Poslato: Pet Sep 21, 2007 12:14 pm----
Interesuje me sve o uzgoju šipurka i gde mogu kupiti sadnice šipurka.ako neko zna nešto o ovoj temi neka se javi.
Poslato: Uto Nov 13, 2007 4:17 pm----
Pokusaj Ljekobilje Trebinje
Ako nije kasno
Poslato: Pon Mar 17, 2008 10:26 pm----
Može li neko da mi kaže kako se uzgaja pitomi šipurak. Mama je dobila sadnicu pa ne zna kako dalje.
Hvala
Poslato: Uto Sep 09, 2008 9:05 pm----
Taj šipurak uopše nije loš. Ne znam da li ga uopšte neko uzgaja u većoj količini. Ako neko zna neka mi kaže
Koliko košta sadnica i koliko košta kilogram u otkupu.
Sigurno je berba teška, mada je interesantan.
Može se sušiti za čajeve. Zna li neko nešto o šipurku?
Halo uzgajivači! Ima li neko plantažu?
Poslato: Sre Sep 10, 2008 10:08 am----
Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.
Šipak se nalazi se u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.
Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastoja čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.
Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.
I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.
sr.wikipedia.org/sr-el/Шипак
Poslato: Sre Sep 10, 2008 1:42 pm----
hvala bato, no zanima me plantaža šipurka, ali to mi je objasnio jedan proizvođač sadnica. sadnice su 40-50 din a rosa canina 1 euro. sadni se 3x1,5 m daje abaut 5 kg po stablu. treće godine daje rod. čaj umem da skuvam :-))
Poslato: Sre Sep 10, 2008 8:51 pm----
@dekalend
Uf, nista te ne razumem. Kakve sadnice su 40-50 din, a sta je 1€ jer,
to sto si napisao, Rosa canina, je latinsko ime za shipak
@ p.bata
jeste sipak bogat C vitaminom ali ni jedan napitak posle kuvanja nema bas neke kolicine C vitamina. On se kuvanjem unistava.
Inace vise C vitamina od limuna imaju mnoge biljke. Recimo persun ali na zalost i on se najcesce kuva. Zatim tu je kivi koga zovu vitaminska bomba i koji se jede svez.......
Poslato: Sre Sep 10, 2008 9:18 pm----
A da li neko zna neki dobar a ne mnogo težak recept za džem od sipka?
Poslato: Sre Sep 10, 2008 9:56 pm----
to sa kuvanjem i C vitaminom treba da stoji kao uputstvo na kutiji čaja, a meni treba uputstvo za sadnju i uzgoj
Poslato: Sre Sep 10, 2008 10:22 pm----
@Tartar Ovo je CP sa nekog sajta koji sam pronasao googlanjem!
Poslato: Sre Sep 10, 2008 11:09 pm----
| micika007 citat: |
| A da li neko zna neki dobar a ne mnogo težak recept za džem od sipka? |
Poslato: Čet Sep 11, 2008 9:13 am----
| mazenka citat: | ||
|
Znaci bez prodavnice i kupovnog nista.
Poslato: Čet Sep 11, 2008 10:19 am----
Mislim da gresis za kupovni dzem ili mermeladu od sipka(sipuraka). Vrlo tesko je naci dobar dzem u kome sipak cini veci deo. Obicno je jedan manji deo sipak a ostatak neke jeftine jabuke ili sl..... Nista bez domaceg. Malo muke ali puno uzitka.
Ali ja sam se zaiteresovao za ove plantazne, kultivisane varijante varijante.
To bi mogao da bude zanimljiv posao?
Poslato: Čet Sep 11, 2008 8:03 pm----
kad je šipurak u pitanju mi smo još na nivou sakupljačke privrede, a ja virtualni agrikola bih da gajim, sadim, radim
zna li neko o podlozi ŠMIT IDEAL? Može li to da se gaji kao šipak?
Poslato: Sub Okt 11, 2008 3:18 pm----
| mazenka citat: | ||
|
postoji:)
za sve koje zanima gde mogu naci pulpu u BG javite se na private ostavicu vam tel i adresu.
Poslato: Sub Okt 11, 2008 5:56 pm----
procitah na nekom od sajtova ...da sadnice sipurka imaju Ljekobilje Trebinje 059260568 salju i posrtexpresom
Poslato: Sre Nov 05, 2008 10:15 am----
pozdrav svima evo nekoliko informacija koje sam ja dobio rasadnici u laktasima na svojoj parceli u drugoj godini su imali prinos od 800kg po hektaru a kazu da ce u trecoj imati oko 1400kg cijena u otkupu je bila ove godine 1.3 KM ovu cijenu je placala VITAMINKA BANJA LUKA a na pijacama je oko 2 KM i sledece godine u laktasima ce biti sadnica
Poslato: Čet Nov 06, 2008 7:28 pm----
Penzija, a znaš li koji broj sadnica se nalazi na toj plantaži o kojoj pišeš. Znaš li sortu? cena u Srbiji je ista, neo taj prinos mi se čini mali.
nisi ti tačno zapamtio koliko je prinos na toj plantaži u Laktašima. Zato pitam koji je broj sadnica, mada koliki je da je, prinos mora biti veći. (bar literatura tako govori)
Poslato: Pon Nov 10, 2008 1:44 pm----
ne znam mozda sam ja pogresno razumeo mozda je 8000 i 14000 samo znam da su zadovoljni prinosom inace to je bilo na tv a ako te interesuje nesto nabavit cu ti broj telefona njihov
Poslato: Pon Nov 10, 2008 7:03 pm----
super, rado ću ih pozvati. Hvala
Poslato: Uto Nov 11, 2008 12:38 pm----
broj je 051580018 pozdrav
Poslato: Uto Nov 11, 2008 2:56 pm----
Hvala za broj telefona. Gospođa koja se javila ne zna mnogo o proizvodnji, ali kaže da ima jedan šipak kući i da je krupan i prezadovoljna je. Inače ne zna koliki je prinos ali su inženjeri rekli da su zadovoljni. Eto svi su zadovoljni, a ja ću se raspitati negde bliže i tako oni tek iduće godine planiraju prodaju sadnica.
