Poslato: Uto Avg 21, 2007 9:23 pm----
Imam u dvoristu himalajski cedar (Cedrus deodara). Nisam ga ja sadio! Star je 15-tak godina i sad imam problem sto mu se krosnja dosta razrasla i prosirila i sada mi smeta za prolaz. Sad bi mu trebao nekoliko najdonjih grana odrezati, recimo do 1m visine.
pitanje je kada, u koje doba godine j enajbolje da mu odrezem grane? Je li nekome poznato kako cedar podnosi orezivanje? bilo kakav savjet mi je dobrodosao.
Inace stablo je visoko cca 5-7m, promjer debla pri zemlji mu je 20-tak cm.
Poslato: Sre Avg 22, 2007 5:07 pm----
Super, nije ti lose dvoriste, onda!
Sto se tice podrezivanja, slobodno to odradi, za jedno par meseci, kada stanu sokovi...klasika.
Poslato: Sre Avg 22, 2007 7:17 pm----
Hvala! Ma i mislio sam ga podrezati nakon vegetacijskog razbdoblja, nista mu ne moze biti, samo pitam ako je tko imao iskustva. Jedino cu rezove grana premazati s zastitnim voskom. Mogu ga napast gljive na otvorenim ranama.
Poslato: Sre Avg 22, 2007 8:58 pm----
Taxodium, ako ne grešim, ovo kod tebe na avataru je deo grane neke Araucarie?
Poslato: Sre Avg 22, 2007 9:16 pm----
Hej, Taxodijume! Ja sam uzalud trazio u galeriji avatara takav kao sto si ti uzeo , jer sam svakako hteo avatar sa zmijoborom (araukarijom), ali tada toga jos nije bilo...Zato sam postavio ovaj sukulent, koji uz malo maste moze da docara araukariju/zmijobor...
Poslato: Sre Avg 22, 2007 10:37 pm----
Je, to je dio araukarije. Bilo je jos kandidata za sliku, ali odabrao sam araukariju... Sliku sam skinuo s neke stranice s interneta. Ma samo upises u google pretrazivac slika araucaria i naci ces hrpu slika!
Poslato: Čet Avg 23, 2007 7:34 am----
Ti si Zmijobore imao uspeha sa dobijanjem kedrova iz semena?
Poslato: Čet Avg 23, 2007 12:49 pm----
nisam. Nikli jesu skoro svi, ali sve ih podavili fungi ...Koristio sam ja i fungicid, ali ovde je 'captan' zabranjen, a ostali izgleda ne obavljaju bas posao...
Poslato: Čet Avg 23, 2007 12:52 pm----
| taxodium citat: |
| Je, to je dio araukarije. Bilo je jos kandidata za sliku, ali odabrao sam araukariju... Sliku sam skinuo s neke stranice s interneta. Ma samo upises u google pretrazivac slika araucaria i naci ces hrpu slika! |
Ma, odlicnu si slikicu odabrao! Uzgred, bas sam posadio tridesetak svezih semenki zmijobora, i nadam se da ce za par nedelja nici nesto...Problem je da ovde pada kisa, pada, pada, pada...I temperatura je oko 17 stepeni.
Da li je to dovoljna stimulacija za klijavost semena?
Poslato: Čet Avg 23, 2007 1:26 pm----
| Zmijobor citat: |
| nisam. Nikli jesu skoro svi, ali sve ih podavili fungi ...Koristio sam ja i fungicid, ali ovde je 'captan' zabranjen, a ostali izgleda ne obavljaju bas posao... |
Dobro bi došao koji savet oko sakupljanja semena kedra a i oko setve.
Novosadske Cedrus atlantice su dobro rodile ali se mogu naći šišarke u 3 stadijuma zrenja.
Vrlo sitne, zelene; velike, zelene; velike, smeđe i šišarke koje su do pola rasule seme. I to praktično na istom stablu.
U kom mesecu si brao šišarke sa stabla i kako su izgledale?
Poslato: Čet Avg 23, 2007 2:20 pm----
ako pregledas tle ispod drvetja, otprilike krajem aprila - naci ces semenke koje su opale i pocele da 'klicaju'. Odabiras krupnije, lepe i neostecene primerke.
Za sisarke - ako uberes sisarku, mora biti barem siva, pozeljno je svetlo smedja do srednje smedje. One tamnije su obicno vec i pobudjale, popaucinastile se i iznutra su cesto crne i slepljene...
Ostavis mladu sisarku mesec - dva da dozri, te izaberes semenke: moraju biti zdrave i PUNE. One spljeskane, zakrzljave - nece nici.
Ja sam sadio i "nadjeno" seme i "obradjeno iz sisarke" - i nicalo mi je oko 3/4 zasada...
E, zemlju i semenke bi trebalo poprslati 'captanom', i posle mesec dana ponoviti. Tada prodju tu prvu fazu kada su jako osetljive na plesan, gljivice, i slicno.
Jedan moj drug je uzgojio 70tak komada (od oko 200 niklih) i prosle su tu fazu truljenja, a da nije koristio otrov. Kaze da nije puno zalivao?! i drzao je to napolju, u pomocnoj prostoriji. Doduse, on to radi za prodaju.
Poslato: Uto Nov 06, 2007 9:57 am----
Komšija na svom placu ima dve dvadesetogodišnje Cedrus deodare. Pre nekog vremena, znajući za moju opsednost drvećem, mi je rekao kako se njegovi kedrovi sami seju i da ispod ta dva velika ima masu malih različite starosti.
Pa, kaže on: "ako ti treba ti dođi pa ih pokupi inače meni samo smetaju ja ći to sve počupati i baciti"
Čuo sam za priče da se Cedrus atlantice same razmnožavaju u našim uslovima ali sam sumnjao u to šta je komšija u opšte video.
No, od tog našeg razgovora je prošlo neko vreme, juče smo se opet sreli i on mi kaže kako je sve pobacao i kako je ostalo još samo 5 kedrića i da ih odmah presadim ili će i njih uništiti.
Kad sam otišao do njega a ono dva ogromna himalajska kedra na nekih 4 metra jedan od drugog i ispog čitav sloj opalih iglica i zaista pet klijanaca od nekih 10cm koji liče na klijance nekog četinara.
Kaže: "bilo ih je bar 30 ali ko ti je kriv što ih nisi pokupio
". Najbliži četinari tom mestu sem njegovih deodara su moje Abies nordmanniane koje još nisu počele da rađaju.
Sad vi meni recite da li ovo mogu biti mali himalajski kedrovi ili sam ja presadio neku korovčinu.
Poslato: Uto Nov 06, 2007 9:58 am----
...
Poslato: Uto Nov 06, 2007 9:59 am----
...
Poslato: Uto Nov 06, 2007 10:55 am----
kedrovi su...
Poslato: Uto Nov 06, 2007 3:45 pm----
da, cedrovi su definitvno...
stari su ( sudeći prema mojima) nešto više od jedne godine...
