Poslato: Pon Mar 17, 2008 5:05 pm----
| sani citat: |
I ja sam svoje kaktuse presadila u tu zemlju iz Metroa!   |
Treba zabraniti kaktusarima da idu u metro. Kaktusarkama narocito...
Ovog vikenda sam presadio kaktuse kojima je doslo vreme. Za iduci mi ostaju mesembi, zapravo, litopsi jer njih imam k'o mrava.
Nekoliko reci o supstratima:
- Astrofitumi, kao i telokaktusi, lofofore, turbinikarpusi (i njih sam presadio) vole supstrat koji je alkalican. Namerno ne pominjem pH jer je to za amatere, pa i one najnaprednije, cisto akademsko pitanje. Nemamo jeftinog i jednostavnog nacina da z a i s t a izmerimo pH vrednost supstrata.
- Alkalicnost (aproksimativno) se moze postici na mnogo nacina. Pocev pomocu ljuski od jajeta i maltera pa do krecnjaka. Ja najradije koristim gips. On vrlo brzo oslobadja kalcijum, brze nego krecnjak, pogotovo nego li ljuska od jajeta.
- Neki drugi rodovi, stenokaktusi, melokaktusi i ferokaktusi na pr. preferiraju blago kiselu reakciju tla.
- Treci, daleko najvise njih, so, opet, nesvrstani, ni tamo ni ovamo nego na sredinu...
- Mesembi, opet, traze puno kvacnog peska..
- Da bi svi bili zadovoljni, morao bih praviti gomilu raznih supstrata. I ko bi ih razlikovao jednog od drugog. Ja to resavam tako sto napravim jedan 'standardni' supstrar za koji verujem da je blizu neutralnog. Sastavljen samo od livadske ilovace (ca 1/4), sasvim malo nekog humusa, ne vise od 2-3 %, puno krupnog kvarcnog peska (1/2) i starog supstrata (1/4 ). Moguci su naravno i drugi recepti.
Takav supstrat mi odstoji i po godinu dana. Kad dodje vreme presadjivanja onda po potrebi njemu dodajem razne sastojke. Za zakiseljavanje, za luzenje, za poroznost, za propustnost, zavisi sta mi je koliko potrebno.
Uzgred, za ljubitelje havorcija: nemojte ih presadjivati sada, u prolece. Radije u septembru. Sad ih pustite da uzivaju u duzim danima i rastu.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pon Mar 17, 2008 5:29 pm----
Ja mislim ubrzo presaditi sve kaktuse jer su mi sumljivog podrijekla ali kada vidim što treba za supstrat se uspaničim...
Ja sam kupio jedan poseban za kaktuse, njemu mislim pomiješati nekih 30% pijeska te malo kupljenog humusa, jako malo starog supstrata a na dnu staviti malo sitnog kamenčića te dodati malo stiropora....
Molim da mi netko odgovori da li je to ok i da li može ići npr. pijesak sa mora ili da ga kupim u poljoprivrednoj apoteci....
Hvala...
Poslato: Pon Mar 17, 2008 7:10 pm----
Joco, jel' možeš sam da izađeš na kraj s tim 'mravinjakom'? Dal da dolazimo u pomoć, na mobu?
Poslato: Pon Mar 17, 2008 8:47 pm----
Joco, hvala na ovim savetima oko supstrata!
Neke od mojih biljaka sam zasadio u taj kupovni supstrat za kaktuse još pre godinu dana. Primetio sam da u sastavu ima dosta ''žilica'' i ''vlaknasto-vunastih'' stvari koje izgledaju (kao što si ti napisao) kao treset.
Poznato je da treset daje kiselu reakciju npr. u akvaristici. Da li se to dešava i u našim saksijama?
Šta je to toliko nepoželjno u tresetu tj. u kupovnom supstratu, da bi morali da ga izbegnemo?
Da li bi taj supstrat odgovarao kaktusima (koje si naveo) koji vole blago kiselu reakciju?
Poštujem tvoj savet i neću ga više koristiti, ali mi kaži da li da presadim kaktuse koji su sada tako zasađeni? Oni dobro izgledaju i sjajno napreduju...
Poslato: Pon Mar 17, 2008 10:34 pm----
Pa ja......ne znam.....i ja uzimam kupovnu zemlju.....Makar ja mogu da nađem dobru zemlju(ima kakve hoćete:i sa humusom i bez ....) ali ipak uzimam kupovnu....Na kesi piše ,,ČAROBNA ZEMLJA,, i baš je rastresita.....Nju koristim već 2 godine....i ne mogu da se požalim......
Ne mogu sada da vam dam tačan recept jer ja sve to dodajem odokativno....po nekom ,,osećaju,,.
