Poslato: Pet Jul 03, 2009 1:42 am----
Pa sve su ti ovo hibridi sto mi jedemo, i kalemljene na tikvu, ako ti se ne svidjaju ti nemoj da kupujes uopste. I ja bih voleo da ne sejemo i ne jedemo hibride i genetski modifikovane vrste ali tu se mi ne pitamo, nazalost.
Poslato: Pet Jul 03, 2009 6:28 am----
| aco85 citat: |
| Pa sve su ti ovo hibridi sto mi jedemo, i kalemljene na tikvu, ako ti se ne svidjaju ti nemoj da kupujes uopste. I ja bih voleo da ne sejemo i ne jedemo hibride i genetski modifikovane vrste ali tu se mi ne pitamo, nazalost. |
pa ako imas uslova da sam uzgajas ono sto jedes, naravno da se pitas sta ces uzgajati/jesti. ja sam se odlucio za starinske sorte, iako im se urod nemoze meriti sa hibridima.
mada, malo je bez veze pricati o borbi za zdravu hranu kad zivimo u gradovima koji vise lice na zatrovane akvarijume nego na prirodnu i zdravu sredinu
Poslato: Čet Jul 16, 2009 6:08 pm----
| aco85 citat: |
| Pa sve su ti ovo hibridi sto mi jedemo, i kalemljene na tikvu, ako ti se ne svidjaju ti nemoj da kupujes uopste. I ja bih voleo da ne sejemo i ne jedemo hibride i genetski modifikovane vrste ali tu se mi ne pitamo, nazalost. |
Sledece godine Shugarica ide u plastenik. Ove godine posadjena samo jedna radi probe (bilo mi zao da bacim jedan najshugaviji rasad)... i da vidish, fercera...
Poslato: Sub Nov 14, 2009 12:55 am----
poštovani forumaši ja sam iz srema tj. iz carstva lubenica a 9 godina se profesionalno bavim razvojem naovih tehnologija u povrtarstvu i voćarstvu a posebno navodnjavanje i plastenicima tu sam ako mogu da vam pomognem bar za toliko vremena imam zimi.
ako bilo ko ima kakve nedoumice u tehnologiji pišite.
Poslato: Uto Jul 27, 2010 9:55 pm----
Da stavim moje pitanje i ovde: da li je ovo lubenica.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 3:19 pm----
Pre više godina smo probe radi posadili nekoliko sadnica neke stare sorte žute lubenice. Tada sam saznao da su nekada lubenice bile slađe samo jer ih je bilo manje
Ta žuta lubenica nije mogla da se poredi po ukusu sa modernim sortama i hibridima! Imala je sve iste uslove ali dala je neuporedivo manji rod i imala je manje šećera. Moja iskustva sa kalemljenim lubenicama su veoma pozitivna. Plodovi su krupniji, a često i slađi! Razlika u kvalitetu naročito dolazi do izražaja u sezonama sa manje padavina, jer podloga na koju se kalemi ima mnogo jači koren koji prodire dublje u zemlju. To da kalemljena lubenica miriše na tikvu je neka legenda. Nedovoljno zrela lubenica miriše na tikvu, a to da li je kalemljena ili ne nema nikakve veze.
Moja preporuka za hibrid lubenice je Topgun F1. Hibridi i genetski modifikovane biljke su različite stvari. Ja sam protiv uzgajanja genetski modifikovanih organizama zbog neminovnog ukrštanja sa ostalim jedinkama te vrste, a ko zna šta to može da donese.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 3:21 pm----
Zaboravio sam da napišem negativne strane kalemljenih lubenica:
1. Potrebno je više rada da bi se odnegovao rasad kalemljenih lubenica.
2. Zbog bujnije vreže kalemljene lubenice sazrevaju kasnije.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 6:07 pm----
Ako mogu da se malo ukljucim u temu
.Jeste da nisam iz Bachke,nego iz Banata, ali radimo ih i mi na sve nachine . Pod tunel-folijom,na foliji, iz rasada,kalemljene itd.Koliko ja znam,medju 'sortama' lubenica nema GOB (genetski oplemenjenih biljaka ) , jer kod jestivog povrca je to vrlo rigorozno regulisano.Bessemene lubenice su TRIPLOIDNI hibridi ( osetljivije su u uzgoju -radio sam ih, seme je skupo,a radi ga neka Francuska i par Americkih firmi, ne znam imena).
Tehnologija uzgoja lubenica je, lepo opisana u knjizi "Svet povrca".
