Poslato: Pet Dec 30, 2011 7:16 am----
Mislim da je Starozavetni kovčeg izrađen od bagremovine (Acacia).
Poslato: Pet Dec 30, 2011 7:37 am----
Zasto sam rekao da je Libanska kedrovina bila cenjena za gradnju Rimskih brodova. Zato sto je glavna Rimska dominacija bila na moru, zato je i bilo punskih ratova, jer su Kartaginjani mrzeli Rim zbog toga, ko zna kakva bi bila istorija sveta da su Kartaginjani pobedili Rim. Od cega je izgradjen starozavetni kovceg, sada znam, ali u pitanju su dve teorije.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 9:11 am----
Pravili su brodove od kedrovine ali i od drugih vrsta. Brodovi sa jezera Nemi izgrađeni po naredbi cara Kaligule bili su od alepskog bora.
A što se tiče zavetnog kovčega: And Bezaleel made the ark of shittim wood two cubits and a half was the length of it, and a cubit and a half the breadth of it, and a cubit and a half the height of it (Exodus 37:1).
"Shittim wood" je drvo neke vrste roda Acacia. Naučnici pretpostavljaju da je A. seyal.
Bar tako stoji u Bibliji.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 3:15 pm----
Nisam siguran da su celi brodovi bili od kedrovine. Jarboli sigurno jesu.
Poslato: Pet Dec 30, 2011 3:35 pm----
Kedrovina (libanska) je bila poznato i jako skupoceno drvo u starom veku. Navodno je Solomonov hram bio iznutra oblozen "zlatom, slonovacom i kedrovinom". Takodje, egipatski su faraoni kupovali od Fenicana kedrovinu i skupo je placali.
Ipak, zanimljivo je da je primer kedrovine jedan od prvih, gde je neumerena, neplanska seca, uzrokovna iskljucivo trkom za zaradom - dovela do prakticnog istrebljenja vrste... Od stojetnih suma, u Libanu je preostalo samo nekoliko hektara tih starih kedrova. (Inace je danas Liban pun kedrova, to je nacionalno drvo i cak je na zastavi - ali naravno, sve je to uglavnom ispod ma i sto godina)
Poslato: Uto Feb 14, 2012 11:24 am----
Moj Himalajac posađen prije dvije godine
prošle zime
ljetos
Poslato: Pet Mar 16, 2012 9:38 am----
henoh,jel ti ostao ziv ovaj cedar? pitam jer kod mene u ulici se osusio jedan ogroman primjerak od oko 5 metara. skroz do zime izgledao ok,jucer prolazim, ono sve suvo... najvjerojatnije od zime...
Poslato: Pet Mar 16, 2012 10:03 am----
| damir citat: |
| henoh,jel ti ostao ziv ovaj cedar? pitam jer kod mene u ulici se osusio jedan ogroman primjerak od oko 5 metara. skroz do zime izgledao ok,jucer prolazim, ono sve suvo... najvjerojatnije od zime... |
Postoji velika mogucnost da se iglice vrate.
Ovdje se jedno desilo da je veci broj himalajaca izgubio iglice tokom izime, a sada su zivi i zdravi--- Cedrus deodara var. Larix
:)
Poslato: Pet Mar 16, 2012 3:51 pm----
Juka, ta ti je dobra! "Cedrus deodara var. Larix" - odmah ovo belezim! :)))))
Poslato: Pet Mar 16, 2012 4:38 pm----
Ja sam primetio da je dosta deodara promenilo boju iglica. Slično kako iglice kriptomerije zimi menjaju boju. Da li će opasti, videćemo.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 9:35 pm----
Da li je neko posmatrao deodare ikada kada su bile ovakve zime??? Vidim da se svi nesto iscudjavate
Ja jesam jer sam takve zime i doziveo p . Ako su samo iglice pozutile ili posmedjile a grana i pupoljak ostali zivi (nokat test) kedar ce s proleca izbaciti nove iglice i potpuno nadoknaditi krosnju. Ali ako je stepen izmrzavanja bio jaci i ako su se smrzle grane i pupoljci- onda ce se sve te grane i osusiti i nikada nece zazeleneti. Nekada ostecenje bude tako da kedar iz zone ispod snega krene sa novim granama od kojih se jedna uspravi i to bude novi vrh pomocu koga drvo nastavlja da raste. Ali, takav kedar je "smrzla" i kod sledece slicne zime ce opet jako stradati. Zato nikada nece postici ocekivanu visinu i dekorativnost i trebalo bi ga zameniti nekim koji je mozda otporniji.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 10:02 pm----
Kod svih kedrova je svojstveno da su najosetljivije jednogodišnje vršnegrane a među njima je najosetljivija centralna vršna i to kod deodare je najizraženije. Razlog je manjak mehaničkog tkiva što se vidi po vršnom letorastu koji je uvek povijen. Čak i kod atlantika starih po 20 godina često promrzne vrh.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 10:13 pm----
Da budem iskren, sada sam prvi put primetio da su iglice deodare tako masovno (i tako izraženo) posmeđile. One strašne '85/'86. se ne sećam. Tad me još nije zanimalo drveće, bio sam mali.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 10:20 pm----
Gledam po Novom Sadu, ima dosta "oprljenih" atlantica ali one bolje podnose ovakve zime nego deodare. Neke atlantike deluju kao da nisu ni osetile zimu. Ali skoro na svakoj deodari se vide tragovi smrzavanja. Sta ce koja izgubiti i sta nadoknaditi i u kojoj meri, videcemo tokom vegetacije. Naravno, mladji primerci su osetljiviji jer imaju vise mladog, osetljivog tkiva pa ce tu biti biljaka izmrzlih do granice snega ( u komsiluku imam bas takav primer, posadjenih u jesen ove god)
Poslato: Sre Mar 21, 2012 1:43 pm----
| damir citat: |
| henoh,jel ti ostao ziv ovaj cedar? pitam jer kod mene u ulici se osusio jedan ogroman primjerak od oko 5 metara. skroz do zime izgledao ok,jucer prolazim, ono sve suvo... najvjerojatnije od zime... |
Nikakvih oštećenja na njemu, kao ni na atlantici
Sva vremena su GMT + 1 sat