Poslato: Uto Jul 17, 2007 5:56 pm----
| savoy citat: |
grab hmm... palo mi je na pamet, ali nisam posvećivao puno pažnje. sada hoću. ginko mi niiije ...nema od ginka velikog hlada, ali svejedno hvala na javnom mišljenju  |
Tebe savoy stvarno nije lako zadovoljiti Da sam na tvom mestu otišao bih u prvi rasadnik i kupio Liriodendron
Ako ni on ne odgovara onda je možda najbolje nadstrešnica što kaže šaptačica
| Fatka citat: |
| Sto se tice gledicije uh nju bi rado ali ovdje je nema, nema ni sjemena. |
Kod mene ih ima jako puno, možda i previše. Izgleda da neka vrsta uđe u modu pa je sade kao nenormalni nekoliko godina pa pređu na drugu. Do nedavno je to bila lipa i leska a sad su poludeli za gledičijom i onim loptastim bagremom.
Ali semena gledičije će biti tek u oktobru
Poslato: Uto Jul 17, 2007 5:57 pm----
Cekacu ja:
Poslato: Sre Jul 18, 2007 7:05 am----
Tebe savoy stvarno nije lako zadovoljiti Da sam na tvom mestu otišao bih u prvi rasadnik i kupio Liriodendron
Ako ni on ne odgovara onda je možda najbolje nadstrešnica što kaže šaptačica
ne nije, to je istina da me je lako zadovoljiti
...ali rekao sam ja s početka teme da ću naći skoro svakom drvetu manu ..nažaloste sad... imam ja još par asova u rukavu ali nitko da ih spomene...evo ti si drveni prvi "ispao" sa liriodendronom....tu je još i liquidambar, srebrni javor (Acer saccharinum )... i još pokoje drvce koje bi vrijedilo razmotriti...evo za koji da postavim koju sličicu u identifikaciju...pati me jedno drvo
volio bih kada bih imao informaciju iz prve ruke za pojedini drvo... baš kao što me šaptačica spustila (nažalost
) na zemlju sa javorima ... a kako su ovi naši krajevi razvijeni po ovoj temi (čitaj: dendrologija i hortikultura) dobro je da ima nas par koji imaju pokoje drvo, a isto se ne zove orah, lipa ili breza 
Poslato: Sre Jul 18, 2007 8:05 pm----
moram dati repliku jer se na neki način osjećam prozvanom 2. puta ;), pa ću se potrudit dati stručan odgovor, ako ćeš ga, savoy, smatrati stručnim.
dakle, liriodendron i likvidambar nisu stabla kojima je elementarna nakana sadnje da daju hladovinu iz jednostavnog razloga što su to stabla sa relativno uskim, piramidalnim habitusom. još k tome liridendron sporo raste za ubit se. to su fantastična stabla za drvorede.
srebrnolisni javor ima rahlu krošnju, u najvećem broju slučajeva nepravilan habitus sa slabim sekundarnim i tercijarnim razgranjenjem. pa opet daje slab hlad. zato što su mu glavne grane slabo razgranjene, prilikom jačeg vjetra djeluju kao poluge, pa nije rijedak slučaj da pucaju.
zato ne podcjenjuj orah i lipu sa svojim gustim, kompaktnim krošnjama. orah je kralj hladovine. zato što nisu 'nobl' drveće ne znači da nemaju svoje kvalitete. drvo se ne mora zvati čudesnim i zvučnim imenom i biti iz neke daleke neobične zemlje da bi ga se uvažavalo.
evo ti rješenje: Acer negundo.
srednje visoko stablo, guste krošnje promjera i preko 25 metara, raste brzo, nije ljepljivo, niš ne curi sa njega.
ne znam hoće li ti smetati sjemenke i lišće, a fakat ne znam drvo bez toga
Poslato: Sre Jul 18, 2007 8:10 pm----
Kakvo god da je drvo po ovoj vrucini hlada nema pa nema! Izvinite sto upadam u ozbiljne teme o hladovini, ali nisam mogla odoleti!
Poslato: Sre Jul 18, 2007 9:52 pm----
Poslato: Sre Jul 18, 2007 11:38 pm----
Savoy, posadi sekvoju. Jeste da ne pravi bas neki narociti hlad (dok ne poraste), ali brzo raste i sa nje ne opada nista lepljivo ili opasno.
Poslato: Čet Jul 19, 2007 7:37 am----
| šaptačica_drveću citat: |
| evo ti rješenje: Acer negundo. srednje visoko stablo, guste krošnje promjera i preko 25 metara, raste brzo, nije ljepljivo, niš ne curi sa njega. ne znam hoće li ti smetati sjemenke i lišće, a fakat ne znam drvo bez toga |
Manitoba Maple!
Ovo je jako dobar predlog!
Ja ih imam u školici, rastu "ko iz vode" što bi se reklo.
Poslato: Čet Jul 19, 2007 11:32 am----
u maniri mojih prijašnjih odgovora. DOBRO. (neću namjerno reći odlično
) imam ga u rasadi, ali se nadam da će barem koji biti variegirani (kada sam uzeo s njega) ,ako ne budu onda mi ne gine cijepljenje, ali ostavljam si koji za ....hladnego kad smo već kod negunda... on može biti muški i ženski, zna li tko nešto više od toga
btw šaptačice, jesi ti sigurna za acer platanoides (npr."globosum")
da "slini" ?
Poslato: Čet Jul 19, 2007 1:30 pm----
Sve sam pročitala, zapisala, googlam.
Ja sam ta koja je izabrala nekoliko Paulowinija za hlad ispred kuće. Ova fotka Manitobe... prekrila bi mi cijelo dvorište (30x20m, otprilike, a ja bih da ne bude čitavo u totalnom hladu) i promijenila izgled krajolika.
