Poslato: Ned Sep 16, 2007 1:48 am----
Vinogradarsku breskvu sam kao mali dosta cesto susretao. Ne znam joj latinski naziv. Plodovi su sitniji i ukus je fenomenalan, ali pomalo gorak. Imam jednu voćku staru preko 15-20 godina, koja ja mala i kriva, u prečniku jedva 30tak cm. Užasno interesantno i ružno drvce. Hehe.
E sad, ranijih godina je rađala dosta plodova, koji su bili puni smole koja se slivala sa njih. Plodovi su bili beli i flekavi sivkasto i tamno braon, kad prljavi. Međutim, voćka je neverovatno otporna na sve bolesti koje su harale voćnjakom. Ove godine je prvi put orezana i tretirana, i dala je odličan rod, plodovi su bili čisti i krupni. Ona kasno rađa i dugo sazreva, međutim tih desetak kila plodova su bili neverovatno ukusni. Sledeće godine bih da je razmnožim, ali ne znam kako to da izvedem. Dali da sad uzmem reznice i da stavim u, što bi vinogradari rekli, "školice", ili da je kalemim na nešto. Usput bih i da probam da od nje napravim i bonsai drvce, zato što su kora i oblik jako interesantni. Molim za neku pomoć. Hvala.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 8:41 pm----
Vinogradarska breskva je stvarno extra voće. Što kažeš, ima neki specifičan oporo-osvežavajući ukus i belo meso za razliku od klasične breskve koja je žuta.
Interesantno je da se od pre par godina pojavila na pijacama vinogradarska nektarina. Iste je veličine kao klasična nektarina samo što su boja i ukus kao kod vinogradarske breskve.
STRAVA!
A ovo za razmnožavanje, ja mislim da ne treba da se zavitlavaš sa reznicama. Kalemljenje je najsigurnije.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:30 pm----
Drveni, slažem se sa tobom, ipak je kalem prava stvar, ali na šta da kalemim, kad za breskve ide vinogradarska kao podloga. Da stavim na šljivu, belošljivu ili šta već? I kako da kalemim - u procep? Ne znam ni to. A ni kada. Obzirom da sam laik, zbog toga i pitam sve ovo.
S druge strane, mislim da bi sad reznice sad u jesen mogle da se prime, a i nekako mi je lakše, ali ako nije dobra varijanta, odmah ću to odbaciti Bitno mi je da na proleće imam par novih komada. Hvala na odgovoru.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:36 pm----
Veceras me svuda ima
ali sta cu kad imam sta da kazem. Moja vinogradarska breskva raste po celoj basti, bukvalno gde god je pala kostica, tako da sam pola ulice snabdela sa mladicama, koje su potpuno iste kao i njihova mama. Nije bela, valjda je novijeg datuma, nego zuta, okrugla, odvaja se od kostice, izuzetno slatka, jedina mana joj je sto je slabo postojan plod-mora odmah da se pojede ili preradi.Ne znam zasto bi se mucili sa kalemljenjem i ja sam je dobila kao mladicu ispod nekog drveta, a sad vise ne znam gde cu sa njima
Poslato: Sre Sep 26, 2007 8:53 am----
Tacno tako! Vinogradarska breskva se razmnozava kosticama i plodovi budu isti kao oni sa kojih smo uzeli kosticu. Cak i kada se poseje kostica od ovih obicnih breskvi sa pijace izraste vinogradarska breskva. Samo sto u tom slucaju niste sigurni kakvi ce plodovi tacno biti. Postoje razne varijante ukusa vinogradarske breskve.
Pozdrav.
Poslato: Sre Sep 26, 2007 9:45 am----
Sjecam se vinogradarske breskve ;njenog okusa i mirisa mmmmmmmm. Ima bolji okus ood svih drugih breskvi i slazem se to za transport: dosta izgubi na izgledu tokom transporta , jako lako potamni i onda naravno gubi na okusu i kvaliteti.
Poslato: Sre Sep 26, 2007 9:51 am----
Slazem se sa hopplom,nema ukusnije!!!
Poslato: Sre Sep 26, 2007 10:03 am----
nekad davno smo to imali a bas je i bila kako je opisano: neugledna i ispustala smolu, cak je te smole bilo i po plodovima....
