Poslato: Sre Jan 12, 2011 12:29 am----
Ne mogu vjerovati, da ovo prekrasno, graciozno drvo nema temu! Uz toliko alohtonih vrsta, sramota je da jedna naša autohtona, domaća vrsta nema svoje mjesto na forumu.
Evo ukratko sa Wikipedije:
Obična breza je pionirska vrsta, koja zajedno s trepetljikom i vrbom ivom, prva zauzima površine u kojima se prirodno širi šuma. Izrazita je vrsta svjetla. Široke je ekološke valencije, podnosi razne temperature i tla. Izbjegava močvarna kisela tla i tla s obiljem kalcija. Prve godine raste polagano, a poslije se rast naglo povećava. Živi do 100 godina, rjeđe 120. Na otvorenim položajima, rađa sa sjemenom od 10. godine, a u šumi oko 30. godine. Plodonosi skoro svake godine. Sjeme s krilcem raznosi vjetar na velike udaljenosti. Ima čupav korijenski sustav, koji se dobro prilagođava uvjetima tla. Vrlo je otporna na mraz. Poluotvoreni pupovi podnose temperaturu do – 4 °C. Na sušu i vrućine osjetljiva je samo u prvim godinama života. Dobro podnosi dim, štetne plinove i tvorničku prašinu pa je pogodna za sadnju u industrijskim i urbanim područjima.
Naraste do 20 m, a u debljinu do 60 cm. Deblo je vitko, a kora bijela i glatka. Na starijim stablima, kora ima tamne pukotine. Izbojci su vitki, dugački, bradavičasto-žljezdasti i vise. Lišće je trokutasto ili rombično, 3-7 cm dugo, dvostruko napiljeno, odozgo bradvičasto. Muške se rese pojavljuju u jesen, a ženske za listanja. Pokrovni su listovi ženskih cvjetova trolapi, kasnije okožnate, a otpadaju s plodne rese s plodovima. Plod je sićušni spljošteni oraščić s 2 postrana krilca, koja su šira od ploda. U 1 kilogramu ima milijun i pola plodova, čija klijavost iznosi 20%.
Mislim da nema ljepšeg prizora od šume breze u oblačnim zimskim danima... Još ako su prekrivene injem - predivan prizor.
Nešto i o ljekovitim svojstvima ovog lijepog drveta:
Za lijek se sakupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara i marta, a lišće se bere za vrijeme cijele vegetacije. Kora se prikuplja u proljeće i jesen.
Breza je jedna od najboljih diuretskih biljaka, s jakim djelovanjem, pa utiče na eliminisanje otoka, viška vode u organizmu nastalog popuštanjem snage srca, oboljenja bubrega, a ujedno vrši i dezinfekciju mokraćnih puteva. Od pupoljaka i listova breze priprema se čajni uvarak, kao jedan od najboljih prirodnih diuretika. Sa čajem od listova pomažemo izlječenju bolesnih organa, odnosno spriječavamo oboljenje istih koji primarno stradaju od nakupljanja suvišne vode u organizmu. Čaj od brezovog lišća ne treba često piti, jer ima i drugog ljekovitog bilja sa sličnim djelovanjem u pogledu izlučivanja urina, ali se brezov čaj preporučuje za rastvaranje bubrežnih kamenaca i njihovo bezbolno izlučivanje.
Brezovo lišće koristi se vrlo uspješno i za liječenje kožnih bolesti, lišajeva, uklanja bjelančevine u mokraći i čisti krv. Čaj od brezovog lišća i resa pojačava izlučivanje mokraće, odstranjuje kiselinu iz organizma, te liječi groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.
U proljeće, kad počnu cirkulisati sokovi, probuši se rupa u brezovom stablu. U nju se stavi tanka cjevčica pomoću koje dobijamo brezov sok. Poslije toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednog stabla se može dnevno nakupiti oko četiri do pet litara soka, a oko 170 litara u sezoni. Često bušenje istog stabla štetno djeluje na drvo, smanjujući mu otpornost prema gljivičnim zarazama. U soku se nalazi šećer, te ukoliko ga grijemo da provri, dobijamo brezovo vino.
Sok i vino su odličan lijek za liječenje arterioskleroze, gojaznosti, bubrežnih kamenaca i drugih bubrežnih bolesti.
aloavera.blogger.ba/ar...27/2443799
Raspišite se. Imate li šumu breze u blizini? Znate li lokalitete na području bivše Jugoslavije? Koliko se često sadi u vašim gradovima? Jesu li skupe sadnice? Jeste ju probali uzgojiti iz sjemena?
U Vinkovcima su dosta česte u drvoredima što mi je drago, jer su jako dekorativne. Kako je u vašem gradu?
I za kraj, jedna pjesma posvećena brezama.
