Poslato: Uto Avg 05, 2008 10:21 am----
| Badnjevac citat: |
| Zrele sisarke sa semenkama. |
Za magnolije ne znaš kad su lepše. Kad cvetaju ili kad im sazreva seme.
Poslato: Uto Avg 05, 2008 11:07 am----
| Badnjevac citat: | ||
Dobro, dobro, ja sam mislio da nema mnogo ludaka sa sindromom "Magnoliaticus preteratitis" ali priznajem da mi prija drustvo.  |
, kako van kruga, piši ovde sve...
Poslato: Čet Avg 07, 2008 1:04 am----
Tekst objasnjava metodu vestackog oprasivanja kod magnolije virdzinijane. Cilj je da se dobiju semenke tj. nova biljka koja ce izrasti iz semenki.
Metoda je univerzalna i moze da se primeni na sve vrste magnolija. Ovde je vazno napomenuti da je samo metoda ista kod svih vrsta magnolija jer ne moze polen sa bilo koje vrste da se koristi za oprasivanje proizviljne vrste (sorte) magnolija.
Ovo je iz razloga sto su razlike u strukturi DNK takve da je nemoguce stvoriti hibrid iz razlicitih grupa magnolija. Posto ja nisam profesionalac, nije mi poznata terminologija koja se koristi na srpskom jeziku, a sve sto sam naucio je iz literature na engleskom.
Postoje tabele sa preko 100 razlicitih vrsta magnolija koje rastu u prirodi i sve ove magnolije su svrstane u razlicite grupe (na osnovu analize DNK). Radi se o taksonomiji koja magnolije svrstava u (engleski): subfamily, genus, subgenus,section, subsection.
Taksonomija je razlicita u zapadnom i istocnom svetu. Amerikanci forsiraju svoju podelu, Kinezi svoju, tako da je tesko naci magnolije koje imaju slicne DNK po tabelama koje se koriste u Americi i Kini. Ostavicu ovu problematiku za kasnije...
U ovom tekstu ce detaljno biti opisana metoda hibridizacije dve iste vrste: magnolije virdzinijane varijacija australis. Od sada pa nadalje, koristicu samo naziv australis.
Sta je sve potrebno:
Dve magnolije australis.
Skalpel
Zenske najlon carape braon boje
Slikarska cetkica sa vrlo finom dlakom
Alkohol
Pinceta
Bela koverta
Sve magnolije, pa tako i australis imaju dvopolne cvetove. Cvet ima i muske i zenske polne organe. Muski polni organi se nazivaju tuckovi i oni oslobadjaju polen.
Zenski polni organi se nazivaju stigme i one primaju polen. Cvet ne moze da oprasi samog sebe jer su muska i zenska faza cveta vremenski odvojene. Cvet je prvo u zenskoj fazi i jedino tada moze da se oprasi (stigme primaju polen). Dok je cvet u zenskoj fazi latice su jos uvek zatvorene.
Po otvaranju latica, tj. kad kazemo da je magnolija procvetala, nastaje muska faza. Tada se oslobadja polen. Cvet emituje vrlo jak (uglavno vrlo prijatan) miris, insekti se skupljaju i raznose polen. Kako se u prirodi vrsi oprasivanje? Kako i zasto bi se insekti "zavlacili" u cvet koji se jos
nije otvorio? Cvet magnolije emituje energiju u ultra-ljubicastom delu spektra. Insekti koji vide u ovom delu spektra detektuju "svetionike", u ovom slucaju neotvorene cvetove magnolije. Kad jednom slete na cvet, probaju da se uvuku izmedju latica do stigme i tako vrse oprasivanje.
Temperatura unutar cveta je uvek par stepeni visa nego temepratura spoljasnje sredine zbog biohemijskih procesa a ovo insekti vole, narocito nocu. Pcele ne mogu da oprase magnoliju. Magnolije su vrlo stare biljke (vise od 100 miliona godina) i u to vreme pcele nisu ni postojale.
Rekli smo da nam trebaju dve magnolije australis. Ovo je iz razloga sto polen sa iste biljke ne moze da oprasi stigmu sa iste biljke. To je karakteristicno za australis i jos neke vrste magnolija.
Jedno stablo ce da nam bude davalac polena (musko stablo), drugo stablo ce da bude primalac polena (zensko stablo). Znaci slobodno po volji jedno stablo proglasimo muskim, a drugo zenskim.
