Poslato: Uto Avg 26, 2008 3:50 pm----
Pinus nigra var austriaca, austrijski crni bor ima veoma siriko piramidalnu krosnju i jake grane koje su otporne na snegolome. Kada se u velikoj starosti odstrane donje, koje nisko pocinju, od stabla i budu najduze , srednji i vrsni deo onda formira kuglu ili kisobran. Naravno, to se desava kod starijih stabala kojima je razvoj vrsnog, centralnog izbojka popustio i bocne grane u vrhu krosnje svojim rastom sustizu i dostizu rast centralne.
Kazu da primerci koji rastu na plitkim kamenitim podlogama imaju nisko deblo i pljosnatu, zaravnjenu krosnju, kao tanjir-dalmatinski crni bor napr.
Na primer, razliciti siroki oblici belog i crnog bora u ovom rasaniku, malo "doterani"
www.landscape-d.com/en...index.html
Poslato: Sre Avg 27, 2008 10:40 am----
Nije bas ni tako tesko gajiti Pinus pineu, cak i u Vojvodini, ako se gleda da ima dobre mikroklimatske uslove. To dokazuju na primer 4 mladja Pinjola u Novom Sadu na cosku jedne ulice kod benzinske pumpe "pecurke". Znam da su bez ikakve zastite zasadjene oko jedne manje zgrade od 2004 (a 2005 je bila surova zima). Jedna stoji u senci od lipe, sto je negodi ali su ostale u odlicnom stanju. Formu kisobrana dobijaju tek u starosti ili ako se ranije rezu grane od dole. Kao mlade su prirodno vise okruglog oblika. Kao staniste bi im odgovaralo suncano mesto, zasticeno pogotovo od kosave.
Ima Pinus pinea i u jednom dvoristu u Sremskim Karlovcima u glavnoj ulici blizu centra. Ona je isto zasticena od vetra koji zimi zna da je isusi.
U Jugozapadu Nemacke (blizu Rajne) se zadnjih 15-ak godine sade neverovatno puno mediteranskih biljaka, izmedju ostalih i hiljade Pinjola. I ovde zna zimi da zahladi. Poneki Pinjoli su se na pocetku i malo osusili, ali su se sledece godine oporavili. Vecina raste odlicno ako se zasadi na odgovarajucim mestima (n.pr. obronci nizih planina, juzne, zapadne strane blizu kuca, zgrada, gradovima, itd.). Pre dvadeset godina, skoro da i nije bilo nijednog pinjola, a sada sigurno ima mnogo hiljada (u svakom selu i gradu se mogu naci kod nas).
Inace, za alepski bor se ovde misli da je manje otporan nego pinjol pa ga zato i nesade.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 12:45 pm----
| Pineo citat: |
| Nije bas ni tako tesko gajiti Pinus pineu, cak i u Vojvodini, ako se gleda da ima dobre mikroklimatske uslove. To dokazuju na primer 4 mladja Pinjola u Novom Sadu na cosku jedne ulice kod benzinske pumpe "pecurke". Znam da su bez ikakve zastite zasadjene oko jedne manje zgrade od 2004 (a 2005 je bila surova zima). Jedna stoji u senci od lipe, sto je negodi ali su ostale u odlicnom stanju.... |
1000 puta sam tu prolazio i nikad nisam video pinije
.Ali verovatno znam na koju lokaciju misliš, čak znam i koja su stabla u pitanju. To je u dvorištu gde su kancelarije Radosnog Detinjstva. Ja mislim da to nisu pinije već himalajski borovi (Pinus wallichiana). Možda i grešim.
Zagledaću ih prvom prilikom, pinija je dvoigličasta a himalajski bor petoigličasti pa ih nije teško razlikovati.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 6:01 pm----
Znam i ja za te borove u Novom Sadu
. Nisu petoiglicavi, pa tako ne mogu biti ni Pinus wallichiana, nemaju srebrnkasto, povijeno lisce. Ja sam dugo mislio, znajuci otprilike kada su posadjeni, da je to Pinus nigra austriaca "Brepo" koja se tih godina bas intenzivno nudila u Plantlandu, jer su dvoiglicavi, tamnozeleni i imaju, vec kao mali prilicno ispucalu koru na deblima. Ali oni su izrasli mnogo brze nego sto to moze "Brepo", mislim da imaju nesto mekse iglice, nesto malo svetlije zelene od nigre i naravno duze jednogodisnje dugoraste od forme "Brepo". Sasvim je moguce da su pinije, mada sam na moru video mlade pinije sa nesto kracim iglicama i bez donjih grana, koje su mozda tamo odsecene ljudskom rukom.U svakom slucaju, na takvom mestu, uz zgradu, nece moci da se lepo razvijaju, s obzirom na sirinu krosnje, karakteristicnu za vrstu
. Naravno, pod uslovom da su zaista pinije 
Poslato: Sre Avg 27, 2008 8:14 pm----
Nalazim se na krajnjem severu, tacnije u Subotici. Zahvaljujem se svima na komentarima. Inace, dopada mi se Cupressus macrocarpa. Malo cu da procesljam internet da vidim jos po koju sliku.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 9:26 pm----
Inace, u svakom slucaju, pokusacu da posadim po koju pinjolu,a sta ce da ispadne od toga, videcemo.
