Poslato: Sub Okt 12, 2019 10:11 pm----
@lakigoran Pitao si na Minichat-u kako se uploaduju slike, lako je, samo prati uputstvo:
Kako staviti sliku na forum.
Poslato: Sub Okt 12, 2019 10:21 pm----
hvala na upustvu vec sam uspeo . ovih dana cu objaviti slike slicne ovoj iz prethodnih godina , kao i ostale kako izgleda orezan i u cvatu prethodnih godina .
Poslato: Sub Okt 12, 2019 11:48 pm----
@lakigoran E sad ti je slika na našem forumu, evo je dole u ovom postu, bila je uploadovana na drugom servisu, a ti free servisi se gase i slike nestaju brzinom svetlosti, što znači da svi mi ostajemo uskraćeni za informacije kad slike nestanu. Sigurne su jedino kada su direktno na našem forumu.
Poslato: Ned Okt 13, 2019 6:42 am----
hvala
Poslato: Ned Okt 13, 2019 8:21 pm----
Zdravo
Pisao sam nesto o gajenju sipurka tj. sve o sipurku pa cu pokusati da stavim ovde u postu.
Zamolicu sve one koji posete ovu temu da probaju da otvore link ili na bilo koji nacin da dodju do pisanog teksta . ja npr. kada sam kuci mogu na svom racunaru da otvorim i citam ali ovde na poslu pored sedam umrezenih racunara ne mogu. Kolege mi kazu da je do samog programa .
Javite ko moze da otvori i vidi tekst sa slikama .
Plantazno gajenje sipurka
Sipurak ili divlja ruza je svima nama dobro poznata sumska vockarica koja se oduvek brala i od nje se spremali dzemovi u domacoj radinosti.Izuzetno prilagodljiva svim terenima divlja ruza se na neki nacin odomacila svuda u svetu. Postoje preko dvesta pedest vrsta divljih ruza koje se razlikuju po obliku i boji ploda , po bujnosti i po samom habitusu koji varira usled nadmorske visine .
Vremenom su ljudi za potrebe hortikulture razmnozavanjem na razne nacine dobijali novije vrste sipuraka , raznobojnih cvetova nizeg rasta i bez plodova . Proizvodile su se sadnice iz semena skupljenih iz plodova divljeg sipurka koje su sluzile iskljucivo kao podloga na kojima su kalemari kalemili plemke ruza kvalitetnijih i boljih osobina za potrebe ulepsavanja parkova i okucnica . Posto postoji veliki broj divljih ruza kalemari su izdvajali one sorte na kojima bih odredjene plemke donosile najkvalitetnije i najlepse cvetove . Vremenom je ustanovljeno da pojedine sorte divljeg sipurka mogu obilato radjati i kao takve su razmnozavane i kasnije sadjenje za potrebe mnogih prehrambenih industrija kao sto su Delises u Vladicinom hanu i firma Dzervin u Knjazevcu.Odavno one vise ne rade ali secanja na plantazno gajenje sipurka jos uvek nisu pala u zaborav.
Kako vremenom raste potraznja za svezim plodovima mnogi strucni ljudi i njihovi saradnici na institutima procesom hibridizacije su dobili neke druge sorte kao i hibride koji se sade iskljucivo kao vocna vrsta za potrebe industrije ili pak za potrebe hortikulture. Stvorene su mnoge sorte kao : laksa , Inermis , Polimeriana ali stara sorta Smit ideal je i dalje na vodecem mestu za potrebe plantaznog gajenja . Neke od ovih sorti sluze kao podloge za kalemljenje ruza ali isto tako mogu sluziti i kao biljke sa kojih se ubira plod . Sve ove sorte koje sam naveo razlikuju se po obliku i boji plodova kao i samom habitusu tj. bujnosti same biljke .Imaju slicne plodove ali rodnost varira kao i vreme sazrevanja . Dugogodisnjim posmatranjem ustanovljeno je da je sorti Smit ideal najpribliznija sorta Laksa ali samo ako se sadi na humusnom i dobro dreniranom zemljistu. U protivnom veoma sporo raste i ne plodonosi redovno.