Poslato: Pon Dec 22, 2008 11:59 pm----
Najboli je dzem od prirodnog sipurka a za pravljenje istog,kod nas na jugu se koristi presa pa obicno sito za brasno ne gaza. Nema nikakvih iglica,secer po volji. Nego je problem za mene gde da nadjem da kupim sadnice kalemljenog plantaznog sipurka .Da li neko zna. Unapred hvala i veliki pozdrav sa Juzne morave.
Poslato: Čet Jan 15, 2009 12:11 am----
Pozdrav Dekalendu . To sto tebe zanima sipurak [plantazni] to i mene . Cuo sam da u Vranju ima neki covek pa sam i otisao da se uverim . Jeste druze pravi onaj sto tebe i mene interesuje . Plodovi su oko 5-6sm. sto u prirodi nema . Dogovorili smo se da u prolece uzmem od njega reznice pa cu ti i dati kad razmnozim. Nista nije tesko ,razmnozava se kao i ruza . Pozdrav ,javicu ti se .
Poslato: Ned Jan 18, 2009 9:28 pm----
Hej super. O kojoj sorti se radi? kako mu rađa? Ja bih svakako na proleće da posadim neku parcelu. Koju površinu bi ti posadio?
Poslato: Sre Mar 11, 2009 2:24 am----
Ja sam danas posadio 4 sadnice šipurka, 2 komada "laxa" i 2 komada što neko reče gore "šmit", tj. piše se "smith" (smit, a ne šmit ;)).
Ova smith se valjda koristi i kao podloga za ruže.. Obe vrste sam uzeo u rasadniku, jedna ima karakteristiku da je bez bodlji, a druga ima vrlo malo (nisam zapamtio koja je koja - ali se vidi i na mladim sadnicama :)).
Poslato: Uto Mar 17, 2009 1:45 pm----
Zdravo Vladiko, dobro si odabrao sorte. obe su nove i daju visok rod. Sad spremaj tegle pa u jesen 2010 već možeš brati prvi rod-simbolični. Smith bi trebalo da je bez bodlji-zapravo su zaktžljale i oble, tako da možeš u košulji brati. treba da dobiješ rod od oko 20 pa i više kg po sadnici-pošto će biti na same i na otvorenom prostoru-nadam se osunčane.
I meni su stigle sadnice smitha. Ovih dana ih sadim i čekam. javi kako kapreduju. Pozdrav
Poslato: Pon Mar 23, 2009 3:02 pm----
Kod mene na Rudniku ga ima , neznam sta sa njim odlican krupan i imas izdanaka koliko hoces na jedno mojih 4 hektara je sipurak divlji valjda neznam kakav drugi ima , javi ako te interesuje.
Poslato: Pet Apr 17, 2009 1:51 pm----
Kako da razmnožim smith-pitanje je sad? Tek je posađen pre mesec dana. tera jedva primetne pupoljke. Teško se oporavlja od šoka koja se zove transport, rezanje, sadnja u novu zemlju.
Ako neko zna-kad se može i kako razmožiti za sledeću godinu.
Poslato: Pon Jun 01, 2009 6:55 pm----
Evo kako napreduje, fino
Poslato: Ned Jun 14, 2009 10:23 am----
Jako neobican sipak.
Da li su ovo drvca sipka ili sam povadila nesto drugo?:
Poslato: Ned Jun 14, 2009 10:38 am----
Hoppla,koliko ja vidim to je nar,a ne sipurak.
Poslato: Ned Jun 14, 2009 9:24 pm----
A ovo?
Poslato: Ned Jul 26, 2009 1:50 pm----
Mnogi mešaju šipak i nar. To nema veze jedno sa drugim-ili možda ima ali ne naizgled.
Sad je kraj jula a moj smith još nije sav izklijao. Strašno. Ma dvaput strašno. Da li je u pitanju loša godina ili je on tako lenj-ne znam. Čim saznam javljam. Bila je panika u maju. Mrtvo more. Onda smo ga zalili i krenuo je... Sad je sprimio oko 90% to je ok. ipak nije kao što je bilo nagovešteno. Nije to divlja biljaka kojoj ništa ne treba. Ne,ne.
Ima li ko iskustvo sa "laxom"?
Moje bljke su kao sa vladikine slike, samo što ih ima mnooogo. 1 hektar. Biće lepe kad procvetaju na proleće-nadam se.
Poslato: Pon Jul 27, 2009 8:06 am----
| dekalend citat: |
| Moje bljke su kao sa vladikine slike, samo što ih ima mnooogo. 1 hektar. Biće lepe kad procvetaju na proleće-nadam se. |
Poslato: Uto Jul 28, 2009 5:20 pm----
Gde si Penzija, nema te sto gonina na forumu. Kako je u Banja Luci? Eto moja plantaža se realizovala. Doduše u maloj formi ne kao što je zamišljeno megalomanski, ali biće nadam se. Sadnic esu oko pola eura komad. Teško se primaju. Baš teško. Evo ima još desetak procenata koje očekujem da isklijaju ali ni krajem jula još nisu. Nije problem nabaviti sadnice. Ima toga na jugu Srbije koliko hoćeš. Šalju brzom poštom pouzećem dobro upakovane.
Poslato: Pet Sep 11, 2009 11:38 am----
Hajde sad forumaši:
1. Kako da orežem šipak kojem je prva godina?
2. Mogu li te grančice staviti u trap (uz pomoć nekih hormona)-ima li tu neke nade?
Poslato: Pon Sep 14, 2009 11:47 pm----
Po nekoj cistoj logici sipak bi trebao kao i ruza da se zili. Meni, do sada u 99% slucajeva, ziljenje uspelo pod plasticnim flasama ili balonima.
