onda zemlja vise nije za upotrebu, pretvori se u jednu tvrdu masu koja se ne moze razbit.
Poslato: Pet Jul 06, 2007 10:50 pm----
| Dicatharo citat: | ||
Ali dobro, sva muka se nadoknadi kada vidis zdrave biljke koje bas to obozavaju... I onda-kramp na ostrenje, najcesce nove vile, i opet sve ispocetka sa jednakim zadovoljstvom! |
To je poenta
, zdrave i zadovoljne biljke , koga briga za leđa, ruke i vile . Puno hvala na pomoći u pokusaju demistifikacije ovog problema .
Poslato: Ned Jul 08, 2007 8:24 pm----
Sve stoji ali opet ponavljam da solenzijane jako lepo uspevaju u Vojvodini.
Verovatno je razlika u toleranciji na krečnjačko zemljište kod ove dve vrste drastična.
Poslato: Ned Jul 08, 2007 8:28 pm----
Ja imam na selu veliko drvo magnoliju koja, uprkos temperaturama preko 40 stepeni odlicno raste i prezivljava sve zimske snjegove!
Poslato: Ned Jul 08, 2007 8:34 pm----
Gde je selo, ako nije tajna?
Poslato: Ned Jul 08, 2007 10:10 pm----
| Aleksa citat: |
| Ja imam na selu veliko drvo magnoliju koja, uprkos temperaturama preko 40 stepeni odlicno raste i prezivljava sve zimske snjegove! |
Naravno, u našim uslovima Magnolia grandiflora a i ostale odlično podnose i visoke i niske temperature pod uslovom da su dobrpg zdravlja tj vitalne. Na karbonatnom zemljištu, tvrdim, razvijaju slab i loš koren i veoma su lošeg zdravlja i izgleda. Nešto malo se može, na takvim zemljištima, popraviti dodavanjem helatnog gvožđa svake godine, upotrebom djubriva za rododendrone i malčom od borove kore i iglica.
Poslato: Ned Jul 08, 2007 10:18 pm----
| drveni citat: |
| Sve stoji ali opet ponavljam da solenzijane jako lepo uspevaju u Vojvodini. Verovatno je razlika u toleranciji na krečnjačko zemljište kod ove dve vrste drastična. |
Samo da vidiš komšijinu solenzijanu, preko puta moje kuće. Stara oko 20 god, cveta, ( sada i 2. put ove godine ). Krene sa svetlozelenim lišćem, sada je svetlozelena, do žuta a u avgustu je zlatno žutog lišća sa nekrotičnim pegama. Neko i opadne pa je po koja grana i gola. Ni malo dekorativna ( osim kada je bez lišća ili u cvetu ). Boluje ali je još živa, ne da se. Tipična gvožđeva hloroza. Hortenzije su im iste takve a lipe ispred kuće i ligustrum ( kalcifilne biljke ) SAVRŠENE.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 7:50 am----
Ovde na Fruškoj Gori ih ima baš dosta i to različite starosti ali moram da priznam da ih nikad nisam zagledao u avgustu. Uglavnom su mi interesantne kad cvetaju
A moja je vrlo mlada još nije počela da cveta.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 6:45 pm----
| drveni citat: |
| Gde je selo, ako nije tajna? |
kod Danilovgrada!
Poslato: Pon Jul 09, 2007 7:56 pm----
U pravu si, Jovan 1 100%. Ja imm u vrtu dve magnolije - jedna je kalemljena pa je u dve boje - Rustika i Alba, a druga je grandiflora. Poslednje tri godine mi je ona listopadna kalemljena jako bolovala. Dolazili su neki bajni strucnjaci sa sumarskog fakulteta i preporucivali kojuekavi otrove jer "ju je nesto napalo". Sve dok se prosle godine nisam dosetila da je zutilo lisca u stvari klasicna hloroza. lepo sam drvo nahranila gvozdjem, pa ovog proleca jos jedan pu, pa pocetkom leta opet i da je vidis - tamno zelena sa bogatom krosnjom. Ma milina! Cak mi cveta ove godine po drugi put.
E, sa Grandiflorom ide malo teze. Dve godine je rasla kao iz vode,a ove godine mi je malo usporila. I nju hranim gvozdjem pa ce valjda da zivne.
Reci mi, molim te da li ce biti dobro ako je pored gvozdja povremeno hranim i magnezijumom? Neke biljke sa hlorozom su se jako lepo oporavile posle izvesne kolicine Mg.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 9:11 pm----
| drveni citat: |
| Ovde na Fruškoj Gori ih ima baš dosta i to različite starosti ali moram da priznam da ih nikad nisam zagledao u avgustu. Uglavnom su mi interesantne kad cvetaju A moja je vrlo mlada još nije počela da cveta. |
Pa mislim da me nisi pažljivo "čitao"
, Fruška gora ima povoljnije zemljišne uslove za magnolije nego bačka strana, tj. ravnica . Tamo ima područja i sa kiselim zemljištem i to je jedino područje u Vojvodini gde se na nekim lokalitetima može naći Sarothamnus scoparius (Cytisus scoparius) koji je indikator za kiselu podlogu. Znači, na većini lokaliteta na Fruškoj gori, magnolije neće biti žute. Tamo ima podignutih i malih sastojina pitomog kestena što je veliki kuriozitet za područje Vojvodine. U mom kraju grada, sa bačke strane Dunava, jedan entuzijasta posadio ispred kuće orah i pitomi kesten jedan pored drugog. Orah bujan, zelen, ogroman i rodan a pitomi kesten žut, hlorotičan, bolestan i ugiba. Šta misliš, ko je kalcifilan a ko acidofilan ? U rasadnicima u Vojvodini je i jako retko uopšte naći pitomi kesten, baš se treba pomučiti i naći zdravu i lepu sadnicu.Ah, možda i demantujem sebe
,na starim grobljima i u nekim parkovima ima lepih ( mlađih ) primeraka liliflore. Ne smeta im vrućina, zelene se i cvetaju po 2. put, ali se cvetovi ne otvaraju zbog niske vlage u vazduhu i jakog sunca u ovo doba godine. Ali tamo nije bilo gradnje, kreča, maltera i ostalog građevinskog materijala po 300 godina. Možda bi ipak uspevale van naseljenih mesta i okućnica, ali ko bi ih tamo gledao,zalivao i uopšte sadio???
Poslato: Pon Jul 09, 2007 9:32 pm----
| Mary Jo citat: |
| U pravu si, Jovan 1 100%. Ja imm u vrtu dve magnolije - jedna je kalemljena pa je u dve boje - Rustika i Alba, a druga je grandiflora. Poslednje tri godine mi je ona listopadna kalemljena jako bolovala. Dolazili su neki bajni strucnjaci sa sumarskog fakulteta i preporucivali kojuekavi otrove jer "ju je nesto napalo". Sve dok se prosle godine nisam dosetila da je zutilo lisca u stvari klasicna hloroza. lepo sam drvo nahranila gvozdjem, pa ovog proleca jos jedan pu, pa pocetkom leta opet i da je vidis - tamno zelena sa bogatom krosnjom. Ma milina! Cak mi cveta ove godine po drugi put. E, sa Grandiflorom ide malo teze. Dve godine je rasla kao iz vode,a ove godine mi je malo usporila. I nju hranim gvozdjem pa ce valjda da zivne. Reci mi, molim te da li ce biti dobro ako je pored gvozdja povremeno hranim i magnezijumom? Neke biljke sa hlorozom su se jako lepo oporavile posle izvesne kolicine Mg. |
I meni je grandiglora u pocetku napredovala uz tretman helatnim gvožđem ali kada je prodrla korenom u dublje slojeve zemlje i raširila ga ispod betonskog dela i prema temeljima kuće, "opekla" se na kreč
. Sada bi tu nekako trebalo aplikovati gvožđe ali fizički ne može . Ona je oko 4,5 m visoka, svetlo zelenija nego ikada i mislim da umire 
. Nikada nije cvetala. Mislim da Beograd ipak ima generalno gledajući, bolju zemlju za nju iako ne i idealnu. Možda će tebi uspeti ako sav prostor na zemlji, koliko zahvata krošnja, tretiraš više puta godišnje gvoždjem. Ali onda je nezgodno jer ne mozeš okolo saditi druge biljke, mada, u principu važi pravilo, nikad ne kopati ( dublje od 10-15 cm ) i ne saditi ništa ispod magnolije, zbog mesnatih površinskih žila. Malčiraj strugotinama borove kore ( ima da se kupi u kesama ) ili kupi usisivač za lišće koje ga i melje, pa navali na mlevenje borovih iglica. Takvo "brašno" posipaj i blago ukopavaj kod svih biljaka koje vole lako kiselo zemljište ( hortenzije, skimije ) ili jako kiselo ( kamelije, rododendroni, kalmie i sl. ) Mislim da će listopadne magnolije bolje reagovati na "lečenje" nego grandiflora.Magnezijum je takođe važan za stvaranje hlorofila, ali ne teba ga dodavati neutralnim i alkalnim zemljištima kao mineralno đubrivo jer on, zajedno sa kalcijumom povećava pH zemljišta i člini ga još alkalnijim. Dovoljno je dobro organsko đubrivo ili đubrivo za rododendrone, malč i helatno gvožđe, puno ljubavi, truda, znoja i dosta sreće
Poslato: Uto Jul 10, 2007 6:59 am----
| Jovan1. citat: |
Magnezijum je takođe važan za stvaranje hlorofila, ali ne teba ga dodavati neutralnim i alkalnim zemljištima kao mineralno đubrivo jer on, zajedno sa kalcijumom povećava pH zemljišta i člini ga još alkalnijim. Dovoljno je dobro organsko đubrivo ili đubrivo za rododendrone, malč i helatno gvožđe, puno ljubavi, truda, znoja i dosta sreće |
Hvala ti na dragocenim informacijama. A ljbavi, truda, znoja, asova i motika ima u izobilju...neisvrpno. Pa valjda ce biti i srece.