Za dobar i kvalitetan rod potrebno je redovno zalivanje kao i odrzavanje samog zasada pod sipurkom koji se eksploatise vise decenija . Na peskovitim i kamenitim zemljistima tokom letnjih meseca dolazi do preranog sazrevanja plodova i usled nedostatka vode do susenja nezrelih plodova . Zato treba na takvim terenima sipurcima obezbediti zalivanje barem jednom nedeljno.
Sadjenje sipurka
Za zasnivanje sipurnjaka tj. podizanje zasada treba izbegavati peskovit i kamenit teren kao i zakoravljene livade i njive dugogodisnjim ne odrzavanjem. Ako se pak sadi na ovakvim zemljistima onda barem valjano ocistite korove i kod peskovitih zemljista obezbedite zalivanje barem jednom nedeljno tokom letnjih meseci.
Sipurak za plantazno gajenje je najbolje saditi u redove na razmaku 2 metra sadnica od sadnice a medjuredni prostor na minimum 3 metra .
Postoje jednogodisnje i dvogodisnje sadnice ali prirast i kod jednih i kod drugih je isti u narednoj sezoni od vremena sadnje .
Njive i livade na kojima planirate sadnju ne treba orati ako se sade dvogodisnje sadnice ali ako sadite jednogodisnju , onda morate izorati. Kod dvogodisnjih sadnica koren je razgranat pa se odlicno primaju iako se sade u jamke ili rupe na neoranim livadama i njivama na kojima su sadjene druge kulture . Jesenja sadnja je uvek daleko bolja jer se tokom zime sadnica valjano ukoreni i vec sa prvimdanima proleca krece sa rastom.
Mnogi koji zele da posade sipurak na zakoravljenim livadama i njivama koriste raznorazne preparate za unistavanje korova sto ne podrzavam nikako. Monosan ili Total ce unistiti sve korove ali otrov ce u zemlji ostati jos neko vreme . Na takvim tretiranim zemljistima ce se sipurak primiti ali nece adekvatno napredovati . Sadnice nece ravnomerno rasti i kod takvih poluzakrzljalih sadnica ce se javljati razna virusna oboljenja kao i spor ili neujednacen rast svih sadnica . Znaci izbegavajte da pre sadnje sipurka tretirate njive i livade bilo kojim preparatima koji suzbijaju ili potpuno unistavaju korove . Mnogi savetuju da se cak sadnice mogu saditi i na 1 metar jedna od druge ali iskreno vam savetujem da to ne cinite iz vise razloga . Kao prvo sorta Smit ideal je jako bujna sorta ciji lastari dostizu i preko 4 metra u visinu i u 3. ili 4. godini precnik zbuna prelazi i 2 metra u sirinu. Sadnjom na 1 ili 1.5 metara dolazi do zagusenja lastara/grana a to dovodi do slabije cirkulacije vazduha i nedovoljno svetlosti. Takvi lastari na neki nacin zakrzljaju , pocnu da se krive a plodovi ne sazru kako treba usled nedostatka svetlosti. Razmislite sta hocu da vam kazem. Da je dobro saditi sadnice na manje od 2 metra onda bi i lesnik, dunju, visnju sadili na malom rastojanju tj. gusta sadnja . Pustite da biljka /zbun raste slobodno, da ima prostor za rast i da je cela obasjana suncem. Sadnice koje nemaju dovoljno prostora i svetlosti ce da rastu i bice zive ali rodnost i kvalitet plodova ce biti daleko ispod od onih koje slobodno rastu obasjane suncem . Kod Smit ideal sorte plodovi pocinju da zru od sredine avgusta u nizim predelima pa do oktobra na visim nadmorskim visinama . Plod se bere po potrebi a na granama moze ostati sve do prvih mrazeva kada se moraju obrati , preraditi ili skladistiti u hladnjace radi dalje prerade.
Moj savet svim buducim uzgajivacima ove biljne vrste je da poslusate moje savete ako zelite da uspete u poduhvatu gajenja sipurka . U protivnom imacete golemih problema i na kraju krajeva cete morati kad tad da zapostavite ili unistite parcelu koju ste svojom voljom upropastili.