Poslato: Pet Avg 29, 2008 12:16 pm----
Jeste, radi se o borovima oko kancelarije Radosnog Detinjstva.
Moguce ce je da sam pogresio i da ti nisu pinjoli, mada sam prilicno siguran da jesu. Pinus wallachiana sigurno nisu. Po meni postoji jedino mogucnost da je neka amerikanska vrsta bora, iako neverujem. Video sam Pinjole (Pinus pinea) na puno mestima oko Mediterana, pa i prirodne sume sastavljene od njih. Kao sto sam naveo, mladi primerci imaju prvih godina (u prirodi) vise okruglu formu, kisobranasti budu tek posle duzeg vremena kad se osuse i odpadnu donje grane. Kad su kultivisani covek im odreze donje grane vec u mladom stanju, tako da vec onda podsecaju na starije primerke. Istina je da su i iglice mladih Pinjola duze od starijih.
Ovde se najcesce sade mladi pinjoli od ca. 2 m. Primerci oko zgrade Radosnog Detinjstva isto izgledaju kao ovde sadjeni pinjoli. Jovan1 je u pravu da, ako su stvarno pinjoli/pinije, ce im biti malo mesta da se rasire u starosti, mada i to moze dovesti do interesantnih forma. U Karlovcima je stariji primerak koji nema dovoljno mesta za razvoj i ipak interesantno izgleda.
U svakom slucaju, kada se pojave prve sisarke ce se definitivno znati koja je vrsta.
Izvinjavam se ako mi srpski nije odlican, pa se ponekad smesno izrazim.
Darkorast, mislim da vredi probati sa Pinijom na jednom zasticenom mestu. Javi nam kakav Ti je uspeh!
P.S.: Na Limanu sam pored jedne zgrade video veliku (ca. 3 m) palmu Trachycarpus fortunei koja i zimi nije zasticena bila.
I stranica sa slikama egzoticnih biljaka i basta iz Nemacke:
exoten.dyndns.org/Bilderlinks.html
Poslato: Pet Avg 29, 2008 6:26 pm----
Danas sam detaljno zagledao one boriće kod zgrade Radosnog Detinjstva i upravu ste da to nije himalajski borovac. Radi se o dvoigličastoj vrsti i sad nakon zagledanja vrlo je moguće da je Pineo upravu. Ti primerci zaista jako liče na pinije. Pinus nigru Brepo nisam uživo video ali ovi borići imaju isuviše svetle iglice da bi bili crni bor. Takođe im je kora crvenkasta a ni to nije karakteristično za crni bor. Koliko sam video Brepo je patuljsti kultivar za jako gustom krošnjom, ovi borovi nemaju tako gustu krošnju.
Pineo možeš li reći gde se nalazi taj trahikarpus na limanu? Ako ne želiš javno pošalji mi, molim te, na privatnu poruku koja je to lokacija.
Poslato: Pet Avg 29, 2008 6:47 pm----
| drveni citat: |
Pineo možeš li reći gde se nalazi taj trahikarpus na limanu? Ako ne želiš javno pošalji mi, molim te, na privatnu poruku koja je to lokacija. |
I mene ovo zanima pa bih voleo da znam gde je to. Moji iz proslog veka su se svi smrzli, a sada imam nekoliko u vrtu i oko 2 m su visoki
Poslato: Pon Sep 01, 2008 11:33 am----
Posto vec odavno ne zivim u Novom Sadu mi nije lako opisati gde se tacno nalazi ta palma. Blizu je bulevara Cara Lazara ali se nevidi sa ulice. Treba se setati izmedju zgrada od Merkatora u pravcu Telepa (sa leve ili desne strane, ne secam se) , mada sam tacnu lokaciju zaboravio jer sam slucajno naisao na nju. Malo je to skriveno izmedju zgrada. Znam da ispred tih zgrada ima malih ogradjenih bastica, sto ih razlikuje od drugih zgrada.