Poslato: Uto Jul 10, 2007 10:36 am----
| Jovan1. citat: |
| U mom kraju grada, sa bačke strane Dunava, jedan entuzijasta posadio ispred kuće orah i pitomi kesten jedan pored drugog. Orah bujan, zelen, ogroman i rodan a pitomi kesten žut, hlorotičan, bolestan i ugiba. Šta misliš, ko je kalcifilan a ko acidofilan ? |
To je neki amater (kao ja
) koji zaboravlja da je hemijski sastav zemljišta bitan koliko i klimatski uslovi.Čuo sam da recimo lužnjaku jako smeta kiselo zemljište.
Poslato: Uto Jul 10, 2007 2:43 pm----
| drveni citat: | ||
|
Bravo,
, ovo je "esencija". Voleo bih da to ljubitelji biljaka uvek imaju na umu. Onda bi bilo manje grešaka i razočaranja. A ljudi, kada žele nešto da kupe i posade, obično pitaju samo 3 stvari, koiko naraste i kada i koliko treba zalivati 
. A ni prodavci ne vole suvišna pitanja. Zato se ovde prodaju rododendroni kao ludi a u novosadskim baštama nema ni jednog starijeg od 2-3 godine . Niko ništa ne pita a prodavac neće da kaže i posao cveta. Šišaju se ovce 
Za lužnjak znam da je drvo nizije i da voli doline reka i plodno, duboko, povremeno vodoplavno priobalje ( ali nije močvarno drvo ). Na zemljište je jedan od najzahtevnijih evropskih hrastova. O tome bi ti bolje nešto više i tačnije mogao reći neki Slavonac
. Tamo su ovi hrastovi na svom zemljišnom i klimatskom maksimumu .
Poslato: Čet Jul 26, 2007 8:17 am----
zasto mi se lisce susi?Pomagajte.Posle cvetanja vec drugu god.magnolija olista ali lisce nije zeleno vec zuto zeleno,ivice lisca mi se suse.
Poslato: Čet Jul 26, 2007 8:32 am----
Ne razumem se preterano u drveće, ali predpostavljam da može biti nešto od sledećeg: ne odgovara joj sastav zemljišta, nema dovoljno vode ili i nju prži ovo prejako sunce! Mogu da ti kažem samo šta bih ja uradila - okopala bih lepo oko nje, prihranila je (raspitaj se u poljoprivrednoj apoteci šta bi joj odgovaralo) i zalivaj je. Magnolija u mom dvorištu je otprilike toliko stara i zalivam je svaki put kad zalivam travu, cveće... trudim se da i do nje dođe što više vode.
Poslato: Čet Jul 26, 2007 9:21 am----
Skoro sigurno je neodgovarajući sastav zemljišta.
Ne bih da te obeshrabrim ali tu nema neke pomoći
. Jovan je dosta pisao o toj problematici.
Poslato: Pet Jul 27, 2007 9:05 pm----
Na žalost, moja grandiflora je ove godine definitivno "gotova". Usled dugogodišnje iscrpljenosti zbog alakalnog zemljišta, i pored obilnog đubrenja helatnim gvožđem i malčiranjem borovim iglicama, ona je dobila ovih vrelih dana brojne nekroze, ožegotine od visokih temperatura, na svom bledunjavom lišću. Probaću sutra da je slikam i da pokažem kako to izgleda na stablu visokom oko 5 metara. Početni uspesi u saniranju hloroze su bili ipak kratkotrajni. Bilka sve više razvija koren po širini i dubini i nailazi na slojeve zemljišta koji su nepovoljnog hemijskog sastava. To se odražava na njen sve slabiji prirast i otpornost i dovodi do konačnog uginuća. Ovo mi je treća po redu koja je tako stradala ali sam ipak uspeo 10ak godina da uživam u njenom lepom lišću, dok je još reagovala na "lečenje". Odustajem , suviše je osetljiva na alkalno zemljište
Poslato: Pet Jul 27, 2007 9:29 pm----
| Jovan1. citat: |
| Ovo mi je treća po redu koja je tako stradala ali sam ipak uspeo 10ak godina da uživam u njenom lepom lišću, dok je još reagovala na "lečenje". Odustajem , suviše je osetljiva na alkalno zemljište |
Da li je bar jedna koji put procvetala?
Poslato: Pet Jul 27, 2007 10:41 pm----
Grandiflora na zalost nikad
. Imam jos 2 njene "sestre" sputane u saksijama, visine oko 2 m, posađene u kiseli treset, zalivane kišnicom. Tamno zelene i zdrave, ali suviše izuvijanog korena da bi se mogle uspešno presaditi i primiti negde na nekoj lokaciji koja im odgovara.
Poslato: Sub Jul 28, 2007 2:52 pm----
Jovane, situacija u vezi grandiflora ti je zaista cudna. Ne znam u cemu je problem, a mislim da je situacija cudna jer gajim magnolije u slicnim uslovima. Najstarija grandiflora ima 20 godina i nikada nisam imao problema sa hlorozom. Uzorak zemljista je dat na analizu i kiselost je 7.1
Cak su i klimatski uslovi relativno slicni, posto je Negotin prakticno u Panonskoj niziji, ali odvojen Karpatima. Dunav je takodje u blizini.
Imao sam prilike da zivim u Novom Sadu (Liman) i tamo je zemlja zaista losa. Izgleda da je dosta peska nasuto (kao na Novom Beogradu), a kad sam prolazio pored gradilista i zagledao sveze iskopani kanal, video sam deo zemljista sa sutom.
Preko puta je Fruska gora gde bi Grandiflore trebalo da uspevaju bez problema (video sam da ima hrastova, a u prirodnoj sredini Grandiflore rastu sa hrastovima).
Moj poznanik je poklonio Grandifloru crkvi u Negotinu. Grandiflora je stara 5 godina, visoka oko 1,5m i cvetala je odmah.
Mozda je uzrok svemu los sadni materijal. Moras da eksperimentises sa velikim brojem sadnica (najbolje iz semenki) jer broj hromozoma kod grandiflore prilicno varira. Ovo znaci da semenke uzete sa istog drveta daju sadnice koje se znacano razlikuju po osobinama, pa i prilagodljivosti zemljistu.
Sto se tice zemljista, tamo gde gajimo magnolije, prva dva asova dubine, radi se o peskusi svetlo zuckaste boje. Zemljiste je vrlo rastresito i lagano za obradu. Sledeci sloj je neka vrsta svetlo braon gline, a ispod toga se nalazi krupniji i sitniji sljunak. Kad smo kopali bunar, na otprilike 7 m dubine nailazili smo na morske skoljke i puzeve.
