Poslato: Ned Jul 08, 2007 8:28 pm----
Ja imam na selu veliko drvo magnoliju koja, uprkos temperaturama preko 40 stepeni odlicno raste i prezivljava sve zimske snjegove!
Poslato: Ned Jul 08, 2007 8:34 pm----
Gde je selo, ako nije tajna?
Poslato: Ned Jul 08, 2007 10:10 pm----
| Aleksa citat: |
| Ja imam na selu veliko drvo magnoliju koja, uprkos temperaturama preko 40 stepeni odlicno raste i prezivljava sve zimske snjegove! |
Naravno, u našim uslovima Magnolia grandiflora a i ostale odlično podnose i visoke i niske temperature pod uslovom da su dobrpg zdravlja tj vitalne. Na karbonatnom zemljištu, tvrdim, razvijaju slab i loš koren i veoma su lošeg zdravlja i izgleda. Nešto malo se može, na takvim zemljištima, popraviti dodavanjem helatnog gvožđa svake godine, upotrebom djubriva za rododendrone i malčom od borove kore i iglica.
Poslato: Ned Jul 08, 2007 10:18 pm----
| drveni citat: |
| Sve stoji ali opet ponavljam da solenzijane jako lepo uspevaju u Vojvodini. Verovatno je razlika u toleranciji na krečnjačko zemljište kod ove dve vrste drastična. |
Samo da vidiš komšijinu solenzijanu, preko puta moje kuće. Stara oko 20 god, cveta, ( sada i 2. put ove godine ). Krene sa svetlozelenim lišćem, sada je svetlozelena, do žuta a u avgustu je zlatno žutog lišća sa nekrotičnim pegama. Neko i opadne pa je po koja grana i gola. Ni malo dekorativna ( osim kada je bez lišća ili u cvetu ). Boluje ali je još živa, ne da se. Tipična gvožđeva hloroza. Hortenzije su im iste takve a lipe ispred kuće i ligustrum ( kalcifilne biljke ) SAVRŠENE.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 7:50 am----
Ovde na Fruškoj Gori ih ima baš dosta i to različite starosti ali moram da priznam da ih nikad nisam zagledao u avgustu. Uglavnom su mi interesantne kad cvetaju
A moja je vrlo mlada još nije počela da cveta.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 6:45 pm----
| drveni citat: |
| Gde je selo, ako nije tajna? |
kod Danilovgrada!
Poslato: Pon Jul 09, 2007 7:56 pm----
U pravu si, Jovan 1 100%. Ja imm u vrtu dve magnolije - jedna je kalemljena pa je u dve boje - Rustika i Alba, a druga je grandiflora. Poslednje tri godine mi je ona listopadna kalemljena jako bolovala. Dolazili su neki bajni strucnjaci sa sumarskog fakulteta i preporucivali kojuekavi otrove jer "ju je nesto napalo". Sve dok se prosle godine nisam dosetila da je zutilo lisca u stvari klasicna hloroza. lepo sam drvo nahranila gvozdjem, pa ovog proleca jos jedan pu, pa pocetkom leta opet i da je vidis - tamno zelena sa bogatom krosnjom. Ma milina! Cak mi cveta ove godine po drugi put.
E, sa Grandiflorom ide malo teze. Dve godine je rasla kao iz vode,a ove godine mi je malo usporila. I nju hranim gvozdjem pa ce valjda da zivne.
Reci mi, molim te da li ce biti dobro ako je pored gvozdja povremeno hranim i magnezijumom? Neke biljke sa hlorozom su se jako lepo oporavile posle izvesne kolicine Mg.