Poslato: Pet Sep 28, 2007 1:33 pm----
| CTAHOJKO citat: |
| Drveni, slažem se sa tobom, ipak je kalem prava stvar, ali na šta da kalemim, kad za breskve ide vinogradarska kao podloga. Da stavim na šljivu, belošljivu ili šta već? I kako da kalemim - u procep? Ne znam ni to. A ni kada. Obzirom da sam laik, zbog toga i pitam sve ovo. S druge strane, mislim da bi sad reznice sad u jesen mogle da se prime, a i nekako mi je lakše, ali ako nije dobra varijanta, odmah ću to odbaciti Bitno mi je da na proleće imam par novih komada. Hvala na odgovoru. |
Ako već imaš iskustva sa ožiljavanjem raznica breskve, samo napred!
Držim ti palčeve.
Obavezno okači ovde postupak, baš me zanima.
A i rezultat.
Poslato: Pet Sep 28, 2007 3:29 pm----
Imam 6-7 drveta vinogradske breskve u bašti i svake godine nikne sijaset mladih biljčica po bašti. Ona za 2 godine i rodi po koji plod. Brzo rastu. Ako si blizu N.Sada možeš da dobiješ mlade biljčice što su proletos nikle po bašti, ionako neznam gde ću sa njima. Visine su preko metra i imam jedno 5-6 komada.
Poslato: Sub Sep 29, 2007 4:17 pm----
Stanoje, ako zelis da tvoju vinogradsku breskvu razmnozis, najbolje je da u prolece tik pred kretanja vegetacije od nje uzmes kalem grancice i to od zdravih jednogodisnjih lastara, znaci bez smole i drugih oboljenja, i kalemis je na badem, dunju ili slivu dzanku. Za tehniku kalemljenja, siguran sam , naci ces na netu ili nekog strucnjaka, a najbolje je da ti sam to obavis , makar uspeh ti bio 10%.
Poslato: Pet Jan 11, 2008 7:14 pm----
Mislim da nema potrebe kalemiti vinogradsku breskvu kada setvom koštice dobijamo istu biljku.Vinogradske breskve ima i sa belim i žutim mesom.
Poslato: Pet Jan 11, 2008 8:02 pm----
nektarina je nektarina
Poslato: Pon Okt 27, 2008 12:41 am----
Kakvu negu primenjujete na vasim vinogradarskim breskvama. Ima li sanse da solidno rodi bez ikakvog prskanja i bez ili sa minimalnim zalivanjem. Pozdrav
Poslato: Pon Okt 27, 2008 6:12 am----
Tako nešto postići , ne postoji pravilo. Ako se pojavi tafrina ili monilija tu nema spasa . Nema ni ploda.Čista lutrija.
Poslato: Pon Mar 16, 2009 12:40 pm----
Stanojko. uzmi bre kostice od te vinogradarke i posadi u jesen u pesak i imaces kolkiko oces novih sadnica. Ta obicna ili divlja bresakva ili kako je jos mi na jugu zovemo ,,praska,, razmnozava se kosticama i ima je svuda samoniklo ,kakvo kalemljenje nemoj da vam se smeju . pozdrav.
Poslato: Uto Mar 17, 2009 11:13 pm----
Godinama sam imao prasku u dvorištu . Nikada je nisam prskao jer je otporna na tafrinu deformans barem ova žuta maljava malo nagorka i pokrivena tragovima smole . Sazrijevala je početkom jeseni . Ako se oreže plodovi budu krupni a i ako ne radiš ništa oko nje ona ipak redovno i obimno rađa .Najbolje je da razmnožiš iz sjemenke baš tu jer vidim da ima sada nekih vinogradarskih breskvi koje se vremenom zriobe i opisom razlikuju od ove koju si opisao a dali su otporne kao ova stara žuta nagorka to je pitanje .
Poslato: Ned Mar 22, 2009 9:51 pm----
Nova sam, s malo iskustva a puno volje da saznam sto vise, o raznim temama. Vi ste svi extra. Imam kosticu od krupne mnogo slatke praske koju sam jesenas pojela. Kako da zasadim istu?
