Poslato: Pon Jun 27, 2011 11:06 am----
.
| drveni citat: |
| Koliki je vremenski razmak između prve i druge slike? |
Prošlo je oko 5 godina od 'lečenja' . Kedar se 'povratio' za par meseci...
| drveni citat: |
Nabuko šteta što ste sklonili post sa "zapletom".  |
Malo sam se zabrinuo, da ne zabrazdim u scenario Meksičkih serija, a drvo je ipak, poreklom iz Azije... | drveni citat: |
Očigledno je drvo bilo otrovano krečom ali se zemljište na neki način isčistilo i kedar je preživeo i ozdravio  |
Hemičari su predlagali:
- Gvožđe-sulfat ili MgSO4 , da bi se snizio PH (bio je oko 8), na -ispod 7.
- a DRugi je predlagao Mono-amonijum-fosfat ( ili Di-amonijum-fosfat ).
Ovih dana sam iskopao veću rupu ( za cisternu ) u neposrednoj blizini stabla, pa me je pogled na slojeve u zemlji podstakao, na opis problema sa Deodarom..
Poslato: Pon Jun 27, 2011 6:33 pm----
Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija?
Poslato: Uto Jun 28, 2011 1:16 pm----
| drveni citat: |
| Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija? |
Da, i meni se isto čini.( ja to kažem, Kad zemlja pobeli od muke...), manje se vidi i da je zemlja nezdrava, da je sve to nasip, sa dosta šuta..
Kada se problem uozbiljio, razmišljao sam da je u podlozi već prevelik salinitet ( EC * ), a sa malo sulfatne ( ili fosfatne ) soli se ne bi postiglo zadovoljavajuće "kišeljenje". Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra..
Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4
Poslato: Sre Jun 29, 2011 10:36 am----
| Nabuko citat: |
| ....Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra.. Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4 |
Evo jedan dobar rad sa preporučenim sredstvima i dozama u cilju povećanja kiselosti tla u zavisnosti od sastava (sadržaja: peska, gline, humusa...):
extension.oregonstate....1560-e.pdf
Poslato: Sre Jun 29, 2011 12:04 pm----
Nista o hemiji (nije moja struka!) ali, meni izgleda na slikama da je 'sut' onaj gornji, porozniji sloj, a da je ispod neka vrsta (masnije) gline. Gornji sloj se znatno lakse isciscava kisama, ali se onda sve talozi u sloju gline.
Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole.
Poslato: Sre Jun 29, 2011 12:13 pm----
| Zmijobor citat: |
| Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole. |
To može ali ne znam da li je potrebno. Pitanje je da li treba dodavati bilo šta u zemlji, pa vidi se da kedar dobro izgleda. Drvo se oporavilo i nastaviće da odbacuje iglice koje će se raspadati i zakiseljavati tlo.
Poslato: Sub Jul 02, 2011 9:14 pm----
DA,da, mislim da ste obojica u pravu.
Zmijobore, postoji pad i svi uslovi koje si naveo, ali si mi to trebao predložiti pre 5 godina...
kada je problem bio gorući (malo šale ).Uradio sam nešto drugo, ubacio sam litvanski treset ( PH oko 4, a EC minimalan ) čija je uloga bila da snizi PH i 'razredi' salinitet u svojoj okolini ( da snizi i EC ).
U detaljnijem snimku podloge , vidi se da ponegde ima malo 'zdrave' ( žute ) zemlje.
Vidi se da je, u žutoj ilovači ( glina ), pa i u njenoj okolini, "metabolizam" soli u podlozi, drugačiji.
Intervencija sa 'kišeljenjem ' podloge, doprinela je da koren pronađe novu, bolju podlogu ( da pregura krizu..). Od tada, nikakve intervencije, pa ni prihranu nisam koristio..
Poslato: Pon Dec 19, 2011 6:12 pm----
Šta se koristi kao podloga za kalemljenje, jel obična deodara ili nešto drugo?
Sliku je Miodrag postavio na temi "Rasadnici"..
Poslato: Pon Dec 19, 2011 6:35 pm----
Za kalemljenje Cedrus deodara ‚‚Glauca pendula‚‚ preporučljivo je da je podloga Cedrus deodara zbog patuljastijeg rasta, mada svi kedrovi su kompatibilni između sebe u kalemljenju samo se različitim kombinacijama dobijaju različite bujnosti. Kao podloga odlično može da posluži i Larix decidua.
Poslato: Pon Dec 19, 2011 6:49 pm----
Ali ovo nije pendula nego feeling blue.. jel da?
Moram da sakipim seme, pa za par godina da imam podloge - doći ću na neki čas kalemljenja kod vas
Kad se skupljaju šišarke? Gledao sam ispod nekih stabala, ali nema ni jedna dole, sve su visoko - ne mogu da ih dohvatim xD
Poslato: Pon Dec 19, 2011 7:15 pm----
Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti!
Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama.
Poslato: Pon Dec 19, 2011 9:22 pm----
Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru
Poslato: Pon Dec 19, 2011 11:58 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti! Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama. |
Da, da, znam, nego sam ja mislio da je ovo horizontalni, a ne žalosni kultivar..
Nego..kad se skupljaju šišarke? Jel moram da se penjem po njih ili da čekam da padnu (da ne bih pao ja)?
| trebor citat: |
| Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru |
Svi mi to kažu..ali nekako sam se zbližio sa njom i žao mi je da je obrišem
Poslato: Uto Dec 20, 2011 8:33 am----
moja knjiga kaže: "Šišarke, sedeće, uspravne, jajaste; nakon dozrevanja (u drugoj ili trećoj godini) se raspadaju."
tako da nećeš dočekati da šišarke otpadnu cele.. zato, ili se penji ili angažuj vatrogasnu službu, kao trebor
Poslato: Uto Dec 20, 2011 2:34 pm----
Sad mi nije jasno da li treba da uberem zrelu šišarku (staru 2-3 godine) ili mladu pa da čekam 2-3 god da se otvori?
Ili možda neko ima viška semena?
Sva vremena su GMT + 1 sat