Poslato: Čet Maj 23, 2013 6:40 pm----
Upravo to 2x2, mada mi je prodavac preporucio 2x3, ali ja volim po mome
Videcemo da li sam pogresio.
Poslato: Pet Maj 24, 2013 8:07 am----
ja sam sadio na 2x2, 3x1, 2x1, na manjim površinama, a na jesen sadim na 4x4 na 0,5 ha
Poslato: Pet Maj 24, 2013 11:31 pm----
| drogan014 citat: |
| ja sam sadio na 2x2, 3x1, 2x1, na manjim površinama, a na jesen sadim na 4x4 na 0,5 ha |
A zasto tako? Isprobavao si?
Poslato: Sub Maj 25, 2013 1:09 am----
da, radim oglede i merim prinos, trebaju mi ti podaci zbog sebe i preporuka kupcima, konsultujem se sa saradnicima iz struke(institut i fakultet), samo priznajem praksu i dokazane rezultate, teorija je teorija, a između konačnih rezultata i teorije je mnogo faktora na koje mozes da utices i ne utices, da prinos podignes na visi nivo ili da kiksiras, priznajem samo praksu i merljive rezulate
Poslato: Sub Maj 25, 2013 9:58 am----
Kako su se do sada pokazale sadnice na oglednim povrsinama? Da li je 2x2 dobra razmera?
Poslato: Sub Maj 25, 2013 8:08 pm----
2x2 je odlicna kombinacija, jer mozes kasnije da radis secu svakog drugog stabla u trecoj godini, pa kad skines one u 7-8 godini sa po 1m kubni opet jovo nanovo, imas varijante da probas kako ti odgovara, amozes i sve da eksploatises svake trece godine
Poslato: Ned Maj 26, 2013 3:23 pm----
da li postoji neko naucno objasnjenje za ovu moju sadnicu?
uporno tera po tri lista i jedina je takva
Poslato: Ned Maj 26, 2013 4:17 pm----
Mutacija
Meni se baš sviđa
Poslato: Ned Maj 26, 2013 4:38 pm----
kod mene je paulownia pochela da raste kada je doshlo i sunce
bash kao shto mi je Miodrag i rekao!sad imam jedno praktichno pitanje...mozda neko zna. Za shta se sve u svijetu koristi paulownia? Da li se negdje koristi za ogrijev?
Poslato: Ned Maj 26, 2013 6:49 pm----
Paulownia nije samo još jedno egzotično drvo, već zaista korisno drvo i ne koristi se samo kao drvna masa, već listovi i cvetovi – oni imaju svojstva koja nam mogu biti korisna.
Celo drvo – sa svojim brzo rastućim sistemom korena izuzetno je dobra za pošumljavanje erozijom ugroženih terena. To je odavno rutinska praksa u nekim zemljama i za rekultivaciju postradalog zemljišta.
Naravno, njeni neobični kvaliteti su je odavno uvrstali u skoro obaveznu šumsku vrstu u baštama i parkovima – na samo u Aziji a i u SAD-u i Evropi. Ogromnim listovima i bogatom krunom, a da pri rastu nije potrebno čekati niz godina, pruža debelu senku na mestima za odmor; tako parkovi sa paulowniom predstavljaju prijatna mesta usred vrućina i prašine velikih gradova. O tome – koliku ogromnu zelenu (fotosintezirajuću) površinu predstavlja njena lisna masa i koliko puno ugljen dioksida prerađuje – čak nije ni potrebno govoriti i sa pravom se kaze da su Pauolownie „pluća gradova“.
Sami listovi imaju dimenzije oko 75 cm. u prečniku i zato ona prerađuje značajne količina ugljen dioksida – respektivno proizvodnja kiseonika odatog u atmosferi prilikom njihove fotosinteze. Lisna masa paulownie je odgovarajućeg sastava za pripremanje dodatne hrane za travopasne životinje(goveda, ovce, koze...) – ona sadrži približno 20% proteina i kvaliteti su joj skoro slični detelini. Lak pristup listovima i visok prirast obezbeđuju nisku cenu koštanja ishrane kao jedan od najvažnijih pokazatelja kod izbora hrane u industrijskom stočarstvu. Ustanovljeno je da listovi paulownie sadrže supstance koje povoljno utiču na rad jetre, bubrega i žuči, a isto tako dobro deluje kod plučnih bolesti. U Kini su ova njihova svojstva odavno poznata; čak se i farmaceutska industrija bavi proizvodnjom lekova baziranim na paulowniji. Listovi imaju i druga svojstva – njihova upotreba u kozmetici i azijskim zemljama je isto taliko stara koliko i njihova upotreba u medicini ali za Evropu to je novost; jedva da se u poslednjih nekoliko godina ekstrakti listova paulownie uključuju u sastav krema i parfema. To isto važi i za cvetove – aroma cvetova paulownie se opredeljuje kao „vanilin, aroma pudera i malo bademova“. Ustanovljeno je da je to zahvaljujući heliotropinu koji se sadrži u cvetovima – supstanca poznata u parfimeriji koja se sadrži i drugim aromatima.
