Poslato: Pet Apr 26, 2013 9:13 pm----
Uporedni parametri unutar roda Paulownia.
Ovo svakako treba pročitati, a onda se malo i pozabaviti proizvodnjom triju vrsta pa tek onda izvlačiti zaključke.
Usput, seme elongate je znatno niže klijavosti!!!
Poslato: Pet Apr 26, 2013 10:36 pm----
Jel P.imperialis isto što i P.tomentosa?
Poslato: Pet Apr 26, 2013 11:20 pm----
Bravo, za ovo svaka cast.Pa paulovnija i nema toliki prirast kao sto kazu ovi iz As produkta . Ovi podaci koliko sam razumeo su u mnogome razlikuju od onoga sto je u njihovim reklamama. Definitivno OVO JE PRAVA TEKST. BRAVO jos jedamput
Poslato: Sub Apr 27, 2013 2:49 am----
Nemojte izvlačiti zaključke na osnovu jednog teksta. Prvi deo dokumenta o karakteristikama vrsta i ključu za raspoznavanje vrsta je preveden sa engleskog. Imam originalni tekst. Ostali podaci su navedeni bez pratećih informacija. Bitno je na kom području je drveće raslo, kakve mere su pratile sve to, i najzad koje su vrste sađene. Fortunei ima najveći prirast od svih vrsta ali u jako toplim uslovima, a tamo gde je prosečna letnja temperatura 25 stepeni i manje sunčanih dana, normalno je da će bolje uspevati tomentosa ili elongata. Drugo većina podataka nije navedena za plantašku proizvodnju. Piše prosek u Kini je 0,7-0.8 kubika po stablu za 10 godina, ali to je prosek za čitavu državu. Velika većina ovih stabala raste bez ikakve nege. A pretpostavljam da svi zainteresovani za sadnju ovog drveta planiraju i primenu pratećih mera. Navode se podaci za 20 do 200 stabala po hektaru. Ništa od toga nije plantaška proizvodnja paulovnije.
Što se tiče naše zemlje ja sam merio stablo paulovnije fortunei u Bulevaru Kralja Aleksandra i ono u visini grudi ima 54cm u prečniku, a staro je 14 godina. Posađeno na dan početka bombardovanja 24.marta 1999. Okovano asfaltom, pored jako prometne ulice. Pričao sa čovekom koji ga je posadio, i video sam sliku iz oktobra meseca iste godine kada je stablo već bilo visine 4.2 metra. Kaže gospodin koji ga je posadio "U inat NATO-u". Isti taj čovek je podigao i plantažu elongate i fortunei u Beloj Crkvi i rekao mi je da je postigao upravo ove rezultate o kojima se govori na netu. 1 kubik, 15-18 metara visine za 8-10 godina.
Inače Kinezi su razvili jednačinu za izračunavanje zapremine stabla paulovnije na osnovu prečnika u visini grudi. Jednačina izgleda ovako: LogV = -3.822 + 2.281LogD (V je zapremina, D je prečnik u visini grudi). Ko ne barata logaritmima pomoći ću mu :-)
I konačno Miodraže odakle ti to da je klijavost semena elongate znatno niža??? Ja tvrdim da je odlična klijavost, u proseku 80%. Uostalom to su utvrdili i profesori šumarskog fakulteta, koje ti navodiš kao pouzdani izvor. Ja lično mislim da su oni gomila lenština i ljudi koji traže isključivo korist za sebe. Recimo u istom dokumentu u kome su ispitivali klijavost paulovnije elongate navode stablo elongate u Bulevaru Kralja Aleksandra, a stablo elongate u toj ulici ne postoji, već je to upravo stablo koje sam ja merio, i to je paulovnija FORTUNEI! Sva poznata stabla elongate i fortunei u Beogradu, u privatnom dvorištu u Malom Mokrom Lugu, na Gardošu i na Bulevaru, je posadio isti čovek. Ispred svoje kuće, ispred svoje zgrade i u dvorištu svog prijatelja u Zemunu. Toliko o kredibilnosti profesora sa šumarskog fakulteta na koje se pozivaš. Inače klijavost semena sa ostalih stabala elongate je bila između 60 i 90%. Prosečno 80%. Evo linka tog istraživanja klijavosti:
scindeks-clanci.ceon.r...01059S.pdf
(Niko od autora neće da odgovori na neka osnovna pitanja. Dragica Vilotić samo govori o hibridu Belissima iz AS Uniona, jer se pojavljuje sa Stevanom Bošnjakom po emisijama i obmanjuju narod. A uz sadnice koje su bezobrazno skupe uvale još 10 proizvoda na kojima zarađuju. Tipa ja pitam profesorku Vilotić koju temperaturu obične elongata i fortunei mogu da izdrže. A ona kaže "Ovaj hibrid iz Subotice može da izdrži -27, sad su mi javili iz instituta...". To je dotle išlo da su ljudi poverovali da se elongata ne može uzgajati iz semena...)