Poslato: Čet Nov 08, 2007 12:16 pm----
Da,da to su definitivno male Deodare
Videla sam duplo vece od tih tvojih i isto tako tanusno izgledaju prosto da covek pomisli "zar ce to jednom postati onakav gorostas ? "
Jao,kakva steta sto je tvoj komsija pocupao ostale bebice
Poslato: Pet Nov 09, 2007 11:20 am----
Biće malih deodara sledeće godine ponovo. A onda ću ih slati zainteresovanim članovima foruma. Samo treba smisliti sistem slanja klijanaca poštom.
Prebacio sam ovih pet svaki posebno u odsečenu plastičnu dvolitru i stavio kod sebe na terasu uz prozor. Obložio sam svaki klijanac suvim iglicama. Da li bi dvolitre možda trebalo uviti novinama da se malim deodarama ne smrzne koren tokom zime?
Poslato: Uto Nov 13, 2007 1:40 pm----
Drveni, dobro cuvaj tvoje male deodare
obavezno im nekako utopli dvolitru ( slama,hartija ili vec...)jer ako ti zemlja u njoj smrzne ...odose ti deodarice
ja rezervisem jednu sledece godine kad budes slao
poz'
Poslato: Sre Nov 21, 2007 8:36 pm----
Obavještavam Vas kako je "Akcija Ceadar" uspješno izvedena !
U neposrednoj blizini ambulante, na imanju "Naftaplina" rastu tri prekrasna Cedra.
Već mjesec dana snimam češere na desetak metara visine i smišljam kako ću do njih.
Danas sam angažirao vatrogasnu ekipu sa navalnim vozilo i rastezljivim ljestvama. Lijepo je ekipa privezla cisternu do cedra, rastegnula ljestve, a vatrogasac mi je ubrao dva prekrasna češera koji samo što se nisu rasuli...U akciju su bila uključena tri vatrogasca, šef postrojenja Naftaplina i nešto zainteresiranog gledateljstva...
Po uspješnom ubiranju češera uslijedio je spontani pljesak okupljenih gledaoca, a ja otišao sa dva češera i smješkom na licu...
Baš me briga, ionako svi pričaju da sam lud...
Poslato: Sre Nov 21, 2007 10:03 pm----
koja si ti budaletina!!!
aj dođi po tu soforu da ko ljudi popijemo kavu
Poslato: Sre Nov 21, 2007 10:09 pm----
bravo treb! samo tako!
Poslato: Ned Dec 02, 2007 2:06 pm----
| Bonsai Master citat: |
| Samo sam preneo informaciju iz literature. Mislim da i libanski kedar može da se nađe u kontinentalnom delu Balkana, a himalajski ne može. Iz toga cenim da je himalajski osetliviji od libanskog. PS U literaturi doduše piše i da Q ilex ide do -15C, a njega ima u BG. |
Da ne mešamo babe i žabe prebacio sam ovaj citat iz teme o crniki ovamo.
I deodara prilično dobro podnosi hladnoću. Mada kod mene u gradu postoji samo jedna veća grupa starijih himalajskih kedrova. To je onaj mali park u samom centru u blizini spomen zbirke Pavla Beljanskog (ovi iz NS-a će znati). Takođe ima i sporadičnih stabala po drugim parkovima. Za razliku od Cedrus atlantice kojeg je pun grad.
Međutim na Fruškoj Gori je deodara baš često sađena i to na severnim padinama, strana okrenuta Dunavu. Ovo je na osnovu lične opservacije, imam plac u blizini Ledinaca. Moj prvi komšija ima dva velika himalajca, od njih sam čak pokupio decu (strana 1.) tako da je moje mišljenje da kod deodare kontinentalne zime nisu problem.
Poslato: Sub Dec 08, 2007 9:42 am----
Evo podataka iz literature:
Areal himalajskog kedra: Zapadni Himalaji, planine Avganistana i Beludžistana.
Vertikalna rasprostranjenost: 1100 do 4000mnv.
Klima: apsolutni minimum -12oC; padavine 900-1250mm/god
Odgovara mu zemljište sa malo baza...
Areal libanonskog kedra: masivi Libanona, Taurusa i Antitaurusa.
Vertikalna rasprostranjenost: 1400-2000mnv.
Klima: apsolutni minimum -32oC; zime bogate padavinama
Odgovara mu karbonsatno zemljište
Poslato: Sub Dec 22, 2007 8:32 am----
E pa narode, puknuo bih da se ne pohvalim Urbi et orbi...
ove sam godine opet posijao sjemnke Cedra ( one koje sam skidao sa vatrogascima i vatrogasnim ljestvama)... Posijah ih točno 136, a jučer sam u klijalištu nabrojao 68 mladih cedića, a zemlja je još tako nabrekla da očekujem barem 50-ak mladih....
ma koje ljepote !!!!
Kada malo podrastu uslikati ću ih da se hvalim još... ( ovo nisam radio ni sa djecom pa mislim kako sam definitvno pukao ko kokica...)
Poslato: Sub Dec 22, 2007 11:49 am----
puc-puc, kokice!
Nego, zdrzi ti taj captan na domaku ruke...kedri polezu cesto u tih prvih par meseci od nicanja....
Poslato: Pon Dec 24, 2007 9:00 pm----
Mislim da bi bolje postupio da si sejao 2-3 meseca kasnije
Poslato: Pon Dec 24, 2007 9:59 pm----
ma mi cemo da im drzimo palceve da se, makar 'kaptanisani', izbore za zivot!
Poslato: Uto Dec 25, 2007 11:25 am----
Bonsai masteru... ove sam godine učino jedan mali pokus... ubrao sam češere tek pred samo otvaranje
ostale sam sačekao ( i još čekam) da se otvore sami na drvetu...
Dio ubranih sjemenki sam posadio odmah, jedan dio držim na sobnoj temperaturi, a treći dio sa pohranio u papirnatoj vrećici u hladnjak...
E sada ćemo vidjeti kada je klijavost najbolja, kako se sjemenke optimalno čuvaju i je li bolje sijati odmah ili čekati toplije dane...
Možda zvuči suludo ali baš sam imao volju malo se poigrati !
Poslato: Uto Dec 25, 2007 7:19 pm----
Pa to je već odlično!
PS. moja preporuka za kasnije sejanje je zbog poleganja ponika.
Poslato: Sub Feb 16, 2008 2:19 am----
| Bonsai Master citat: |
| Evo podataka iz literature: Areal himalajskog kedra: Zapadni Himalaji, planine Avganistana i Beludžistana. Vertikalna rasprostranjenost: 1100 do 4000mnv. Klima: apsolutni minimum -12oC; padavine 900-1250mm/god Odgovara mu zemljište sa malo baza... Areal libanonskog kedra: masivi Libanona, Taurusa i Antitaurusa. Vertikalna rasprostranjenost: 1400-2000mnv. Klima: apsolutni minimum -32oC; zime bogate padavinama Odgovara mu karbonsatno zemljište |
Mislim da se ovdje radi o netočnom podatku.