Orezivanje sipurka
Pokusacu da na najednostavniji nacin objasnim sta i kada se treba sadnica orezivati kako bi adekvatno rasla i plodonosila .Ako se sadnica sadi u jesen onda se makaze ne uzimaju u ruke , bas tako da kazem do jeseni sledece godine . Znaci sadnica posadjena u jesen ove godine se samo odrzava tj. trava se plevi, ne kopa se oko sadnice niti se frezira a medjuredni prostor slobodno moze da se zatravi . U prolece godinu dana od sadnje na sadnicama primecujemo lastare neujednacenih dimenzija . Zbunovi od preko 1 metra sa po nekoliko lastara predstavljaju sadnicu sa koje cemo u ovoj godini ubirati plodove godinu dana od vremena sadnje . Posmatrajuci sadnicu/zbun primecujemo po nekoliko uspravnih lastara i mali broj ,,poleglih,, lastara ili grana koji su pali na zemlju. Takve polegle lastare treba uvek kada vam dozvoljava vreme seci do zemlje jer oni nikada nece moci da se isprave iako ce roditi . gajite sadnicu sa uspravnim i dobro razvijenim lastaraima . takva sadnica ce uvek obilato radjati a nakon branja lastare koji su dali rod ne secite nego ih samo malo orezite ako su previse gusti. Svake godine ce iz korena nicati novi lastari sve veci i veci tako da u 4. ili 5. godini na jednom zbunu susrecemo po nekoliko lastara starosti od jednu ili pet godina . Sta onda raditi . U petoj godini se do zemlje seku svi petogodisnji lastari iako su najbujniji kao i svi oni koji su manji od jednog metra . Ostavljamo mesto za ove dvogodisnje i trogodisnje . Znaci makaze uzimamo u ruke da bih orezali na kratko ili do zemlje sve one nedovoljno razvijene lastare ili pak one koji su cetiri ili pet godina davali plod . Tako gajen i na ovaj nacin odrzavan zbun ce svake godine davati kvalitetan i dobar rod koji cemo ubirati za raznorazne namene . Ovako odrzavana sadnica nece oboljevati i normalno ce se razvijati u narednih nekoliko desetina godina .
Na sledecim slikama pogledajte kako izgledaju jednogodisnje sadnice koje nisu orezane ili koje su orezane . na nekim sam postavio slike dvogodisnjih sadnica koje nisu orezane i koje su orezane . Na nekim slikama se lepo vidi razmak sadnje kao i zbunove starosti oko pet i vise godina .
Jednogodisnje sadnice u rastilistu
Pogledajte kako izgledaju jednogodisnje sadnice u rastilistu i kako izgledaju kada se izvade . Na nekim slikama /fotografijama se vide kako izgledaju sadnice koje su neorezane a kako one koje se skracuju radi boljeg ukorenjivanja u narednoj godini
odnosno sezoni.
Sadnice se vade iz rastilista nakon prestanka vegetacije , vezuju u snopove , orezuju i spremaju za sadnju na drugim terenima odnosno parcelama .
Ovako izgledaju jednogodisnje sadnice koje su izvadjene iz rastilista i nisu orezane , A ovako izgledaju orezane jednogodisnje sadnice .
Dvogodisnje sadnice su daleko vece i bujnije i imaju veoma jak i razgranat koren . Na sledecim slikama pokazacu dvogodisnje sadnice koje su neorezane i snopove vezanih i orezanih sadnica .
Evo kako izgleda jedan zbun sipurka u aprilu kada procveta . Desava se da plodovi budu u skupinama tj. grozdovima od po desetak plodova . U nizim krajevima vec sredinom avgusta susrecemo zrele plodove kojih ima svuda po zbunu u malim grozdovima .
Paznja …. Rod u grozdovima nije isti svake godine a to je usled uzajamnog oprasivanja u tekucoj godini . Neke godine plodovi su u grozdovima ili skupinama a neke su pojedinacno rasporedjeni svuda po sadnici.
A ovako izgleda lepo uradjen zasad ili siprnjak sa sistemom kap po kap iako je pored reke Juzne Morave nadomak Leskovca . Ovo je zasad u trecoj godini i ove godine 2018. godine je svaka sadnica dala po otprilike 3 do 4 kilograma plodova .
