Poslato: Ned Sep 09, 2007 2:45 pm----
pozdrav palmoljupci, ja sam iz Donjeg Miholjca u HR. iTU JE ZIMI JAKO HLADNO,AKO SE IZUZME POSLJEDNJA.Uzgajam palme u vrtu i u posudama ,i imam ih više vrsta,a razlog zašto Vam pišem je taj što je većina njih u zemlji več 5 god. to su trahiji i jedan veeliki feniks koji je več oko 4 metra visok i oko 6 metara širok sa deblom širokim oko 60 cm i visine oko 80 cm, trahiji isto oko 3.5 m.visoki .Pitate se šta s njima zimi, ja napravim pravi plastenik i kad je jako hladno grijem sa el. grijalicom to je malo skupo , ali zaista je vrijedno svega toga,jer plijeni poglede i uzdahe svih koji prolaze ulicom. Puno pozdrava pa se čujemo....
Poslato: Ned Sep 09, 2007 2:51 pm----
Imam i banane koje ne vadim več imh samo odsječem do zemlje malo pokrijem sa lišćem i ove su god i one narasle i do visine oko 3 metra , rađaju plodove ,ali me zanima gdje bih mogao nabaviti one prave koje daju jestie plodove, a ne ove sa malim i nejesrivim, unaprijed Vam HVALA.
Poslato: Ned Sep 09, 2007 2:55 pm----
| dexxter citat: |
| Nego jel ima neki rezime oko zastite trahija napolju. Vidim ima svakakvih ideja. Ja sam mislio da mu napravim kucicu od brodskog poda a iznutra stiropor i krov od pleksiglasa pa reko mozda je malo i preterano. Padaju mi na pamet i one plasticne kanalizacione cevi... Kako ih ti stitis? Imas li njihove slike? |
Ja svoje ne štitim i nikada ih nisam štitio. Ne mogu da "dežuram" oko njih ali sam veoma često morao da nekoliko puta dnevno i u toku noći, skidam mokar sneg ili ledenu koru sa listova koji znatno oštećuju trhikarpuse. Uvek imam 4-5 primeraka napolju i uvek neki strada, ali ne svake zime. Najduži period koje je jedan primerak proveo napolju je 8 godina. Iz dosadašnje diskusije zaključujem da ovi naši forumaši kontinentalci, baš i nemaju neko bogato i dugogodišnje lično iskustvo u zimskoj zaštiti trahikarpusa, tj. do sada nisu sahranili ni jedan
. ako se u tvojoj bašti spuštaju ponekad temperature ispod -13 C, u periodu dugotrajnog mraza, dakle u toku vezanih ledenih dana, oko 5 dana iili duže, trahikarpusi su veoma ugroženi. Zato ni jedna zaštita nije preterana ako ti je stalo do biljke i do toga da zadrži svo svoje lišće, zeleno i neoštećeno, posle svake zime. 
Moja dva najveća su sada oko 2 metra ali su zaklonjeni okolnim cvećem i žbunjem pa ću ih slikati u novembru, da se vidi i stabalce i krošnja.
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:06 pm----
| icupi21 citat: |
| Imam i banane koje ne vadim več imh samo odsječem do zemlje malo pokrijem sa lišćem i ove su god i one narasle i do visine oko 3 metra , rađaju plodove ,ali me zanima gdje bih mogao nabaviti one prave koje daju jestie plodove, a ne ove sa malim i nejesrivim, unaprijed Vam HVALA. |
Banane ( japanske ) imam i ja, bujne su i visoke i one lako prezimljavaju u korenu
. Fantastično je kako uspešno štitiš i tako "zimogrožljive" palme kakav je feniks, toliko godina . Ti si prava osoba za pružanje saveta onima koji su zainteresovani za uspešno gajenje palmi u kontinentalnim uslovima. Bilo bi lepo da "okačiš" i slike, ako možeš 
.U svakom slučaju, DOBRODOŠAO u svetbiljaka.com i u "klub palmoljubaca"
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:09 pm----
Usput zna li tko za dugoroćnu prognozu , kakva će biti jesen i zima...
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:14 pm----
| icupi21 citat: |
| Usput zna li tko za dugoroćnu prognozu , kakva će biti jesen i zima... |
Eh, u tome je problem. Svi bismo to voleli da znamo, ali nikada nista nije pouzdano. Zato smo na "stalnom dežurstvu" od novembra do aprila.