Poslato: Pon Mar 23, 2009 8:21 pm----
Evo ja imam bas dobro iskustvo sa vinogradarskim breskvama u svom vinogradu. Mozes slobodno i sad da zasadis kosticu, nici ce i poceti da raste jos ovog proleca. Bice ista kao majka breskva. Ja imam i zute i bele. Bele su krupnije i imaju bas onu finu starinsku aromu. Pravimo dzem od njih koji ima vrlo interesantan ukus.
Poslato: Čet Mar 26, 2009 7:46 pm----
zahvaljujem se puno. sutra ujutro sadim.ova ce biti crvenkasta unutra.
Poslato: Sub Sep 04, 2010 5:30 pm----
Moj otac je kupio breskvu na pijaci i posadio . Ali mi smo vremenom shvatili da je to praska . Bela mala praska jako je ukusna i preporucio bih je svima . Bez neke posebne nege je rodila jako puno i ako joj je ovo prva godina roda .
U svom komsiluku sam video jednu prasku isto bela ali su plodovi bas veliki .
Jel moguce da neke praske imaju velike plodove ?
Poslato: Sub Sep 04, 2010 6:12 pm----
obozavam je!!! danas sam bas naleteo i kupio. kao mali smo imali ali male su bile. ove su velike, ali okus i miris su isti
Poslato: Pet Sep 10, 2010 11:49 pm----
pozdrav
ima li tko za pokloniti nešto sjemena crvene vinogradske?
ili gdje ima kupiti?
teško da ću to naći u HR
Poslato: Pon Sep 13, 2010 11:18 am----
| garak citat: |
| pozdrav ima li tko za pokloniti nešto sjemena crvene vinogradske? ili gdje ima kupiti? teško da ću to naći u HR |
Ako si iz Zagreba probaj na placu. Dolac
Ako išta drugo kupiš par plodova i posadiš košticu. Onda si barem siguran da je u pitanju vinogradarka.
Poslato: Sub Okt 23, 2010 12:02 am----
e, iz okolice splita sam
a mislim da nema na tržnici
Poslato: Pet Dec 03, 2010 6:01 pm----
moja vinogradarska je narandzaste boje i mnogo je ukusna
Poslato: Sub Mar 03, 2012 1:31 am----
Postovani, ja imam zasad vinogradarske breskve (oko 1 ha) i inace prodajem papricicu, to vam je koscica breskve vinogradarske koja je pukla i sada je pikirana u case) posto je vrlo otporna na razne bolesti ljudi je koriste kao podlogu za kajsiju i sve vrste kalemljene breskve, prosle godine je prodaja isla odlicno preko 20000 komada. Koga interesuje moze me kontaktirati na email vladajankovic21 @ yahoo.com i dobiti sve informacije, u vezi kalemljenja, zasadnje, tretiranja. Inace sam iz okoline Beograd
Svako dobro
Vladimir
Poslato: Uto Apr 07, 2015 3:08 pm----
Dali valja sa DELAN 700 WG da poprskam vinogradarsku breskvu protiv smole posto je otvorila cvetove a daj preparat mi je dao cuvek u poloprivrednoj apoteci
Poslato: Uto Apr 07, 2015 5:23 pm----
Pa čekaj , rekoše da se vinogradarska breskva ne prska...otporna na bolesti...I koliko ja znam u cvetu se prska protiv monilije...
Ne znam za šta služi taj delan?
Poslato: Uto Apr 07, 2015 5:53 pm----
Pišu ljudi sve i svašta. Kao prvo nije vinogradarska vać vinogradska breskva.
Razmnožava se generativno. Ima ih više varijeteta. Krupnoća zavisi od agrotehnike i od količine zametnutih plodova, proređivanje daje pozitivan efekat
Podložna bolestima koliko i sve druge breskve. Na pojavu bolesti utiče pozicija, ekspozicija i sklop, kao i meteorološke prilike.
