Poslato: Čet Jan 21, 2021 10:59 am----
| skoteinos citat: |
| Ne bih da te razočaram ali borovi se teško primaju ako im sa korena spadne busen. To je iskustvo onih koji se bave bonsaijem. |
Ali nije doslo do kidanja korena, osim sto sam bocno morao da skratim zbog prevelike duzine. Otpalim busenom sam zatrpao koren.
Poslato: Čet Jan 21, 2021 12:52 pm----
Ok, vreme će pokazati...
Poslato: Čet Jan 21, 2021 1:50 pm----
| Vitomiricanin citat: |
Na plazu  U zemlju naravno. Ko sto reko 1m visine, dosta grana. Korenje nista spektakularno, 2 deblja korena sa strana i jos 2-3 tanja korena ispod, svi 50cm duzine. Vrhove korenja sam blago orezao zbog ostecivanja tokom vadjenja, takodje i uklonio par suvisnih grancica. Busen je otpao ali sam ga vratio tokom zatrpavanja. Danas sam ga nadjubio stajskim kokosjim djubrivo i zalio. I da, posadjen je na suncanoj poziciji. |
A, za čega si ga sada nađubrio stajskim kokošijim ?
| drveni citat: |
| Ako ne žuriš iz nekog razloga, za vađenje bolje sačekaj novembar-decembar. Može se vaditi i zimi ako zemlja nije smrznuta. U bašti imam ogromnu smrču koju je moj otac izvadio 1988. negde na Kordunu na putu Karlovac-Zagreb. |
post pisan 1. septembra
jedna moja priča:
Na sajmu hortikulture u NS, sam stekao nekoliko prijatelja iz Velikog Šiljegovca... posetio sam ih istog leta.
V. Šiljegovac ima na stotine hektara rasadnika.
Bio sam jako lepo dočekan ( kod Čabrić-a), pa mu ponudih da mu reklamiram sadnice na-jesen, kada ja budem prodavao hrizanteme i viole (imao sam dva udarna prodajna mesta u svom gradu).
- A, zašto tek u kasnu jesen - pitao me Čabrić - mi sadimo već od kraja avgusta i veći je procenat primanja
(na četinare je mislio - sade i po nekoliko stotina na placevima, - benzinskih pumpi - na primer).
Je li moguće? - pitao sam,...
I ja sada sadim što ranije (septembar,... mada to zavisi i od godine,.. ali pre Miholjskog leta), da malo 'ožili' pre zime.
Poslato: Čet Jan 21, 2021 3:03 pm----
| Nabuko citat: |
| [ A, za čega si ga sada nađubrio stajskim kokošijim ? |
Zasto ne? Uzet je iz sume, malo su mu zile skracene i djubrivo bi valjda trebalo da mu regenerise i stimulise koren. Naravno ima ovde ljudi koji vise znaju pa neka me isprave ako gresim.
Poslato: Čet Jan 21, 2021 4:37 pm----
Vecina sumskih cetinara trazi iskljucivo kiselo zemljiste tako da nisi trebao djubriti . Ali kada si to uradio ,onda ce biti sve u redu. U pravu je taj iz Velikog siljegovca sto kaze da se cetinari sade od jeseni . Sadio sam ih ja verovali ili ne 24. juna i to bez ikakvog djubriva , gole zile . Pozdrav
Poslato: Čet Jan 21, 2021 5:22 pm----
| Vojvoda citat: |
| Vecina sumskih cetinara trazi iskljucivo kiselo zemljiste tako da nisi trebao djubriti . Ali kada si to uradio ,onda ce biti sve u redu. U pravu je taj iz Velikog siljegovca sto kaze da se cetinari sade od jeseni . Sadio sam ih ja verovali ili ne 24. juna i to bez ikakvog djubriva , gole zile . Pozdrav |
Znam za to Vojvodo, ali posto je vec tako izvadjen onda sam resio da mu djubrenjem oporavim koren i obogatim tlo. Ima jos jedna stvar koju sam uradio a to je da sam dodao malo Jabukovog sirceta u vodu i tako zalio jer cuo sam da regulise Ph faktor biljkama koje vole kiselost plus stimulise rast korena. Tako da sam uradio 2 stvari, najdjubrio i zalio samo vodom, i sutradan zalio vodom i sircetom.
Poslato: Čet Jan 21, 2021 5:30 pm----
Bice dobro . pozdrav
Poslato: Pet Jan 22, 2021 10:17 am----
Bož' pomozi da bude dobro,..
alii,..
