Jovan1. citat: |
Upravo tako. Ja sam imao 2 stabla posejana još daleke 1986. godine. Dostigla su tako nešto oko 7 metara i nenormalno su se raširila. Na žalost, niko pre mene u to vreme nije imao neko veće iskustvo s tom biljkom i moje početno oduševljenje je za 10 godina splaslo. To je toliko "neuredna" biljka za gradsko dvorište, neprekidno je nešto opadalo s nje. Precvetali cvetovi koji kao vata zapušavaju oluke i kanalizacione otvore leti, sitni listići i i lisne peteljke većim delom jeseni, mahune preko cele zime i u rano proleće. 3 puta dnevno sam čistio dvorište i uvek je izgledalo neuredno. Cveće i žbunovi u njenoj blizini su bili prekriveni njenim "otpadom" i gubili na dekorativnosti. Krošnja je zauzela pola dvorišta, više nije bilo dovoljno sunca za helofilne biljke. Na sve strane su nicale mlade albizije. Na kraju, 2003 je proradila testera i biljke sam odsekao "do panja". Još 2 godine posle toga su terale korenove izdanke a još i danas, 4 GODINE POSLE UKLANJANJA, niču mladi semenjaci kao korov. Ovo pišem samo zato da upozorim ljubitelje da ona nikako nije stablo za sadnju u malim i srednjim vrtovima, posebno u urbanim sredinama i da mora biti udaljna minimum 10 m od najbližeg objekta ili krova. Međutim, ko nije spreman da se bori sa hiljadama opalih cvetova koji, naročito posle kiše, prljaju sve na šta padnu, zapušavaju sve otvore i zadršavaju se na svim urezima i usecima, bolje da se odrekne te biljke. Jedino rešenje bi bilo primeniti neki vid orezivanja ali nisam siguran da se time ne bi značajno redukovalo cvetanje. Pravi senku kao žalosna vrba jer joj se donje grane povijaju do zemlje. Parovi listića su poluskupljeni na suncu samo na gornjim granama, one koje su niže, u delimičnoj senci imaju danju otvorene listiće kao u paprati. Dole jako malo svetlosti prolazi kroz krošnju odraslog stabla, kao kod oraha. Uz to sve je pokriveno velikim količinama "prljave vate". Kada dune vetar sve se zabija po ćoškovima dvorišta, a kada padne kiša lepi se ne sve na čega padne i ostavlja ružne tragove na stazama i betonu. Posadi je na putu koji vodi u kuću pa ćeš da vidiš šta ćeš sve uneti na cipelama. Po kišnom vremenu saginješ se da bi pročao ispod nje izbegavajući kupanje. Ako pak "podižeš krošnju" orezivanjem donjih grana, dobiješ više svetla sa strane onda cvet ne vidiš odozdo, jer je postavljen iznad lišća, prema suncu, pa moraš da izađeš na ulicu da bi video svoje drvo u cvatu. Ovo naravno važi za male i srednje vrtove i dvorišta, kada su u blizini zgrade, ograde, krovovi...koji redukuju svetlost koja bi mogla doći sa strane. Razumem početničku egzaltaciju ovim drvetom. I ja sam je imao kada sam nabavio seme od Thompson&Morgan 1985 i bio sam prvi u Novom Sadu koji je imao ovo drvo. Ali ako imaš ukućane koji ne dele tvoje oduševljenje, smeće koje ovo drvo pravi u delu dvorišta u kome se "živi" i problemi sa dvorišnom kanalizacijom i olucima,postaje stalni izvor nesporazuma i svađa. Ah da. Prvih 10 godina se nekako i izdrži ali, s obzirom da albizija posle svojih 7 metara visine nastavlja da raste u širinu, sa 17 godina se nešto moralo preduzeti. Ljudi nisu nikad naročito skloni samokitici, pa je tako i na ovom forumu. Ja priznajem da sam pogrešio u izboru mesta za sadnju ( ili vrsti za to mesto ), pa sam želeo da svoje iskustvo prenesem onome ko je spreman da ga razmotri, da možda ne bi ponovio sličnu grešku, jer je moja potekla iz neznanja. Ona je u SAD ( Florida napr.) proglašena za jedan od najopasnijih korova koji preti da potisne samoniklu floru jer se neograničeno i nezaustavljivo širi!!! |
Sva vremena su GMT + 1 sat