DELAN 700 wg se preventivno koristi od mišjih ušiju DO CVETANJA.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 5:57 pm----
Ako se koristi Delan mislim da je vrlo bitno da se upotrebi onog trenutka kada se pojavi zelena tačka na lisnom pupoljku. Sve kasnije je uzaludno prskanje ako se misli na Tafrinu.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 7:50 pm----
| Scotch citat: |
| Pišu ljudi sve i svašta. Kao prvo nije vinogradarska vać vinogradska breskva. |
Nego nevezano za ovo prosipanje pameti, kao organska zastita breskve od kvrdzavosti lista ljudi koriste rastvor sa 20% mleka - e sad koliko je ucinkovito videcu jer sam posadio nekoliko nektarina
Znaci lupam balon od 10l sipas 8l vode i 2l mleka i sa tim se prska u vise navrata ali kad biljka vec ima lista - licno dodacu i malo piva jer se bolje lepi rastvor za list.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:03 pm----
Evo jedno iskustvo...
Eksperiment sa ekološkom proizvodnjom, započeo sam na voćkama- breskvama. Kod breskvi, najveći je problem kovrčavost lišća, najčešće je to Taphrina deformans. Pojava je vrlo lako uočljiva po crvenim listovima koji se kovrčaju. Tad sam jako malo znao o zaštiti ekološkim sredstvima, pa je to bio skok u vatru. Negdje sam načuo da je dobra zaštita protiv gljivičnih bolesti obično mlijeko. Tako sam i počeo. Rezultati su bili impresivni pogotovo stoga jer su bile u pitanju mlade breskve koje su osjetljivije od starijih. Tokom cijele sezone, na 25 breskvi koje su bile u pokusu, bolest se je pojavila na doslovno nekoliko listova. U voćnjaku su bile i stare breskve (oko 50 kom) i nekoliko nektarina koje su se tretirale kemijskim zaštitnim sredstvima. Voćke tretirane mlijekom i kemijskim sredstvima, bile su odvojene sa nekoliko redova vinove loze. I dok su mlade breskve bile potpuno zdrave, stare su u potpunosti oboljele. Gotovo svaki list je bio zaražen i to je očito bilo da je voćnjak bolestan, da kemijska sredstva nisu dovoljno učinkovita i prizor je bio doista grozan. Tad se je krenulo sa tretiranjem cijelog voćnjaka sa mliječnim preparatom. Rezultati su ponovno bili fenomenalni. Ne samo da su se sve breskve oporavile, nego su se uspjele oporaviti i nektarine koju su jako osjetljive. Svo bolesno lišće je otpalo i narasli su novi koji zbog tretiranja mlijekom više nisu oboljeli. Tim eksperimentom, shvatio sam da je mlijeko vrlo moćan fungicid. Uočio sam da nije kasno sa tretiranjem ako se bolest i pojavi. Znanstvenici još nisu objasnili zašto je mlijeko toliko učinkovito, vjerojatno im i nije baš u interesu. Možda mlijeko uništava gljivice zbog fermentacije. Mlijekom sam tretirao i kupine u vrtu. Plijesan se je smanjila u velikoj mjeri prve godine. Druge godine, pojavila se u smiješno malim razmjerima, gotovo da je i nije bilo. U samom startu, imao sam i manjih problema sa ušima. Njih sam tretirao sa preparatom od koprive koji se nije pokazao tako moćan, pa sam po ušima posipao ljutu mljevenu papriku nakon špricanja sa mlijekom i koprivom. To je donekle smanjilo njihov broj. No tokom vremena, saznao sam za još neke preparate protiv insekata koje možete pročitati dolje niže. Njihovu učinkovitost ću provjeriti ove godine. Moram napomenuti da su kod početnika u eko proizvodnji, najveći problem insekti. Treba proći bar 2-3 godine da se uravnoteži broj predatora i „nametnika“. Nametnika mislim uvjetno rečeno jer sve ima svoj smisao. Obrambeni mehanizam protiv insekata možete pojačati ako kupite ličinke njihovih predatora. Kod nas već postoje firme koje prodaju ličinke i možete ih naći preko neta. Ili možete kupiti ljepljive ploče. Ujedno, one su i jedino sredstvo koje ću ovdje navesti, koje ubija kukce. Svi ostali preparati samo ih tjeraju i smanjuju njihov broj. Dakle, nemojte očekivati da uopće nećete imati uši ili drugih insekata koji se hrane vašim voćem ili povrćem. Tu su i mravi. Oni su korisni jer unose organske tvari u tlo. Kad se penju po voćki, oni joj neće naštetiti, samo se penju do uši, da bi se hranili njihovim slatkim sokom. Dakle, treba tretirati uši.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:23 pm----
Jesi li probao sapunicom protiv lisnih vasi?
