Poslato: Ned Jul 11, 2010 9:49 pm----
Da se ja pitam sada bi je presadila.
Ako nisi sigurna na prednjim stranama ima dosta pisano o onome sto te interesuje.
Poslato: Pon Jul 12, 2010 5:29 pm----
Hvala ggm. Pokusacu na nadjem negde nesto o presadjivanju pa ako uspe uspelo je, a ako ne
Poslato: Pon Jul 12, 2010 8:37 pm----
Nema razloga da ne uspe. Havortie spavaju zimi pa je po meni sada ok vreme da ih presadis u vecu posudu ili rasadis ako zelis.
Poslato: Sre Jul 28, 2010 10:02 am----
| goca58 citat: |
| Da li neko zna kako se i kada presadjuje hawotrija fascinata. Moja je prepuna pelcera da je vec pocela da se lomi. Jako mi je zao, ali ne znam da li bih smela sada da je presadjujem. |
Evo mene sa god. odmora i pravo u moju omiljenu temu.
Uzgred, nije H. fascinata vec H. fasciata ali ona zbilja ume da bude fascinantna kad je bujna i dobro negovana...
Ne znam da li sam zakasnio za pomoc Goci58 ali ovo bi i drugima moglo biti zanimljivo.
Uobicajeno se preporucuje presadjivanje biljaka u prolece. Medjutim, poslednjih par godina, ja havorcije presadjujem iskljucivo u ranu jesen. Pocnem negde krajem avgusta, pa, kad stignem... Imam ih zaista puno.
Ova strategija se pokazala daleko uspesnijom. Naime, kad presadimo havorcije u prolece, one nes tignu da se dovoljno adaptiraju pa docekaju leto u ne bas punoj formi i ne napreduju bog zna koliko. Ako su mlade ili "slabijeg zdravlja" desava se da stradaju preko leta.
Kad ih presadim u kasno leto/ranu jesen one se ne adaptiraju nista brze, ali nema traumaticnog leta. Zapravo, ako imaju iole prihvatljive uslove (dosta svetlosti i dbevnu temperaturu od bar desetak stepeni) one sasvim lepo napreduju i zimi. A kad dodje prolece, sasvim su adaptirane i koriste ga maksimalno. Tako ojacale i ocvrsle sasvim lako pregrme i leto tako da krajem leta i pocetkom jeseni mogu da otpocnem novi ciklus.
Ova stratigija se potvrdila vec nekoliko godina pod mojim uslovima. Uzgred, skoro sve havorcije i gasterije su mi u kokosovom supstratu ali ovo sto je receno vredi i za standardni supstrat.
E, sad, kad je havorcija bujna i sa puno izbojaka, kao sto je po svemu sudeci i Gocina, onda je jos jedan faktor vazan: pronaci dovoljan broj potencijalnih kandidata za poklon reznice...
Pozdrav,
Joca
Poslato: Čet Sep 23, 2010 6:37 pm----
Mada nisam neki havorcijoljub ovima ne odoleh.
Poslato: Pon Sep 27, 2010 12:20 am----
Haworthia cuspidata
Poslato: Pon Sep 27, 2010 1:50 pm----
| Iain citat: |
| Haworthia cuspidata |
Ne lici bas previse na H. cuspidata.
H. cuspidata bi trebalo da bude hibrid H. retusa x H. cymbiformis a ta tvoja, ako jeste taj hibrid ima u sebi 90 % od H. cymbiformis a 10 % od retuse a za toliko je i sama H. cymbiformis varijabilna.
Da li si je nabavio iz pouzdanog izvora?
Pozdrav,
Joca
Poslato: Uto Sep 28, 2010 6:53 pm----
Kupio sam je u ikea.
Poslato: Sre Sep 29, 2010 8:50 am----
| Iain citat: |
| Kupio sam je u ikea. |
Ako dobije puno svetla a ne previse vode, moze to biti vrlo lepa biljka. Pocece da vise lici na retusu. Taj tvoj primerak je verovatno u 'zatocenistvu' malo etiolirao.
Po mom iskustvu, preporucio bih ti da je zasadis dublje u vrlo porozan supstrat, najbolje u kokos (coir) ako ti je dostupan. Ubrzo ces imati puno mladih izbojaka.
Karakteristika havorcija je da korenje pustaju sa donje strane samog pocetka lista, zapravo iz stabla na tom mestu. Deo koji je u zemlji i koji je vec pustio onoliko korenova koliko je mogao vremenom postaje beskoristan jer korenje polako izumire. Redom, prvo najstarije, ako je sve kako treba. Prilikom presadjivanja havorcija, taj deo centralnog stabla koji je ostao bez korena valja odseci jer je samo izvor moguceg truljenja. Naravno, uza sve uobicajene procedure zasusivanja itd.