Topgun F1, je zanimljiva jer je vece gustine ( strutura je zrnasta ali teza )., to je rani hibrid ali srednje velicine. Ista firma [ Asgrow]prodaje seme mnogo popularnije lubenice Farao, lepog ukusa, vrlo krupne, ali debele kore .. Uzgajivaci, ne izbegavaju hibride debele kore, jer takva kora duze odrzava svezinu ukusa. Trenutno se u mom kraju najvise radi -Ledi ,Farao i Fantazija ( od hibrida ), pa Dumara i Topgun, a od sorti Krimson Svit ( kraljica slasti).
Po mom ukusu je Fantazija F1, mislim da je vec desetak godina No-1 na trzistu. To je jajolika lubenica, tanke kore i izvanrednog ukusa [slatka], ali zbog tanke kore se mora ubrati i prodati u pravo vreme.( hoce i da pukne u transportu)
Slazem se da je ukus tikve zabluda, a mogli bi da pricamo o znacima zrelosti ploda kod pojedinih vrsta
Poslato: Pon Jan 17, 2011 12:15 pm----
Kod besemenih hibrida je najveći problem što naše tržište nije naviklo na njih.
Poslato: Pon Jan 17, 2011 12:45 pm----
Ma, ja ih radio iz znatizelje . Od deset semenki niklo mi je sest ( a papreno ih platio
], nisu ni bile velike 6-7Kg. Ma nije bilo bash nesto..Najvise sam radio Fantaziju i Farao. Kod nas musterije vole Veeellike i slaTke
Poslato: Ned Jun 12, 2011 5:58 pm----
Posadili smo 10ak lubenica i 10ak dinja u bastu, pocele su da cvetaju dve tri ned. ali im vecina cvetova otpadne i ne vidim da tu nesto raste...A sad su jos i listovi kod nekih poceli da se uvijaju, ne suse se nego se bukvalno ukovrdzaju...POMAGAJTE! Sta da radim?
Poslato: Pon Jun 13, 2011 6:05 am----
| vanjaiketi citat: |
| Posadili smo 10ak lubenica i 10ak dinja u bastu, pocele su da cvetaju dve tri ned. ali im vecina cvetova otpadne i ne vidim da tu nesto raste...A sad su jos i listovi kod nekih poceli da se uvijaju, ne suse se nego se bukvalno ukovrdzaju...POMAGAJTE! Sta da radim? |
Bostan ( lubenice i dinje ) je toploljubiva kultura, koja voli sunca, sunca, sunca i svežeg vazduha.. Ako sunca zafali u vreme cvetanja, oplodnje neće biti.
Plod je osetljiv do iznad veličine guščijeg jajeta, jer ga biljka lako odbacuje, ako vreme nije toplo, sunčano i mirno... Biljka brzo potera nove cvetove i plodove,.. pa se ne gubi mnogo na vremenu, ( malo zakasni..)
Lubenica se štiti od plamenjače i antraknoze, na nekih 15-ak dana, a dinje od plamenjače i (pepelnice), na svakih 7 dana... Za dinju je preventiva OBAVEZNA ( Ridomil, Mikal, Aliet ( Foliet) cineb, bakar... )
Plamenjača počinje, posle kiša, a prvi znaci na biljkama su -UVIJANJE LISTA.
Poslato: Pon Jun 13, 2011 9:28 pm----
Imaju sunca kolko voles i vazduha posto je basta na otvorenom polju...Redovno ih zalivamo (svaki dan) I sad smo ih poprskali sa necim protiv plemenjace i jos nekih stvari zbog listova, ne znam kako se to zove, dali su nam u poljoprivrednoj apoteci kad smo im objasnili o cemu se radi(neka bela tecnost)...Pa valjda ce se oporaviti, samo mi idalje nije jasno zasto cvetovi otpadaju?
Poslato: Uto Jun 14, 2011 5:38 am----
| vanjaiketi citat: |
| Imaju sunca kolko voles i vazduha posto je basta na otvorenom polju...Redovno ih zalivamo (svaki dan) I sad smo ih poprskali sa necim protiv plemenjace i jos nekih stvari zbog listova, ne znam kako se to zove, dali su nam u poljoprivrednoj apoteci kad smo im objasnili o cemu se radi(neka bela tecnost)...Pa valjda ce se oporaviti, samo mi idalje nije jasno zasto cvetovi otpadaju? |
Siguran sam da je zbog vremenskih uslova, a ne treba im zalivanje svaki dan, ( više je štetno, nego korisno, izuzev, ako je ispod folije... ) . Dovoljno je jednom nedeljno ( obilno ).
Poslato: Uto Jun 14, 2011 4:39 pm----
Nije ispod folije...Pa dobro to nisam znala, smanjicemo onda zalivanje
Evo sad je pocelo bas da przi sunce ovih dana pa ce im to verovatno prijati...
Sva vremena su GMT + 1 sat