Planine Afganistana i Belučistana su hladnije i više u kontinentu, nego planinski masivi Libanona, koji se nalaze tik uz more.
Dakle, ovo MORA biti greška, jer -12°C nikako ne može biti apsolutni minimum, pogotovo ne u tim planinama i na tim nadmorskim visinama, jer iako planine nisu poznate po apsolutnim minimumima, nego više po najnižim srednjim minimumima, tokom godine, ipak je ovo, moje osobno mišljenje, netočan podatak.
Tim više, ako pogledam kao primjer iz prakse, jedinku himalajskog cedra koja raste u Osijeku, i doživjela je višekratne apsolutne minimume ispod -25°C, iako, dakako, ovo ne mora biti pravilo.
Poslato: Sub Feb 16, 2008 10:26 am----
Evo izvora podataka:
Jovanović, Branislav; DENDROLOGIJA (peto izmenjeno izdanje, Naučna Knjiga, Beograd, 1991); str. 104 i 105.
Možda podatak nije tačan.
Raspitaću se.
Poslato: Sub Feb 16, 2008 2:51 pm----
| Bonsai Master citat: |
| Evo izvora podataka: Jovanović, Branislav; DENDROLOGIJA (peto izmenjeno izdanje, Naučna Knjiga, Beograd, 1991); str. 104 i 105. Možda podatak nije tačan. Raspitaću se. |
Podatak sigurno nije točan.Greška negdje neka je, recimo onih -12°C bi mogao biti srednji minimum npr.
Poslato: Čet Mar 06, 2008 8:40 pm----
Evo još jedan primerak iz susedstva. Ovaj ima nekih 15-20 godina.
Poslato: Čet Mar 06, 2008 9:00 pm----
zgodan mladac... mora da već obilno rodi...
Poslato: Čet Mar 06, 2008 10:23 pm----
A sto sam ja mislio da je ovo atlaski?
Primetio sam da neki pisu i atlantski, mislim da je to greska. 
Na Banovom brdu, ima toliko kedrova, i to mislim da su libanski(ne razumem se bas u njih
), da ima sisarki koliko ima dvorista 
. Tj. u svakom dvoristu neke zgrade, skole itd. ima po proseku 2 kedra. I sisarke su na visini od 1, vidjao sam i na 1.5m . Steta sto ih nisam uzeo. Bio sam u drustvu 
Ali ako neko slucajno bude prolazio, neka izvoli, poslacu mu na pp tacne lokacije niskih sisarki 
Poslato: Uto Apr 22, 2008 8:01 pm----
Ako nekom trebaju mladice Cedrus deodara ja toga ima na pretek... ne znam koliko se krecu cene sadnica, al imam ih od 15cm... pa do 2m. Ako ima zainteresovanih.... kasnije cu dati i sliku.
Imam dva kedra stara preko 30 godina i visoka takodje oko 30 metara koji radjaju kao blesavi... mnogo lepo izgledaju i jako lepo mirisu i imaju srebrnkasu nijansu.
Poslato: Pet Jul 04, 2008 8:04 am----
Izgleda da je na snazi nova taksonomija kedrova. Umesto četiri, kedrovi su sada svrstani u samo dve vrste:
1. Himalajski (Cedrus deodara); naseljava zapadne Himalaje i Hindu Kuš.
2. Libanski (Cedrus libani) koji je podeljen u četiri varieteta:
a) Pravi libanski kedar (Cedrus libani var. libani); naseljava gorje Libanon, zapadnu Siriju i gorje Taurus u Turskoj.
b) Turski kedar (Cedrus libani var. stenocoma); planine zapadne Turske.
c) Kiparski kedar (Cedrus libani var. brevifolia); Kipar.
d) Atlaski (ili Atlanski) kedar (Cedrus libani var. atlantica); planine Atlas u Maroku i Alžiru.
Poslato: Sub Feb 07, 2009 8:37 am----
Cedrus deodara-himalajska cedra !
Pozdrav !
Posijao sam sjemenke Cedrus deodara, pa me zanima, kakva su vam iskustva sa sadženjem ove biljke u kontinentalnium uslovima. Zanima me ako smrzne. Čitao sa, da postoje 2 tipa, prvi je kao za mediteran a drugi može podnjeti nizke temperature. Ja sam si nabavio sjemenka iz M)editerana, pa me zanima ako če kod mene to preživjeti zime (-18 do -20 C)
Poslato: Sub Feb 07, 2009 3:22 pm----
Neće smrznuti. Kod vrlo jakih zima smrznu pojedine grane ali mu to mnogo ne smeta i brzo se obnovi.
Ovo je vrlo interesantna vrsta za uzgoj na kontinentu. Izgleda da himalajcu ovo podnevlje (mislim konkretno na Vojvodinu) izuzetno odgovara ali nije mi jasno šta je razlog tome jer je ovdašnja klima manje vlažna nego na himalajima. Možda zbog plodnog tla. Znam dosta lokacija na kojima se sam širi, iz semena naravno.
Nisam do sada čuo za dva tipa himalajskog kedra što ne znači da ne postoje. Ja znam za ovaj jedan koji se sadi ovde kod mene.
Poslato: Sub Feb 07, 2009 4:19 pm----
Mala pomoć od drvenog gde su u N Sadu najstariji kedrovi tamo bi trebalo biti u proleće malih biljčica dok ih ne pokose da se uzme koja
Poslato: Sub Feb 07, 2009 5:48 pm----
Hvala ti drveni na informacijama. Sada ču ih lakše posaditi na svojoj šumi, kad narastu, kad vidim, da nema krize sa zimom.
Poslato: Čet Feb 12, 2009 10:23 pm----
Jesu ,jesu Drveni . Mnogo su mali i sporo rastu a mogu da se razmnozavaju i i reznicom ali je mnogo komljikovano.
Poslato: Sre Feb 18, 2009 2:31 pm----
evo i ja da se ukljucim u diskusiju. Procitala sam ceo forum o cedrovima, ali nigde nisam naisla na cedrus deodara koja raste do 5 metara ili mi ne nesto promaklo. Naime ja sam kupila jedan takav. Visok je oko 1,20m i izgleda dosta jadno. Naime cetine su mu plave ali za sad su nesto izmedju zute-plave i zelene. Zna li neko nesto o tim kultivarima neka napise.
Poslato: Sre Feb 18, 2009 8:50 pm----
najbolje je da postaviš sliku pa da vidimo...
pozdrav...
Poslato: Čet Feb 19, 2009 9:39 am----
Cim budem mogla da mu pridjem od snega, slikam i kacim sliku.
@uspela sam da slikam, evo ih slike...