Breze na ulici
Kraj bijelih breza svakog dana
Ja prođem srca razdragana.
(Oduvijek ima tajnih veza
Između pjesnika i breza.)
Od čega dršćete, vi breze?
Od slatkih slutnja ili jeze?
Zašto vam krošnja podrhtava
I onda kada vjetar spava?
Na ulicu, med svijet što viče,
Ko da ste izašle iz priče.
Nježne, treperave i čiste
Baš kao prva ljubav vi ste!
Dobriša Cesarić
Poslato: Sre Jan 12, 2011 1:31 am----
I o brezi i o lirici: bravo za prilog, Antone!
Ja sam pokusao rastresti jedno milion semenki breze na jednoj lokaciji - ali zacudjujuce je da ni jedna jedina nije nikla! :))) A zna se da je pionirska vrsta, pa me je to zacudilo, jer sam i pokusao da je posejem kako bih tu parcelu sto pre posumio..
A od pre godinu-dve, kupujem s vremena na vreme brezov sok u tetrapaku, po litar. Sok je ruski, tamo je to izgleda uobicajeno, kao kod nas sok od jabuke. Koliko vidim, dodaju mu nesto malo secera i poneku aromu: malo mente ili soka od nara ili nesto sasvim trece, mada ima varijanti i sa brezinim vlastitim ukusom: taj je sladunjava vodica koja malo rezi u ustima.
Poslato: Sre Jan 12, 2011 2:08 am----
| Zmijobor citat: |
| I o brezi i o lirici: bravo za prilog, Antone! Ja sam pokusao rastresti jedno milion semenki breze na jednoj lokaciji - ali zacudjujuce je da ni jedna jedina nije nikla! :))) A zna se da je pionirska vrsta, pa me je to zacudilo, jer sam i pokusao da je posejem kako bih tu parcelu sto pre posumio.. A od pre godinu-dve, kupujem s vremena na vreme brezov sok u tetrapaku, po litar. Sok je ruski, tamo je to izgleda uobicajeno, kao kod nas sok od jabuke. Koliko vidim, dodaju mu nesto malo secera i poneku aromu: malo mente ili soka od nara ili nesto sasvim trece, mada ima varijanti i sa brezinim vlastitim ukusom: taj je sladunjava vodica koja malo rezi u ustima. |
Hvala.
Imaš možda sliku ambalaže, baš me zanima kako izgleda. Znam da je u Rusiji popularan i baš bi ga volio probati, a to ću i napraviti sada kad krene sezona, hvala Bogu, breze ima napretek u gradu.
Najviše me okus zanima. Je li uopće fin taj čisti koncentrat? Je li slatkast ili je baš kao voda sa malo šećera? Je li gust ili vodenast?
Poslato: Sre Jan 12, 2011 6:53 am----
Ja ima 2 mlade breze kod vikendice. Imali smo doma ispred kuče izpred mnogo godina, ali su bile prevelike i čača ihe je odžagao. Ako ima dobro tlo ona brzo i jako raste, a ko ima malo slabije zemlište onda ne. Kod nas nema baš nekih brezovih šuma, iam tu i tamo ponekoliko stabalu pomiješanih u šumama.
No, ono što je napisao Anton, da se napravi rupa i dobije sok,bih ja još dodao, da sok iz stabla ima oko 2% šečera-u večini glukoza i fruktoza. i iz njega možemo dobiti vino ali i rakiju, koja zbog malo šečera nema dosta alkohola, zato je triba 3 puta destilirati. A okus i miris joj je po dizanom tjestu.
Isto tako se dobiva sok i kod ostalih stabala : javor, mali jasen,...
Poslato: Sre Jan 12, 2011 7:01 am----
| Zmijobor citat: |
| I o brezi i o lirici: bravo za prilog, Antone! Ja sam pokusao rastresti jedno milion semenki breze na jednoj lokaciji - ali zacudjujuce je da ni jedna jedina nije nikla! :))) A zna se da je pionirska vrsta, pa me je to zacudilo, jer sam i pokusao da je posejem kako bih tu parcelu sto pre posumio.. |
Breza je lepotica nema sumnje ali upozoravam da se ne sadi blizu kuće. Cela kuća biće puna sitnog brezovog semena koje se uvlaqči na nezamisliva mesta i to u velikim količinama. Pošto je pionirska vrsta nije zainteresovana da nikve iz zemlje ali niči će iz oluka, iz pukotina u betonu, gde god ima bar malo peska, đubreta.....redovno niče iz šake fermentiranog semenma od prošle god. Pošto je ima u planinama mešano sa crnogoricom moglo bi da znači da joj za nicanje odgovara malo kiselije. Literatura kaže da je posle požara prva vrsta koja se vraća na zgarišta, a zgarišta su valjda alkalna? Kod nas je ima puno na Vlasini a to je tresetište (kiselo). I još nešto ako je u blizini kuće oluci se napune semenom za čas. U mom komšiluku breze su vremenom nestale. Poslednji primerak izaziva bes domaćica.