Krupni cvetovi koji svakog proleća zasipaju grane paulownie osim lepotom se ističu i vrlo prijatnim mirisom. Pčele cene ove prednosti i zato se iz košnica u blizini šuma paulownie dobija med izuzetnog kvaliteta. I kod našij pčelara u Srbiji Paulownia postaje omiljena biljka. Med paulownie je lagan, providan, vrlo svetao i aromatan; po boji i konsistenciji može da se uporedi jedino sa bagremovim medom. Isto kao i bagremov i on je najboljeg kvaliteta. Osim kao delikates on služi i kao lekovito sredstvo. Poznata su njegova svojstva koja utiču i pomažu kod lečenja bronhitisa i drugih bolesti sistema za disanje, poboljšava funkcie žuča, jetre i sistema za varenje u celini.
Paulovnije sa prirastom od 1 m kubnog za 7-10 godina je jedna od najbrže rastućih vrsta na planeti. Brzi rast drveta je isključivo povoljan za dobijanje velikih količina biomase u kratkom vremenskom periodu i koristi se sve od drveta – stablo, lisna masa itd. Biomasa od paulownie je odlična za silažu (odnosno za ishranu stoke) i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije. Jedna od naj perspektivnijih primena je bioetanol dobijen od celuloze iz paulownie. Osim mnogobrojnih oblasti gde se koristi bioetanol, momentalno neki naučnici ga vide kao gorivo budučnosti – lako za proizvodnju i upotrebu bez rizika po okolinu. Kod obrade paulownie i dobijanja drvenog materijala od nje, grane i drugi delovi koji se formalno nazivaju nusprodukt su izvor celuloze za dobijanje bioetanola. Od celuloze drveta se dobijaju i tako aktualne danas peleti koje se koriste kao gorivo za kotlove za grejanje stanova ili čitavih zgrada a isto tako i za industrijske potrebe, s tim što im upotreba neprestano raste. Lako i jeftino dobijanje biomase je moguće zbog sledečih kvaliteta paulovnije: ne zahteva ponovnu sadnju; čak i nisko odsečena iz panja izrasta nova stabljika koja tako brže raste pošto joj je koreni sistem več razvijen i stablo se može odrezati bilo kada.
Realno, ništa se od drveta paulownie ne baca i ništa ne zagađuje i ne menja okolinu. U tom smislu nije preuveličano da je nazovemo “Drvo budućosti“ zato što naša planeta ima budučnost jedino ako pristupamo njenim resursima potrebnom brigom.
Drvo Paulownie karakteriše univerzalnost i ukoliko uporedimo cenu sa kvalitetima postaje nam jasno da nismo daleko od idealnog drveta. Drvo paulownie jeste vrlo lako (oko 270 kg/m kubnom). Tamo gde je lakoća od velikog značaja tu se često koristi i to kod avio konstrukcija kao i kod delova za plovne objekte. Cenjeno i kao materijal za izradu kaseta, paleta, gotovih proizvoda za transport jer se tako štedi na opštoj težini ukupne robe za transport. U poslednje vreme ova vrsta drveta se rado koristi za enterijerna rešenja u proizvodnji automobila zbog lakoće obrade i same lakoće drveta. Kvalitet drveta je i nizak sadržaj vlage i uz to nizak stepen opasnosti od požara kod drvenog materijala od paulovnie. Ono je oko 10-12% vlažnosti, lako se suši, ne vitoperi se i struktura mu je postojana i neprima okolnu vlagu (kako kažu stolari drvo vrlo malo "radi"). Razlog ovome je njegova vlaknasta struktura zbog specifike njenih ćelija. Zato se koristi pri izradi nameštaja, igrački za decu, roletni, parketa i za proizvodnju muzičkih instrumenata. Njegova mana je tvrdoća koja se prevazilazi furniranjem sa tvrdim drvetom(orah).
Napominjemo da drveni materijal od paulownie ne napada žižak, a drvo ne upija lakove i epoksidne smole; pa čak i vodu; dok je kvalitet dveta i gladkost i nedostatak čvorova, što ga čini odličnim za rezbariju.
Poslato: Pon Maj 27, 2013 9:45 am----
Moja Paulownia
Poslato: Pon Maj 27, 2013 10:02 am----
Moje male paulovnije imaju po dva para stalnih listova.Da li smem i kada da ih iznesem da budu ceo dan na suncu.
Poslato: Pon Maj 27, 2013 10:38 am----
[quote="znakpitanja"]Moja Paulownia
Lepo napreduje, nema sta, ali zasto je Sanja niste odrezali do zemlje pocetkom aprija? da li zelite da vam bude žbun od paulovnije ili želite pravilno stablo?
Poslato: Pon Maj 27, 2013 10:40 am----
| 5xlclub citat: |
| Moje male paulovnije imaju po dva para stalnih listova.Da li smem i kada da ih iznesem da budu ceo dan na suncu. |
Poslato: Pon Maj 27, 2013 10:41 am----
Iskreno , prosle godine sam je ,,cepovala,, i nisam uopste shvatila , da se to radi svake godine
Ona raste pravo , samo sad se razgranala mnogo sa strane .
Sta je - tu je
Sva vremena su GMT + 1 sat