Ja sam ih tako resio, samo moras paziti na koncentarciju nesme biti jaka jer valjda zacepi pore na listu, mislim da je ona jako dobra i kod zimskog prskanja kad moze i jaca koncentracija.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:28 pm----
kod nas se praska općenito ne tretira, jer se sama očisti od kovrčavosti, eventualno se odrezu jako zaraženi listovi ili grančice
veći problem je, čini mi se žilogriz, koji je doslovno pojede....od panja pa na više, prea krošnji
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:40 pm----
| kreketalo citat: |
| Jesi li probao sapunicom protiv lisnih vasi? Ja sam ih tako resio, samo moras paziti na koncentarciju nesme biti jaka jer valjda zacepi pore na listu, mislim da je ona jako dobra i kod zimskog prskanja kad moze i jaca koncentracija. |
Nisam probao.
Posljednje 2 god nisam nicime tretirao usi i nisam imao problema.
Periodicno su se pojavljivale u nekom manjem neznacajnom broju.
Isao sam nekoliko puta sa eko preparatom na bazi morskih algi koji pojacava imunitet.
Bilo je jako puno bubamara,mravi i zlatooka,uholaza.
I na moje veliko iznenadenje pri svakoj pojavi usiju jednostavno kroz 7,8 dana nestanu.
Odlucio sam da se onda i ne mijesam..
Sadit cu Buhac za ne daj Boze.
To ce biti vrh zastite protiv usiju.
Iako ima jedan fantastican biljni preparat za kupiti i kazu jako djelotvoran na bazi biljnog ulja.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:41 pm----
Što se tiče prosipanja pameti ko ima taj i prosipa.
Šija može biti vrat al vrat ne može biti šiaja, jer ima anatomskih i ostoloških razlika. Nikada nisam čuo da recimo neko kaže da konj ima šiju, dok je ćuran ima. Razlika je u dužini pršljenova i mogužnosti zaokreta preko 360 stepeni kod šije (poznavanje prirode za niže razrede).
Zidarski čekić i zidarev čekić ili dunđerski visak i dedin visak onako slikovito.
Ako previše lupaš balon smanjiće mu se zapremina pa ćeš teže sračunati odnos.
Pročitao sam mnogo tvrdnji da mleko nije pomoglo kod kovrdžavosti lista breskve (Tafde). Zaraza se ostvaruje odmah po pucanju pupoljaka ako su za to povoljni uslovi pa je svaka kasnija aktivnost i cilju zaštite gubljenje truda i novca. Pivo je za stariji stadijum a poželjne su i grickalice. pozdrav
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:53 pm----
Ja uvijek kazem da se i ne isplati maltretirati sa borbom protiv kovrcavosti u vegetaciji.
Bakarni preparat tipa Bordoska juha je dozvoljen u eko proizvodnji.
A protiv kovrcavosti se prska u mirovanju i to u jesen nakon opadanja lisca i jos jednom pred kretanje vegetacije i kovrcavosti nece biti.
Do konzumiranja prvi plodova proci ce najmanje 4 mjeseca.
Ne vidim problem.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 8:55 pm----
.
Iako ima jedan fantastican biljni preparat za kupiti i kazu jako djelotvoran na bazi biljnog ulja.[/quote]
Jel od uljane repice?
Poslato: Uto Apr 07, 2015 9:03 pm----
Miki ako nisi primetio ovo je forum ljubitelja biljaka a ne strucan forum, i mnogi nemaju zavrsen fakultet, ali opet vole biljke i druzenje pa su tu.
A ti si ko dzangrizavi uca (ucitelj) i hvatas se za svaku rec i prosipas ispravka ne pamet vec mudrolije - pametnice uglavnom i vole same da se hvale da imaju pameti...
Poslato: Uto Apr 07, 2015 9:06 pm----
| zarkodj citat: |
| . Iako ima jedan fantastican biljni preparat za kupiti i kazu jako djelotvoran na bazi biljnog ulja. |
Jel od uljane repice?[/quote]
Da, Prima.
Kazu da je za usi izuzetno djelotvoran.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 9:13 pm----
Mislim da je Gospodin Knez01 mislo na preparat od nekog južnoameričkog drveta, koji ima neka inhibirajuća svojstva prema insektima.