Poslato: Čet Okt 15, 2009 6:45 pm----
Evo da obnovim malo temu.U prilogu pokazujem slike svoje Cedrus deodare.Stara je (150 cm prilikom sadnje) + 3 god.Sada je visoka 230 cm. Pitanje za drvenog, Dali je to isti tip kao i Cedrus deodara angeline93 ? Strana cedre koja je na suncu ima više žutih četina a na sjeveroistočnoj strani prevladavaju zelene četine.Ove godine je prvi puta dobila male češere (7 kom.) Htio bi ju razmnožiti ali neznam kako.Probao sam sa reznicama koje sam skinuo krajem aug. i posadio u mješavinu substrata i pijeska. Izgleda da od toga neće biti ništa jer sa reznica konstantno otpadaju četine.Pokušavam razmnožiti reznicama Thuju smaragd,Piceu pungens,Abies concolor,i još par četinara kojima neznam ime ali se za sada dobro drži samo Thuja smaragd.
¸Poslednji put izmenio cedra dana Sub Okt 17, 2009 7:18 am, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pet Okt 16, 2009 5:23 am----
Ja razmnožavanje reznicama pokušavam već deset godina i još mi ni jedna nije uspjela, a drveni, zmijobor, šaptačica i savoy znaju koliko sam uporan u tome...
moj savjet je razmnožavanje sjemenkama sa cedrova koji su posađeni blizu jedan drugome ( barem dva, a idealno je tri ili četiri) jer je tada klijavost gotovo 100%.
sjemenke samo pokrij sa dva do tri milimetra zemlje i ostavi preko zime napolju pod nadstrešnicom te drži gotovo suhe ( samo malo vlage) sve do proljeća kada počni obilnije zalijevati i za dva do tri tjedna imat ćeš ih kao salate...
presadi one koji ti se sviđaju po boji jer se razlika primjeti odmah po izrastanju prvih stalnih listova
držim fige ( a i za sjemenke stojim na raspolaganju)
Poslato: Pet Okt 16, 2009 10:06 pm----
Znate onu " sagradicu sajku od staroga kedra.."
Posto je i pesma stara, iz vremena kada su se pravile sajke, znaci da su se kedrovi lepo aklkimatizovali. Moj je verovatno deodora, star 37+ godina, rsebrno-plavih iglica, jako lepo drvo, raste brze od domacih cetinara i...
..i moj savet je da ga ne sadite blizu kuce, ni blizu mesta za parkiranje automobila, ni blizu mesta gde se sedi....
Kedar odbacuje velike kolicine iglica pa zapusava oluke u kojima na zalost retko niknu mali kedrici ali nicu breze. Oluci moraju da se ciste redovno. Pored iglica leti "pljucka" smolu. Kapljice su jako sitne ali bezbrojne tako da ce automobili ili sto i stolice biti ulepljeni. Na srecu ova smola(?) se relativno lako pere. Inace za ljubitelje gljiva kedar je super drvo. Ispod njega uspevaju u velikom broju izuzetno ukusni sumski sampinjoni sa mirisom na anis, neki uvozni vrganji, neke varijante suncanica a na mestima sa vise svetla i vilin klincic.
Za ovih 37+ godina koliko je star bilo je i zestokih mrazeva i nikada ni jedna grana nije nastradala.
Poslato: Pet Okt 16, 2009 11:43 pm----
hvala ti Tartare na izlaganju svojih iskustava sahimalajcima
Inace, sto ih vise vidim ( a po Srbiji ih ima jako mnogo) sve mi se vise svidjaju! U Belgiji su prilicno monotoni, uglavnom samo zeleni, i uglavnom osnovna vrsta - dok kod nas ima i podosta onih mladih, koji su rastuci iz semena oprasenog drugim vrstama kedra - hibridizovali i stvorili jako lepe varijante
Poslato: Sub Okt 17, 2009 10:56 am----
Pozdrav svima !
Treboru hvala na ponudi sjemenka.Ja sam uporan pa ču sljedeče godine pokušati ponovo sam sa svojim reznicama i sjemenkama.Sada sam pročitao SVE što su Mile i ostali majstori napisali o razmnožavanju četinara, pa pretpostavljam da če procenat uspješnih reznica do godine biti veči,(živim u nadi da če se bar nešto ove god.ožiliti).Tartar je puno toga rekao o Himalajskom cedru ,a bio bi zanimljivo doznati što je sa travom? S obzirom da se toliko smoli dali raste trava ispod njega ? a sajke ? Danas su vjerojatno plastične ( nestane sve te romantike).Evo još jedna slika gdje se lijepo vidi kako Sunce utječe na boju četina (ljeva strana slike je jug )
Poslato: Pon Okt 19, 2009 7:39 am----
| cedra citat: |
..........,a bio bi zanimljivo doznati što je sa travom? S obzirom da se toliko smoli dali raste trava ispod njega ? ......... |
Cini mi se da iglice kedra brze trule nego od bora recimo. U svakom slucaju podloga je jako plodna za neke vrste.
Poslato: Ned Jan 10, 2010 8:45 am----
Ima li neko dobro srce i neka dobra duša da me pogodi sjemenkama cedra? Poslao sam pp z.treboru,ne znam zašto mi je poruka u sandučetu za slanje,a ne u sandučetu poslato,pa,evo,ovako molim sve koji bi mi mogli pomoći oko sjemenki ili sadnica da mi se jave. Hvala!
Poslato: Pon Jan 11, 2010 11:49 am----
zztop imaš u osijeku na parkiralištu vodovoda cedrus deodaru s velikim brojem češera. minus 17 komada koje sam ja skunio u subotu
Poslato: Pon Jan 11, 2010 4:20 pm----
Hvala,savoy!
Otići ću danas čim završim posao. Znam samo za jedan s kojeg sam uzimao reznice,ne ide nikako,a taj nikad pokazati češere,a jedan prijatelj čija je to struka mi kaže da bi ti češeri bili jalovi jer oko tog cedra nema u blizini nigdje drugog cedra . Za taj nisam znao i ne znam ima li ih više. Nadam se da ću pronaći nešto večeras! Ili ću zakukati na forumu ili ću se pohvaliti,pa na posao. U svakom slučaju ,veliko hvala savoy!
Poslato: Pon Jan 11, 2010 9:04 pm----
Mrak. Na parkiralištu kod vodovoda neka auto škola,instruktor stoji i više gleda što ja tražim ispod i oko cedrova nego kako mu vozi učenik. Savoy svjetski obavio posao,češera samo na granama. Ali ja skinuo tri komada pa ćemo probati jioš,a ako i ne uspijem bit će cedrića kod savoya... ALI,ALI...
Ja ostao zbunjen. Mislio sam da je cedar s kojeg sam uzimao grančice cedrus deodara(stablo ima tamnu koru,iglice su dugačke otprilike od 4.5cm do 6.5cm i zelene boje,kad počinju rasti i dok grančica nije još odrvenila iglice su kraće,puno svijetlije i nisu još čvrste). Nemam sliku da postavim,ali se taj cedar jako razlikuje od ovog s kojeg sam večeras uzeo češere.