Poslato: Ned Sep 20, 2009 3:40 pm----
da li ko zna moze li se sipurak saditi u jesen i da li je bitna nadmorska visina tj koliko je otporan na mrazeve
Poslato: Ned Sep 20, 2009 4:49 pm----
U jesen najbolja sadnja,vidjao sam ga na nadmorskoj visin od oko 600 m,
Poslato: Ned Sep 20, 2009 8:48 pm----
U jesen je i najbolje . Ima duzi period zakorenjivanja i duze vreme je u fazi mirovanja sto se sledece godine bolje odrazava na rast i razvoj. Tako slobodno sadi i neka ti je sa srecom. A za sve druge koje zanima razmnozavanje sipurka slobodno vam kazem da kad opadne lisce na sipurku i kad ga orezete ne bacajte one orezane grancice nego ih zarovite u sitnu zemlju ili u pesak. Ne zalivajte previse jer ce se reznice skapati. Za oko 30 do 40 dana imacete nove biljke koje mozete pred kraj jeseni posaditi . Pozdrav i srecno.
Poslato: Čet Sep 24, 2009 10:41 pm----
Vojvoda, znači u oktobru bi se mogao šipak orezati, ali ne one centralne grane, već bočne da se formira grm? Te grančice gurnem u zemlju i na proleće sadim na trajno mesto?
Da li je potrebno koristiti neki hormon?
Poslato: Pet Sep 25, 2009 10:16 am----
Ne Olja. Ne treba. Prima se kao i ruza pod staklenu flasu. Pozdrav.
Poslato: Sre Nov 11, 2009 5:20 pm----
| mazenka citat: | ||
|
Poslato: Sre Nov 11, 2009 9:48 pm----
Ima specijalna naprava za cedjenje skuvanog sipurka. Kao presa i samo sok prolazi a semenke i kozica se bacaju. Nikakav problem i nikakva gaza ili razna cedjenja. Jedan covek za dva sata moze 100 litra sirupa sam da dobije. Takve naprave nema da se kupuju ,prave ih oni kojima treba . Malo drveta malo lima koji se izbusi pa se to uklopi lepo i to je sve. Slikacu pa cu vam pokazati. Nista prostije . A sto se tice sadnica sipurka ali pitomog to cemo se dogovoriti ako nekom treba. Na ovom forumu ima sve samo treba da se trazi na pravom mestu. Pozdrav i sve najbolje.
Poslato: Sre Nov 11, 2009 9:51 pm----
Gdje ima da se kupi ta sprava za cijedjenje soka od sipurka?Ja sam zainteresiran da to kupim.
Poslato: Sre Nov 11, 2009 10:24 pm----
Neznam gde ima da se kupuje ali moze vrlo lako da se napravi ko ume i koga bar malo zanima da se peklja oko drvenarije. Do sada sam napravio samo 4 komada. Nista tesko osim busenja rupica po limu na svakih 3 milimetara pa odprilike oko hiljadu rupica . Moze za dan dva da se napravi a vek trajanja oko 10 godina . Kad prodje 10 godina samo zamenis lim i to je to. Ako nekom treba neka se javi pa da batalim biljke a da se latim cekica i testere posto sam rodom Crnotravac .
Poslato: Sub Nov 14, 2009 4:46 pm----
to izgleda ovako....
pozz....
Poslato: Sub Nov 14, 2009 8:15 pm----
Neznam ja Pawwle sta je ovo . Kad se sirup od skuvanog sipurka procedi kroz presu mozes ga piti kao vodu a ovo sto si slikao nema veze sa tim . Presa je oko 60 s. sa 25 sm i ima rukohvat i valjak koji se pokrece a ovva pecurka sluzi za gnjecenje skuvanog sipurka. Najbolje se gnjeci dok je vruc sipak samo valjkom ili drvenim tuckom koji sluzi samo za to. Nisam slikao saboravio sam.
Poslato: Ned Nov 15, 2009 7:14 pm----
Ta, pecurka, je oduvek sluzila za sakupljanje dlacica kod vec propasiranog sipurka. Naravno, da ovde pricam o kucnoj varijanti kuvanja pekmeza od istog, a ne o kuvanju za potrebe industrije i siroke potrosnje. Dakle, kada se nabran sipak ocisti od peteljke i cveta, prvo se skuva, zatim samelje, pa ispasira, onda se taj iscedjen sok ponovo cedi kroz najsitnije sito koje se nadje (dobro je da je plasticno) i tu ulazi U IGRU OVA PECURKA. Iscedjen sok se kutlacom naspe u sito pa se sa pecurkom polako u smeru kazaljke na sato pritiska da prodje sto vise, kada smesa postane skoro suva na pecurki se zadrze sve dlacice i TO SE BACA. Ono ste se procedi dalje se ukuvava satima zasecereno po ukusu, da se dobije lep gust pekmez. Ovaj nacin nije nimalo lak i brz, retke su domacice koje ga jos uvek upotrebljavaju, sada je uglavnom popularan gotov sok koji se sa pojavom prvog sipka, moze vec naci po oglasima.
Ko razume shvatice.
pozz....
Poslato: Ned Nov 15, 2009 10:29 pm----
Ja te prijatelju odlicno razumem ali kad si ti ovako lepo objasnio nacin pripreme i ja cu . Dobro nisam ja to radio nego moja majka. Kao prvo kod nas na jugu se ne bere bilo koji sipurak nego samo onaj sa duguljastim plodovima. Kad se nabere ,ocisti i skuva ,skloni sa sporeta onda se dok je jos vruc ispasira [kako da kazem onom spravom ]ima je svako domacinstvo a sluzi za pasiranje pirea ili nekim jacim mikserom. A i ne mora moze samo obicnim drvenim tuckom da bi se svaki skuvani plod razbio. Onda se saceka da se ohladi. Presa od drveta[opet sam zaboravio da slikam] se stavi na neku plasticnu kofu i jednom rukom pridrzava a drugom rukom se sipa ona masa i valjkom se proteruje kroz presu. Tako dobijeni sirup nema ni semenke ni ljuspice ali ima milione onih malih iglica iz ploda koji moraju da se odstrane . Sta uraditi. Kakva pecurka pa to nema veze . Uzme se obicno SITO za sejanje brasna [moze i od plastike i ono sa zicom pletenom. U sito se sipa onaj sok i ne pecurkom nego nekim parcetom od neke stare pohabane cetke za odecu koja je nor,malno oprana ili najobicnijom cetkicom za zube uz povremeno dolivanje vode sve se procedi a samo ostanu one iglice koje se bace. Nikakva muka niti tehnika. Samo je vazno imati presu koja ne presuje i cedi vec odvaja sok sa iglicama od onoga sto se baca . Moja majka svake godine pravi po 60 i vise tegli. Supruga nece ili ne ume zato se ja interesujem ali me majka redovno udalji od lonca i mesaljke. Pozdrav i izvinite na ovakvom stilu pisanja -- Leskovacki.