Poslato: Pon Jul 09, 2007 9:11 pm----
| drveni citat: |
| Ovde na Fruškoj Gori ih ima baš dosta i to različite starosti ali moram da priznam da ih nikad nisam zagledao u avgustu. Uglavnom su mi interesantne kad cvetaju A moja je vrlo mlada još nije počela da cveta. |
Pa mislim da me nisi pažljivo "čitao"
, Fruška gora ima povoljnije zemljišne uslove za magnolije nego bačka strana, tj. ravnica 
. Tamo ima područja i sa kiselim zemljištem i to je jedino područje u Vojvodini gde se na nekim lokalitetima može naći Sarothamnus scoparius (Cytisus scoparius) koji je indikator za kiselu podlogu. Znači, na većini lokaliteta na Fruškoj gori, magnolije neće biti žute. Tamo ima podignutih i malih sastojina pitomog kestena što je veliki kuriozitet za područje Vojvodine. U mom kraju grada, sa bačke strane Dunava, jedan entuzijasta posadio ispred kuće orah i pitomi kesten jedan pored drugog. Orah bujan, zelen, ogroman i rodan a pitomi kesten žut, hlorotičan, bolestan i ugiba. Šta misliš, ko je kalcifilan a ko acidofilan ? U rasadnicima u Vojvodini je i jako retko uopšte naći pitomi kesten, baš se treba pomučiti i naći zdravu i lepu sadnicu.Ah, možda i demantujem sebe
,na starim grobljima i u nekim parkovima ima lepih ( mlađih ) primeraka liliflore. Ne smeta im vrućina, zelene se i cvetaju po 2. put, ali se cvetovi ne otvaraju zbog niske vlage u vazduhu i jakog sunca u ovo doba godine. Ali tamo nije bilo gradnje, kreča, maltera i ostalog građevinskog materijala po 300 godina. Možda bi ipak uspevale van naseljenih mesta i okućnica, ali ko bi ih tamo gledao,zalivao i uopšte sadio???
Poslato: Pon Jul 09, 2007 9:32 pm----
| Mary Jo citat: |
| U pravu si, Jovan 1 100%. Ja imm u vrtu dve magnolije - jedna je kalemljena pa je u dve boje - Rustika i Alba, a druga je grandiflora. Poslednje tri godine mi je ona listopadna kalemljena jako bolovala. Dolazili su neki bajni strucnjaci sa sumarskog fakulteta i preporucivali kojuekavi otrove jer "ju je nesto napalo". Sve dok se prosle godine nisam dosetila da je zutilo lisca u stvari klasicna hloroza. lepo sam drvo nahranila gvozdjem, pa ovog proleca jos jedan pu, pa pocetkom leta opet i da je vidis - tamno zelena sa bogatom krosnjom. Ma milina! Cak mi cveta ove godine po drugi put. E, sa Grandiflorom ide malo teze. Dve godine je rasla kao iz vode,a ove godine mi je malo usporila. I nju hranim gvozdjem pa ce valjda da zivne. Reci mi, molim te da li ce biti dobro ako je pored gvozdja povremeno hranim i magnezijumom? Neke biljke sa hlorozom su se jako lepo oporavile posle izvesne kolicine Mg. |
I meni je grandiglora u pocetku napredovala uz tretman helatnim gvožđem ali kada je prodrla korenom u dublje slojeve zemlje i raširila ga ispod betonskog dela i prema temeljima kuće, "opekla" se na kreč
. Sada bi tu nekako trebalo aplikovati gvožđe ali fizički ne može . Ona je oko 4,5 m visoka, svetlo zelenija nego ikada i mislim da umire 
. Nikada nije cvetala. Mislim da Beograd ipak ima generalno gledajući, bolju zemlju za nju iako ne i idealnu. Možda će tebi uspeti ako sav prostor na zemlji, koliko zahvata krošnja, tretiraš više puta godišnje gvoždjem. Ali onda je nezgodno jer ne mozeš okolo saditi druge biljke, mada, u principu važi pravilo, nikad ne kopati ( dublje od 10-15 cm ) i ne saditi ništa ispod magnolije, zbog mesnatih površinskih žila. Malčiraj strugotinama borove kore ( ima da se kupi u kesama ) ili kupi usisivač za lišće koje ga i melje, pa navali na mlevenje borovih iglica. Takvo "brašno" posipaj i blago ukopavaj kod svih biljaka koje vole lako kiselo zemljište ( hortenzije, skimije ) ili jako kiselo ( kamelije, rododendroni, kalmie i sl. ) Mislim da će listopadne magnolije bolje reagovati na "lečenje" nego grandiflora.Magnezijum je takođe važan za stvaranje hlorofila, ali ne teba ga dodavati neutralnim i alkalnim zemljištima kao mineralno đubrivo jer on, zajedno sa kalcijumom povećava pH zemljišta i člini ga još alkalnijim. Dovoljno je dobro organsko đubrivo ili đubrivo za rododendrone, malč i helatno gvožđe, puno ljubavi, truda, znoja i dosta sreće
Poslato: Uto Jul 10, 2007 6:59 am----
| Jovan1. citat: |
Magnezijum je takođe važan za stvaranje hlorofila, ali ne teba ga dodavati neutralnim i alkalnim zemljištima kao mineralno đubrivo jer on, zajedno sa kalcijumom povećava pH zemljišta i člini ga još alkalnijim. Dovoljno je dobro organsko đubrivo ili đubrivo za rododendrone, malč i helatno gvožđe, puno ljubavi, truda, znoja i dosta sreće |
Hvala ti na dragocenim informacijama. A ljbavi, truda, znoja, asova i motika ima u izobilju...neisvrpno. Pa valjda ce biti i srece.