Ovaj nema nigdje tako dugačkih iglica,sve su mu iglice kraće i svjetlije,a čini mi se da je i kora stabla puno svjetlija. Ispričavam se svima ako sam promašio i molim nekoga tko zna da mi pojasni osnovne i najuočljivije razlike između deodare,atlantike i libanija! Savoy? Pomoć!
Poslato: Pon Jan 11, 2010 9:58 pm----
imaš poruku u vezi kedrova .
Poslato: Uto Jan 12, 2010 11:25 am----
Da ti skratim muku. Ovo kod vodovoda je deodara. Imaš jednu deodaru kod studenskog centra prema EMŠC-u. Alantike glauce imaš na ulazu u dvorišti IGH u drinskoj dva komada. vide se s ulice. osnovnu atlanticu (zelenu) imaš u jednom dvorištu kada pređeš novi most prema baranji na desnoj strani i on se vidi sa ulice. libanija baš i ne znam gdje možeš vidjeti, ali u osnovi se od atlantice razlikuje u habitusu. vidi slike libania na google slike pa će ti sve biti jasno. imam i lokaciju za češere atlanitce ako ti treba
grančice cedra s kojeg si ti skidao bi mogle biti od nekog kultivara, recimo aure-e.
ako ti iako još mogu pomoći javi se na pp. možeš ostaviti i mob pa se čujemo.
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:48 pm----
da li neko zna šta se dešava, posadjen u proleće 2009.godine
Poslato: Sre Jan 20, 2010 12:11 am----
na žalost,izgleda da se suši,i ne znam šta bi mogao pokušati...
pozdrav...
Poslato: Sre Jan 20, 2010 6:51 am----
Pitanje !
Kad trgam češare sa cedara iz kontinentalnog područja, svi so više manje prazne (nema zrelih sjemena). Češari imaju sjeme, ali prazno. A ove što rastu uz more imajo dosta više sjemena. MOžda je problem, da su to jo mladja stabla. Ili kilima?
Poslato: Sre Jan 20, 2010 10:24 am----
Problem može biti u mnogo čemu ali sigurno nije u klimi. Na prvoj strani ove teme sam izneo svoja iskustva sa himalajcem. Himalajac se u kontinentalnim uslovima čak i sam širi. Trenutno imam nekih 30 sadnica himalajca različite starosti, svi su samonikli - izvađeni u blizini dva stara stabla.
Možda su uzimao češere sa usamljenih stabala, možda deodare nisu samooplodne?
Poslato: Sre Jan 20, 2010 12:09 pm----
Ne znam. Probat ču sledeče godine.
Poslato: Pet Apr 09, 2010 1:19 pm----
Cao
Da li neko zna gde mogu da nabavim kedar deodara od nekih 50 cm, i kako se krecu cene?
Poslato: Pet Apr 09, 2010 2:39 pm----
Ima kod mene i preko 50cm u saksiji SAVO 1234
Poslato: Čet Avg 19, 2010 11:09 pm----
ajoj xD
wideo danas u GC i odushewio se..ali je preskup..
kako se krecu cene po rasadnicima?
Poslato: Pet Avg 20, 2010 4:55 pm----
Cijene po rasadnicima ?
Isto , vise nego, paprene!
Poslato: Pet Avg 20, 2010 8:59 pm----
ee :/
a tako bih ga imao hahaah xD
Poslato: Pet Avg 20, 2010 9:03 pm----
I koja je cena ove deodare???
Poslato: Pet Avg 20, 2010 11:23 pm----
wishe od 5000...mislim da je pet i po u GC-u..bash lep primerak..
pogledacu u rasadniku kad budem ishao na jesen..
Poslato: Pet Nov 05, 2010 1:51 pm----
Himalajac posadjen kao Standard /2-2,5 m u trenutku sadnje/ prije nekih 5 godina, slikan nedavno u Sa.
Poslato: Sre Nov 17, 2010 4:00 pm----
Bio sam prije nekoliko dana u Bolzanu, pa sam sakupio nekoliko češara od cedre nas liki. Ali još uvijek ne razlikujem dobro cedre. Evo slike. Vrh ima savinut, onda b i morala biti deodara, ali ima kratk iglice a deodara ima dulje, pa sada ne znam. A češeri su bili mali , oblik bureta visine oko 5cm i širine 3cm. Molim za pomoč oko identifikacije
Poslednji izmenio Sequoiadendron dana Sre Nov 17, 2010 4:22 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Nov 17, 2010 4:11 pm----
sekvojko, ja dosta dobro razlikujem kedrove - ali ne vidi ti se slika!
Poslato: Sre Nov 17, 2010 4:17 pm----
Zmjobore, evo sslika je povečan, moraš kliknuti na nju. Prije je bila manja a sada je veča. Evo
Poslato: Čet Nov 18, 2010 8:30 am----
cedar je....e sad da li je deodara ...baš i ne znam ....66% da je atlantica.
Poslato: Čet Nov 18, 2010 11:52 am----
Ali vrh ima povinut, nije to znak za deodaru ? Ali po drugoj strani joj grane ništa ne vise. Ja bih rekao, d aje to libanonac
Poslato: Čet Nov 18, 2010 6:28 pm----
deodara nije sigurno.
dosta su mlada stabla i ne vidim im oblik donjih grana - mozda je atlantika a mozda i libanski. ako je iz semena, najverovatnije je 'hibrid' libanskog i atlantike.
atlantika ima grane koje izlaze pod 45 stepeni iz stabla.
libanski moze imati iste te kose grane, pogotovo pri vrhu, (kao starije stablo se lako prepozna jer te kose grane promene smer rasta i krenu paralelno sa zemljom) ali toj kosini prethodi jedna specificna 'lulasta' zakrivljenost grane koju atlantika nema.
Poslato: Čet Nov 18, 2010 7:23 pm----
Uzeo sam njihova sjemena, pa sad ne znam kakvu če klimu podnjeti njihova "djeca". NO, ja ču ih svejedno posijati u prolječe, pa čemo vidjeti, kako če reagirati na našu klimu. Hvala na identifikaciji
Poslato: Čet Dec 23, 2010 11:12 am----
I kako su odporni na hladnoču ?
Mene zanima recimo himalajski cedar, jeli on može do -20 ili ne može. Za libanonski znam , da postoje varietet iz Turske, koji može da izdrži bez problema niske temperature, a to je Cedrus libani var.stenocoma.
Ima li kod vas libanonskih in himalajskih cedra u Novom sadu ? jesu li to kakvi posebni kultivari ili obični, osnovni.