Poslato: Pon Nov 16, 2009 2:19 pm----
uh, ali si komplikovan , pa ta pecurka sluzi za skupljanje dlacica , bez cetaka za zube, odelu,prasko itd.
Poslato: Pon Nov 16, 2009 7:28 pm----
Evo pawle za manje od pola sata videces kako izgleda presa za cedjenje sipurka a i svog ostalog voca . Nije sokovnik nego samo presa.
Probao sam i ne umem da postavim sliku. Zato pogledajte u mojoj galeriji u nalogu.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Nov 17, 2009 9:48 am----
Vojvoda, ova naprava koju si uslikao je klasična presa za cedjenje, i odvajanje ljuske i semenki paradajiza prilikom spravljanja soka od paradajiza. Zapravo, to je do skora bila i jedina naprava koja je služila u ove svrhe i mnogi je, bar u mom kraju, koriste i danas.
Ako ova presa može da se koristi i za pravljenje soka (kaše) od šipaka onda to znatno olakšava posao ljubiteljima soka i džema od šipka jer se ona kod nas, u Beogradu, može kupiti na svakoj pijaci.
Nisam probala sok od šipaka ali sam veliki ljubitelj džema. Zadnjih par godina kupujem gotovu kašu (sok) i sama kuvam džem koji je, ne samo po mom mišljenju, daleko ukusniji od bilo kog kupovnog jer ima mnogo veći procenat voća.
Tu gotovu kašu (u kojoj nema šipkovih "dlačica") kupujem od čoveka koji ima nekakvu mašinu (uvezao ju je iz Holandije) koja služi upravo za mlevenje i odvajanje koštica, ljuske i sl. od šipka, drena, gloga i sličnog voća. Veoma sam zadovoljna kvalitetom kupljene kaše i činjenicom da mogu pripremiti domaći džem a da pri tom izbegnem onu početnu, vrlo komplikovanu proceduru koju si ti opisao.
Poslato: Uto Nov 17, 2009 11:12 am----
Razumem vas u potpunosti sta mi govorite ali samo da vam kazem da taj gotov sirup sto kupujete [ima i kod mene ] nije nista drugo nego 10% soka od sipurka a 90% skuvana bundeva ili pecenjka zato je tako ukusan . A tacno je da kroz ovu presu poze da se cedi sve i svasta . Ja sam lepo rekao da je ima i da je pravi onaj kome treba . A ima je po pijacama. Tako pa izvini ako sam vas necim uvredio. Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Nov 17, 2009 2:28 pm----
Ma hajde molim te Vojvoda, čime si me mogao uvrediti?!
Razmenjujemo iskustva i informacije u želji da svako od nas sazna nešto novo.
Eto, ja sam sad saznala od tebe da neki proizvodjači sirupa od šipka stavljaju bundevu u sirup. To je, naravno, krajnje neprofesionalno, za svaku osudu, odnosno klasična prevara ukoliko takav proizvod prodaju kao 100% sirup od šipka. Ne znam da li to radi i čovek od koga ja kupujem sirup, moram ga pitati, ali čak i da ga meša sa bundevom opet je džem skuvan od ovog sirupa neuporedivo ukusniji od onog koji se kupi u prodavnici (čak i kada su renomirani proizvodjači džemova u pitanju).
Industrujski proizvodjači džemova uglavnom navedu u sastavu koliki je udeo kaše od šipka, i taj procenat se kreće oko 40-50, a ostatak je šećer i sredstvo za želiranje. Možda zato što ne stavljaju bundevu, njihov proizvod i nije tako kvalitetan i ukusan kao ovaj "domaći".
Ja sam (možda pogrešno) razumela iz tvog posta da je ovu napravu za cedjenje paradajiza (i šipka) teško pronaći pa sam htela da informišem sve koji je nemaju a žele da je nabave, da je mogu naći na svakoj pijaci u Beogradu i da ne moraju da se muče da je ručno prave, već da sve snage angažuju u pravljenje domaćeg džema a zatim, podrazumeva se, i palačinaka (zbog kojih se inače džem i pravi).
Poslato: Uto Nov 17, 2009 9:40 pm----
Sve si u pravu sto si rekla ali nikako ne moze paradajz da se cedi jer ljuspice brzo zapuse pa nece . Za paradajz ima posebni odvajac kao vodenica za mlevenje mesa ili oraha. A presa ko presa ako si videla nista posebno. Pozdrav .
Poslato: Sub Nov 28, 2009 10:12 am----
Da li je sad kasno da orežem šipak? I da li treba da ga prehranjujem nečim na proleće možda...
Poslato: Ned Jun 27, 2010 8:31 am----
U pomoć narode!!! Moj šipak ima po listu flekice, sa gornje strane bež boje a sa donje su terakot boje. Ima li mu pomoći? Hajde stručnjaci, u pomoć
Šipak je u drugoj godini, pokoja biljaka je donela rod, vidok je oko metar, pa i više, ali eto na pojedinim biljkama su se pojavile flekice
Poslato: Čet Jul 01, 2010 11:46 pm----
Pozdrav svima.Planiram da plantažno uzgajam šipurak. Molim vas pomažite.Potrebne su mi sve ihformacije.