Pozdrav,
Badnjevac
Poslato: Sub Jul 28, 2007 4:11 pm----
Sjajna prica! Nisam na faksu cula ni par ljudi da tako jasno objasnjavaju vezu fizickih i hemijskih svojstava zemljista sa dekorativnoscu i vitalnoscu listova. Volela bih da se nastavi i produbi ova prica, ne samo za magnolije. Da na jednom mestu postoje biljke i odgovarajuci supstrati. Posebno je za drvece to malo izucavano! 
Poslato: Sub Jul 28, 2007 4:14 pm----
| Jovan1. citat: |
| Grandiflora na zalost nikad . Imam jos 2 njene "sestre" sputane u saksijama, visine oko 2 m, posađene u kiseli treset, zalivane kišnicom. Tamno zelene i zdrave, ali suviše izuvijanog korena da bi se mogle uspešno presaditi i primiti negde na nekoj lokaciji koja im odgovara. |
Grandiflora ne podnosi mnogo orezivanje, ali mozes da pokusas da skratis na 2\3 korenove zile i grane habitusa, pa da presadis u djubrenu zemlju...
Poslato: Sub Jul 28, 2007 8:53 pm----
Evo i slika. Ovo se dešava sa većinom grandiflora, posađenim u Novom Sadu ( osim jedne stare ali prilično ćelave i sitnog lišća u ul Vase Stajića u centru ) . Mnogo je primeraka požutelo i uginulo već u 1. godini po sadnji, ne samo meni nego i Novosadjanima koji su sadnice kupovali i nabavljali sa raznih strana ( sa sajmova cveća, donete sa mora, iz Plantlanda-holandski uzgoj ), Ja sam jedini koji je "dogurao" do ove visine zahvaljujući helatnom gvožđu i tečnim, kiselim "Kemira" đubrivima. Ova đubriva odlično podnose moje velike kamelije i " sestre" grandiflore u saksijama i imaju tamno zeleno, zdravo lišće. Nešto poput ovog se dešava i rododendronima pa čak i hortenzijama, posađenim u novosadskim baštama koje se čak i ne đubre.
Preventivni tretman helatnim gvožđem i kiselim đubrivima, započet odmah po sadnji dovodi privremeno do rešavanja problema ali posle otprilike 5 godina, ni kg gvožđa ( ukupno ) po stablu, raspoređen u 3 navrata u toku sezone ( 50% u martu, 25 % u maju i 25% i julu) ne spašava biljku. Ona postepeno sve više razvija veliko ali bledo zeleno lišće, zatim žuto, postaje osetljiva na jako sunčevo zračenje i ovako izgleda njen kraj
.Mnoge listopadne magnolije takođe na sličan način stradaju. U proleće razviju zeleno lišće ali tokom vegetacije, i pored zalivanja, ono bledi, žuti, dobija ožegotine i opada ili se jedva održi do jeseni. To veoma ružno izgleda i slabi biljku tako da je i njima životni vek veoma skraćen.
Poslato: Sub Jul 28, 2007 9:12 pm----
Stvarno žalosno, izgleda kao da je neko oprljio vrelom vodom
.A tek razlika o boji lišća između nje i saksijskih primeraka, ove dve bih ladno pobrkao sa sobnim fikusom.
Ako kod stručnjaka (tj. tebe gde je dobijala najbolju moguću negu) nije mogla biti spasena onda kod nekog prosečnog ljubitelja biljaka ne doživi ni 3 god.
Ali zato ona "momčina" na prvoj slici sa desne strane puca od zdravlja!
Poslato: Sub Jul 28, 2007 9:33 pm----
| drveni citat: |
Ali zato ona "momčina" na prvoj slici sa desne strane puca od zdravlja! |
Da, rastu oni njegovi "lampioni" k'o ludi, biće semenki za šumu himalajskog borovca na Fruškoj gori . Možeš da počneš da projektuješ neku "drvnu industriju" u skoroj budućnosti jer taj bor smo 1987 godine, kada smo ga posadili, zvali "pekinezer", tako je bio mali i čupav.
Poslato: Uto Jul 31, 2007 7:49 pm----
[quote="Jovan1."]
| drveni citat: |
| Da, rastu oni njegovi "lampioni" k'o ludi, biće semenki za šumu himalajskog borovca na Fruškoj gori . Možeš da počneš da projektuješ neku "drvnu industriju" u skoroj budućnosti jer taj bor smo 1987 godine, kada smo ga posadili, zvali "pekinezer", tako je bio mali i čupav. |
Bas mi treba par sisarki tog "pekinezera" za seme...doktoru polegao sav ponik osim 1, pa mi trazi novu sisarku...da li da se pentram ili sa zemlje?
Poslato: Pet Avg 10, 2007 10:56 pm----
Evo,sad sam pogledao na DAVESGARDEN,opisano je mnogo sorti magnolija grandiflora,vecina ih trazi kiselo zemljiste,neke uspevaju i na neutralnom,a jedan broj sorti odlicno uspeva cak i na alkalnom zemljistu!
E sad je samo pitanje koje od ovih sorti se mogu nabaviti kod nas i teko biti pogodne za sadnju!
Poslato: Pon Avg 27, 2007 10:13 pm----
Ako te ne mrzi, prenesi nam sta si naucio sa DAVESGARDEN-a. Ja imam nekoliko selekcija grandiflora i sve uspevaju podjednako dobro.
Ne bi bilo lose da napises par reci ili stavis u tabelu selekcije grandiflora koje vole alkalno, neutralno ili kiselo zemljiste.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Ned Sep 02, 2007 10:57 am----
Jako interesantna stvar je nakalemiti 3,4,5 razlicitih magnolija na jednu osnovnu biljku uz pazljivo formiranje krosnje. U ovisnosti od vrsta kalemova svaki posebni deo magnolije (hibrida) ce cvetati u zasebnoj boji tako da cete imati magnoliju sa vise boja.
Prosle godine sam kalemio na osnovu 4 magnolije ali su se 2 primile, ove godine dodajem jos 2 boje.
Poslato: Uto Sep 25, 2007 12:50 pm----
Evo ja na Palmarkovu inicijativu kačim ovo sa Davesgardena, nadam se da se Palmark ne ljuti. Najniže temperature i pH vrednosti zemljišta koje podnosi određena sorta.
Čudno ali izgleda da grandiflori stvarno ne smeta visok pH. Badnjevac je u pravu. Možda je problem u nekoj drugoj komponenti tla.
Magnolia cordata USDA Zone 2a: to -45.5 °C
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
Magnolia grandiflora USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
Magnolia x soulangeana USDA Zone 4a: to -34.4 °C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)
Magnolia stellata USDA Zone 4a: to -34.4 °C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)
Magnolia tripetala USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia virginiana USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia kobus USDA Zone 5a: to -28.8° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia hypoleuca USDA Zone 5b: to -26.1° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia sieboldii USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia macrophylla USDA Zone 5a: to -28.8 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia ashei USDA Zone 6a: to -23.3 °C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia biloba USDA Zone 8b: to -9.4° C
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
Magnolia cylindrica USDA Zone 5a: to -28.8° C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic)
Magnolia wilsonii USDA Zone 6a: to -23.3° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
Magnolia zenii USDA Zone 5a: to -28.8° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
7.9 to 8.5 (alkaline)
Magnolia x loebneri USDA Zone 4a: to -34.4° C
5.6 to 6.0 (acidic)
6.1 to 6.5 (mildly acidic)
6.6 to 7.5 (neutral)
7.6 to 7.8 (mildly alkaline)
Poslato: Uto Sep 25, 2007 5:22 pm----
Ako želite zakiseliti zemlju u Novom Sadu za magnoliju najbolje sredstvo su vam borove i čempresove iglice. Imam oko kuće nekoliko visokih čempresa i jednu jelku i ispod njih ništa ne raste jer je tlo jako kiselo. Dakle, rješenje je pokraj magnolije posaditi čempres ili jelku i tada vam neće propadati. Kako se samo nitko od vas ovoga nije sjetio?
Poslato: Uto Sep 25, 2007 6:49 pm----
| palmofan citat: |
| Ako želite zakiseliti zemlju u Novom Sadu za magnoliju najbolje sredstvo su vam borove i čempresove iglice. Imam oko kuće nekoliko visokih čempresa i jednu jelku i ispod njih ništa ne raste jer je tlo jako kiselo. Dakle, rješenje je pokraj magnolije posaditi čempres ili jelku i tada vam neće propadati. Kako se samo nitko od vas ovoga nije sjetio? |
Da.