Generalno, i ja kažem da treba čitati puno toga, ali ovakvim dokumentima (i u ovom i u onom koji je naveo Miodrag) fali bezbroj detalja vezanih za proizvodnju a i ima puno grešaka i subjektivnih procena. Najbolje je osloniti se na iskustva drugih ljudi. Pa kad iskombinujete ono zapisano i ono viđeno ili ono što ste čuli lično ili doživeli, e tek je to merodavno. Inače evo nekih jako uspešnih primera uzgoja paulovnije:
P. elongata (Lan-Kau okrug, provincija Honan) - 19 godina, prečnik u visini grudi 104cm, visina 17.1m, zapremina 4.81 kubika
P. elongata (Minchuan okrug, provincija Honana) - 13 godina, p.v.g. 73cm, visina 17.5m, zapremina 2.50 kubika
P. fortunei (Yu Yang okrug, provincija Sečuan) - 75 godina, p.v.g. 134.4cm, visina 44m, zapremina 22.8 kubika
P. fortunei (Yeng Jang okrug, provincija Sečuan) - 31 godina, p.v.g. 100.5 cm, visina 21.7m, zapremina 6.65 kubika
P. fortunei (grad Gui Lin) - 11 godina, p.v.g. 75.1cm, visina 22.0m, zapremina 3.69 kubika
P. fortunei (De Jiang okrug, provincija Kweichow) - 80 godina, p.v.g. 202cm, visina 49.5m, zapremina 34.0 kubika.
Čini mi se da je baš Miodrag rekao da se paulovnija lako cepa kao drvo za ogrev, i da jako dobro gori, poput bagrema, ali malo brže od ostalih domaćih sorti. U dokumentu koji je Miodrag naveo piše da se paulovnija teško cepa. Pa treba onda biti pametan pa reći ili je Miodrag mnogo jak ili su autori dokumenta kilavi :-)
Evo još jednog podatka koji sam otkrio. Topola i vrba se uglavnom koriste kao sirovine za proizvodnju biomase (konkretno za proizvodnju peleta). Ciklus je jednogodišnji i dobija se maksimalno 8 tona suve drvne mase po hektaru (prosečno 5 tona). Kod uzgoja paulovnije u ovu svrhu prvi ciklus je tro- ili četvorogodišnji, naredni su dvo- ili trogodišnji a prosečan prinos je 27 tona suve drvne mase po hektaru. Imajući u vidu i znatno veću kaloričnost drveta paulovnije eto proste računice o isplativosti i u tom segmentu.
Poslato: Sub Apr 27, 2013 8:32 am----
U suštini iz iznetih podataka jedini značajni kvalitet Paulownia vrsta je brz rast. Ima li ovo drveće još neku upotrebnu vrednost sem za dobijanje drvne pulpe i sprečavanje erozije?