Za Deklanda,razgovarala sam sa jednim agronomom.Kaže da je najbolje da par listova sa flekama odneseš na analizu u poljoprivredni institut.Ne košta puno a oni će ti dati najbolji savjet.
Poslato: Sre Jul 07, 2010 4:26 pm----
Sadnice sipurka na jesen u malo vecoj kolicini ali samo preko Prodavnice Svet Biljaka .
Poslato: Sub Jul 31, 2010 3:14 pm----
Neki plodovi su zarumenili, a ja mislim da je to rano i plašim se da je neki problem. Biljke koje imaju rod su prilično bleđe-žuće od onih koje nemaju. Sigurno treba neka prehrana bilke. Žute fleke još postoje i mislim da je to neka gljivica usled mnogo vlage...
napominjem da je šipku ovo tek druga godina, ali je ipak rosilo 25.30 procenata stabala.
Zna li neko kako da ga orežem na jesen?
Zna li neko da li bi FUSILADE FORTE smetao šipku ako njime prskam sirak?
Poslato: Ned Avg 01, 2010 3:30 am----
Fuzilade se koristi kod malina i kupina . Trenutno pomaze ali zgodinama utice na sam rast pa se desava kovrdzavost lista koja moze da izazove i susenje cele biljke.
sadnicu orezes tako da uklonis 25% grana koje su ove godine dale plod. Gledaj da samu sadnicu orezes tako da sve njene grane jednako primaju svetlost a ne da bude grana u senci ili pregusta. Lastari koji ove godine izadju ,daju rod sledece. na ovogodisnjim granama ce i sledece godine biti roda ali se samo one oziljavaju. To radi u jesen cim primetis da list zuti. Mozes to uraditi na parceli jer reznice nece izmrznuti tokom zime. Oziljavanje je brzo [30 do 60 dana]. Pozdrav.
Poslato: Sre Avg 18, 2010 8:02 am----
Da li je ovo neka divlja ruža?
Poslato: Sre Avg 18, 2010 1:32 pm----
Pozdrav svima...
dekalend stavi neku sliku...
Poslato: Čet Avg 26, 2010 3:33 pm----
Joj, Voljan, ne umem, al nemoj nikom da kažeš. No, zamoliću neko dete da mi pomogne...
Soja, to jeste divlja ruža i formiraće šipak na kraju. takav je list i cvet i kod mog šipurka, samo što je grm, veliki... 2 m i ima već crvenih šipuraka.
Zna li neko nešto više o "Šipurijadi" u Istočnoj Srbiji-početkom oktobra?
Poslato: Čet Sep 02, 2010 8:24 pm----
Šta da činim? Šipak mi je skoro sazreo. Odjednom je zarumenio. Boja mu je od svetlo oranž do tamo crvene. Veličina ploda je od 2-4 sm. Još je tvrd.
PITANJE: da li je rano da ga berem ovih dana?
Poslato: Čet Sep 02, 2010 8:30 pm----
Rano je jos za branje,sacekaj jos mjesec dana,a mozes i poslije prvog mraza da izvrsis branje.
Poslato: Čet Sep 02, 2010 8:34 pm----
Plašim se da će propasti. Znam da se on bere kasnije, ali mislim da mu ne bi bilo rano ni sada. On sazri i kad ga ubereš... ali ovo mi je prva godina, možda grešim...
Poslato: Čet Sep 02, 2010 8:39 pm----
Ne moze propasti,samo moze sada da sazrije i napuni secera.
Poslato: Sub Sep 04, 2010 8:03 am----
Obrali smo oko jedan kg šipka. Primećujem da je počeo da tamni i truli. To valjda znači da nije dovoljno zreo. Pošto mu je prva godine, sakupljamo iskustva : ))
Poslato: Ned Sep 19, 2010 8:14 am----
Sada je šipak znatno crveniji. Ne mogu da procenim da li je vreme za branje. Možda za nedelju ili dve.
Poslato: Ned Sep 19, 2010 10:09 am----
Samo polako, ne možeš da pogrešiš i ako sačekaš prvi sneg
Poslato: Ned Sep 19, 2010 2:11 pm----
Vladika je u pravu,ali treba znati i da prezreli šipurak gubi na kvalitetu.Preporučuje se branje nedozrelog ploda pošto će on još da zre.Najbolje se plasira i ima veću cijenu.
Poslato: Sre Sep 22, 2010 8:52 am----
Banja luko ,bas tako. Ne valja cekati da odmekne . Pozdrav.
Poslato: Sub Sep 25, 2010 7:45 pm----
Nabrali smo šaku divljeg šipka u šumi. Moj je 2-3 puta krupniji. Tek da se zna : ))
Poslato: Ned Okt 03, 2010 7:32 am----
Juče smo obrali šipak : )) Lep je, tamno tamno crvene boje. Ima neki procenar prezrelih, tako da mislim da je pre nedelji dana bio pravi termin za branje, pa ću to zabeležiti. Lako se bere, vrlo često je u grozdovima.
Poslato: Ned Okt 03, 2010 2:38 pm----
Jos nije vrijeme za berbu sipurka,kao ni divljeg nara u mom kraju,to se radi negdje krajem 10 mjeseca,kad napuni puno secera i plod bude jestiv,a ne poluzrel.Vecina radi ekonomske isplativosti da bi izasli prvi na trziste sa proizvodima,bere plodove veoma rano tj.poluzrele.
Poslato: Ned Okt 03, 2010 6:31 pm----
zreli su skreoz. Neki su i prezreli. Boja je fantastična karmin crvena... bordo. Vrlo je sladak kad se proba presan.
Poslato: Pon Okt 04, 2010 12:52 pm----
Pozdrav malobrojnim forumashima.
Treba mi nekih 10-ak sadnica tog pitomog sipurka, ima li ko i po kojoj ceni stize za BG.
Dekalend,
daj neku statistiku
da se veselimo Od kako si poceo svoje izlaganje, samo chekam dan kad cesh reci "Obrali smo shipak"
Zhivo me zanima koliko je rodilo poshto sam na netu nailazio na razne podatke, daj neshto iz prve ruke.