To sam jedan put kontaktirao sa jednim našim profesorom šumarstva u Ljubljani o klimi za himalajski cedar i ga pitao zaštu u knjigama piše, da ne podnosi dobro niske temperature, a raste na područjima sa dosta snijega i mraza od 1500 do 3200meta nad morem. I on mi je odgovorio, da je to uvijek zanimljiva tema razgovora i da to možda ima veze sa kombinacijom suše u nepravom vrijemenu.
Za Cedrus deodara postoje valjda neki otporni kultivari 'Carl Fuchs' ,'Eisregen' i 'Kashmir', ki bi neka izdržali do -31, iako kažu da to više važi za Severnu Ameriku nego Evropu
Malo sam razširio temu na više cedrova, nadam se da se ne ljutite. A Zmijobore, ti se ne sekiraj, obe su ljepe i Libanonska i Atlaška cedra
Poslato: Čet Dec 23, 2010 11:35 am----
Libanskih je pun grad. Uglavnom glauke ali ima i običnih. A ja imam na vikendici 20-tak himalajskih iz semena, starosti od jedne do tri godine koji nisu jednog dana proveli unutra i ni jedan se nije smrznuo. Tako da sa hladnoćom, ni kod libanskih ni kod himalajskih, nema problema.
Poslato: Uto Dec 28, 2010 10:49 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| I kako su odporni na hladnoču ? Mene zanima recimo himalajski cedar, jeli on može do -20 ili ne može. Za libanonski znam , da postoje varietet iz Turske, koji može da izdrži bez problema niske temperature, a to je Cedrus libani var.stenocoma. Ima li kod vas libanonskih in himalajskih cedra u Novom sadu ? jesu li to kakvi posebni kultivari ili obični, osnovni. To sam jedan put kontaktirao sa jednim našim profesorom šumarstva u Ljubljani o klimi za himalajski cedar i ga pitao zaštu u knjigama piše, da ne podnosi dobro niske temperature, a raste na područjima sa dosta snijega i mraza od 1500 do 3200meta nad morem. I on mi je odgovorio, da je to uvijek zanimljiva tema razgovora i da to možda ima veze sa kombinacijom suše u nepravom vrijemenu. Za Cedrus deodara postoje valjda neki otporni kultivari 'Carl Fuchs' ,'Eisregen' i 'Kashmir', ki bi neka izdržali do -31, iako kažu da to više važi za Severnu Ameriku nego Evropu Malo sam razširio temu na više cedrova, nadam se da se ne ljutite. A Zmijobore, ti se ne sekiraj, obe su ljepe i Libanonska i Atlaška cedra |
O tome sam ja već pisao, prije dvije godine u temi o himalajskom cedru, konkretno ova poruka:
www.svetbiljaka.com/Fo...tml#228758
Poslato: Sre Dec 29, 2010 10:15 am----
| Anton citat: | ||
O tome sam ja već pisao, prije dvije godine u temi o himalajskom cedru, konkretno ova poruka: www.svetbiljaka.com/Fo...tml#228758 |
..."Kashmir" i "Shalimar" bi jos dodao na listu kao veoma otporan kulivar Cedrus deodara.
Prije nekoliko godina sam posjetio Kabul poslom, usred zime. Grad je pun C. deodara, Cercis siliquastrum-a i Pinus elderica. Temperature dok sam ja boroavio su bilo oko -20 stepeni. Tako da... zakljucak se namece sam
Poslato: Sre Dec 29, 2010 1:48 pm----
| Yucca2 citat: |
| ..."Kashmir" i "Shalimar" bi jos dodao na listu kao veoma otporan kulivar Cedrus deodara. Prije nekoliko godina sam posjetio Kabul poslom, usred zime. Grad je pun C. deodara, Cercis siliquastrum-a i Pinus elderica. Temperature dok sam ja boroavio su bilo oko -20 stepeni. Tako da... zakljucak se namece sam |
Ma, ne moraš ići u Kabul.
Kao što sam napisao, u jednom Osijeku, koji ima suhe zime, a i općenito malo padalina, a apsolutni minimumi često idu ispod -25°C, bez problema uspijeva.
Poslato: Sre Dec 29, 2010 2:40 pm----
No, super. Tako da znam. Ali možda imaju problema mlade sadnice.
Poslato: Sre Dec 29, 2010 4:52 pm----
Nemaju. Ja imam klijance koji nikad nisu unošeni unutra.
Poslato: Sub Feb 05, 2011 8:47 pm----
Evo jednog prekrasnog himalajca iz Varaždinske bolnice
Poslato: Sub Mar 26, 2011 9:33 am----
Našla sam na akciji cedrus deodara pendulu. Mislim da je pendula jer mu je vrh obješen. Bijeli je (evo, ima ga tu na ovom letku letak
Jel mi možete reći koliko naraste i u širinu i u visinu. Ne znam jel imam za nejga mjesta, a naravno da bi ga straaašno htjela u svom vrtu
Poslato: Sub Mar 26, 2011 12:46 pm----
Ako jeste pendula, to je obicno 'zakrzljala' varijanta, te raste dosta sporo. Najvecu koju ja vidoh - bila je 4 metara u visinu i oko 4 u sirinu u jednom pravcu i oko 2 u drugom("dubina"). Moja je procena starosti doticne - oko 30-35 godina.
Poslato: Ned Jun 26, 2011 5:53 pm----
.
...Problem : 
..i rešenje sa happy end-om
.
... pitanja :
Poslato: Ned Jun 26, 2011 8:31 pm----
Nabuko šteta što ste sklonili post sa "zapletom".
Očigledno je drvo bilo otrovano krečom ali se zemljište na neki način isčistilo i kedar je preživeo i ozdravio . Koliki je vremenski razmak između prve i druge slike?
Poslato: Pon Jun 27, 2011 11:06 am----
.
| drveni citat: |
| Koliki je vremenski razmak između prve i druge slike? |
Prošlo je oko 5 godina od 'lečenja' . Kedar se 'povratio' za par meseci...
| drveni citat: |
| Nabuko šteta što ste sklonili post sa "zapletom". |
Malo sam se zabrinuo, da ne zabrazdim u scenario Meksičkih serija, a drvo je ipak, poreklom iz Azije... | drveni citat: |
| Očigledno je drvo bilo otrovano krečom ali se zemljište na neki način isčistilo i kedar je preživeo i ozdravio |
Hemičari su predlagali:
- Gvožđe-sulfat ili MgSO4 , da bi se snizio PH (bio je oko 8), na -ispod 7.
- a DRugi je predlagao Mono-amonijum-fosfat ( ili Di-amonijum-fosfat ).
Ovih dana sam iskopao veću rupu ( za cisternu ) u neposrednoj blizini stabla, pa me je pogled na slojeve u zemlji podstakao, na opis problema sa Deodarom..
Poslato: Pon Jun 27, 2011 6:33 pm----
Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija?
Poslato: Uto Jun 28, 2011 1:16 pm----
| drveni citat: |
| Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija? |
Da, i meni se isto čini.( ja to kažem, Kad zemlja pobeli od muke...), manje se vidi i da je zemlja nezdrava, da je sve to nasip, sa dosta šuta..