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:19 pm----
| Jovan1. citat: | ||
Banane ( japanske ) imam i ja, bujne su i visoke i one lako prezimljavaju u korenu . Fantastično je kako uspešno štitiš i tako "zimogrožljive" palme kakav je feniks, toliko godina . Ti si prava osoba za pružanje saveta onima koji su zainteresovani za uspešno gajenje palmi u kontinentalnim uslovima. Bilo bi lepo da "okačiš" i slike, ako možeš .U svakom slučaju, DOBRODOŠAO u svetbiljaka.com i u "klub palmoljubaca" |
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:23 pm----
| Jovan1. citat: | ||
Eh, u tome je problem. Svi bismo to voleli da znamo, ali nikada nista nije pouzdano. Zato smo na "stalnom dežurstvu" od novembra do aprila. |
Poslato: Ned Sep 09, 2007 3:28 pm----
slike ću Vam poslati ćim pije i to naj svježije.
Poslato: Ned Sep 09, 2007 6:56 pm----
Evo cesi su ovde dali svoj predlog i opis. Sta vi mislite?
www.havlis.cz/karta_en...ytkaid=410
Takodje sam procitao da ako je wagnerianus u pitanju ona raste max 3m (u cold hardy uslovima) pa bi zastita bila laksa.
I jos da pitam: tu gde planiram da je zasadim pre 2 godina je isecena jedna jelka. Hoce li ostaci njenog korena da joj smetaju?
Poslato: Ned Sep 09, 2007 7:34 pm----
Icupi21, dobro došao na ovaj forum! Nevjerojatno mi je da si uspio u Donjem Miholjcu tako dugo uspješno održati Phoenix. U svakom slučaju što prije stavi slike.
Poslednji izmenio palmofan dana Ned Sep 09, 2007 8:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Sep 09, 2007 7:59 pm----
| icupi21 citat: |
| slike ću Vam poslati ćim pije i to naj svježije. |
Hajde molim te sto pre,jer necu mirno spavati dok ne zadovoljim svoju radoznalost!
Svaka ti cast,a posto i ja na prolece planiram da u zemlju posadim vec povelik phoenix u zemlju,tvoje znanje i iskustvo u zastiti kanarke ce mi biti i vise nego dragoceno!
Koja si zona,koliko temperature obicno padnu zimi i koji je apsolutni minimum za poslednjih 15 godina u tvojoj basti/sredini?
Veliki pozdrav i dobrodosao na ovaj sajt!
Radujem se sto broj palmoljubaca u kontinentalnim zonama raste iz dana u dan..."Zajednosmo lepsi,zajedno smo jaci..."
Poslato: Ned Sep 09, 2007 10:40 pm----
| dexxter citat: |
| Evo cesi su ovde dali svoj predlog i opis. Sta vi mislite? www.havlis.cz/karta_en...ytkaid=410 Takodje sam procitao da ako je wagnerianus u pitanju ona raste max 3m (u cold hardy uslovima) pa bi zastita bila laksa. I jos da pitam: tu gde planiram da je zasadim pre 2 godina je isecena jedna jelka. Hoce li ostaci njenog korena da joj smetaju? |
Korenje bivše jelke neće smetati, samo iskopaj dovoljno široku i duboku rupu za svoju palmu.
Taj veb sajt obiluje nelogičnostima i netačnostima u vezi sa trahijima a sve u cilju bolje prodaje. T. fortunei im je "semi-deciduous" a T. wagnerianus je " evergreen " !!! Ako ne izmrzava ( defolijacija delimična ili potpuna ) i wagnerianus nema razloga da ne raste više d 3 metra. Teorija o zamrznutoj vodi u srcu palme koja je isključivi uzrok njenog potpunog izmrzavanja je naivna. Lično sam video palme koje su za ekstremno dugih zima bile štićene nezagrejanim improvizovanim plastenikom i zaštićene krošnje od prodora vode pa su glat izmrzle, čak i one oko 4 metra. Ove vrste palmi prirodno rastu u veoma svežim i veoma vlažnim uslovima zimi na himalajima i planinskim predelima južne Kine i ne smeta im sneg koji povremeno padne i koji mrzne u krošnjama. Bitno je da tamo tako hladno vreme ne traje dugo i temperature nisu ispod -10C. Znači treba sprečiti prodor hladnoće u središte debla, negde oko 10-20 cm niže od baze centralnih neotvorenih mladih listova ( centralno koplje ), gde se nalazi tzv. "terminalni pupoljak". Taj deo palme ( srce) najmanje dehidrira svoje ćelije i međućelijski prostor u toku zime i sadrži najviše vode. Zato je dobro SPOLJA zaštićen gustim spletom vlakana između kojih se zadržava vazduh kao izolator. Ali ova prirodna zaštita nije dovoljna za dugotrajne niske temperature koje se povremeno dešavaju u našim kontinentalnim krajevima. Zato taj deo treba ili dodatno izolovati ili još bolje, dodatno grejati uvek kada temperatura padne ispod -10C.