Poslato: Sub Okt 09, 2010 8:55 am----
Iz prve ruke podaci će te razočarati i uplašiti, jer ovo mu je druga godina a šipak rađa od treće. Dakle ovo je simbolično. Rodila je tek pokoja biljka i too obično samo jedna grana. E, ta grana je bitna, jer je rodila dobro i plod je vrlo krupan ima predivnu boju. Deda ga jede i sirovog i kaže da je znatno slađi od divljeg. lako se bere. Ima trnja ali samo na debelim granama. Stavili smo plastificirane rukavice i nismo se nigde ogrebli.
Dakle, prava informacija tek iduće godine. A sada, probaćemo pekmez, koji će danas biti gotov, i par kilograma sam dala prijatelju da ih suši liofilizacijom, da probamo čaj.
Pozdrav iz Srema
Poslato: Pon Okt 18, 2010 7:56 pm----
Pozdrav svima.Ja sam našla sadnice po cijeni od 0.15 evra u Srbiji ( Srem) i naručila 1000 kom.Te sadnice su ožiljene i ne idu pod flašu.U pitanju su dvije vrste kojima rod pristiže u razmaku od 20-30 dana(tako mi je rečeno).Kupujem ih od lika koji ima plantažu od 80 ari,u trećoj godini.Berba je u toku a prinos se kreće od 3-3.5 kg po žbunu.Ako nas vrijeme posluži,sadnju ćemo obaviti početkom novembra.
Zanim me šta je liofilizacija?kakav je to postupak sušenja?
Poslato: Sre Okt 20, 2010 7:35 am----
LIofilizacija, je vrlo zanimljiv postupak sušenja pomoću dubokog zamrzavanja i vakumiranja . Caka je u tome da se voda iz zamrznutog stanja direktno prevede u gasovito. Koliko je postupak zanimljiv vidi se po tome da se (navodno) sačuva do 70% vitamina C. Takođe kada se hrana rehidrira navodno se dobije autentični ukus namirnice pre obrade (?).
Pri klasičnom sušenju zbog prisustva vode, u toku sušenja odvijaju se procesi od kojih neki smanjuju nutritivnu vrednost hrane. Zato se predmet obrade izlaže niskoj temperaturišto zaustavlja skoro sve procese a onda se dehidrira.
www.ofd.com/food/images/frzdry.gif
Poslato: Sre Okt 20, 2010 9:15 am----
Hvala Tartar,mada još uvijek mi nije jasan sam postupak. Da uprostim na primjeru šipurka: berem šipurak,zamrzavam ga i šta dalje?
Naime,dobila sam donaciju i planiram da gradim sušaru.Ali bih razmotrila i taj postupak.
Poslato: Sre Okt 20, 2010 10:37 am----
Nije dovoljno znanje, potrebna je oprema koja je po svoj prilici skupa! Ovo ne može da se radi u kućnoj radinosti za razliku od klasičnog sušenja gde susara može i da se improvizuje a jedini ozbiljniji zahtev je da temperatura ne bude previsoka.
Poslato: Sre Okt 20, 2010 5:19 pm----
O sušenju 1000 kg šipurka u kućnoj radinosti nema ni govora,a kamo li o većim količinama.A šta još sa ljekovitim biljem i voćem...Taj postupak primjenjuju u Bugojnu ali ne mogu da stupim u kontakt sa njima.Pa ako iko zna gdje bih mogla da se raspitam malo više o tome neka mi javi.
Danas smo posjetili lika koji je prije dvije godine kupio sadnice u NSadu i bukvalno ih samo ubacio u zemlju. Za to vrijeme nije im pružio ništa,ni đubrivo,ni okopavanje,ni šišanje, bukvalno ništa.skoro je bila berba i prinos je bio oko 1 kg po žbunu.Najmanji piod je dugačak oko 2cm.
Poslato: Čet Okt 21, 2010 5:07 pm----
| šiparica citat: |
| O sušenju 1000 kg šipurka u kućnoj radinosti nema ni govora..... |
Sprave za LIofilizaciju su prilično skupe. Na primer jedan manji, polovni profi uređaj uz to nekomletan : "This is NOT a complete system. Other major system components are NOT available. What is for sale in this listing is limited to what is shown in the photographs."
to što se vidi na fotografiji ( a nedostaju mu neku ključni sistemi) košta 18000 $.
cgi.ebay.com/ws/eBayIS...602_304642
Jedan malo veći polovan zapremine 4m³ ( recimo da tu na više nivoa stane 1000 kg u jednoj turi) košta 250 000 $ , bez mnogo podataka?
compare.ebay.com/like/...602_304662
Poslato: Sub Okt 23, 2010 4:11 pm----
Liofilizator je vrlo skup i ne vidim što praviti tako skupu spravu ili kupovati kad se može uslužno sušiti. Ovih dana ću dobiti svoj lifilizovani šipak pa ću javiti kakav je.
Čovek koji ima plantažu šipka je u Mačvi (ali vezani su za Srem) Ta cena sadnica je jako niska. Mislim da i on ima istu sorti kao i ja Smit ideal. Plod je vrlo krupan-do 4 cm. daleko je krupniji od divljeg, lakše se bere, i ima više slasti.
kad smo pravili pekmez, bilo je više suve materije nego kod divljeg i naravno više slasti. pekmez je predivan.
Čaj ćemo tek probati.
Inače šipak ima bodlje-nije kao što su tvrdili prilikom kupovine sadnica, ali uz dugi rukav i obične rukavice-zbilja nije problem da se bere.
Poslato: Sub Okt 23, 2010 7:11 pm----
| dekalend citat: |
| Liofilizator je vrlo skup i ne vidim što praviti tako skupu spravu ili kupovati kad se može uslužno sušiti. Ovih dana ću dobiti svoj lifilizovani šipak pa ću javiti kakav je. |
Nisam čuo da se neko upustio u izradu takve sprave?
| dekalend citat: |
....... pekmez je predivan. |
Poslato: Sub Okt 23, 2010 8:16 pm----
ima jedan moj drugar tri mala liofilizatora. Sam ih je pravio.Koliko se sećam kapacitet im je po nekoliko kg, a proces traje 12-16 sati.