Cim vidite da se na zenskom stablu formiraju cvetni pupoljci kod kojih pocne da puca poslednja opna i pojave se bele latice, odmah obavijte takav pupoljak zenskom najlon carapom. Svrha je da se spreci bilo kakva radoznala bubica da prodre do stigme. Na muskom stablu ovo nije potrebno da radite.
Sa muskog stabla treba prikupiti polen. Polen se skuplja tako sto se odstrane tuckovi sa cveta koji je poceo da se otvara. Tuckovi se zatim stave u belu kovertu da odstoje 24h na sobnoj temperaturi (oko 25C).
Posle 24h, polen sa tuckova je vec u koverti i potreno je pincetom odstraniti tuckove (mozete malo i da ih prodrmate pre nego sto ih bacite). Jedna cestica polena je precnika nekoliko mikrona (nevidljiva je), ali polena ima mnogo, tako da se na dnu koverte formira zuti prah. Ako zensko stablo nije jos spremno za polinaciju, koverat stavite u frizider (ne u zamrzivac!).
Sad ide glavna stvar. Na zenskom stablu treba sacekati da cvet udje u zensku fazu, kada je stigma spremna da primi polen. Ovo se desava neposredno pre nego sto se cvet otvori.
Kod magnolije australis, vrlo je lako ustanoviti ovu fazu po boji stigmi. Stigme treba da su u osnovi bledo zelene, a na vrhovima bele. Da bi ste ovo ustanovili, morate ili da odstranite latice rucno ili da ih razdvojite pincetom.
Kad procenite da su stigme spremne, sve latice pocupajte ili pazljivo isecite skalpelom. Zatim uzmite kovertu sa polenom, nagnite je i malo "tapkajte" tako da se polen nadje u jednom uglu koverte.
Cetkicu prethodno umocite u alkohol i prodrmajte da se dobro osusi. Zatim cetkicom "promesajte" polen u koverti i polako nanosite sa svih strana stigma. Zatim navucite zensku najlon carapu i pazite da negde ne postoji supljina jer su bubice izuzetno radoznala stvorenja koja u ovom slucaju mogu da pokvare zadovoljstvo.
Sledeca tri dana nista ne dirajte a onda skinite carapu.
Izmedju oprasivanja razlicitih cvetova, obavezno umocite cetkicu u alkohol i ponovo sacekajte da se osusi.
U zavisnosti od sezone, ovo se obavlja u maju ili junu. Najbolji rezulati su kad se oprasivanje vrsi krajem maja. Pazite na detalje tipa boje zenske carape. Crne najlon carape su opasne
jer tokom maja temperature mogu da budu i 30C, pa ako je jos nesto crno na direktnom suncu...To je to. Ostaje da se saceka septembar ili oktobar, kada sisarke pocnu da pucaju. Skupite seme, ocistite crveni omotac, stratifikujte u frizideru 3 meseca i sadite odmah na 24C (ako imate grejac) ili sacekajte prolece.
U principu, opisani postupak se primenjuje za dobijanje novih vrsta magnolija, ali kod nas je ovo jedini pouzdan nacin za dobijanje semena, jer prirodni polinatori (insekti) ne postoje. Desi se nekad da ovo uopste nije potrebno, narocito kod magnolija koje cvetaju u kasno prolece ili leti.
Ovo je iz razloga sto su u to vreme aktivni skoro svi insekti, tako da neki od njih zaluta i na magnoliju i oprasi je.
Ko zeli da eksperimentise, proporucio bih mu da prvo proba sa australis jer je vrlo zahvalna i jednostavna za hibridizaciju.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Čet Avg 07, 2008 1:14 am----
Extra profi hirurgija nema šta
, moraću da probam i ovo čim oslobodim plac za par Magnolia 
Poslato: Čet Avg 07, 2008 8:52 am----
Bravo Badnjevac.
Kakav tekst?!!Evo spisak vrsta koje su oprašivači nekih magnolija (i tulipanovca). Nažalost, sve vrste su sa američkog kontinenta.
Zanimljivo je da za virdžinijanu stoji da je jedan od oprašivača Bombus impatiens - severnoamerički bumbar. Možda bi ovde to mogao obaviti naš domaći Bombus terrestris.