Poslato: Uto Jul 10, 2007 10:36 am----
| Jovan1. citat: |
| U mom kraju grada, sa bačke strane Dunava, jedan entuzijasta posadio ispred kuće orah i pitomi kesten jedan pored drugog. Orah bujan, zelen, ogroman i rodan a pitomi kesten žut, hlorotičan, bolestan i ugiba. Šta misliš, ko je kalcifilan a ko acidofilan ? |
To je neki amater (kao ja
) koji zaboravlja da je hemijski sastav zemljišta bitan koliko i klimatski uslovi.Čuo sam da recimo lužnjaku jako smeta kiselo zemljište.
Poslato: Uto Jul 10, 2007 2:43 pm----
| drveni citat: | ||
|
Bravo,
, ovo je "esencija". Voleo bih da to ljubitelji biljaka uvek imaju na umu. Onda bi bilo manje grešaka i razočaranja. A ljudi, kada žele nešto da kupe i posade, obično pitaju samo 3 stvari, koiko naraste i kada i koliko treba zalivati 
. A ni prodavci ne vole suvišna pitanja. Zato se ovde prodaju rododendroni kao ludi a u novosadskim baštama nema ni jednog starijeg od 2-3 godine . Niko ništa ne pita a prodavac neće da kaže i posao cveta. Šišaju se ovce 
Za lužnjak znam da je drvo nizije i da voli doline reka i plodno, duboko, povremeno vodoplavno priobalje ( ali nije močvarno drvo ). Na zemljište je jedan od najzahtevnijih evropskih hrastova. O tome bi ti bolje nešto više i tačnije mogao reći neki Slavonac
. Tamo su ovi hrastovi na svom zemljišnom i klimatskom maksimumu .
Poslato: Čet Jul 26, 2007 8:17 am----
zasto mi se lisce susi?Pomagajte.Posle cvetanja vec drugu god.magnolija olista ali lisce nije zeleno vec zuto zeleno,ivice lisca mi se suse.
Poslato: Čet Jul 26, 2007 8:32 am----
Ne razumem se preterano u drveće, ali predpostavljam da može biti nešto od sledećeg: ne odgovara joj sastav zemljišta, nema dovoljno vode ili i nju prži ovo prejako sunce! Mogu da ti kažem samo šta bih ja uradila - okopala bih lepo oko nje, prihranila je (raspitaj se u poljoprivrednoj apoteci šta bi joj odgovaralo) i zalivaj je. Magnolija u mom dvorištu je otprilike toliko stara i zalivam je svaki put kad zalivam travu, cveće... trudim se da i do nje dođe što više vode.
Poslato: Čet Jul 26, 2007 9:21 am----
Skoro sigurno je neodgovarajući sastav zemljišta.
Ne bih da te obeshrabrim ali tu nema neke pomoći
. Jovan je dosta pisao o toj problematici.
Sva vremena su GMT + 1 sat