Pa to je Jovan obrazložio u nekom od prethodnih postova. Taj tretman borovim iglicama je samo privremeno rešenje. Ne pomažu ni čempresi zasađeni u blizini magnolije jer drvo sa godinama toliko razvija koren da neminovno nailazi na zemljište neodgovarajućeg sastava. Vremenom će magnolija izaći iz te oaze kiselog tla i počeće da propada.
Poslato: Uto Sep 25, 2007 9:32 pm----
| drveni citat: | ||
Da. Pa to je Jovan obrazložio u nekom od prethodnih postova. Taj tretman borovim iglicama je samo privremeno rešenje. Ne pomažu ni čempresi zasađeni u blizini magnolije jer drvo sa godinama toliko razvija koren da neminovno nailazi na zemljište neodgovarajućeg sastava. Vremenom će magnolija izaći iz te oaze kiselog tla i počeće da propada. |
Na zalost, 100 % TAČNO
. Većina žbunastih magnolija, navodno nema dubok koren, ali moja ljubimica M. grandiflora izgleda ima najdublji. Ja sam pre sadnje moje poslednje, 5 metara visoke grandiflore, do 1 m dubine i 3 m širine ukopao smrekove i tujine grane, posipao sumporom, pa zemljom, pa tresetom i tako u više slojeva. Sam korenov grumen sam kod sadnje okružio sa pola m u prečniku, tresetom i stajnjakom. Potom sam svake godine dodavao malč od 20 cm borovih iglica uz 1 kg helatnog gvožđa godišnje. To je vredelo samo prvih 5 godina, a zatim su počeli da se javljaju prvi znaci hloroze . Kao indikator, neposreno pored, u istu zemlju, posadio sam Skimiu japonicu. I ona, svake godine ima sve svetlije lišće. Izgleda da su gliste kojih ima puno,dobro odradile dvoj posao i temeljito izmešale zemlju, tako da je zemljište i prema površini sve manje kiselo 
Voleo bih da dođem do onih, pouzdano otpornih sorti, na alkalno zemljište.
Ovo sa Davesgardena je obična glupost. Pogledajte samo za
Magnolia x soulangeana USDA Zone 4a: to -34.4 °C
4.6 to 5.0 (highly acidic)
5.1 to 5.5 (strongly acidic)
5.6 to 6.0 (acidic).
Pa to su pH vrednosti za kamelije, koje su striktno acidofilne.
Po tome, u NS ne bi imale šanse da prežive. One ovde uglavnom jesu svetlozelene ili žućkaste, sa po kojom suvom granom, ali se ipak održavaju i cvetaju
Poslato: Sre Sep 26, 2007 7:58 am----
| Jovan1. citat: |
| Ovo sa Davesgardena je obična glupost. Pogledajte samo za Magnolia x soulangeana USDA Zone 4a: to -34.4 °C 4.6 to 5.0 (highly acidic) 5.1 to 5.5 (strongly acidic) 5.6 to 6.0 (acidic). Pa to su pH vrednosti za kamelije, koje su striktno acidofilne. Po tome, u NS ne bi imale šanse da prežive. One ovde uglavnom jesu svetlozelene ili žućkaste, sa po kojom suvom granom, ali se ipak održavaju i cvetaju |
Jesu podaci malo "čudni".
Naročito ove najniže temperature.Npr. M. cordata po njima podnosi skoro 50 stepeni ispod nule.
Kao da je ariš a ne magnolija.
Poslato: Sre Sep 26, 2007 9:04 pm----
Drveni,
Ima u ovom tekstu sa Davesgardena i netacnih podataka, ali sto se tice minimalne temperature za M. cordata mogu da kazem sledece...
M. cordata je pogresan naziv za magnoliju ciji je ispravan naziv Magnolia acuminata var. subcordata. To je jedna od retkih prirodnih magnolija sa zutim cvetovima. Magnolija koja se zove Magnolija acuminata (takodje sa zutim cvetovima) je najotpornija magnolija na mrazeve na svetu. Prirodno staniste je kako u SAD, tako i u Kanadi. Jednogodisnja biljka, izrasla iz semena prezivljava bez problema -37C. Ako se ovo ima na umu, onda nije cudno da odraslo drvo moze da prezivi skoro -50C.
Napisacu kasnije nesto opsirnije komentare o ovom tekstu sa Davesgardena.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Uto Avg 12, 2008 10:11 pm----
gde mogu kupiti sadnice magnolije gravitiram Novom Sadu unapred hvala
Poslato: Uto Avg 12, 2008 11:03 pm----
| schurtta citat: |
| gde mogu kupiti sadnice magnolije gravitiram Novom Sadu unapred hvala |
Ako mislis da odes i licno kupis sadnice, preporucujem ti da kontaktiras drvenog.
Ako hoces da narucis preko prodavnice na Svetu biljaka, klikni na Prodavnica.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Sre Avg 13, 2008 7:32 am----
| schurtta citat: |
| gde mogu kupiti sadnice magnolije gravitiram Novom Sadu unapred hvala |
U Novom Sadu ih ima svaki rasadnik ali je izbor vrlo ograničen. Sve se svodi na četiri vrste (M. grandiflora, M. x soulangeana, M. liliiflora i M. stellata) koje se nude u više različitih boja. Reeetko kad zaluta po neka nova. Ove "egzotike" koje Badnjevac opisuje nećeš naći nigde u NS.
Pogledaj prvo prodavnicu na ovom sajtu, ja sam tamo naručio par primeraka. Cene su pristupačne, isporuka je vrlo brza, a sadnice su zdrave.
Poslato: Sre Sep 03, 2008 8:39 am----
tek sam sada shvatila da mojoj magnoliji nedostaje gvozdja. Zute i suve listove sam pripisavala suvise toplom vremenu,..........
Kupila Sequestrene, mogu li ga primeniti SADA?
Bila bih zahvalna i za pomoc oko doziranja, neko rece na jednoj drugoj temi: kasicica za espreso=1 g
HVALA VAM UNAPRED
Poslato: Sre Sep 03, 2008 8:41 am----
Koliko ja znam, 2 kašičice za ekspreso su 1 gram. Moju magnoliju sam prskala rastvorom helatnog gvožđa, celu celcatu sam je okupala, ali mladi listovi su i dalje jako svetli... Probaću malo i kalijum-nitratom da je prihranim.
Poslato: Sre Sep 03, 2008 8:52 am----
hvala ti, bas si brza
vec je prosle godine bolovala, ali nije bilo strasno. Ove godine je gora, a ako ovako nastavi sledece ce leto "izdahnuti". Citam da bi trebalo da se prihranjuje u prolece, da li si ti tada prskala? Mozda je kod tebe neki drugi problem?
I jos nesto, na kesici pise: "Preparat se na istoj povrsini moze primeniti najvise jednom godisnje" Odmah sledeca recenica: "U slucaju jake hloroze tretiranje se moze ponoviti posle dva meseca od prve primene" Kada sam prvi put citala ocekivala sam trecu recenicu u smislu, ako vam je biljka zaista tesko ostecena, zalijte tri puta godisnje. Ja stvarno ne razumem, ili je to jednom ili je dva puta,........... Ili je problem u meni? recite slobodno
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:16 am----
Ja sam prošle jeseni jednom zalila, ove godine prskala 2x (jednom sam dodala i kalijum-nitrat) i zalila jednom, ali ne znam koliko dubok koren ima i koliko vode uopšte treba da bi ona uspela da usvoji gvožđe... Mislim da tih 25 litara nije ni primetila. Definitivno joj stariji listovi izgledaju bolje nego prošle godine, ali ima puno mladih koji su baš žuti...
Što se tiče učestalosti prihrane gvožđem, mislim da se to odnosi na kulture koje se uobičajeno gaje, a magnolija, s obzirom da je acidofilna biljka, traži više gvožđa i ne vidim kako bi moglo da joj smeta. Na kesici čini mi se piše da može i da se pospe oko biljaka i to baš velika količina, tako da i to ide u prilog mojoj konstataciji
Celo drvo
Novi listovi
Stari listovi
Poslato: Sre Sep 03, 2008 7:10 pm----
| LidijaM citat: |
| Celo drvo |
Uuuuuu..... Al' je dobra liliflora.
Koliko je stara?Ali ako fali gvožđa u zemljištu kako je dogurala do te veličine?