Sipam zemlju u neki lavor,pa dodajem oprani rečni pesak dok pod rukom ne osetim da je meko i propusno,pa u sve to dodam komadiće cigle,malo sitne rizle,malo stiropora i malo pepela....Za pepeo sam pročitao da pomaže da se zemlja malo isuši i da ubija neke mikroorganizme......
Na dnu saksije stavim sloj rizle i krupnog kamenja,sipam ovaj spremljeni supstrat i na vrhu sloj peska i odozgo,preko svega toga,rizla.
Meni tako baš dobro rastu(uz FLORAVIT,naravno)....A voda odmah ,,sjuri,, kroz saksiju u podmetač i biljka crpi vodu iz podmetača,tako da ne brinem da li će mi neka biljka propasti od vlage....
P.S.Dolazim i ja na mobu ako treba,pošto ja te mrave obožavam a kod mene ih nema...;)
Šalu na stranu-Joco ako možeš da mi nabaviš negde par zdravih,većih primeraka javi mi na pp da se dogovorimo-pare šaljem PostNet-om.
Saba mi je slao prošle godine,ali......osušili se....
Poslato: Uto Mar 18, 2008 12:18 pm----
Au bre ljudi sto mi sad to komplikovano nekako...
Pa gde da nadjem sve to?!
Sto to neko ne prodaje?
leleeeeeeeee
Poslato: Uto Mar 18, 2008 12:18 pm----
Ok, supstrat svako radi na svoj način...
Ali zanima me da li mogu malo skratiti korijen i ako da da li odmah posadim kaktus ili ga držim vani dan-dva....
Poslato: Uto Mar 18, 2008 12:52 pm----
Možeš da skratiš samo krajeve....one deblje delove nikako....sačekaj 2-3 dana pa ih tek onda posadi...
Poslato: Uto Mar 18, 2008 1:58 pm----
| ljixon citat: |
| Au bre ljudi sto mi sad to komplikovano nekako... Pa gde da nadjem sve to?! Sto to neko ne prodaje? leleeeeeeeee |
Naprotiv, stvar je vrlo prosta. Samo treba poci od prirode a ne od prodavnice.
Za moj standardni supstrat je veoma lako nabaviti sastojke.
- Za zemlju sa livade - jedan piknik i resen problem. Samo izaberite livadu gde je trava bujna i - toliko.
- Za kvarcni pesak, kupite 'jedinicu'. Vreca par stotina dinara. Moze u Vlaskom polju kod Mladenovca, moze u Valjevu, moze u Kovinu, najbolja je Rgotina kod Zagubice, ali to je zaista daleko. Ako je lakse, dobar je livacki pesak. Kad vidite da peskare neki most ili konstrukciju, pokupite onaj deo peska sto je upotrebljen (samo ga pre upotrebe isperite jer ima dosta prasine). Naravno mozete uzeti i obicni recni pesak ali ga morate prosejati i onda vise ne mozete racunati da ce supstrat biti bas sigurno neutralan, ali to i inace nikad nije sigurno u amaterskim uslovima.
- Za onaj humus je najlakse. Ko ima gde, moze sam da pravi kompost. Ako je od cetinara - bice kiseo, ako je od hrasta bice alkalan (tanin) ako je od bukovog, jovinog, lipovog, javorovog.. lisca, bice neutralan. Ako ne moze to - kupite dobru zemlju za cvece, pa makar imala i treseta. Samo, toga nikako ne treba vise od 5-10 %.
Ostali dodaci, za zakiseljavanje ili alkalizovanje: Nije ni to tako komplikovano ali ko nema volje ili vremena - dobar je i neutralni supstrat. Ni jedan kaktus nece propasti u neutralnom supstratu zbog pH vrednosti istoga. To garantujem. Mozda ce samo malo bolje/brze napredovati ili lepse izgledati u ovakvom ili onakvom supstratu. Ali, ponavljam, neutralni supstrat je sasvim OK. Biljke u osnovi nisu previse probirljive i iskljucive u tom pogledu jer to nije u prirodi evolucije. Kad baci seme, biljka nema pojma gde ce ono zaglaviti posto ga progutaju ptice ili pojedu zveri. Uspesne biljke, a te najbolje prezivljavaju, se prilagodjavaju raznim supstratima, a kaktusi jesu uspesne biljke.
Daleko, ali zaista deleko vaznije jesu fizicke osobine supstrata. U prvom redu su propustnost i poroznost.