Poslato: Sre Jan 12, 2011 11:08 am----
Dobar tekst Antone.
| Anton citat: |
| ...Izbjegava močvarna kisela tla i tla s obiljem kalcija... |
Interesantno je da druga autohtona evropska vrsta - Betula pubescens, bira upravo močvarne/nedrenirane pozicije.
Poslato: Sre Jan 12, 2011 12:40 pm----
Nisam znao da ima tema, a pretražio sam forum i pod latinskim i pod hrvatskim nazivima, a u popisu tema je nisam vidio...
| Tartar citat: |
| Breza je lepotica nema sumnje ali upozoravam da se ne sadi blizu kuće. Cela kuća biće puna sitnog brezovog semena koje se uvlaqči na nezamisliva mesta i to u velikim količinama. Pošto je pionirska vrsta nije zainteresovana da nikve iz zemlje ali niči će iz oluka, iz pukotina u betonu, gde god ima bar malo peska, đubreta.....redovno niče iz šake fermentiranog semenma od prošle god. Pošto je ima u planinama mešano sa crnogoricom moglo bi da znači da joj za nicanje odgovara malo kiselije. Literatura kaže da je posle požara prva vrsta koja se vraća na zgarišta, a zgarišta su valjda alkalna? Kod nas je ima puno na Vlasini a to je tresetište (kiselo). I još nešto ako je u blizini kuće oluci se napune semenom za čas. U mom komšiluku breze su vremenom nestale. Poslednji primerak izaziva bes domaćica. |
Meni oko zgrade raste sedam breza. I uvijek zaštopa ventilaciju u autu, a ako ju uključiš, zapljusne te tisuće sjemenki breze i bude je po cijelom autu. Ali opet, meni je draga unatoč tome, meni to recimo uopće ne smeta, a bude ga stvarno posvuda, po kosi, po autu, po odjeći.
| drveni citat: |
| Dobar tekst Antone. Interesantno je da druga autohtona evropska vrsta - Betula pubescens, bira upravo močvarne/nedrenirane pozicije. |
Hvala. Da, istina je ovo za cretnu brezu. Samo, ja sam počeo sa osnovnom vrstom, pa sam pustio da se ova spomene evolucijom same teme.
Što se tiče cretne breze ( Betula pubescens ), ona je zakonom zaštićena vrsta u Hrvatskoj i uz tisu, jedino drvo zakonom zaštićeno.
Poslato: Sre Jan 12, 2011 1:02 pm----
I ja mislim da je breza, što se drveća tiče, u samom vrhu po ugođaju.
Na pomen ovog drveta redovno mi dolaze u misli slike vikendica koje se nalaze u okolini mog grada, na fruškogorskim obroncima i koje su po pravilu utopljene u brezino zelenilo.
Bar je nekad tako bilo... mislim na vremena 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su vladali neki drugi trendovi kako po pitanju arhitekture tako i hortikulture. Nije bilo ovih tuja/juniperusa/hamaciparisa i njihovih bezbrojnih kultivara (koji svi liče jedni na druge
) i breze su bile neizostavan detalj svake vikend-kuće a šum brezinog lišća nešto najromantičnije što se može čuti. Tada se ljudi nisu žalili na seme koje raznosi vetar i na lišće koje zapušava oluke....
Poslato: Sre Jan 12, 2011 2:08 pm----
| drveni citat: |
| I ja mislim da je breza, što se drveća tiče, u samom vrhu po ugođaju. Na pomen ovog drveta redovno mi dolaze u misli slike vikendica koje se nalaze u okolini mog grada, na fruškogorskim obroncima i koje su po pravilu utopljene u brezino zelenilo. Bar je nekad tako bilo... mislim na vremena 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su vladali neki drugi trendovi kako po pitanju arhitekture tako i hortikulture. Nije bilo ovih tuja/juniperusa/hamaciparisa i njihovih bezbrojnih kultivara (koji svi liče jedni na druge ) i breze su bile neizostavan detalj svake vikend-kuće a šum brezinog lišća nešto najromantičnije što se može čuti. Tada se ljudi nisu žalili na seme koje raznosi vetar i na lišće koje zapušava oluke.... |
Sve potpisujem drveni!
A gle ovo:
Sada tražim šumu breze da sebi takvo nešto napravim.
Pogledajte ovaj video, prvih pet minuta:
www.youtube.com/v/a5a34lTVAWs
Poslato: Sre Jan 12, 2011 5:25 pm----
| Anton citat: |
| A gle ovo: [img]http://www.moja4zida.hr/var/ezwebin_site/storage/images/media/images/mk14/4935-1-cro-HR/mk14.jpg[img] Sada tražim šumu breze da sebi takvo nešto napravim. |
Nema žene koja na ovo ne bi pala.
| Anton citat: |
| Pogledajte ovaj video, prvih pet minuta: www.youtube.com/v/a5a34lTVAWs |
Zanimljivo.