Poslato: Ned Okt 24, 2010 9:14 pm----
Mene samo zanima kompletan postupak liofilizacije.
Nema toga šta naši ljudi ne mogu da naprave.Snalažljivi smo mi sa Balkana.
I da moje sadnice su iz Mačve i koga zanima može da nađe Press,Šipurak je zakon.Mislim da je štanpano polovinom maja.
Poslato: Pon Okt 25, 2010 11:25 am----
| dekalend citat: |
| ima jedan moj drugar tri mala liofilizatora. Sam ih je pravio.Koliko se sećam kapacitet im je po nekoliko kg, a proces traje 12-16 sati. |
šta je namena tako male sprave?
Poslato: Ned Nov 07, 2010 9:29 am----
Pa dobro ljudi gdje ste svi.U prijašnjim postovima sam napisala da je cijena sadnica 0.15 evra.Tu sam pogriješila.Cijena je 0.30 evra.Sadnja je u toku.Ostaće mi viška sadnica pa ako je neko zainteresovan neka mi se javi na privatnim porukama.U pitanju je podvrsta Smith-a,Polimarijana.
Poslato: Ned Nov 07, 2010 9:49 pm----
Izvini drugarice da ti nije to mozda ,,podloga ,, za kalemljenje ruza .
Poslato: Pon Nov 08, 2010 10:51 am----
Ne prepadaj me.Vidjela sam njegovu plantažu i rod.Još uvijek je berba u toku.Plod je krupan i u grozdovima od po 4-5 kom.Na jednoj grani ima oko 20-tak grančica sa grozdovima.Njegov zasad je u trećoj god. i imao je 3-3.5 kg po grmu.Uzela sam i 100 kom Laxa,za koji kaže da je i to podvrsta Smitha.Sadnice su iz sjemena.
Poslato: Pon Nov 08, 2010 12:12 pm----
Nemam iskustva u sipurikama,ali imam u ruzama.Znam da se podloge ruza zovu laxa,smit,polmeriana i da rastu veoma brzo,te da je cijena punoooo manja za sadnicu.
Sad kaku se zovu kod sipurka?
Poslato: Uto Nov 09, 2010 1:30 am----
Ja sam uzimao Laxu i Smith u rasadniku u NS i lepo napreduju i rodili su OK - obe vrste se koriste kao podloge za ruže (tako su mi rekli u rasadniku) i imaju manje "boca" nego onaj divlji šiputak...
(ja imam samo par šipuraka - za čaj ;))
Poslato: Sre Nov 10, 2010 5:28 pm----
Bravo Vladika,tako je.Laxsa skoro da i nema bodlje a polimarijana ima male i to samo na donjem dijelu debelih grana.
Sve sorte Rose canine se koriste kao podloge za ruže,radi njihove otpornosti.
Dvije sorte koje se najviše koriste su Smith i Rubigniosa.Njihova razlika se između ostalog vidi na plodu.Rubigniosa ima okruglastiji plod,sa dužim "resicama"na vrhu.Njegova boja vuče malo na narandžastu.Podsorte Smitha su Laxa,Polimariana itd.
ispravite me ako grešim.
Sve u svemu,ja sam napokon završila sadnju.800 sadnica.Vidjećemo šta će biti dalje.
Poslato: Pet Nov 12, 2010 11:57 pm----
Ako su ti sadnice dobivene iz semena neznam sta da ti kazem ali od te plantaze nema nista . Imam sadnice sipurka starosti od 5 do 12 godina [imaju po malo bodlje] ali plod je oko 8 cm veliki i nije u grozdovima . Ima mnogo sorti divljih ruza koje podsecaju na pitomi sipurak. Izdanacka snaga pitomog sipurka je toliko velika da grane polegnu iako na njima nema roda . Kod divljih vrsta to se ne desava . I jos ovo. Seme kultivisanih sorti sipuraka pa i ostalih biljaka ne klija . Izvini ali tako je kako je .
Poslato: Pon Nov 15, 2010 10:33 pm----
Već sam čula da te sadnice ne klijaju,ali imala sam priliku da se uvjerim u suprotno.Vidjela sam i plod na toj sadnici u drugoj god.Čak jednu sadnicu imam ispred kuće.Prva god."Komšija" je pokušao i uspjeo.
Ruža bez bodlji i nije ruža.
Ako plod nije u grozdovima, vjerovatno je neka druga vrsta.Da,grane poliježu tek u drugoj godini prije nego što rod sazri,ali ovogodišnje grane do sledeće god. ostaju uspravne.One tek tad procvjetaju.
Pokušaću da postavim par fotki.
Poslato: Ned Dec 12, 2010 9:58 am----
Ko zna šta je. Mi smo svi amateri u ovom poslu sa manje ili više iskustva, ali svakako nedovoljno da ne bi smo pravili greške. Treba da prođe bar godina ili dve da vidimo da li smo bili u pravu.
Poslato: Sre Dec 22, 2010 5:36 pm----
Ima li neko informaciju o beraču za šipak? Može li se adaptirati berač za neko drugo voće?
Poslato: Čet Dec 30, 2010 4:36 pm----
Gdje mogu kupiti sadnice sipurka i koliko kostaju??
Poslato: Čet Dec 30, 2010 5:02 pm----
Imam ja ali je problem sto je zemlja izmrzla pa do proleca treba cekati. Cena , pa dogovoricemo se . Pozdrav.
Poslato: Čet Dec 30, 2010 10:14 pm----
Ideš u njive i izvadiš negde par mlađih divljih ruža pre presađivanja ošišaš ih.
Ovde kod nas pored njiva i na neobradivim površinama je ima k'o pleve!
Mada možda bolje kod Vojvode to je verovatno nešto i kalemljeno, i poboljšano....