Par reci o tresetu: Treset ipak nije otrov. On jeste izvor humusne kiseline i to najpristupacnije i u tom pogledu je odlican. Na zalost ima i nekoliko losih osobina. Pre svega, zadrzava previse vlage za kaktuse. Da bi ironija bila veca, kad se jednom osusi, vise je nego tesko ponovo ga pokvasiti. Pre cete udaviti biljku nego natopiti treset. I to je pravi problem jer je jedno od osnovnih pravila pri uzgoju kaktusa da je potrebno da se izmedju dva zalivanja supstrat potpuno zasusi. To je, zapravo fizikalni antibiotik i fungicid jer se tako sprecava/ smanjuje razvoj gljivica i bakterija. Dodatno, kdok se zasusuje, treset dejstvuje kao ekscikant i u stanju je da osteti najfinije korenske dlacice. Ipak je za i kaktusare upotrebljiv i to tako sto ga drzimo nekoliko dana u vodi, pa tom vodom zalijemo biljke i tako im doturimo humusnu kiselinu.
Humus nije nesto na sta su kaktusi navikli. Mozete zamisliti kakva su retkost i dragocenost u pustinji bilo koji biljni otpatci. Skupljaju ih i ptice i glodari i mravi i sve zto puze, mili, trci ili leti, sto za hranu sto za gnezda. Nema nista od toga da ce sa neke biljke u pustinji otpasti list i istruleti. Jedini izvor humusa za takve biljke jeste njihovo sopstveno raspadnuto korenje. Smatra se da, na pr. u Arizonskim pustarama (cuveni 'Saguaro bulevar') tlo sadrzi i manje od 1% organskih materija.
To je razlog zasto ja poroznost obezbedjujem pre svega i najvise perlitom. Uza sve njegove mane (plivanje) on je veoma porozan i to sa otvorenim porama, i sasvim neutralan kao ekspandirana silika.
Jos jednom, ne sadite svoje kaktuse u kupovnu zemlju, pa makar na kesi pisalo i 'carobna zemlja'. Ako volite svoje biljke - potrudite se malo. Ako ikako mozete, skupljajte i koristite kisnicu. Kad prodjete kroz jelovu sumu, skinite povrsinski sloj iglica sa tla i ispod njega cete naci poluraspadnute i raspadnute iglice. To je odlicno sredstvo za zakiseljavanje a i drzi vlagu i cuva poroznost bolje nego treset.
Naravno, supstrat je tema kojoj nema kraja. Najbolji savet je - tim koji pobedjuje - ne menjajte. Ako biljka napreduje u vasem supstratu - odlicno, ne menjajte recepture.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Uto Mar 18, 2008 2:28 pm----
Što je rizla ?
Poslato: Uto Mar 18, 2008 2:53 pm----
| Pinki citat: |
| Što je rizla ? |
Ne secam se da sam pominjao rizlu, ali rizla je sitno drobljeni kamen.
Ja koristim sitniju rizlu od vencackog belog mermera za pokrivanje povrsine saksija sa astrofitumima. Tako se dobije izvesna dodatna kolicina kalcijuma jer je mermer u stvari metamorfozni oblik krecnjaka. Dodatno, sprecavam da se prljavstina sa povrsine kapilarno podigne i zaprlja one lepe bele dlacice koje astrosi imaju.
Inace, rizla moze biti i od drugog kamena. Ako se zna priblizan sastav i ako je povoljan, rizla je bolja od sitnog sljunka jer ima ostre ivice i bolje zadrzava volumen supstrata.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Uto Mar 18, 2008 2:54 pm----
Zavisi koja te zanima
Poslato: Uto Mar 18, 2008 2:56 pm----
| Pinki citat: |
| Što je rizla ? |
Pogledaj ovdje:
svetbiljaka.com/Forums...t=315.html
Poslato: Uto Mar 18, 2008 3:13 pm----
ja sam mislila da je to piljevina pa se čudom čudim što ona radi u mješavini za katuse. Joco, Wule je to spomenuo ne ti. Ja najčešće koristim građevinski pijesak ( ono što uzmem od radnika dok zidaju tako da je finoća katkad upitna ), ali cigli stavljam na dno sve i jedne vaze ( mrvljenU ) toga barem imam oko kuće. Hvala vam svima na pomoći u potpunjavanju mog riječnika.
Poslato: Uto Mar 18, 2008 3:33 pm----
Ja sam mljevenu ciglu ove godine nabavio na teniskom igralistu, malo je prosijao i ono sitno bacio. Dakle ostali su samo krupniji (2-5 mm) komadići i super je. To cu pomjesati sa ispranim pjeskom (2-5 mm) dodati
kupljenu zemlju za kaktuse, ilovacu iz krticnjaka i to je to.
Sva vremena su GMT + 1 sat