Iako sam palmu video vec dva puta nemogu tacan put da zapamtim, pa je svaki put malo potrazim.
Jovane 1., cestitam Ti na palmama! Citao sam da se dugo bavis sa uzgojom "egzoticnih" vrsta u NSu i da imas veliko iskustvo.
Visina palme naravno ne treba da znaci da je iz semena izrasla u tu velicinu. U Nemackoj ih cesto sade u primercima od oko 1,5m.
Poslato: Pon Sep 01, 2008 3:56 pm----
Pa evo, Pineo, da vidis da sreca prati uporne a ne hrabre
. Ovo je sisarka je proletos doneta iz Crne gore. Seme zasejano bez stratifikacije u saksiju sa nekim STARIM "prosvercovanim" semenom Trachycarpus takil (zvanican naziv) iz nekog britanskog rasadnika, koji je posejan pre 2 godine i NISTA NIJE NIKLO. Sada ne nice pinija a umesto nje nice T.takil koji je lezao u zemlji 2 godine . Pa sta sada to znaci, da posejem neku trecu vrstu u istu posudu, pa da mi nikne pinija i tako u nedogled 
Proverio sam seme pinije i tvrdo je i jedro i nista nije istrulilo, sto se vidi na fotki. Ponovo sam ga prekrio zemljom, pa cu da cekam sve do proleca kada cu da rasadim ova 2 zbijena takila. Kako ide sa nicanjem pinije??? Ima li neko konkretno iskustvo???
Uh, nesto mi nisi bas dobro objasnio lokaciju za limansku palmu. Mozda je Drveni pronadje, on je mislim Limanac
.
Poslato: Pon Sep 01, 2008 8:17 pm----
Nažalost ja sam bivši limanac, i na to sam vrlo ponosan. Mogu reći da su mi limani u srcu i da ih poznam ko rođeni džep. Obići ću ovih dana taj kraj oko merkatora pa do doma zdravlja. Ako je po Pineovoj priči palma bi trebala biti negde među tim blokovima.
Nešto u vezi pinije iz semena. Nikad nisam sejao piniju ali sam sejao sibirski bor (Pinus sibirica) čije se seme takođe jede i koji je zapravo jedna vrsta pinjola. Uz piniju, Pinus cembra, Pinus koraiensis, Pinus gerardiana.... i ostale jestive borove.
Od 47 zasejanih sibirskih pinjola ovog proleća nikao je samo jedan i to tek u julu. Stratifikacija je bila sprovedena po uputstvima sa neta. Rasčeprkao sam nekoliko semenki i one izgledaju sasvim zdrave, kao da su juče posejane. Ostavio sam žardinjeru na otvoreno pa šta im Bog da.
Po mom nestručnom mišljnju ova vrsta ima dvostruku dormantnost, verovatno kao i tisa. I tu se glavni talas nicanja može očekivati tek sledeće godine. Možda je pinija po tom pitanju slična sibirskom boru pa joj treba dve/tri godine da proklija.
Poslato: Uto Sep 02, 2008 10:38 am----
sada ću se malo udaljiti od teme, ali drveni me potaknio s ovim:
"I tu se glavni talas nicanja može očekivati tek sledeće godine. Možda je pinija po tom pitanju slična sibirskom boru pa joj treba dve/tri godine da proklija"
pa da pitam za vaša mišljenja (ako je kome poznato), jel jela (magnifica/procera/pinsapo), cedar (libani), recimo acer rubrum, acer griseum imaju sličnu osobinu ???
Poslato: Čet Dec 11, 2008 12:39 am----
Da li je neko prolazio pored zgrade radosnog detinjstva kod pecurke i da li znate koji je borovi u pitanju sad kad su malo izrasli i razvili se. meni izgledaju napredno ona dva na primerka koja nisu zaklonjena vec postojecim drvecem. mislim da cu ih uslikati i postaviti foto uskoro
Poslato: Čet Dec 11, 2008 9:08 am----
Mnogo smo razglabali o tim borovima i kad bi oni službenici u "Radosnom detinjstvu" znali koje su sorte ušao bih u šalter salu da ih pitam.
Opet sam ih juče zagledao, po svim karakteristikama liče na crni bor sem po kori. Kora im je neke riđe boje, skoro crvenkasta. Takvu koru nema ni jedan crni bor ali ima pinija.
Sva vremena su GMT + 1 sat