Na kraju pogledajte kako izgleda adekvatno odrzavana sadnica sipuka starosti oko pet godina u punom rodu. Sipurnjak je na parceli gde se nekada sadio kukuruz i ostale zitarice . Nije orano nego su kopane rupe 20 x 15 c, najobicnijom rucnom busilicom za koceve za malinu. U pozadini se vidi njiva pod kukuruzom
.
Zbun kao i svaki drugi kojeg susrecemo u prirodi samo sto se ovaj zbun odrzava tj. orezuje po potrebi kada je to potrebno.
Ovakav jedan zbun u cetvrtoj ili petoj godini moze da da i do 6 pa i vise kilograma . Sve zavisi i od godine i od oprasivanja u aprilu i maju . Jer ako u vreme cvetanja budu ucestale kise rodnost ce biti manja i obrnuto.
Na kraju napominjem i dobro zapamtite svi vi buduci uzgajivaci ove biljne vrste da ne postoji sorta koja nema bodlje . Postoje neki kultivari bez bodlji ali oni prvenstveno sluze za dekoraciju i retko kada imaju vise od pedeset plodova . Sorta Smit ideal , laksa imaju bodlje ali ne kao kod divljih primeraka . Desava se a to je vec biologija da kod ove dve vrste bodlje ima samo dole nisko na stablima a tamo gde su plodovi su gole grane bez bodlji. Desava se da samo jedan jedini lastar u zbunu bude pun ko oko bodljama ali to nije nista opasno jer bodlje su na neki nacin meke i nisu ni malo kao kod divljih vrsta . Zanemarite bodlje nego se usresredite na adekvatno gajenje tj. odrzavanje zasada sipurka onako kako treba jer ili radite to kako treba ili uopste ne pocinjite sa sadnjom sipurka .
Napomenucu i ovo da sipurak oboljeva tj. napada ga zuta rdja ili vrsta plamenjace koja se javlja narocito u prolece kada su visoke temperature i ima dosta kisnih dana . Lepo oplevljena sadnica /zbun sa adekvatno odrzavanom citavom parcelom ne moze oboleti od ove vrste monilije . Monilija se javlja kod neadekvatno gajenim i odrzavanim sadnicama gde je trava iste visine kao i sama sadnica .
Savet… Odrzavajte sadnicu tj. ne dozvolite travu oko same sadnice u drugoj godini od sadnje barem dok ne naraste na preko jedan metar. U protivnom usled velike vlage , nedovoljno sunca i trave koja je prekrila sadnicu dolazi do svakojakih problema .
Sipurak kao i sve ruze napada i zelena biljna vas ali sa porastom temperature one nestaju. Zuta rdja nestaje na isti nacin ili pak ako je bolestina uzela maha uzmite bilo koji preparat protiv plamenjace u veoma slaboj koncentraciji.
Sto se tice prihrane i djubrenja sadnica ne mam sta da kazem jer sipurak uspeva svuda i to bez ikakve prihrane i djubrenja . Ako imate stajnjaka mozete da stavite u rupu ili oko sadnice barem po jednu lopatu a ako nemate onda bacite nakon sadnje oko sadnice jednu kasiku [ otprilike ] neke prihrane na bazi azota i fosfora kao i kod drugih vockarica . Sve u svemu mozete sipurak prihranjivati svojom voljom ali sve zavisi od napredovanja sadnica na raspolozivim povrsinama .
Svim buducim uzgajivacima ove biljne vrste zelim uspeh u poduhvatu sa sipurkom jer je sipurak a pokazao se u zadnjih nekoliko decenija jedina isplativa biljna vrsta iako nije priznata kao vocna vrsta . Jos uvek se tretira kao sumska vockarica koja slobodno raste na skoro svim stanistima u Srbiji i na Balkanu.
S postovanjem
Nenad Sinadinovic
Poslato: Ned Okt 13, 2019 8:22 pm----
Uspeo sam ali ima dosta slika a nijena se ne vidi .