Poslato: Sre Sep 03, 2008 7:58 pm----
Eh Drveni, ja mislim da u toj zemlji fali najviše ZEMLJE, a o gvožđu i da ne govorim
Mislim da ima više šuta, kreča, maltera i ko zna kakvog građevinskog materijala. A koliko je stara ne znam, da i tebe obavestim da sam podstanar u toj kući, drveće je posađeno pre nego što smo se doselili, pre 3 godine Daleko sam od poznavaoca magnolija, tj. gajenja istih, ali sam negde pročitala da magnolije (a ova vrsta je valjda najotpornija za naše uslove), mogu vremenom da imaju sve više problema, ako je zemljište loše... Tu su nekada davno bile njive, ali je u međuvremenu građeno i rušeno više kuća. Kada kopam nailazim na svašta nešto u zemlji, od lomljenih betonskih blokova različite veličine, do kesa, lomljene cigle, maltera na gomilicama...
Imaš li ti ideju šta joj je sa mladim listovima? Pročitala sam da ako stari listovi žute, to je nedostatak gvožđa, a ako su mladi listovi žuti, treba prihraniti kalijum-nitratom...
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:01 pm----
Nemam mnogo iskustva sa hlorozom, ali je cudno da skoro celo drvo izgleda veoma zdravo, a samo par grana sa novim listovima ima hlorozu ?!
Slike koje sam nalazio u literaturi, a odnose se na problem hloroze, prikazuju da celo drvo ima zute ili bledo-zelene listove.
Knjiski, ovo na gornjim slikama nije hloroza (tj. ja se ne bih kladio
).Mozda ce neko sa vise "hloroticnog" iskustva znati bolje da nam objasni.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:06 pm----
| LidijaM citat: |
| ...Imaš li ti ideju šta joj je sa mladim listovima? Pročitala sam da ako stari listovi žute, to je nedostatak gvožđa, a ako su mladi listovi žuti, treba prihraniti kalijum-nitratom... |
A ne znam.
Badnjevca nema kad je najpotrebniji.
Ja isto imam lilifloru već par godina. I kod mene je isto loša zemlja - glinasta/teška. Mojoj takođe požuti po neki list ali tek u avgustu i početkom septembra. Ja računam, bliži se kraj vegetacione sezone pa tome i ne pridajem veću pažnju. A i nalazi se na totalno otvorenoj poziciji i celo leto je non-stop prži sunce. Inače lepo napreduje i dobija na visini. Nisam je do ove godine ničim đubrio, samo je oko nje nasut prilično debeo sloj borovih iglica. Ove godine sam prvi put krenuo da je tretiram Valentin đubrivom za rododendrone.
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:06 pm----
Evo.. Dok sam ja pisao javio se Badnjevac.
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:10 pm----
Pa s obzirom da si ipak "drveni"
verujem da imaš puno više iskustva od mene i da možeš da mi daš savet - kako uopšte da prihranim ovoliko drvo? Oko njega rastu sitne cvetnice, sad je malo i ogolelo kad sam orezala hortenziju, a i lutalica mi je raščistila dosta prostora oko drveta (na žalost)... ali nemam pojma gde i koliko prihrane da sipam? Mislim koju količinu, kako da rasujem i na koju udaljenost od stabla? Imam prihranu za rododendrone i sipala sam je 2x hortenziji, nadam se da je magnolija srknula bar malo od toga Ali nemam pojma ni koliko široko ide koren, a ni gde je najbolje da se sipa...
Poslato: Sre Sep 03, 2008 9:58 pm----
| LidijaM citat: |
| kako uopšte da prihranim ovoliko drvo? Oko njega rastu sitne cvetnice, sad je malo i ogolelo kad sam orezala hortenziju, a i lutalica mi je raščistila dosta prostora oko drveta (na žalost)... ali nemam pojma gde i koliko prihrane da sipam? Mislim koju količinu, kako da rasujem i na koju udaljenost od stabla? Imam prihranu za rododendrone i sipala sam je 2x hortenziji, nadam se da je magnolija srknula bar malo od toga Ali nemam pojma ni koliko široko ide koren, a ni gde je najbolje da se sipa... |
U mom kraju Novog Sada, čim magnolia dostigne 2,5-3 m visine, počinju da joj daju opelo. Prvo se žutilo javi na pojedinim grančicama, zatim svake godine se povećava broj žutih grana, posebno krajem leta, kada nema kiše i kada se obilno zalivaju našom tvrdom vodom. Taj proces "umiranja" je zaista veoma spor, pa može da se uživa u mladim magnolijama par godina a zatim počinju problemi
.Ove "zbunsaste" magnolije nemaju duboko korenje, kažu stare knjige da je najveća masa korena zapravo na nekih 30 cm dubine. Probaj sada sa praškastim helatnim gvožđem i borovim iglicama kao malčem. Na proleće intenziviraj Valentin i sve ovo gore pomenuto. Ne kopaj duboko jer je korenje mesnato i lako truli kada se povredi. 30 cm od stabla pa sve okolo koliki je prečnik krošnje. Možda tokom leta preventivno prskanje helatnim gvožđem. Kada oboljenje nastane, (moje iskustvo) , leka nema.
Poslato: Pon Sep 08, 2008 5:14 pm----
ne znam dal ste već pisali o mom problemu ali hitno mi treba pomoć za magnolijicu! ne znam šta je u pitanju, lepo je napredovala a onda joj je lišće naglo postalo braon i otpali, i još se naka paučina razvila između listova, mislim kao laik da je možda crveni pauk, molim pomoć! evo i slike
Poslato: Pon Sep 08, 2008 5:32 pm----
pa jeste crveni pauk, i to ohoho je napao, hitno kupuj neki akaricid i nju bukvalno okupaj, a i sve oko nje..
Poslato: Pon Sep 08, 2008 9:19 pm----
otpali su joj listovi ali su grane još zelene, ima li šanse da se oporavi? bila je tako lepa... ovo se desilo naglo, pored nje je klematis kome isto crne listovi....
Poslato: Pon Sep 08, 2008 11:32 pm----
| vucinicd citat: |
| otpali su joj listovi ali su grane još zelene, ima li šanse da se oporavi? bila je tako lepa... ovo se desilo naglo, pored nje je klematis kome isto crne listovi.... |
"bila je tako lepa"
...i rado ces da je se secas...Nemoj da si na kraj srca. 99% sam siguran da ce preziveti. Magnolije su vrlo otporne biljke, sve dok im je koren zdrav.
Gledaj da unistis crvenog pauka. U suprotnom, imaces problema i sledece godine.
Crveni pauk je vec pominjan u diskusijama o magnolijama. Mislim da je drveni dobio i bitku i rat.
Srecno, Badnjevac
Poslato: Pon Sep 08, 2008 11:38 pm----
| vucinicd citat: |
| ovo se desilo naglo, pored nje je klematis kome isto crne listovi.... |
Badnjevac, jel napada pepelnica magnolije?
Poslato: Uto Sep 09, 2008 8:21 am----
| Badnjevac citat: |
| "bila je tako lepa" ...i rado ces da je se secas... Nemoj da si na kraj srca. 99% sam siguran da ce preziveti. Magnolije su vrlo otporne biljke, sve dok im je koren zdrav. Gledaj da unistis crvenog pauka. U suprotnom, imaces problema i sledece godine. Crveni pauk je vec pominjan u diskusijama o magnolijama. Mislim da je drveni dobio i bitku i rat. Srecno, Badnjevac |
Dobio sam bitku a za rat ćemo videti sledeće sezone.
Ja sam kupio neki već pripremljen preparat protiv crvenog pauka za sobne biljke.
Dobro se pokazao. Tretirao sam moju tripetalu u toku 10 dana po uputstvu sa pakovanja. I to onako kako mi je savetovao Badnjevac: biljku detaljno sa svih strana (naročito odozdo) i obavezno zemlju pod biljkom.
Crveni pauk se više nije javio.
Poslato: Uto Sep 09, 2008 3:30 pm----
| cimbi citat: | ||
Badnjevac, jel napada pepelnica magnolije? |
Pepelnica ne napada magnolije, osim kad je biljka u vrlo losem stanju. Tada je sve napada...
Poslato: Uto Sep 09, 2008 5:15 pm----
| drveni citat: |
Dobio sam bitku a za rat ćemo videti sledeće sezone. |
Moracu da te razocaram. Iz te perspektive, rat sa crvenim paukom nikad neces moci da dobijes. Jedan od nacina prenosenja crvenog pauka je preko ptica. Znaci, sleti vrabac na neku biljku, kljucne malo oko nje, mozda prespava (negde izmedju crveni pauk se "ukrca" ...