Kada se problem uozbiljio, razmišljao sam da je u podlozi već prevelik salinitet ( EC * ), a sa malo sulfatne ( ili fosfatne ) soli se ne bi postiglo zadovoljavajuće "kišeljenje". Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra..
Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4
Poslato: Sre Jun 29, 2011 10:36 am----
| Nabuko citat: |
| ....Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra.. Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4 |
Evo jedan dobar rad sa preporučenim sredstvima i dozama u cilju povećanja kiselosti tla u zavisnosti od sastava (sadržaja: peska, gline, humusa...):
extension.oregonstate....1560-e.pdf
Poslato: Sre Jun 29, 2011 12:04 pm----
Nista o hemiji (nije moja struka!) ali, meni izgleda na slikama da je 'sut' onaj gornji, porozniji sloj, a da je ispod neka vrsta (masnije) gline. Gornji sloj se znatno lakse isciscava kisama, ali se onda sve talozi u sloju gline.
Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole.
Poslato: Sre Jun 29, 2011 12:13 pm----
| Zmijobor citat: |
| Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole. |
To može ali ne znam da li je potrebno. Pitanje je da li treba dodavati bilo šta u zemlji, pa vidi se da kedar dobro izgleda. Drvo se oporavilo i nastaviće da odbacuje iglice koje će se raspadati i zakiseljavati tlo.
Poslato: Sub Jul 02, 2011 9:14 pm----
DA,da, mislim da ste obojica u pravu.
Zmijobore, postoji pad i svi uslovi koje si naveo, ali si mi to trebao predložiti pre 5 godina...
kada je problem bio gorući (malo šale ).Uradio sam nešto drugo, ubacio sam litvanski treset ( PH oko 4, a EC minimalan ) čija je uloga bila da snizi PH i 'razredi' salinitet u svojoj okolini ( da snizi i EC ).
U detaljnijem snimku podloge , vidi se da ponegde ima malo 'zdrave' ( žute ) zemlje.
Vidi se da je, u žutoj ilovači ( glina ), pa i u njenoj okolini, "metabolizam" soli u podlozi, drugačiji.
Intervencija sa 'kišeljenjem ' podloge, doprinela je da koren pronađe novu, bolju podlogu ( da pregura krizu..). Od tada, nikakve intervencije, pa ni prihranu nisam koristio..
Poslato: Pon Dec 19, 2011 5:12 pm----
Šta se koristi kao podloga za kalemljenje, jel obična deodara ili nešto drugo?
Sliku je Miodrag postavio na temi "Rasadnici"..
Poslato: Pon Dec 19, 2011 5:35 pm----
Za kalemljenje Cedrus deodara ‚‚Glauca pendula‚‚ preporučljivo je da je podloga Cedrus deodara zbog patuljastijeg rasta, mada svi kedrovi su kompatibilni između sebe u kalemljenju samo se različitim kombinacijama dobijaju različite bujnosti. Kao podloga odlično može da posluži i Larix decidua.
Poslato: Pon Dec 19, 2011 5:49 pm----
Ali ovo nije pendula nego feeling blue.. jel da?
Moram da sakipim seme, pa za par godina da imam podloge - doći ću na neki čas kalemljenja kod vas
Kad se skupljaju šišarke? Gledao sam ispod nekih stabala, ali nema ni jedna dole, sve su visoko - ne mogu da ih dohvatim xD
Poslato: Pon Dec 19, 2011 6:15 pm----
Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti!
Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama.
Poslato: Pon Dec 19, 2011 8:22 pm----
Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru
Poslato: Pon Dec 19, 2011 10:58 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti! Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama. |
Da, da, znam, nego sam ja mislio da je ovo horizontalni, a ne žalosni kultivar..
Nego..kad se skupljaju šišarke? Jel moram da se penjem po njih ili da čekam da padnu (da ne bih pao ja)?
| trebor citat: |
| Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru |
Svi mi to kažu..ali nekako sam se zbližio sa njom i žao mi je da je obrišem
Poslato: Uto Dec 20, 2011 7:33 am----
moja knjiga kaže: "Šišarke, sedeće, uspravne, jajaste; nakon dozrevanja (u drugoj ili trećoj godini) se raspadaju."
tako da nećeš dočekati da šišarke otpadnu cele.. zato, ili se penji ili angažuj vatrogasnu službu, kao trebor
Poslato: Uto Dec 20, 2011 1:34 pm----
Sad mi nije jasno da li treba da uberem zrelu šišarku (staru 2-3 godine) ili mladu pa da čekam 2-3 god da se otvori?
Ili možda neko ima viška semena?
Poslato: Uto Dec 20, 2011 2:10 pm----
Šišarka kedra se ne otvara, ona se rasipa. Mora se ubrati neposredno pred rasipanje. Ako je ubereš ranije neće se raspasti čak i ako je promenila boju. Moraš imati dobar tajming.
Treba da bude nakostrešena, ovako da izgleda:
Poslato: Uto Dec 20, 2011 4:27 pm----
Pitaš svašta. Mogao sam semena da ti donesem pre neki dan, ali imaš semena ariša.
Pošto na kedrovima imaš šišarki različite starosti, da nebi promašio pa ubrao zelenu, onda u oktobru nanišani šišarke koje se tek počinju otvarati na vrhu odmah ih oberi jer za nekoliko dana se prospu.
Ja sam ove jeseni obrao i zelenih, ćisto da vidim kad će se otvoriti i kakva je klijavost nedozrelog semena. Kod nekih vrsta nedozrelo obrano seme mnogo lakše klija.
Poslato: Uto Dec 20, 2011 6:04 pm----
Ja bih dodao svoje iskustvo: sisarka koja je posmedjila i pocela da se otvara ('kostresi') ima dosta sanse da se nakon mesec-dva-pa-cak-i-tri... otvori i dâ semenke. Ipak, ponekad ce se desiti da deo semenki takvih sisarki ostane zarobljen, jer se deo od vrha ka sredini i od dole ka sredini - ne moze otvoriti uopste.
Takodje, moje je iskustvo da su vec naveliko otvorene sisarke (tipicni primerak je sisarka na slici jedan), dosta cesto pune raznih insekata i njihovih jaja, ali i lisajeva, budji i slicno, zbog ccega su semenke takvih sisarki cesto ostecene, isusene ili vec inficirane plesnima koje ce sveze niklu biljcicu u najkracem roku dotuci, cak i ako se tretira "Captanom".
Zaista najbolje rezultate daju sisarke koje su pocele da se otvaraju (obicno pocinju iz sredine) - a koje covek moze rukom, ALI sa izvesnim naporom, da rasprsi: skoro svaka semenka bice ziva, klijava i sa malom sklonoscu ka bolestima.