Ko pogleda ovu temu neka mi javi da li se vidi ovo sto sam napisao.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sre Okt 16, 2019 9:10 pm----
vojvodo drzi se ti sadnica a ostalo ... U OVOM ROMANU SI PISAO I O OREZIVANJU . DA LI DA OREZEM OVAKO ILI ONAKO KAKO SI PRE PISAO
Poslato: Čet Okt 17, 2019 5:27 pm----
Samo krajem marta seci sve grane / lastare koji su polegli i oni koji su zakrzljali ili nedovoljno razvijeni.
A ovaj tekst sam ja licno pisao samo sto neumem slike da postavim.
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 17, 2019 5:34 pm----
Mozda te zbunilo to sto sam pisao da se lastari koji predju 4 ili 5 godina seku do zemlje. Tacno ali to vazi za one pocetnike koji jos ,,ne kapiraju,, sta da rade jer ce se naci u cudu kada nakon 5 ili vise godina pogledaju zbun. A zbun sa nekoliko desetina lastara razne starosti.
Sta hocu da kazem. Samo ce vam se kazati sta treba da radite nakon godinu ili nakon pet i vise godina . Prosto i jednostavno samo za uklanjanje starih lastara ce te morati koristiti ili motorku ili sekirce . Nece makazama . Ali do tada ima vremena i zato ne zuri sa orezivanjem. Vazno je da biljka ima dovoljno svetlosti i da nesmetano struji vazduh unutar samog zbuna . Da ne dodje do zagusenja u samoj krosnji jer tada se javljaju raznorazne bolestine a to nebi smeli da dozvolite ..
Tu sam pa za sve nejasnoice pitajte . I ja jos uvek ucim .
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 18, 2019 11:42 am----
26 11 17 pises ako hoces plod na sipurku ne uzimaj makaze u ruke ,ne voli orezivanje . sad se malo korigujes . ali tako mogu da orezuju samo oni koji imaju nekoliko sadnica oko kuce . nema sanse da se ovako orezuje veca povrsina . da objasnim lastari dugacki 3 4 metra zatvaraju redove pa bio razmak i 3,5 metara kao i u mene izmedju redova . drugi razlog sipurak radja na jednogodisnjim i dvogodisnjim granama . tako grana od 4 metra nema roda na petogodisnjim cetvorogodisnjim itrogodisnjim lastarima tek na 1 2 granama pa zato je to pogresno . ovo pisem iz licnog iskustva i ja imam smit ideal pa sam zboh slicnih saveta sa interneta morao jednu godinu da zrtvujem rod da bih smanjio zbunove . treba svako da bude svestan odgovornosti zbog saveta koje daje narocito ako zna da mnogi prate njegove savete .
Poslato: Pet Okt 18, 2019 3:43 pm----
Rodjo, prijatelju. Nista se nismo razumeli. Znaci po tebi treba sve grane koje su starije od 3 godine da se seku. Jel tako. Tako sam ja tebe razumeo . Ali mislim da radjaju i one koje su starije .
Razmisli malo sta cu sada pokusati da objasnim.
Npr. sada je jul/avgust i treba da se bere sipurak tj. da se ubira plod sa dvogodisnjih i jednogodisnjih lastara . Sta sad. Pored ovih dvogod.i jednogod. lastara koji su rodii mi imamo i ovogodisnje lastare ali nema ih na svim zbunovima u odredjenoj kolicini. Neki zbunovi imaju i po 5 ovogod. lastara a neki nemaju uopste . Nisu iz nekog razloga nikli.
Pitanje za vas Gorane .
Da li po tebi treba ukloniti sve dvogodisnje lastare a ostaviti za narednu godinu samo jednogod. i ove sto su ove godine nikli. Sta raditi sa zbunovima koji u ovoj sezoni nemaju ovogodisnje lastare .