Ako se sadnice golog korena, ne prodaju pred zimu,.. utrape se ...
--- u pesak (smatra se 'sterilnim' medijumom - nema (puno) patogena (gljivica i bakterija), jer patogeni tu nemaju šta za jesti,.. razmnožavati se itd.. )
--- može i u piljevinu (trinju od drveta - dobro drži i propušta vlagu, štiti od mraza, i drvo ima neku supstancu kojom se štiti od patogena - - - daska za meso od drveta je zdravija od plastične - dokazanoo)
--- može i u treset (kiseo je - ima manje patogena...)
Šta bi bilo da se sadnice utrape u zemlju sa dodatim stajnjakom ??? - Oboleo bi koren ,.. zbog patogena (iz stajnjaka ili iz zemlje...).
Zašto bi stavljali zimi stajnjak na sadnicu, koja ima rane na korenovim žilama ?
A ne vegetira, pa se i ne može braniti od patogena (ne može sama da "izliže" rane, da zacele brzo )?
| Vitomiricanin citat: | ||
Zasto ne? Uzet je iz sume, malo su mu zile skracene i djubrivo bi valjda trebalo da mu regenerise i stimulise koren. Naravno ima ovde ljudi koji vise znaju pa neka me isprave ako gresim. |
Poslato: Pet Jan 22, 2021 10:40 am----
Lepo si ovo objasnio ali treba da citaju a ne da samo pogledaju i ostave komentar tek da se vidi . Stvarno . Zamisli rasadnicare oko Krusevca i Trstenika koji u jesen povade po nekoliko stotina hiljada sadnica raznog voca . Jel treba da utrapljuju i da stavljaju stajnjak . Samo urade ovo sto ti kazes. Patogeni ucine svoje jer biljka utrapljena ne raste i ne trosi hranu. Borovi se primaju lako i bez djubrenja . Sadio sam ih i nikada nisam djubre koristio . 3600 smrca smo ja i moja baba nekada za mesec dana sami posadili. Ona umrla , njeni sinovi podelili imanje i meni ostalo ,,nista ,, Nisu smrce moje . Jos mi veli stric ,, ko te sibao prutem po usi da sadis u tudje ,, Tako ispade i ostade .
Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Pet Jan 22, 2021 1:39 pm----
Ok sklonio sam djubrivo.
Da li onda da nastavim da zalivam vodom pomesanoj sa jabucnim sircetom? To bar stvara kiselost i deluje kao hormon rasta za koren i biljku ?
Poslato: Pet Jan 22, 2021 2:38 pm----
Napisao
sam jedan post u drugoj temi a može da se odnosi i na ovu temu>
| Nabuko citat: |
| Da iskoristim ovaj post kao dilemu - stajnjak da ili ne kod presađivanja? Neki moji zaključci (i iskustva): Ako će se pri presađivanju imalo oštetiti korenove žile (ili dlačice) NE stavljati stajnjak, jer su 'rane' na korenu problem,... biljka treba da je u intenzivnoj vegetaciji, da bi ih brzo zacelila ( "izlizala", što se kaže). Ako biljka ide iz kontejnera - u saksiju ili u zemlju može pregoreli, (ne oštećuje se koren) ali više može u proleće, negoli u jesen ili zimu. Kad ide u zemlju, - najbolje u donji ašov (iskopa se dublja rupa - jedan ašov dublja, pa se tu ubaci prvo šljunak, pa stajnjak, pa ostalo..). ...  a danas skoro sve rešava (njegovo Veličanstvo) Osmokot,.. ali uz Osmokot, treba i malo Litvanca.I još jedna stvar: Kad posadim u zemlju, malo nagazim,.. bacim još malo peska, koji će voda da unese dole i popuni eventualne praznine - (radi boljeg kontakta tla i korena ) |
Znači, pesak je taj koji će da popuni i ostvari bolje naleganje (kontakt) korena i podloge. A, kada se biljka primi (posle mesec dva , može stajnjak
| Vitomiricanin citat: |
| Ok sklonio sam djubrivo. Da li onda da nastavim da zalivam vodom pomesanoj sa jabucnim sircetom? To bar stvara kiselost i deluje kao hormon rasta za koren i biljku ? |
Poslato: Pet Jan 22, 2021 2:52 pm----
Imaju podaci da malo jabukovog sirceta pomesanog sa vodom snizava Ph sto pogoduje biljkama koje to vole, plus deluje kao hormon rasta.