Razlog zasto sam obracao paznju na ovakve sitnice lezi u tome sto sam zainteresovan samo za sisarke plavih kedrova, koje su izuzetno retke. Na zelenim kedrovima budu stotine sisarki i tamo covek moze bukvalno izabrati samo one najbolje, ali na plavim , gde tek na svih deset-dvadeset stabla nadjes po jednu do pet sisarki, to bas nije tako....svaka kvalitetna semenka se broji! :)))
Poslato: Uto Dec 20, 2011 6:34 pm----
Sam vrh šišarke najčešće i nema fertilnih semenki. Čim se sredina nakostreši ja vrh odsečem makazama i polako skidam ljspe jednu po jednu i vadim semenke. Dno se stvarno dugo održava zatvorenim čak i na stablu i u njemu može da se nađe još dosta fertilnih semenki. Problem sa vađenjem semenki je kod šišarki koje su pune smole koja je posledica uboda insekata. U takvim šišarkama je mali broj zdravih semenki , a i one zdrave je teško izvaditi jer su ljuspe slepljene.
Poslato: Uto Dec 20, 2011 9:27 pm----
Da, da, sam vrh je uvek sa sturim semenkama. Mislio sam na deo ispod - koji moze dati dobar materijal, ali se moze desiti i da ostane hermeticki zatvoren. A i samo dno sisarke je uvek sturo: ako docekas da 'dozri', onda je ono sto izvadis sasuseno ili trulo, te opet nekorisno. Bar ja nikad nisam nasao dobar materijal na dnu sisarke, uvek se koncentrisem da izvadim onih najkvalitetnijih stotinak semenki iz sredine, a ako uspem i svih 120 do 150 (jaaaako retko) - tim bolje!
Poslato: Uto Dec 20, 2011 10:49 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Pitaš svašta. Mogao sam semena da ti donesem pre neki dan, ali imaš semena ariša. |
Nisam znao da i toga imate, ali neka - neka to ostane za sledeću godinu.
Sad imam i Ariš, i Taxodium, i Hrast da sejem
Poslato: Sre Dec 21, 2011 6:31 am----
Možda mogu pronaći ostatke šišarki sa sjemenkama ispod cedrova kod kojih već godinama sakupljam sjemenke.
Javim se ako uspijem pa šaljem sjemenke...
Poslato: Sre Dec 21, 2011 7:18 am----
^^^ Tačno. To isto može.
To sam ja radio baš ispod jednog starog himalajca. Najbolje je tražiti u aprilu, tada se može naći i dosta semenki koje su već izbacile klicu - taman za pikiranje.
Poslato: Sre Dec 21, 2011 11:12 am----
Uf . Drveni odao si strogo čuvnu tajnu. Retko ko zna da kedrovi hoće da klijaju ispod stabala i ako nisu semenke pokrivene zemljom. Ja sam skupljao klijance i bez problema su napredovali.
Poslato: Sre Dec 21, 2011 4:42 pm----
trebor, hvala
Poslato: Sre Dec 21, 2011 6:35 pm----
Kaj hvala - pa nisam ništa poslao - hoćeš da potražim, ili ...???
PS
Ali šššššššššššš da nas ne čuje "onaj koji sadi 10000000000... jelki godišnje" jer će nas opet oprati "ko majke"
PSPS
Opet sam pokušao "ubiti" mušicu na monitoru - fakat me "ubija"...
Poslato: Sre Dec 21, 2011 9:08 pm----
Ako ti nije problem - može
PS evo sad imaš napomenu
Poslato: Čet Dec 22, 2011 6:03 am----
Aj mi baci adresu na pp da šaljem kada uhvatim vremena...
Možda neće biti odmah jer sada snijeg pao ali će biti najkasnije slijedećeg tjedna.
Poslato: Čet Dec 29, 2011 8:58 pm----
Na ovoj temi se cesto govori kako himalajskom kedru ne smeta niska temparatura, to je istina ali kada je jaca zima i kada je kedar mlad, smetaju mu jaki zimski vetrovi, to je provereno, pretprosla zima je bila malo jaca i secam se kako je vrh bio ostecen, posle je nadoknadio ali zaostaje za donjom polovinom koja je bujna a bila je pod snegom. Prosla zima nije imala jake zimske hladne vetrove, a koliko mi se cini nece ni ova videcemo. Znaci osetljiv je na hladne zimske vetrove dok je mlad i ne bi bilo lose da se zastiti sa severne strane, ili ceo.Sto se tice ovih drugih kedrova, rastu i nista im ne smeta bar je kod mene tako.Inace daVam kazem jednu zanimljivost- Za vreme Rimskog carstva Libanska kedrovina je bila izuzetno cenjena za gradnju brodova.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 6:33 am----
Eeeeeeeeeee, i za gradnju Starozavjetnog kovčega, još prije rimljana...
Poslato: Pet Dec 30, 2011 7:16 am----
Mislim da je Starozavetni kovčeg izrađen od bagremovine (Acacia).
Poslato: Pet Dec 30, 2011 7:37 am----
Zasto sam rekao da je Libanska kedrovina bila cenjena za gradnju Rimskih brodova. Zato sto je glavna Rimska dominacija bila na moru, zato je i bilo punskih ratova, jer su Kartaginjani mrzeli Rim zbog toga, ko zna kakva bi bila istorija sveta da su Kartaginjani pobedili Rim. Od cega je izgradjen starozavetni kovceg, sada znam, ali u pitanju su dve teorije.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 9:11 am----
Pravili su brodove od kedrovine ali i od drugih vrsta. Brodovi sa jezera Nemi izgrađeni po naredbi cara Kaligule bili su od alepskog bora.
A što se tiče zavetnog kovčega: And Bezaleel made the ark of shittim wood two cubits and a half was the length of it, and a cubit and a half the breadth of it, and a cubit and a half the height of it (Exodus 37:1).
"Shittim wood" je drvo neke vrste roda Acacia. Naučnici pretpostavljaju da je A. seyal.
Bar tako stoji u Bibliji.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 3:15 pm----
Nisam siguran da su celi brodovi bili od kedrovine. Jarboli sigurno jesu.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 3:35 pm----
Kedrovina (libanska) je bila poznato i jako skupoceno drvo u starom veku. Navodno je Solomonov hram bio iznutra oblozen "zlatom, slonovacom i kedrovinom". Takodje, egipatski su faraoni kupovali od Fenicana kedrovinu i skupo je placali.
Ipak, zanimljivo je da je primer kedrovine jedan od prvih, gde je neumerena, neplanska seca, uzrokovna iskljucivo trkom za zaradom - dovela do prakticnog istrebljenja vrste... Od stojetnih suma, u Libanu je preostalo samo nekoliko hektara tih starih kedrova. (Inace je danas Liban pun kedrova, to je nacionalno drvo i cak je na zastavi - ali naravno, sve je to uglavnom ispod ma i sto godina)
Poslato: Uto Feb 14, 2012 11:24 am----
Moj Himalajac posađen prije dvije godine