Čekam tvoj znak, Šaptačice, da su petrinjske paulowinije osjemenile, pa dolazimo, samo reci adresu tog drvoreda! A i tebe bismo (muž i ja) rado sreli.
Savoy: mi smo uz mjesto za parkiranje (uz kuću, na katu je balkonček, s druge strane vrt koji ima rešetku za nekadašnju lozu) posadili 3 glicinije.
Kupili smo ih početkom ovog maja, od privatnika (raširile mu se), pred nama je iskopao 3 šibe, bez listova, visine oko 1,5 m sa komadom korijena, kaže: stare oko 3 godine. I to smo posadili u dooobru zemlju, i zalijevamo. Dakle kad je ta biljka počela rasti, ljudi moji!!! Baca nove "pipke" svakodnevno, i prima se za rešetku i širi se i RASTE. Usput baca predivan trepereći hlad. Evo otad je narasla...idem vidjet... ide 4 metra u visinu, pa još metar-dva ga vežemo uz rešetku prema kući (balkonu).
Mislim da ćemo nagodinu imati prekrasan hlad i-da, onu predivnu "plavu kišu" na proljeće, prije listanja.
Šta misliš o tome da napraviš tu "rešetku" za gliciniju i iskombiniraš još poneku penjačicu uz nju? Ja sam u jednu uplela Passifloru, mmmmm! Pa onda možeš birati drvo/-eće bez obzira na brzinu rasta i ostalih zahtjeva za hlad. Kaj veliš, ha?
Opomena uz sadnju glicinije: jednu (četvrtu) istu tu gliciniju smo poklonili susjedi, koja ju je samo metnula u zemlju, običnu zemlju. Njena je narasla samo za duplo (naše su se udeseterostručile). Mi smo u svakogodišnje gnojenoj zemlji iskopali ooogromne rupe, u njih metnuli sve vrste gnojiva, od domaćeg do kupovnog, čak i po vreću kupovne zemlje itd. Razlika je... drastična.
Poslato: Pet Jul 20, 2007 2:44 pm----
ne znam baš da javora može biti muških i ženskih biljaka, nego ih može biti sa dvospolnim i jednospolnim cvjetovima. mislim da su u svakom slučaju jednodomni, dakle da se na istoj biljci nalaze i muški i ženski cvjetovi.
sigurna sam za A. platanoides i A. p. 'Globosum' da slini. možeš u proljeće vidjeti na njihovim listovima ljepljive fleke, a to je zato što peteljka i lisne žile obiluju mlječnim sokom u proljeće.
dok sam studirala u zgb., stanovala sam u ulici sa drvoredom javora. katkad sam parkirala auto ispod - sav je bio ulješačen
kroz prozor sam niz gpodina gledala ljepljivo lišće javora
varijegirani negundovci ti imaju manju krošnju od izvorne vrste.
tazika, paulovnija ima u sisku, sad su prepune plodova. ak si zainteresirana, dam ti adresu drveta
Poslato: Pet Jul 20, 2007 5:17 pm----
Sa priličnom sigurnošću mogu da tvrdim da Acer campestre ne slini.
Bar nisam do sada to video na mojim stablima.
Poslato: Pet Jul 20, 2007 10:33 pm----
prvo me je zbunilo kako to javor slini, a sada shvatam da se misli na mlecne javorove, kao sto su planinski javor (mljec`ac) i mlecc. Srebrnolisni javor je najlepsi javor, bar meni, i moze da da finu hladovinu kad je u grupi, ali to za grane zvuci opasno, posebno sa te visine... Pajavac najbrze raste od javorova, bar u mladosti i moze da se desi zanimljiva pojava - par grana sareno, par zeleno, par skoro sa belim listovima!Nemojte mi zameriti, ali moram da pomenem fitoncidne vrste, koje ciste vazduh od cestog parkiranja, na primer... Proverene su> luznjak i mlecc, bas to sto slini, stiti i njega i sve u njegovoj blizini od zagadjenog vazduha. Tu su za njima i> breza, maljava breza, beli bor, jasika, sremza...
Cetinari su mi dosadili po svim rasadnicima, ali moze i beli bor da da zanimljivu strehu, posebno uz blago orezivanje!
Posebno je zanimljivo da si razmisljao i o cepljenju iliti kalemljenju u krunu, dobijes asimetricnu ili vec formu kakvu zelis i na kojoj visini zelis! samo treba strpljenja! Ponekad 5-6 godina prodje za cas!
Ideja sa puzavicama mi se mnogo dopada, posebno za senoljubive vrste koje mogu polako da rastu u senci pergole...
Izvin`te ako sam preopsirna...ponela me tema...
Poslato: Pet Jul 20, 2007 10:42 pm----
Od kad sam prvi put cula za "kolevku" na faksu, odusevila sam se gde sve moze da se primeni i kako deluje. Od cetinara orezanih, od vecih grmova, od drveca, od puzavica uz lukove se napravi kolevka naopako... Nemam bas pravu slicicu u vidokrugu, ali ova moze da posluzi... moze da se nazove u zeleni tunel.
Poslato: Pet Jul 20, 2007 10:50 pm----
Setila sam se jos 2 vrste siroke krosnje i jako zanimljivih listova> Zelkova i Koprivic ili Kosc'ela, kako se jos zove. Americki bolje podnosi urbane uslove od naseg, a Zelkova divno raste kod Sava Centra na Novom Beogradu. Ima suv plod, potpuno bezopasan. Volela bih da cujem da li neko ima iskustva sa njima...
Sva vremena su GMT + 1 sat