Ti to mozda sve znas, ali za one manje iskusne. Sada je po mome iskustvu pravo vreme za presadjivanje havorcija. I ja sam moje sredio u prethodne dve sedmice. Neverovatno je koliko biljke bolje izgledaju sada kad su presadjene u vece saksije, ociscene od suvih listova i umivene rastvorom limontusa... K'o devojcice.
Ali, zato moja ledja...
Pozdrav,
Joca
Poslato: Sre Sep 29, 2010 9:08 am----
| jocacirkovic citat: |
| umivene rastvorom limontusa... |
ovo mi je promaklo... zašto i koji je rastvor?
Znači još uvek mogu da se presadjuju?
Poslato: Sre Sep 29, 2010 11:47 am----
| jcaki citat: | ||
ovo mi je promaklo... zašto i koji je rastvor? Znači još uvek mogu da se presadjuju? |
Znao sam da ce se neko zaintrigirati!
U prilogu su dve slike H. emaliae v. comptoniana sa lokaliteta Wilowmore:
Jedna prikazuje tri primerka potpuno iste biljke ali gajena pod razlicitim uslovima. S leva na desno - prva je leto provela skupa sa astrofitumima, na vrelom gelenderu i direktnom suncu, i otuda joj crvenkasta boje, a usahla je zato sto je dobijala vodu kad i astrosi, sto ce reci, vrlo retko.
Druga je rasla na suncu ali unutar terase, dakle filtrirano staklom. Vodu je dobijala sa ostalim havorcijama, tj. ipak malo cesce no astrofitumi.
Treca je rasla uz najmanje svetlosti i verovatno nesto manje toplote i zalivana je kad i ostale, prilicno redovno.
Razlike u izgledu su sasvim ocigledne i ne trebaju komentara osim da je moguca varijabilnost u prirodi verovatno jos i veca. Vidjao sam potpuno crvene biljke. Naravno, ima tu uticaja i individualno stanje biljke, odn. korena.
A sto se tice limontusa, odgovor je na drugoj slici. Vide se ruzne bele mrlje od krecnjaka koje nastaju od (nedovoljno pazljivog) zalivanja. No, posto je ta pojava kod havorcija vrlo tesko da se izbegne, udobnije resenje je da se povremeno umiju.
Za to koristim limontus: u soljicu za kafu rastvorim 1/2 kesice limontusa iz samousluge (naravno, ako treba manje vode ide i manje limontusa) i uz pomoc malo tvrdje cetkice (recimo kao ona od laka za nokte) natrljam na mesto gde ima mrlja. Sacekam par minuta pa ponovim operaciju. Ispiranje obicnom vodom nekom prskalicom i - toliko. Kad se sve osusi, ako je dobro - dobro je a ako nije - ponovo. Obicno je dobro ali po neka mesta ostanu a, dok je mokro, ne vidi se.
Tu istu tehniku, samo mnogo cvrsce i vise puta, koristim i na kaudeksima, na pr. kod adenijuma, pahipodijuma, nekih mlecika itd.
Limontus nije problematican za biljku, zapravo ima dejstvo vrlo slicno humusnoj kiselini tako da se moze koristiti i za zakiseljavanje kokosovog supstrata (kao rastvor i to blazi, ne kao prah). Sama koncentracija za ciscenje nije bitna, to ne menja pH vrednost, samo utice na brzinu. Sto veca raspolozivost limunske kiseline u rastvoru utoliko veca ponuda za reakciju i nista vise. Neke biljke imaju i u svom redovnom metabolitickom ciklusu limunsku kiselinu kao jednu od faza, tako da im dodje kao djubrivo (tkzv. C4 metabolizam). Ostalim biljkama nadopunjuje humate iz supstrata.
Malo smo, nadam se, razbili monotoniju.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Sre Sep 29, 2010 12:04 pm----
Mala ispravka.
Stoji: h. emeliae v. comptoniana
a trebalo bi: H. emelyae v. comptoniana.
Eh, Vuce, Vuce...
Pozdrav,
Joca
Poslato: Čet Okt 07, 2010 2:19 pm----
Kao i uvek odlično оbjašnjenje!!!
Poslato: Čet Okt 21, 2010 8:21 am----
moj doprinos temi ,jedna slicica,nije bas najjasnija ali cim napravim novu tu sam
Poslato: Čet Okt 21, 2010 2:43 pm----
| profa citat: |
| moj doprinos temi ,jedna slicica,nije bas najjasnija ali cim napravim novu tu sam |
Sacekaj jos neko vreme sa slicicom...
U medjuvremenu, obezbedi biljci puno vise svetlosti. Nemoj da ti biljke stoje gde ti hoces
nego tamo gde one hoce 
Pozdrav,
Joca
Sva vremena su GMT + 1 sat