Srce palme nema nikakvu spoljašnju komunikaciju putem koje bi atmsferska voda ( ili paraziti i štetočine) ušla u njega. Svu vodu ono dobija iz korena a izolovano je drugim, okolnim tkivima od spoljne sredine. Jedino kada kod jake zime izmrzne centralno koplje i kada ti vršni listovi "ispadnu" iz krošnje zbog razmekšavanja i trlujenja, srce koje možda nije izmrzlo ostaje golo, na dnu rupe i tu je podložno prodoru vode, zamrzavanju i truljenju. Odgajivači iz severne Karoline i Virdžinije, kojima se to događa, spasavaju svoje palme ispiranjem "rupe" fungicidima za akvarijume i tada je potrebna izolacija od padavina. Ovo sve u cilju da se eventualno do proleća sačuva terminalni pupoljak i proizvede novu krošnju ( nova 2-3 lista) naredne vegetacije. Neki su zaista tako i uspeli da "povrate" stare izmrzle palme.
Ali, ja ipak mislim da ukoliko se ozbiljno krene sa INTENZIVNIM uzgojem jednog ili dva primerka, trebalo bi preduzeti ozbiljnije mere zaštite od onih preporučenih na tom sajtu.
Poslato: Pon Sep 10, 2007 9:03 am----
Naravno zato ja u plastenik obavezno stavim grijalicu i grijem ako treba i dan i noć,ali po mogućnosti i provjetravam kad je dan ili sunse naravno i ventilator jr od pompći jer isušuje zrak uz grijalicu naravno.Ima dosta pojedinosti koje treba uzeti u obzir da bi sve bilo kako treba.
Poslato: Pon Sep 10, 2007 5:20 pm----
A evo i nešto praktično, da ne ostane samo na priči
. Nisam znao kada ću uspeti to da realizujem, pa ništa nisam unapred objavljivao. Uspeo sam da nabavim oko 3 kg semena Trachycarpus fortunei od mojih dragih prijatelja, bračnog para Borota, novosadskih univerzitetskih profesora koji imaju kuću za odmor na crnogorskoj obali . 1989 godine svoje prve trachycarpuse ( posejane 1982. godine ), kao već prilično velike sam im poklonio da odnesu u vrt kuće na moru koja je tek bila u izgradnji. To je ono seme iz Medulina koje je bilo deljeno po celoj ex Yu. Slučajno je ispalo da 2 palme koje su otišle u Crnu Goru budu različitog pola. Sada su to visoke palme a ženski primerak uvek ima puno semena. Evo, seme je stiglo u Novi Sad i spremno je za distribuciju .Posebno bih voleo da semenke dođu u posed palmoljubaca KONTINENTALACA, koji nemaju prilike da sa mora donesu isto. Dakle, za entuzijaste kao ja, koji bi eksperimentisali oko gajenja u spoljnim uslovima. Zašto da ne, mozda neko uspe da, pukom slučajnošću, proizvede neke primerke koji bi bili otporni kao oni bugarski. Zašto bi Bugari bil srećnije ruke od nas "bivših Jugoslovena"
. Možda će neko uspeti da proizvede "našu" "polarnu" palmu, koja bi rasla uz naše potomke . Ipak, upozoravam da je to seme od palmi koje su "sestre" mojih pokojnih, izmrzlih u nekim novosadskim zimama od 1989-2003. Ali genetika je čudna stvar, svačega može biti baš u ovom grozdu u pogledu rasta i otpornosti.Klijavost trahija je dobra i 2-3 god posle sazrevanja a ovo je seme koje je sazrelo prošle jeseni i još nije prirodno otpalo. Znači, trebalo bi da je idealno za zimsko-ranoprolećnu setvu.
Sva vremena su GMT + 1 sat