Poslato: Sub Apr 27, 2013 1:05 pm----
ljudi ! šta je ovo!? našla sam ih na paulovniama! jel to ta vaška? čime da to utamanim? jel treba uopšte da ih masakriram? bubamarica nema nigde
videla sam jednu u celom dvorištu :/
Poslato: Sub Apr 27, 2013 1:45 pm----
Drveni, Paulovnija ima širu primenu nego velika većina domaćih drveća. Lako se obrađuje, lako se suši, praktično ne puca, ima odlična izolaciona svojstva (od 40 ispitivanih vrsta ima najbolja termoizolaciona svojstva i najnižu dielektričnu konstantu), otporna je na truljenje, ukrasna je...
U Kini se koristi i za građu i za nameštaj, za sanduke, za muzičke instrumente, najbolji je izbor za papirnu pulpu i celulozu, a pritom je skoro najlakše drvo na svetu (jedino je balsa lakša). Za proizvodnju biomase je isplativija od topole i vrbe. Lišće se koristi kao stočna hrana i kao sirovina za pravljenje đubriva i humusa. I ništa od toga nije propaganda. Svi mogu malo da istraže i da pronađu sve ove podatke. Naravno nije paulovnija idealna za sve ove primene, već samo za neke, ali nijedno drugo drvo nije tako univerzalno kao paulovnija. Kinezi ga prodaju na veliko od 350 do 950 dolara po kubiku. I to možete lako pronaći svuda na internetu. Da li bi iko na svetu platio i 350 dolara za nešto što ne valja?
Poslato: Sub Apr 27, 2013 7:15 pm----
Citam ja vasu diskusiju i sve se vrti oko proizvodnje, dobiti, isplativosti... i niko ne spominje estetsku vrednost Paulownije. Ima nas mnogo koji se ne bavimo, niti cemo se ikada baviti bilo kakvom biljnom proizvodnjom ali nam je izuzetno vazno da ono sto podizemo bude lepo i da nam "hrani" dusu.
Naravno, ne suprotstavljam se vec samo dodajem jos jedan kvalitet ovog Princezinog drveta
Poslato: Sub Apr 27, 2013 10:12 pm----
| psycho3p citat: |
| Jel P.imperialis isto što i P.tomentosa? |
Upravo tako, u pitanju je ista vrsta.
Poslato: Sub Apr 27, 2013 11:18 pm----
Mary Jo ja rekoh da je jedna od prednosti i to što je ukrasna. A evo slučajno sam i ja danas slikao prve cvetove tomentose :-)
www.svetbiljaka.com/co...ize=1.html
Poslato: Ned Apr 28, 2013 1:46 am----
Znači po tehnomehaničkim i estetskim svojstvima drvo paulovnije se ipak ne može takmičiti sa hrastom ili bukvom (o orahu i da ne govorimo)...
Poslato: Ned Apr 28, 2013 1:06 pm----
Pozdrav! Mene zanima da li sve vrste Paulovnije cvjetaju ili samo neke?
Poslato: Čet Maj 02, 2013 10:37 am----
Zar niko ne zna..?
Poslato: Čet Maj 02, 2013 9:09 pm----
| carobni.akord citat: |
| Zar niko ne zna..? |
Ko kaže da ne zna!?
Pitanje je malo, pa rekao bih i nezgodno (nepotrebno) postavljeno. Sve biljke cvetaju, samo neke treba isčekati da počnu sa cvetanjem. Kako bi se inače rezmnožavale da nije cveta.
Kod paulovnija cvetovi su vrlo slični, da ne kažem identični.
Poslato: Čet Maj 02, 2013 11:09 pm----
Ko pita, ne skita.
Kada sam čitala o paulovniji, vidjela sam da ima baš dosta vrsta, i kada sam pregledala slike, manje - više su mi se iste pojavljivale, pa nisam bila sigurna, jer, kao što si sam rekao, cvjetovi su baš slični, i zbunjivalo me da li sve vrste imaju onaj veliki plavi cvijet ili su to samo neke, pa rekoh da upitam. U svakom slučaju, hvala na odgovoru.
Sva vremena su GMT + 1 sat