Ostali prirodni hormoni rasta su navodno ili nenavodno: vrbin caj/ voda, cimet, med, aspirin.
Poslato: Pet Jan 22, 2021 6:25 pm----
Pa sad taj aspirin i nije neka priroda a od njega oce se izlize pamet, pa se kotrlja svasta.
Pre sadnje bilo cega vezano za dendrologiju i vocarstvo, teren se preore ili prekopa, da se materijal koji ce doci u kontakt sa korenom sadnice aerira i usitni.
Neposredno pre sadnje koren se po obodu poreze ostrim makazama a zatim uroni u rastvor svezeg stajnjaka(govedjeg) i gline i bez obzira na kontaminaciju rana na korenu prijem je bio pa stoprocentan. LP
Poslato: Sub Jan 23, 2021 9:10 am----
, ***(malo off-a za opuštanje tenzija) Smešno mi je, jer: Vazda su provokatori dizali bune,.. i revolucije (ali i ratove),.. pa što ne bi digli i jedan ovakav forum ( i sebe ubrajam
) | Scotch citat: |
| Pa sad taj aspirin i nije neka priroda a od njega oce se izlize pamet, pa se kotrlja svasta. Pre sadnje bilo cega vezano za dendrologiju i vocarstvo, teren se preore ili prekopa, da se materijal koji ce doci u kontakt sa korenom sadnice aerira i usitni. Neposredno pre sadnje koren se po obodu poreze ostrim makazama a zatim uroni u rastvor svezeg stajnjaka(govedjeg) i gline i bez obzira na kontaminaciju rana na korenu prijem je bio pa stoprocentan. LP |
ali recepte (iz starih knjiga) treba prepisivati tačno,..
,.. a ne-koristiti tercijalno značenje nekih ključnih reči (trećerazredno - značenje).
Stajnjak (u pitanju je sveža kravlja balega - iliti sveži izmet preživara - goveđa balega,.. a možda i "stajnjak" ( slama tu smetaa,.. nije kontaminirana - ako je suva) .
Kontaminacija u punom smislu znači Zagađenje ( ali i ne mora po di-foltu)).
Ne mislim da bi takva kašasto tečna smesa škodila i sadnici Belog bora (štaviše koristila bi,.. u proleće - naročito, ili u jesen pre Miholjdana- da biljka to potroši i pripremi se za zimu...) . Rekoh,.. smatraju je i lekovitom...
| Vitomiricanin citat: |
| Imaju podaci da malo jabukovog sirceta pomesanog sa vodom snizava Ph sto pogoduje biljkama koje to vole, plus deluje kao hormon rasta. Ostali prirodni hormoni rasta su navodno ili nenavodno: vrbin caj/ voda, cimet, med, aspirin. |
(internet nema recenzije a ni cenzure, za razliku od starih knjiga..)
a kad vidim šta taj sajt sve zanimljivo nudi (i predviđa - datum moje smrti na pr..) onda baš i ne poverujem ni u one (možda) istinite stvari.
Da jabukovo sirće zakišeljava.. verujem,.. i znam. ali da deluje hormonski,.. moždaa..
I puno je sada tih Fitohormona (organskih, prirodnih,.. itd,..), ali za kiselost (kontinuiranu), Litvanski treset nije prevaziđen,...
niti Indol-3-buterna kiselina, .. Naftil-1-sirćetna kiselina, fenilbuterna, . , β-indolsirćetna kiselina...
- kao hormoni - rasta , - ili za brže zaceljivanje i regeneraciju korena.. nisu prevaziđeni ( niti se može govoriti o nekoj .... sirćetnoj zameni,..).
Poslato: Sub Jan 23, 2021 10:16 am----
Ne razumem, litvanac, pa litvanac, ajd da je neka litvanka, ukrajinka, moldavka,rumunka, al bas litvanac?
Ne bih ja lako odbacivao stara znanja i iskustva. U principu su u ovoj oblasti primenjljive mnoge organske kiseline, pa zar i stajnjak ne pokazuje kiseli karakter, sterilni supstrat podrazumeva primenu razne hemije i suplemenata koji poskupljuju procese da ne kazem proizvodnju. Istovremeno oni garantuju uspesnost procesa do nekog stadijuma a onda se sve vraca prirodi i teoloskoj zastiti.
Ni jedna hemija ne moze zameniti biohemijske i mikrobioloske procese zdravig tla ili supstrata a tu o sterilnosti nema ni s.Pozdrav
Sva vremena su GMT + 1 sat