Posle toliko vremena bez hemije on (Knez01), treba samo da brine o predatorima i njihovom smeštaju. Lisne vaši su više zabrinjavajuće kao vektori nego kao neposredne štetočine i pored bubamara, zlatooki i lepotelki on ne treba da brine a mrave bi trebalo sprečiti da se penju u krošnje.
Što se korišćenja preparata na bazi bakra tiče mislim da postoji ograničenje u broju tretiranja i dozvoljenom utrošku po jedinici površine. Imak je ta upotreba bezbedna jer nema translokacije pa je vreme upotrebe i dobro pranje voća vodom dovoljna mera sigurnosti.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 9:26 pm----
| Scotch citat: |
| Mislim da je Gospodin Knez01 mislo na preparat od nekog južnoameričkog drveta, koji ima neka inhibirajuća svojstva prema insektima. Posle toliko vremena bez hemije on (Knez01), treba samo da brine o predatorima i njihovom smeštaju. Lisne vaši su više zabrinjavajuće kao vektori nego kao neposredne štetočine i pored bubamara, zlatooki i lepotelki on ne treba da brine a mrave bi trebalo sprečiti da se penju u krošnje. Što se korišćenja preparata na bazi bakra tiče mislim da postoji ograničenje u broju tretiranja i dozvoljenom utrošku po jedinici površine. Imak je ta upotreba bezbedna jer nema translokacije pa je vreme upotrebe i dobro pranje voća vodom dovoljna mera sigurnosti. |
Nisam mislio na Neemazal nego na Primu koja je na bazi biljnog ulja od uljane repice.
Bordoskom juhom idem u minimalnoj koncentraciji maximalno 2x godisnje iskljucivo u mirovanju.
Mrave planiram mehanicki sprijeciti da se penju u krosnju.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 10:02 pm----
Osim imena i koncentracije (750) i da je blago kiseo, ništa. i ja to ne volim,
Razlika sadržaja (250)?
Mehanizam delovanja?
vreme i produkti razgradnje? Ne sumnjam da je učinkovit al ne volim da nagađam.
Za mrave je najbolje namazati lepak za ptice od imele ili lepak za glodare oko stabla u večernjim satima i sutradan se ne mogu popet a predatorima je olakšan posao.
Znaš Mini, malo oplemenjivanja nikom ne škodi, to se zove i rafinacija i nema potrebe za zagradama osim ako tebi u podsvesti uča ima još neko značenje.
Poslato: Sre Apr 08, 2015 6:24 am----
Tesko da od tebe moze stici ikakvo oplemenjavanje, al ajd...
Ni jedan tvoj post nisam video bez prisustva arogancije i pokadkad narcisoidnosti - tako da tesko se to moze nazvati oplemenjavanjem...
A forum je ipak neka vrsta druzenja, tako da sa tim nacinom komunikacije skreces sa susitne foruma, ali to je verovatno vec nacin zivljenja kod tebe.
Poslato: Sre Apr 08, 2015 6:48 pm----
Onda treba ispraviti i naslov teme...A ima logike. Nije breskva od vinogradara , nego iz vinograda...Ali to su opet sitnice...
Što kaže Kreketalo, bitno je druženje...i ponešto naučiti.
A svakako je bolje, kada se priča, na približno istoj razini, nego kada se previše odskače...Jer onda i neki dobar savet...nije ti više dobar...najblaže rečeno.
Ja sam prošle godine tretirao mlekom, paradajz i papriku...nisam znao da može se koristiti u voću tjt. da ima stvarnih efekata. Što se tiče rezultata kod paradajza, mogu vam reći da se najduže održao u odnosu na blisko okruženje , a kod paprike nisam primetio nekakvu razliku....
Poslato: Sre Apr 08, 2015 6:56 pm----
Ali evo ponovo sam pročitao prethodnu stranu ...i ptao bih nešto drugo...
Koji je ustvari problem sa mravima? Kakvu oni funkciju imaju , pozitivnu ili negativnu? Zašto im ne treba dati da se šetaju po voćki ? Sad , znamo da se oni hrane vašima...onda borimo se protiv vašiju i mravi se neće više šetati...ili hoće ?