).Zatim vrabac sleti kod tebe u dvoriste (sledi "iskrcavanje") i eto nezeljenog gosta kod tebe.
Mislim da si rat dobio ako si za jednu sezonu uspeo da se oslobodis crvenog pauka. Na duge staze, tesko...
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Uto Sep 09, 2008 5:29 pm----
jel napada crveni i četinare? na vrhu borića mi se pojavila neka paučina...
Poslato: Uto Sep 09, 2008 5:29 pm----
Malo sam razmisljao o crvenom pauku (u daljem tekstu CP) i cini mi se da postoji vrlo elegantno resenje. Naravno, postoji i problem.
U inostranstvu postoje firme koje prodaju bubice koje se hrane iskljucivo CP-om. Bubice su vrlo male i za 10e moze da se kupi bocica sa oko 200 bubica. Svaka bubica dnevno pojede 10 CP-a.
Za nekoliko dana, na "prirodan" nacin se oslobodis CP-a.
Sta se desava kad ove bubice ostanu bez izvora hrane? Uginu.
Kad se sve stavi na papir, ne isplati se da covek svake godine kupuje bubice koje se hrane CP-om, ali postavlja se pitanje kako firme koje se bave proizvodnjom ovih bubica uspevaju da ih odrze u zivotu (i razmnoze) do sledece godine? Ne verujem da je pitanju visoka tehnologija.
Mislite o tome...
Poslato: Uto Okt 07, 2008 8:38 am----
| patuljak citat: |
| tek sam sada shvatila da mojoj magnoliji nedostaje gvozdja. Zute i suve listove sam pripisavala suvise toplom vremenu,.......... Kupila Sequestrene, mogu li ga primeniti SADA? Bila bih zahvalna i za pomoc oko doziranja, neko rece na jednoj drugoj temi: kasicica za espreso=1 g HVALA VAM UNAPRED |
Nađoh na netu zanimljiv podatak da je za hlorozu takođe odgovoran i nedostatak cinka i mangana. Znači ako zemljištu fale mangan i/ili cink hloroza će se opet javiti čak i ima dovoljno za biljke dostupnog gvožđa.
Poslato: Uto Okt 07, 2008 8:45 am----
| Jovan1. citat: |
U mom kraju Novog Sada, čim magnolia dostigne 2,5-3 m visine, počinju da joj daju opelo. Prvo se žutilo javi na pojedinim grančicama, zatim svake godine se povećava broj žutih grana, posebno krajem leta, kada nema kiše i kada se obilno zalivaju našom tvrdom vodom. Taj proces "umiranja" je zaista veoma spor, pa može da se uživa u mladim magnolijama par godina a zatim počinju problemi .Ove "zbunsaste" magnolije nemaju duboko korenje, kažu stare knjige da je najveća masa korena zapravo na nekih 30 cm dubine. Probaj sada sa praškastim helatnim gvožđem i borovim iglicama kao malčem. Na proleće intenziviraj Valentin i sve ovo gore pomenuto. Ne kopaj duboko jer je korenje mesnato i lako truli kada se povredi. 30 cm od stabla pa sve okolo koliki je prečnik krošnje. Možda tokom leta preventivno prskanje helatnim gvožđem. Kada oboljenje nastane, (moje iskustvo) , leka nema. |
Jovane, mislim da je ovo što si napisao malo previše pesimistički
Ne znam da li je tako u Novom Sadu, ovde definitivno nije! Za početak, ova magnolija koja raste u mom dvorištu ima već preko 4 metra i ove godine je ipak bolje izgledala nego prošle, pored pojih tretmana. Ne znam tačno koliko je stara, uvek zaboravim da pitam vlasnika kuće, ali u Beogradu sam viđala i mnogo veće koje jako lepo izgledaju, da ne govorim o jednoj grandiflori, koja je dosta osetljivija od ove moje, a raste u susednom dvorištu i ima sigurno bar 6-7 metara - cveta uredno svake godine i predivno izgleda Moraću da je slikam jednom prilikom.
Poslato: Uto Okt 07, 2008 4:49 pm----
Naravno, u Beogradu su daleko bolji zemljišni uslovi za magnolije svih vrsta. Tako brojne i lepe i stare magnolije neće se naći u Novom Sadu iako se, kao i u Beogradu, odavno sade. Međutim, mnogo su kraćeg veka i zato su novosadjani uvek "na početku" sa magnolijama.
Poslato: Uto Okt 07, 2008 5:02 pm----
| drveni citat: |
Nađoh na netu zanimljiv podatak da je za hlorozu takođe odgovoran i nedostatak cinka i mangana. Znači ako zemljištu fale mangan i/ili cink hloroza će se opet javiti čak i ima dovoljno za biljke dostupnog gvožđa. |
Mangana u novosadskom tlu (i u bunarskoj vodi) ima i previše. Cink uz hlorozu uzrokuje i sitnolisnost. Međutim ovde magnolije u proleće "startuju" svetlije zelenim lišćem, normalne veličine, ta boja se malo popravi u toku maja i juna, dok ima "kiselih kiša" a zatim počinje postepeno žutilo. Azotna đubriva ne pomažu.
Primetio sam da kada je godina sa više kiše, kada se manje zaliva tvrdom vodom po baštama i kada je manja opasnost od crvenog pauka, magnolije bolje prebrode "kritičan" jul, avgust i septembar, tj nešto su zelenije. Ali ako se sledeće godine ponovo vrati žarko i suvo leto, magnolije nastavljaju da žute.
Da ne bi bilo zabune, slično je i sa hortenzijama, a o acidofilima da i ne govorim...
Poslato: Pet Okt 10, 2008 4:05 pm----
Narucila sam postom od prodavnice u Svetu biljaka 2 magnolije. Jedna je sasvim OK sa zelenim listovima, ali druga ima zute listove i fleke po njima. Da li ce se oporaviti?
Poslato: Pet Okt 10, 2008 4:46 pm----
| jadora citat: |
| Narucila sam postom od prodavnice u Svetu biljaka 2 magnolije. Jedna je sasvim OK sa zelenim listovima, ali druga ima zute listove i fleke po njima. Da li ce se oporaviti? |
Postoje zimzelene i listopadna magnolije. Ako ste narucili magnoliju koja se zove Magnolia grandiflora, onda se radi o zimzelenoj magnoliji koja ima listove preko cele godine, pa i zimi (kao cetinari).
Ako druga magnolija nije Magnolia grandiflora (a u prodavnici na Svetu biljaka jedina zimzelena magnolija je grandiflora), onda je normalno da ima zute listove, jer joj listovi zute i opadaju tokom jeseni, kao kod svog listopadnog drveca.
Nadam se da sada nemate razloga za brigu.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Pet Okt 10, 2008 4:48 pm----
Hvala puno na odgovoru.
Poslato: Pet Dec 12, 2008 1:05 pm----
uff, bolje da nisam čitala. sve sam to već podsvesno znala, ali sam potiskivala. posadila sam magnoliju u zemlju koja joj ne odgovara. isti je slučaj i sa rododendronima. imam ih već godinama, rastu i cvetaju, ali nisu zeleni i jedri kako bi trebali da budu. leti im je pretoplo, lišće im se često sprži tako da ih štitim suncobranima, a donje grane im ogoljevaju zbog nedovoljne kiselosti tla, predpostavljam. isto će biti i sa mojom magnolijom. baš mi je žaoooo
Poslato: Pet Dec 12, 2008 5:51 pm----
| bilbo citat: |
| uff, bolje da nisam čitala. sve sam to već podsvesno znala, ali sam potiskivala. posadila sam magnoliju u zemlju koja joj ne odgovara. isti je slučaj i sa rododendronima. imam ih već godinama, rastu i cvetaju, ali nisu zeleni i jedri kako bi trebali da budu. leti im je pretoplo, lišće im se često sprži tako da ih štitim suncobranima, a donje grane im ogoljevaju zbog nedovoljne kiselosti tla, predpostavljam. isto će biti i sa mojom magnolijom. baš mi je žaoooo |
Samo polako. Sto se tice kiselosti, rododendroni i azaleje zahtevaju mnogo kiselije zemljiste od magnolija. Ako ste rododendron posadili na direktnom suncu i najidealnije zemljiste mu nece pomoci tokom nasih leta.