Nisam znao da su borove iglice jestive u bilo kom obliku.
Poslato: Čet Jan 13, 2011 9:03 am----
| drveni citat: |
| I ja mislim da je breza, što se drveća tiče, u samom vrhu po ugođaju. Na pomen ovog drveta redovno mi dolaze u misli slike vikendica koje se nalaze u okolini mog grada, na fruškogorskim obroncima i koje su po pravilu utopljene u brezino zelenilo. Bar je nekad tako bilo... mislim na vremena 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su vladali neki drugi trendovi kako po pitanju arhitekture tako i hortikulture. Nije bilo ovih tuja/juniperusa/hamaciparisa i njihovih bezbrojnih kultivara (koji svi liče jedni na druge ) i breze su bile neizostavan detalj svake vikend-kuće a šum brezinog lišća nešto najromantičnije što se može čuti. Tada se ljudi nisu žalili na seme koje raznosi vetar i na lišće koje zapušava oluke.... |
Drveni u ovom tvom opisu vide se vjerojatno mnogi, evo ja prvi, mada sam ja rođen u kasnim 70-tim.
Samo što ovo vodi u temu nekih foruma drugih tematika.
Hoćemo li pokrenuti jednu temu o romantičnim trenucima među ljubiteljima bilja ?
Poslato: Čet Jan 13, 2011 9:35 am----
| drveni citat: |
Nema žene koja na ovo ne bi pala. |
Zanimljivo, žene koje padaju na tapete ? Ajde, to još i nekako, ali ko pada na žene ljubiteljke frigidne atmosfere?
Šalu na stranu, kao što sam rekao breza je lepotica bez sumnje. Nažalost ta lepota ako je tik uz kuću, traži žrtvu i to od svih ukućana. Stalno zatvoreni prozori u potkrovlju, jer kad zaćarlija vetrić mio onda seme ulazi u nos usta....i to dugo pošto biljka baci seme.
Tuje...da. Nažalost i na selu.
Poslato: Čet Jan 13, 2011 9:57 am----
| Tartar citat: |
| Zanimljivo, žene koje padaju na tapete ? Ajde, to još i nekako, ali ko pada na žene ljubiteljke frigidne atmosfere? |
Tartar pa nije valjda da ti na onoj slici vidiš običnu tapetu.
A retke su one koje ne padaju na romantiku.Meni je i dalje breza lepša od tuje.
Pogotovo mrzim ove uniformne kolumne kojih ima na svakom ćošku.
Poslato: Čet Jan 13, 2011 10:43 am----
Ma žene su romantične na forumu . U mom okruženju tarabe zamernjuju žive ograde, listopadno drveće se obara za račun tih tuja.
Ograde treba da se šišaju, lišće treba da se skuplja. Besne domaćice zavode red : "eins, zwei, drei" tuje pod konac. Sledeća faza plastična trava!
Poslato: Čet Jan 13, 2011 2:36 pm----
| drveni citat: |
| Nema žene koja na ovo ne bi pala. |
I ja mislim.
| Anton citat: |
| Zanimljivo. Nisam znao da su borove iglice jestive u bilo kom obliku. |
Da, to sam znao, ali me iznenadio da ih je stavio u čaj od breze.
| savoy citat: |
| Drveni u ovom tvom opisu vide se vjerojatno mnogi, evo ja prvi, mada sam ja rođen u kasnim 70-tim. Samo što ovo vodi u temu nekih foruma drugih tematika. Hoćemo li pokrenuti jednu temu o romantičnim trenucima među ljubiteljima bilja ? |
Pa ja sam svakako za to. savoy, imaš čast.
| Tartar citat: |
| Šalu na stranu, kao što sam rekao breza je lepotica bez sumnje. Nažalost ta lepota ako je tik uz kuću, traži žrtvu i to od svih ukućana. Stalno zatvoreni prozori u potkrovlju, jer kad zaćarlija vetrić mio onda seme ulazi u nos usta....i to dugo pošto biljka baci seme. Tuje...da. Nažalost i na selu. |
Eh da, nisam to ispravio u prvoj poruci, ali nisam dobro prebrojao breze oko zgrade, dakle nije ih pet ili koliko sam već napisao, nego čak deset.
I meni to uopće ne smeta, a znam o čemu pričaš Tartar. Pa i dvije lipe rastu ispred zgrade, a znamo kakve su one za aute ( mislim da su gore nego breza ), pa opet, ne parkiram auto ispod njih i to je to.
Sva vremena su GMT + 1 sat