Poslato: Sre Apr 08, 2015 7:11 pm----
Ukratko,tjeraju druge korisnije kukce i prenose patogene na list
Poslato: Sre Apr 08, 2015 7:24 pm----
Strec foliju i okomotas na jednom delu oko stabla i tu namazes npr. lepkom za glodare koji se ne stvrdnjava, to je dobro kod mladih stabala koja su neotporna, mada moguce je mozda i neki drugi nacin.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 6:35 pm----
[quote="Knez01"]Ukratko,tjeraju druge korisnije kukce i prenose patogene na list[/quote]
Znači ti mali gadovi tako...
Pa moramo ih naterati da obrišu noge pre penjanja uz voćku...Jel tako?
Nadam se da će nam "stručnjaci" naći odgovarajuće "mehanizme...."
Poslato: Čet Apr 09, 2015 7:05 pm----
To sa prenošenjem patogena stoji na klimavim nogama.
Korisnost mrava se ogleda u tome što živeći u zemljištu i kopanjem svojih tunela vrše nekakvu aeraciju i stvarajući zalihe hrane unose organsku materiju u tlo. Sve ovo je maltene zanemarivo, jer ne može zameniti agrotehničke mere i uticaj čoveka. Najveća vrednost mrava je čistačka uloga bar kod Nas. Mravi pokupe svo dostupno seme korovskih biljaka kao i insekte koje mogu da savladaju i koriste ih za svoju ishranu. Međutim sa lisnim vašima ma koje da su žive u sprezi. Lisne vaši luče sltku tečnost (medljiku), na koju su navučeni mravi pa je koriste direktno u ishrani kao visoko vredan energent a za uzvrat pružaju vašima "fizikču"zaštitu. Prisustvo mrava na biljkama je siguran znak da su se pojavile vaši. Larve predatora su od strane mrava ometane pa im je "učinak" istrebljenja znatno manji dok su njihova imaga pokretljivija (lete), pa mogu potražiti hranu i na ne branjenim terenima
Pisao sam već da se za odbranu od mrava koristi lepak za ptice dobijen iz bobica imele, zatim lepak za glodare a mogu se koristiti i razne lepljive masti.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 7:16 pm----
Sada sam malo zbunjen. Nisam znao za ovo da mravi u stvari očiste medljiku. U tom slučaju ispada da su mravi korisni jer je medljika podloga za čađavu gljivu.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 8:00 pm----
Pogrešno si shvatio, mravi bukvalno srču izlučevine sa vaši a ne stružu naslagu koja je razmazana po listu, tako da ne čiste lisnu površinu. I ta gljiva koja se naseljava, naseljava se na tim slakim naslagama i primarno nije patogen. Međutim svojim prisustvom smanjuje priliv svetlosti na lisnu površinu i povečava aldebo (refleksiju).
Poslato: Čet Apr 09, 2015 8:45 pm----
Jasno, hvala.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 6:57 pm----
Imam breskvu u basti ima vec 3 godine i po prvi put je probeharala bas danas ,pa me interesuje dali bi moglo biti plodova ove godine na njoj , ako neko zna...
Poslato: Pet Apr 10, 2015 7:10 pm----
[quote="zarkodj"]Jasno, hvala.[/quote]
I ja se pridružujem ...Hvala Scotsch...
To o mravima smo rasčistili...
Poslato: Pet Apr 10, 2015 7:13 pm----
Trebalo bi da rodi, mozas to videti vec u periodu susenja latica skines koju laticu videce se zacetak ploda.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 7:14 pm----
| Josepe citat: |
| Imam breskvu u basti ima vec 3 godine i po prvi put je probeharala bas danas ,pa me interesuje dali bi moglo biti plodova ove godine na njoj , ako neko zna... |
Nema razloga da ne bude.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 9:43 pm----
Ako se oprašivanje i oplodnja uspešno obave, po opadanju kruničnih listića videće se zametnuti plodovi, da li će biljka roditi (dovesti plodove do zrenja), kod mladih biljaka je uvek znak pitanja pa se može desiti da biljka odbaci plodove. To se dešava iz više razloga kao prisustvo nekog štetnika u plodu, prisustvo glivica, nedostatak vlage u tlu, topli i suvi vetrovi itd.