Rododendroni su niske zbunaste biljke i u prirodnom stanistu uvek rastu u senci borova i hrastova. Znaci, rododendrone saditi u poluhladu. Za razliku od rododendrona, magnoliju mozete saditi na direktnom suncu, ali tokom vrucih letnjih dana potrebno je zalivanje (i to samo prvih par leta, ako je mlada magnolija u pitanju). Ako imate sliku svoje magnolije, okacite je, pa da zajednicki vidimo sta moze da se uradi.
Poslato: Pet Dec 19, 2008 10:12 am----
sutra ću slikati svoju magnoliju. posadila sam je pre mesec - dva dana i za sada miruje. nije gubila lišće i čini mi se da se dobro drži. sutra ćete je videti.
pozdrav
Poslato: Pet Dec 19, 2008 7:39 pm----
Da li neko zna kojom brzinom rastu magnolije?Ja sam proletos dobila koren(ne znam koja vrsta),zasadila i isterala je desetak cm.Bilo je par listova a sada nema ništa.Da li mi je ona živa?Pozdrav
Poslato: Pet Dec 19, 2008 10:04 pm----
| Articoka citat: |
| Da li neko zna kojom brzinom rastu magnolije?Ja sam proletos dobila koren(ne znam koja vrsta),zasadila i isterala je desetak cm.Bilo je par listova a sada nema ništa.Da li mi je ona živa?Pozdrav |
Da li je sada ziva je vrlo tesko saznati do proleca. Ako ne prolista do kraja maja, sigurno nije ziva.
Poslato: Pet Dec 19, 2008 11:54 pm----
| Badnjevac citat: | ||
Da li je sada ziva je vrlo tesko saznati do proleca. Ako ne prolista do kraja maja, sigurno nije ziva. |
Poslato: Pon Dec 22, 2008 9:05 am----
ne mogu da prikačim sliku. pokušaću ponovo u toku dana. pozzz
Poslato: Uto Dec 23, 2008 10:23 pm----
konacno!
Poslato: Sre Dec 24, 2008 5:37 pm----
Magnolija na slici izgleda zdravo.
Poslato: Pet Dec 26, 2008 8:49 am----
dakle, lažna uzbuna. paničim, znala sam.
ovo mesto je osunčano, naročito posle podne. nadam se da joj direkto sunce ne smeta.
na proleće ću da joj stavim hranu za rododendrone, pa ću pratiti kako se dalje razvija.
kako stoji sa zalivanjem? da li voli vodu? imam postavljeno bure u koje sakupljam kišnicu. samo njome ću da je zalivam, ali ne znam koliko često. na pr. rododednroni vole da se zalivaju i zimi, čak i kad je ovako hladno oni su žedni i redovno im sipam novu vodu. ne znam da li je tako i sa magnolijom.
Poslato: Sub Dec 27, 2008 11:41 pm----
| bilbo citat: |
| dakle, lažna uzbuna. paničim, znala sam. ovo mesto je osunčano, naročito posle podne. nadam se da joj direkto sunce ne smeta. na proleće ću da joj stavim hranu za rododendrone, pa ću pratiti kako se dalje razvija. kako stoji sa zalivanjem? da li voli vodu? imam postavljeno bure u koje sakupljam kišnicu. samo njome ću da je zalivam, ali ne znam koliko često. na pr. rododednroni vole da se zalivaju i zimi, čak i kad je ovako hladno oni su žedni i redovno im sipam novu vodu. ne znam da li je tako i sa magnolijom. |
Nema potrebe da je zalivas zimi. Kisnica je odlicna za zalivanje. Inace Magnolia grandiflora je verovatno najotpornija od svih magnolija na suse. Dokaz su velika stabla koja se mogu videti u Crnoj Gori. Leti ih przi sunce, a niko ih ne zaliva i nista im ne fali.
Poslato: Pon Jan 19, 2009 10:01 pm----
| Jovan1. citat: | ||
Tačno. U Vase Stajića. Već 20 godina je posmatram, mada nije onako "lisnata" kako bi trebalo da bude... |
Nažalost ova stara grandiflora više ne postoji.
Danas tu prolazio. Lokacija je malo dalje od ograde pa nisam uspeo da vidim šta se tačno desilo sa magnoliom ali izgleda da se sasečena do panja. Jako me interesuje zašto su je uklonili jer je jesenas delovala zdravo.
Poslato: Uto Mar 17, 2009 8:20 am----
Da li treba da se zabrinem ?
Ovo se pojavilo kod jednog lista ipak sam ja veoma zabrinuta
Poslato: Uto Mar 17, 2009 2:32 pm----
Evo sta kaze moj doktor posle pregleda slika:
"Fleke su zato sto je u stakleniku bilo dosta vlage, a grandiflora nije zalivana. Nije nikakav problem, ali neka je do presadjivanja u bastu zalije odstajalom vodom i to preko korena/u tacnu se nalije oko 2dl vode i posle jedno sat vremena se prospe eventualni ostatak. Neka je drzi na svetlom mestu a da nema problema uverice se za odprilike 3 nedelje, kada ce da krene vrsni pupoljak. Kod iznosenja je nabolje da je drzi na polusenovitom mestu."
Nadam se da je doktor u pravu.
Poslato: Uto Mar 17, 2009 5:06 pm----
Hvala na odgovoru. Vec mi je lakse. Slikacu kad bude izasao vrsni pupoljak, a mislim da ce to biti mnogo ranije
Poslato: Sre Apr 29, 2009 8:03 am----
Pozdrav svim ljubiteljima magnolije, sta bi moglo biti ovo na listovima moje, mislim da ga nije bilo pre par dana...
Poslato: Sre Apr 29, 2009 4:08 pm----
Ovo su tipicne opekotine od sunca. Javljaju se na magnolijama koje su gajene u stakleniku a zatim naglo izlozene direktnom suncu.
Nije nista strasno. Skloniti magnoliju na mesto gde je izlozena samo jutarnjem ili popodnevnom suncu i manje zalivati.
Magnolija ce da istera nove listove. Kad se pojave novi listovi, polako biljku izlagati direktnom suncu.
Badnjevac
Poslato: Sre Apr 29, 2009 4:36 pm----
| Maki007 citat: |
| Pozdrav svim ljubiteljima magnolije, sta bi moglo biti ovo na listovima moje, mislim da ga nije bilo pre par dana... |
Poslato: Čet Apr 30, 2009 1:24 pm----
Jovane, i meni je prvo palo na pamet da su mehanicka ostecenja, posto magnolija stoli uz betonski stub a zadnjih dana je duvala kosava i verovatno pokidala lisce o beton....Badnjevac, ona je vec nekoliko godina u basti, valjda 3, ne bi trebalo da joj smeta sunce....nemam pojma mozda joj i smeta...uklonila sam listove pa cemo videti sta se desava sa ostalima...Hvala na odgovorima, pozdrav
Poslato: Čet Apr 30, 2009 3:55 pm----
Ako je 3 godine u basti, onda ostecenja sigurno nisu od sunca.
Badnjevac
Poslato: Ned Maj 17, 2009 8:57 pm----
Jovane možeš reći koji si preparat helatnog gvožđa dodavao magnolijama? U jednoj od poruka si naveo da si dodavao 1kg po stablu godišnje. To je zaista velika količina, ja sam kupio sekvesten od syngente i na uputstvu stoji da se dodaje 100g po voćki i 20g po čokotu vinove loze. Pošto su mi magnolije mlade primenio sam dozu kao za lozu. Granule se pospu po zemlji u zoni korena i biljke se zaliju, ukoliko se primenjuje folijarno doze su visestruko manje. U uputstvu još stoji da se preparat primenjuje samo jednom godišnje u proleće. Eventualno u teškim slučajevima hloroze može se primeniti ponovo, 2 meseca nakon prvog tretiranja.
Bilo bi dobro da se javi i neko ko je takođe koristio sekvesten sa svojim iskustvom.