Poslato: Pet Dec 31, 2010 8:54 pm----
Nisu kalemljene nego se razmnozavaju reznicama . Nije da su bez bodlji ali je plod oko 5 cm i odlicno radja . Jedina mana je ta sto nema ukus kao divlji sipurak. Pozdrav.
Poslato: Sre Jan 05, 2011 3:42 pm----
Uf nije tačno da nema ukus kao divlji. Naprotiv. Ima više slasti i daje veću količinu pokmeza. Moj je savršen, ali da su 5 sm... u Vranje nema laganje-sto kila svinja 200 kila masti
Poslato: Sre Jan 05, 2011 9:59 pm----
daje vecu kolicinu zbog veceg ploda ali dal malina divlja i pitoma mogu se uporediti. Sve sto je divlje je ukusnije samo sto nije rodno. Mnogi kultivari raznog voca nisu ni priblizni svom predku . Ukus jabuke Boisanke naspram glen smit ili ajdared pa necu ni da pricam. Pitoma borovnica i divlja . Divlja jagoda i ova industrijska od koje neki i rakiju prave ako ne mogu da je prodaju. Pozdrav .
Poslato: Pet Jan 14, 2011 2:55 pm----
dali moze neko da napise recept za marmeladu od sipka
Poslato: Pet Jan 14, 2011 10:55 pm----
Ja cu ali sacekajte da prepisem recept od majke jer nisam kuci [teren ]Pozdrav.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 11:02 pm----
Veliki pozdrav svim clanovima foruma iz Sumadije. Planiram da pocnem da se bavim gajenjem sipurka, pa ako nije problem da mi predlozite gde mogu da se nabave proverene sadnice sipurka, kao i savete oko gajenja i koja sorta je najzahvalnija za gajenje. Unapred hvala!
Poslato: Uto Jan 25, 2011 10:19 pm----
Javi se na mejl ili na pp. Pozdrav za Cacak i okolinu.
Poslato: Pet Jan 28, 2011 2:03 pm----
vidi razne teme i dileme o ovom sipurku moze li mi neko dati informaciju gdje tacno da nabavim te sadnice sipurka treba mi veca kolicina
Poslato: Pet Jan 28, 2011 8:09 pm----
Javi se na pp. Sadnice su oko 50 cm. Cena po dogovoru. Imam dosta ali ne vise od 3 000 komada. Pozdrav.
Poslato: Sub Jan 29, 2011 9:55 pm----
Gdje mogu nabaviti sadnice za pitomi sipurak za nadmorsku visinu oko 1000m?
Poslato: Uto Feb 01, 2011 5:11 pm----
Vojvoda da li su te sadnice iz sjemena ili kalemi?Čujem da su plodovi sa kalemljenih sadnica bogatiji i krupniji.Da li vi imate lično iskustvo u tome?
Poslato: Uto Feb 01, 2011 10:18 pm----
Zdravo kladionicaru, batali kladjenje . moj sipurak nije iz semena nego je hibridni sa veoma malo bodlji. Razmnozava se od reznica jer na taj nacin prenosi osobine roditelja .[kao kod leske ]. Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Sre Feb 02, 2011 1:25 am----
| Vojvoda citat: |
| Zdravo kladionicaru, batali kladjenje . moj sipurak nije iz semena nego je hibridni sa veoma malo bodlji. Razmnozava se od reznica jer na taj nacin prenosi osobine roditelja .[kao kod leske ]. Pozdrav i svako dobro. |
Poslato: Sre Feb 02, 2011 1:53 pm----
| trnjina citat: | ||
|
A da se razumemo sipak je toliko (nazalost) zanemarena biljka da sumnjam da bi se zamlacivali njime.
Poslato: Sre Feb 02, 2011 7:45 pm----
Kreketalo, da znas prijatelju da si u pravu ali sta cu kad zelim da pomognem i da pojedince uputim na pravi put za ono sto traze . Kod mene vec 10 godina unazad niko ziv se ne zanima za plod sipka a kamo li da ga sadi. Jedino se ja zamlacujem i jos nekolicina . Lepo je imati nekoliko zbunova , lep cvet i plod od nekih 6 cm a i po koja teglica dzema i to je sve . Za plantazno gajenje garantujem cisto gubljenje vremena jer nikad se nezna da li ce se plod otkupljivati ili ne .Lako se razmnozava i raste do 4 m u visinu i sirinu pa je tesko obrati ga ako nemas beraca sipka . Ja moj i ne berem [ oberu ga vrapci i senice tokom zime ] Pozdrav sa juga .
Poslato: Čet Mar 10, 2011 7:36 am----
zdravo svima!
potrebna mi je tehnika pripreme zemljista
za gajenje sipurka_
jel se neko gaji na 1ha ili vise
Poslato: Sre Maj 18, 2011 6:55 pm----
Moj šipak je počeo da cveta i prelepo izgleda plantaža. Cvet je prečnika, da ne preteram, do osam cm. U špalirima dugim više od 200 m izgleda nestvarno. Nadam se za koji dan da će biti u punom cvetu i da ću postaviti neku sličicu.
Poslato: Pet Maj 27, 2011 12:32 pm----
Imam namjeru da u jesen zasadim 4-5 sadnica šipurka za vlastite potrebe.
Sad, me interesuje da li da zasadim sadnice pitomog šipurka (krupniji plod, veča rodnost, manje bodlji, lakše branje i kresanje) ili da iz šume zasadim reznice pravog divljeg šipka sa žbuna koji mi se učini da najbolje rađa i da ima najkrupnije plodove!?
Pretpostavljam da su plodovi divljeg šipka (i pored sitnijeg ploda, manjeg roda i veče bodljikavosti) zdraviji i bolji, posebno ako se misli šipurak uzgajati isključivo za vlastite potrebe (za čaj, pekmez isl), tako da je u tom slučaju bitniji kvalitet, a ne kvantitet plodova!?
Poslato: Ned Maj 29, 2011 10:57 pm----
Za svoje potrebe je ubedljivo divlji najbolji jer svi kultivari su bez ukusa i mirisa .
Poslato: Pon Maj 30, 2011 12:20 pm----