Moj Ti je savet da po precvetavanju prorediš plodove i ostaviš desetak, tu bi količinu biljka trebala sa sigurnošću da izgura do zrenja, jer sada Ti je cilj da prvim rodom vidiš šta si zapravo posadio i odnegovao. Pozdrav
Poslato: Pon Apr 13, 2015 7:38 am----
| nenadgrk citat: |
| Tacno tako! Vinogradarska breskva se razmnozava kosticama i plodovi budu isti kao oni sa kojih smo uzeli kosticu. |
Хвала на корисној информацији пошто ми је пре дан-два никла
Након колико година могу да очекујем да уберем прве плодове?
Poslato: Pon Apr 13, 2015 10:13 am----
| Vladan citat: | ||
Хвала на корисној информацији пошто ми је пре дан-два никла Након колико година могу да очекујем да уберем прве плодове? |
Ne shvatam zašto je breskva posejana u saksiju.
Poslato: Pon Apr 13, 2015 12:33 pm----
Зар је проблем да се из чашице јогурта пресади у воћњак.
Презимила је у фрижидеру и ставио у супстрат. Ускоро ће на стално место.
Poslato: Pon Apr 13, 2015 1:36 pm----
To treba uraditi odmah. Za breskvu ne trebaju frižideri. U jesen se nabacaju koštice i u proleće sve to niče.
Poslato: Pon Apr 13, 2015 1:54 pm----
Била је у стратификацији. Очито да јој није шкодило већ напротив.
Poslato: Sre Apr 29, 2015 8:34 pm----
| kreketalo citat: |
| Trebalo bi da rodi, mozas to videti vec u periodu susenja latica skines koju laticu videce se zacetak ploda. |
Bio si u pravu narasle su male breskve velicine poput zrna graska.
Ali na zalost ima dosta kovrdzavog lista
.
Poslato: Sre Apr 29, 2015 8:40 pm----
breskvice bas kao na ovoj slici
www.google.ba/search?n...B288%3B216
Poslato: Sre Apr 29, 2015 8:40 pm----
| Josepe citat: | ||
Bio si u pravu narasle su male breskve velicine poput zrna graska. Ali na zalost ima dosta kovrdzavog lista . |
Poskidaj to bolesno lišće i iznesi iz voćnjaka. Sa lepim danima nestaće i tafrina.
Poslato: Sub Maj 02, 2015 6:04 pm----
nerazumijem sta ti je to tafrina.
Poslato: Sub Maj 02, 2015 6:05 pm----
dali mi neko moze odgovoriti na ovo pitanje postavio sam ga u aprilu al i dalje se nista nije promjenilo , pitanje je na linku
www.svetbiljaka.com/Fo...19839.html
Poslato: Sub Maj 02, 2015 6:44 pm----
| Josepe citat: |
| nerazumijem sta ti je to tafrina. |
To ti je to kovrdžavo lišće prouzrokovano gljivicom Taphrina deformans.
Poslato: Sub Maj 02, 2015 6:53 pm----
a sad mi je jasno
Poslato: Sub Maj 02, 2015 7:00 pm----
| Vladan citat: | ||
Хвала на корисној информацији пошто ми је пре дан-два никла Након колико година могу да очекујем да уберем прве плодове? |
Ova moja breskva prvi put rađa ove godine,a ima samo tri godine. A za tvoju neznam ali ako nebude joj dobra zemlja i ako nebudes joj svake jeseni davao stajsko djubrivo nevjerujem da ce krenuti davati plodove sa tri godine nego sa najvjerovatnije 5 ili 6 godina.
Poslato: Sub Maj 02, 2015 7:42 pm----
Vinogradarska breskva ili kako je jos neki zovu praska je biljka koja se razmnozava iskljucivo kosticama . Dovoljno je da se sve kostice u oktobru razbacaju po dvoristu koje se sproleca rilja ili ore i eto na jesen sadnica preko jednog metra . Ne treba nikakav stratifikacija . Ko ne poseje u oktobru moze i na prolece a i u leto ako zakasni.
Pozdrav.
Poslato: Sub Jul 04, 2015 10:52 am----
Kakva je podloga magriva za nektarinu.
www.svetbiljaka.com/Fo...tml#713564
Sva vremena su GMT + 1 sat