Poslato: Ned Maj 17, 2009 10:45 pm----
| drveni citat: |
| Jovane možeš reći koji si preparat helatnog gvožđa dodavao magnolijama? U jednoj od poruka si naveo da si dodavao 1kg po stablu godišnje. Bilo bi dobro da se javi i neko ko je takođe koristio sekvesten sa svojim iskustvom. |
Prvih godina, dok je biljka bila manja, bilo je i pozitivnih efekata, ali kada je porasla morao sam primenjivati neke od preparata i 2 puta godišnje, jer posle dobrog starta u proleće, u julu i avgustu se javljala hloroza. Sve je zavisilo i od količine padavine. U sušnim prolećima preparat nije na vreme dospeo do korena (primenjen u martu), pošto sam izbegavao da zalivam vodovodskom vodom i čekao kišu. Zatim, nekada se preparat prebrzo ispirao (loš kvalitet), nekada nije uopšte delovao. Folijarno primenjeno na glatkim listovima magnolije, nikada nije bilo rezultata, samo su ostajale ruzne fleke
.Sirenjem korena u nepovoljni medijum, koren je sve više slabio i više nije ni bio sposoban da usvaja hraniva. Lišće je žutilo i opadalo, nikakva djubriva nisu pomagala. Prošle godine sam izvadio celo "stablo" tj. polugole grane sa ruznim zutosmedjim listovima punim nekroza. Koren je bio jadan, polutruo i praktično "otrovan" lošim zemljištem. Isto je prošla i Skimia u blizini iako je jednako tretirana djubrivima za acidofile. Sve ostale biljke su odlično napredovale, zimzelene ili listopadne ali grandiflora i skimija nikako. Od ranih 90tih imao sam bar 6-7 pokušaja, čak i sadnjom ispred kuće na travnjaku (to je bio eksperiment "bez lecenja") i uvek isti rezultat, samo "smrt" je nastupala posle 3 godine- bledo zeleno, zuto i treće godine KRAJ
Žao mi je sto je uklonjena JEDINA ODRASLA GRANDIFLORA U NOVOM SADU, iz Stajiceve ulice. Tamo je kako- tako uspevala, mada nije bila reprezentativna. Primetio sam da kuća pored, na samom ćošku ima mladu magnolijicu uz ogradu. Ona je bolovala 2 godine, bila bledo zelena, ali ovog proleća su joj prošlogodišnji listovi dobili tamniju boju
. Možda je korenom dosegla onaj sloj koji joj na toj lokaciji odgovara, 
ili je "lečena"
Poslato: Pon Jan 25, 2010 9:39 am----
Jutros slušam na vestima: Negotin -16°C.
Badnjevac kako magnolije iz tvoje kolekcije podnose ove arktičke hladnoće?
Poslato: Pon Jan 25, 2010 7:55 pm----
Bez problema. Kod mene jos nije bilo -16C.
Stos je u tome sto se magnolije nalaze na brdu iznad Negotina, pa zbog temperaturne inverzije uvek je nekoliko stepeni toplije. Najniza izmerena temperatura je do sada bila -12C. Pomaze i to sto ima snega, tako da zemlja jos uvek nije smrzla.
Ne brinem se za magnolije, samo se plasim da mi palme ne smrznu...
Poslato: Pet Feb 26, 2010 3:48 pm----
Kupila sam prosle godine u Flori zimzelenu magnoliju.Drzala se par meseci,a onda su poceli da zute listovi.Sada je dobila i braon fleke
.Sta bi to moglo da bude?Ima li spasa?
Poslato: Pet Feb 26, 2010 4:12 pm----
Gde si je drzala preko zime?
Badnjevac
Poslato: Ned Feb 28, 2010 4:29 pm----
U basti,gde sam je i posadila.Danas sam je obisla,kao da ima jedan pup pri samom vrhu,ali je i on zut.
Poslato: Pon Mar 08, 2010 5:45 pm----
I moja zimzelena magnolija,takođe kupljena jesenas u Flori,žalosno izgleda.Otpalo joj je jedno 4-5listova a ovi drugi su puni nekih smeđih fleka.Stablo je zelenkasto,ali me brine taj gubitak listova i problem na postojećim.Sutra ću staviti sliku.Da li ona na mestu gde je izgubila lišće pušta novo?Da dodam samo da je posađena u baštu odmah čim je stigla,i mesto gde je posađena je dosta izloženo vetru..možda je to problem
.
Poslato: Pon Mar 08, 2010 5:53 pm----
Okaci sliku, pa da vidimo o cemu se radi.
Ako je kupljena u losem stanju, moguce je da nije imala vremena da se pripremi za zimu (na primer, ako je gajena u stakleniku i nije nikad osetila zimu).
Sledeci put pogledaj grandiflore u prodavnici na SB.
Ako je izgubila bas sve listove, mala je sansa da se oporavi. Ali hajde prvo da vidimo sliku...
Badnjevac
Poslato: Pon Mar 08, 2010 10:48 pm----
Ok,sutra je slikam i stavljam sliku
.
Poslato: Uto Mar 09, 2010 1:16 pm----
Badnjevac,evo slika bolesnice
Poslato: Uto Mar 09, 2010 3:20 pm----
Nista strasno. Prezivece!
Badnjevac
Poslato: Uto Mar 09, 2010 6:51 pm----
Badnjevac,baš si me obradovao
.Moguće je to što kažeš,da joj je ovo prva zima napolju a bila je baš nikakva za adaptaciju.Nadam se njenom brzom oporavku .
Poslato: Pet Mar 12, 2010 2:40 pm----
Milice,kod mene jos gore,listovi su sasvim zuti.Mozda da je presadim?Ne znam ni sama.I moja je na prilicnom vetru.
Poslato: Pet Mar 12, 2010 10:51 pm----
Ruzzo,
Nemoj da je presadjujes dok ne vidis da li je ziva. Ako je ziva, pustice nove listove tokom leta, tako da mozes u kasnu jesen da je presadis.
Ako je "polu-mrtva" i jos je presadis, onda je veca verovatnoca da ce uginuti zbog transplantacionog soka.
Srecno!
Badnjevac
Poslato: Čet Mar 18, 2010 8:11 am----
Hvala.Cini mi se da je spremila pupove.Strpljivo cekam.
Poslato: Pet Mar 19, 2010 3:00 pm----
Da li se meni cini ili je magnolija vec pocela da pravi cvetne pupoljke...?
Poslato: Pet Mar 19, 2010 3:04 pm----
Ne čini ti se, vreme im je
Poslato: Pet Mar 19, 2010 7:18 pm----
Grandiflora cveta tokom leta. Pupoljci koji se sada formiraju su lisni pupoljci. Cvetni pupoljci se formiraju tek u maju ili junu.
Gore navedeno pravilo vazi za sve magnolije iz Severne Amerike. Tamo su zime ostrije nego u delovima Azije gde rastu magnolije u prirodnom stanistu.
Azijske magnolije prvo formiraju cvetne pupoljke tokom zime i u rano prolece su potpuno prekrivene cvetovima, bez ijednog lista na stablu.
Badnjevac
Poslato: Sub Mar 20, 2010 2:48 pm----
Mislim da je moja liliflora....i da kod ove moje prvo ide cvet pa onda list...ako sam lupila prastajte;))))))))))
Poslato: Sub Mar 20, 2010 3:43 pm----
Nisi lupila, u pravu si.
Kod liliflore se prvo otvaraju cvetni pupoljci.
Badnjevac
Poslato: Ned Mar 21, 2010 3:04 pm----
Ha ha, jeste videli?
Hvala Badnjevac, moja mala liliflora ima vec 4-5 pupoljaka....nema ni metar visine i ima onu zbunastu formu, ja takve obozavam...Pozdrav
Poslato: Sre Mar 24, 2010 2:42 pm----
Pitanje,na magnoliji koju sam kupila zimus ispod kalema se prave listici,iznad kalema nista,ima li neko ideju sta se desava?
Poslato: Sre Mar 24, 2010 5:44 pm----
Kidati listice ispod kalema.
Ovo se desava posto je osnova druge vrste i ranije tera listove od kalema.
U tvom slucaju bi trebalo da je osnova magnolija kobus, a kalem "Koralno jezero".
Neki ljudi pustaju i osnovu da raste, pa dobijaju takozvane "cirkus" magnolije, sa dve ili vise boja cvetova na jednom stablu. Ja ovo ne preporucujem.
Badnjevac
Poslato: Sre Mar 24, 2010 7:37 pm----
Uh, ja bih bas to volela! Imam tri magnolije, dve ce prvi put cvetati ove godine, ali mislim da su iste kao i prva.Bas bih mogla da malo eksperimentisem. Sta moze da im bude?
Poslato: Sre Mar 24, 2010 7:54 pm----
Hvala,da je sadim u bastu ili ostavim u saksiji?