Litargus - Liriodendron tulipifera
Asclera ruficollis - Liriodendron tulipifera
Epuraea corticina - Magnolia grandiflora
Epuraea corticina - Magnolia virginiana
Epuraea depressa - Magnolia fraseri
Epuraea - Magnolia virginiana
Meligethes nigrescens - Magnolia grandiflora
Meligethes nigrescens - Magnolia stellata
Conotelus obscurus - Magnolia grandiflora
Conotelus obscurus - Magnolia virginiana
Litargus - Magnolia grandiflora
Litargus - Magnolia officinalis
Anthrenus castanae - Magnolia grandiflora
Anthrenus - Magnolia macrophylla
Orphilus ater - Magnolia grandiflora
Cryptorhopalum triste - Magnolia grandiflora
Anaspis rufa - Magnolia fraseri
Allopoda lutea - Magnolia virginiana
Anthonomus - Magnolia virginiana
Notoxus murinipennis - Magnolia macrophylla
Diabrotica undecimpunctata (12 spotted cucumber beetle) - Magnolia grandiflora
Diabrotica undecimpunctata (12 spotted cucumber beetle) - Magnolia macrophylla
Macrodactylus subspinosus (rose chafer) - Magnolia grandiflora
Macrodactylus subspinosus (rose chafer) - Magnolia virginiana
Trichiotinus affinis -Magnolia macrophylla
Trichiotinus piger - Magnolia grandiflora
Popillia japonica (Japanese beetle) - Magnolia grandiflora
Popillia japonica (Japanese beetle) - Magnolia grandiflora
Gibbobruchus mimus - Magnolia virginiana
Chauliognathus marginatus - Magnolia grandiflora
Chauliognathus marginatus - Magnolia virginiana
Rhizophagidae - Magnolia grandiflora
Malachius - Magnolia grandiflora
Attalus circumscripts - Magnolia macrophylla
Mordella - Magnolia grandiflora
Mordella marginata - Magnolia grandiflora
Mordella marginata - Magnolia grandiflora
Mordella marginata - Magnolia virginiana
Mordellistena pubescens - Magnolia virginiana
Mordellistena liturata - Magnolia virginiana
Mordellistena - Magnolia virginiana
Strangalia famelica - Magnolia virginiana
Pidonia ruficollis - Magnolia fraseri
Schistoglossa - Magnolia grandiflora
Schistoglossa - Magnolia virginiana
Schistoglossa - Magnolia officinalis
flower fly - Magnolia grandiflora
flower fly - Magnolia virginiana
ants - Magnolia soulangiana
ants - Magnolia grandiflora
Bombus impatiens - Magnolia virginiana
Apidae - Magnolia grandiflora
Apidae - Magnolia grandiflora
Apidae - Magnolia virginiana
Anthocoridae - Magnolia grandiflora
Anthocoridae - Magnolia virginiana
Miridae - Magnolia virginiana
Miridae - Magnolia soulangiana
Miridae - Magnolia grandiflora
Cicadellidae - Magnolia virginiana
Poslato: Čet Avg 07, 2008 4:07 pm----
Drveni,
Dobra ti je ova lista. Vidi se da na primer mravi mogu da oprase grandifloru. Ne vidim zasto ne bi mogli da oprase i virdzinijanu.
Badnjevac
Poslato: Čet Avg 07, 2008 5:38 pm----
| Badnjevac citat: |
| Drveni, Dobra ti je ova lista. Vidi se da na primer mravi mogu da oprase grandifloru. Ne vidim zasto ne bi mogli da oprase i virdzinijanu. Badnjevac |
Mislim da mi se "javlja" nesto u vezi mrava...
Kod magnolije australis je potrebno da mrav ima na sebi polen sa jednog drveta, zatim da "odseta" do drugog drveta i oplodi cvet. Verovatnoca za ovako nesto je mnogo manja nego kod letecih insekata.
Posto je grandiflora samo-oplodna (engl. self-fertile), teorijski, jedan mrav moze da oplodi jedno drvo.
Poslato: Sre Avg 13, 2008 10:01 am----
| Badnjevac citat: |
| ...Postoje tabele sa preko 100 razlicitih vrsta magnolija koje rastu u prirodi i sve ove magnolije su svrstane u razlicite grupe (na osnovu analize DNK). Radi se o taksonomiji koja magnolije svrstava u (engleski): subfamily, genus, subgenus,section, subsection. Taksonomija je razlicita u zapadnom i istocnom svetu. Amerikanci forsiraju svoju podelu, Kinezi svoju, tako da je tesko naci magnolije koje imaju slicne DNK po tabelama koje se koriste u Americi i Kini. Ostavicu ovu problematiku za kasnije... |
Nešto o ovome ima u vikipediji.
Navodno, američke i azijske vrste se dovoljno razlikuju da bi mogle biti svrstane u dva roda.