Zato govorim i pisem ,,da ce ,, se samo kazati svima onima koji imaju odrasle sadnic . Sami treba da ukapiraju da li ce uklanjati starije grane ili ne . Nisu svuda sadnice bujne i napredne . Meni su na jednoj njivi u haosu. Imaju po 1 ili najvise 2 ovogodisnja lastara jer nisam zalivao. Nisam mogao . Od prosle godine imam po zbunu po minimum 5 lastara sto znaci da cu naredne godine imati do deset rodnih grana . Na svakom zbunu pored ovim minimum 5 i ovogodisnih 1 ili 2 lastara imam i po 3 ili 4 trogodisnjih. Necu da ih uklanjam jer nemaju bocne grane i nisu za makaze.
Pises da lastari od 3 ili 4 metra su za rezanje . A sta ako u ovoj sezoni od proleca do jeseni lastar naraste do 4 metra . Zasto bi ga seko.
Mnogo je komplikovano da se ovako objasnjavamo . Nisu sve parcele sa kvalitetnom zemljom i nemaju sve sadnice prirast kao kod tebe zato kazem da se makaze ne uzimaju u ruke a uzimace ih onda kada vide da je previse gusto i da malo prorede zbog osuncavanja i provetravanja .
Gorane . Kazi mi ako nije tajna koliko si brao otprilike kilograma po zbunu i koliko imas otpr. lastara po zbunu. Jel prelazi 5 kg. ili ne ..
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 18, 2019 3:48 pm----
26. 11. 2017. godine sam pisao da ko zeli plod da ne uzima ,,makaze,, u ruke . Zasto sam to pisao.
Zato sto verovao ili ne 90% njih misli da gaji sipurak kao stablasicu i da je orezuje kao malinu i kupinu. Ne mogu vise da im objasnjavam jer i dalje mnogi misle da je potrebno orezivanje na prvom mestu. Bol;je je da im kazem da ne uzimaju makaze a kasnije ce sami ukkapirati kada da ih uzmu nego da upropaste sadnice koje su posadili. Nisi ti moj prijatelju video sipurak kao stablasicu i to kao na spaliru. Covek je mislio da tako treba pa upropastio sve sadnice . Nisam znao sta da mu kazem. Stavio koceve i zicu kao za maline i sve vezao za zicu. Nista mu nisam reko jer nisam znao sta da mu kazem..
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 18, 2019 10:36 pm----
prvo ajde da obojica postavimo fakture ko je koliko predao sipurka . imam od 15 do 20 lastara po zbunu . objasni kako da malcerom prodjem izmedju redova ako su lastari od 4 metra pod rodom . ajde da obojica postavimo slike pa kad god te pitaju pricas da ne mozes da udjes u nju jer je zapusten a mama i tetke ne mogu da se dogovore cija je njiva .kad mi dodje cerka postavicu kako se orezuje.. zato sam i napisao da se drzis sadnica
Poslato: Sub Okt 19, 2019 10:41 am----
za sipurak kao ostalom i za ruze se primenjuje rezidba na jedno stablo koja ima prednost da je grm kompaktniji laksi za obradu i branje plodova .postoji i uproscena rezidba . prve godine u jesen udaljite slabe tj sve ispod 1 m , polomljene grane ,one koje leze na zemlji i obavezno sve izdanke koli su daleko od osnove grma . toliko za pocetak . nastavak sledi . PONOVO CU VAM NAPOMENUTI JA NISAM PROIZVODJAC SADNICA VEC PROIZVODJAC SIPURKA .
Poslato: Sub Okt 19, 2019 4:50 pm----
Samo da dodjem do slobodnog vremena i sve cemo razjasniti . Ps..kako da prodjes izmedju redova malcerom. A ja kazem. Sto prolazis dovoljno je da uklanjas travu i nista vise . Mi nikada nismo frezirali osim sto je jos davno deda kosio izmedju redova . Verujem ti da si proizvodjac plodova i samo napreda a ja cu se drzati sadnica i barem za pocetak cu na nas juznjacki nacin pa iako je on kao da je srednji vek objasniti sta da rade .
Rodjo , ti si mozda najveci proizvodjac plodova u Bosni ali najvecih plantaza na balkanskom poluostrvu , da ne spominjem bivsu Jugu su u mom kraju a narocito u opstinama Leskovac i Lebane .. Mi cemo na starinski nacin gajiti sipurak pa koliko god da radja ..
Pozdrav
Sva vremena su GMT + 1 sat