- Magnolia ..... američke vrste, pre svega zimzelene;
- Yulania ........ vrste iz Kine, uglavnom listopadne + američka Magnolia acuminata
Od ovoga se navodno odustalo jer se predpostavlja da bi naziv Yulania bio teško prihvaćen. I dalje je na snazi stara nomenklatura.
Inače, moja virginiana australis se izgleda primila.
Na par mesta tera nove listiće Biće fotka za koji dan...
Poslato: Pet Avg 15, 2008 6:45 pm----
Zvanicna klasifikacija magnolija, ukljucujuci tekst koji se odnosi na istoriju taksonomije nalazi se na adresi:
www.magnoliasociety.or...s_ndx.html
Ova klasifikacija je prema americkom autoru, u dogovoru sa Kinezima. Covek koji je napisao predivnu knjigu o kineskim magnolijama koristio je modifikovanu verziju zapadne klasifikacije, tako da je u Kini zvanicno na snazi taksonomija koja je navedana u knjizi "Kineske magnolije".
Probacu da digitalcem uslikam nekoliko stranica na kojima se nalazi kineska klasifikacija, posto nisam uspeo da nadjem kinesku taksonomiju na internetu.
Kad budem nasao malo vise vremena, pokazacu na prakticnom primeru rezultat hibridizacije jedne americke magnolije (virdzinijana) i jedne kineske (iz grupe manglietia).
Poslato: Ned Avg 17, 2008 11:03 am----
izvinjavam se sto upadam ovako u yemu jer sam totalna neznalica pa mi valjda necete zameriti na mekim pitanjima da li je moguce ovu australis da se razmnozi reznicama i da li je imas na prodaju badnjevac (sadnicu)
Poslato: Ned Avg 17, 2008 9:32 pm----
Vrlo tesko ide reznicama. Od 10 reznica, jedna se primi. Mozda treba eksperimentisati sa razlicitim koncentracijama hormona. I u stranoj literaturi sam nasao da se tesko razmnozava reznicama. Moze da se razmnozava bez problema kalemljenjem ili iz semena.
Za jedno mesec dana bice u prodavnici, ovde na Svetu biljaka. Ako ne mozes toliko da cekas, javi mi se na pp.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Ned Avg 17, 2008 10:31 pm----
Nije problem,cekat cu ali javi mi na pp kad bude bilo na prodaji
Poslato: Ned Avg 17, 2008 10:32 pm----
U jednom od prethodnih postova sam opisao postupak hibridizacije magnolije australis. Na donjim slikama mozete da vidite rezultate hibridizacije virdzinijane (poreklom iz Amerike) i magnolije iz Kine (u kineskoj literaturi, ova magnolija je u grupi manglietia).
Virdzinijana ima krem bele cvetove i bez problema uspeva u nasoj klimi. Kineska magnolija ima na nekim laticama nijansu crvene boje i ne moze da prezivi nase zime (jer potice iz tropskih/suptropskih predela).
Cilj je da se dobije zimzelena magnolija sa cvetovima crvene boje. Broj hromozoma i kod jedne i kod druge je isti: 2n = 38
Kada se uzme polen sa kineske manglietije i oprasi se americka australis, dobija se "nesto izmedju". Izgleda kao da se crvena boja sa kineske, razlila po svim laticama sa americke.
Cvet nije nesto narocito atraktivan. Ostaje da se na ovako dobijeni cvet ponovo prenese polen sa kineske manglietije u nadi da ce sledeca generacija hibrida imati jos izrazeniju crvenu boju.
Prava stvar bi bila kad bi mogli da dobijemo grandifloru sa crvenim cvetovima. Kod grandiflore je problem sto ima veliki broj hromozoma (2n = 114). Ovo prakticno znaci da kakav god polen da joj preneses, uvek ces dobiti grandifloru.
Ako neki biolog/geneticar prati ovu diskusiju, molio bih ga da nam objasni kako da povecamo broj hromozoma? Kako moze da se forsira poliploidnost?
Mozda neko zna profesionalca koji radi u nekom od nasih instituta za kukuruz? Koliko se ja secam, u Zemun polju su redovno izbacivali na trziste hibride kukuruza sa ovakvim ili onakvim karakteristikama...
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Ned Avg 17, 2008 11:28 pm----
Možda zna Soja... Što je dobra kineska, a tek kakva li bi bila crvena!!!
Poslato: Uto Avg 19, 2008 1:58 pm----
Da li je hibridizacija magnolija moguća i spontano u prirodi. Npr, virdžinijana i grandiflora rastu relativno blizu jedna do druge pa dođe do ukrštanja.
Sva vremena su GMT + 1 sat